Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, ovih dana smo imali prilike da čujemo kritike na račun SNS kako se mi hvalimo šta smo sve uradili za ovo vreme. Evo, ja ću da se sad žalim na deo opozicije, pa ću ja da iznesem šta su oni uradili u mojoj lokalnoj samoupravi u Sokobanji.

Oni su ni manje ni više nego plan generalne regulacije radili osam godina, potrošili pet miliona dinara iz budžeta opštine Sokobanja, ali nije poenta u tome. Napravili su plan koji je neprimenljiv, neprimenljiv 70%. Tim planom vodili su samo računa o svojim ličnim interesima, a ne o javnim interesima. Predlagali su neka loša infrastrukturna rešenja i, naravno, to su 2016. godine građani Sokobanje i kaznili. Na ovaj način oni su i sprečili investitore da dođu u Sokobanju da bi nove hotele izgradili i na svaki način onemogućili su da se izgrađuju novi putevi, novi trotoari i sve ostalo za šta je potrebna građevinska dozvola. Međutim, tu je samo početak.

Godine 2016. kad je SNS preuzela ovu lokalnu samoupravu zatekli smo zgradu upravne zgrade u takvom stanju da je krov prokišnjavao, fasada opadala, stolarija se nije menjala 40 godina. Moram da napomenem da je ova zgrada i pod zaštitom spomenika kulture i da imamo tu čast da je isti arhitekta koji je ovo zdanje projektovao, projektovao je i našu zgradu lokalne samouprave Jovan Milkić.

Nije samo ovo problem. Problem je da prvo što smo morali da uradimo kad smo došli na vlast jeste da smo morali da vršimo renoviranje toaleta. Neka se oni smeju, ali žuta elita, ja stvarno ne znam da li i kod kuće imaju onakve toalete kao što su imali u našoj upravnoj zgradi.

Privedite kraju. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege narodni poslanici, u postupku pripreme Nacrta zakona učestvovali su predstavnici svih zainteresovanih strana, proizvođači, tela za ocenjivanje usaglašenosti, akademska zajednica, Privredna komora Srbije, institucije i održavala su se javna slušanja u pet najvećih gradova u Srbiji.

Plan države je da za gradnju autoputeva, mostova i pruga u 2018. godini potroši 43,9 milijardi dinara, dok će ta suma do kraja 2020. godine dostići ukupno 133,7 milijardi dinara. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u izgradnji puteva i osavremenjavanju srpske železnice, najavilo je svojevremeno da će u 2017, 2018, 2019. godini uložiti ukupno 150 milijardi dinara. Nakon godinu i po dana od početka niza kapitalnih projekata, prema rečima stručnjaka, već je uočljiv veliki rast u građevinskom sektoru.

Moje kolege iz svih gradova Srbije su ovih dana navodile primere iz svojih sredina šta je sve urađeno iz oblasti infrastrukture što omogućava brži protok roba, ljudi, veću bezbednost na putevima, veću zaposlenost. Značajan doprinos u povećanju bruto društvenog proizvoda je nemerljiv u slučaju građevinarstva. Zahvaljujem na mostu Gazela, koji je završen u aprilu mesecu u Mladenovcu, jer da nije bilo vašeg autoriteta, još ne bi bio otvoren, već bi se produžavali rokovi. Tako da vam se ovom prilikom zahvaljujem. Prijatno.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, industrijska proizvodnja predstavlja značajnu oblast ukupnog ekonomskog sistema i ekonomske politike svake zemlje. Od nje zavisi stabilnost ekonomskog rasta, zaposlenost, održavanje ravnoteže u uvozu i izvozu. Cilj je podsticanje ekonomskog rasta i da se modernizuju i revitalizuju stare i podstakne razvoj novih grana industrije. Efekti uređenja tržišta građevinskih proizvoda podići će nivo kvaliteta materijala koji se koriste u izgradnji i domaće proizvođače učiniti konkurentnijim na evropskom tržištu.

Moram da napomenem da je u proteklom periodu drvna industrija Srbije bila jedan od atraktivnijih sektora za strane investitore. Italijanske kompanije „Ditre“, „Mobil Turi“, „Plados“ i mnoge druge su izgradile svoje fabrike u Srbiji, u cilju snabdevanja građevinskim proizvodima ne samo na domaćem tržištu, nego i tržištu Evropske unije i sve većem tržištu Ruske Federacije.

Akcioni plan podrške drvnoj industriji Srbije je upravo dao predlog mera za povećanje konkurentnosti i ubrzani razvoj drvne industrije, sa svrhom da se stvore uslovi za pozicioniranje Srbije kao globalnog proizvođača proizvoda od drveta.

Kada govorimo o vrednosti građevinskih i infrastrukturnih radova, u 2017. godini povećana je za 50% u odnosu na 2016. godinu. Udeo građevinarstva u bruto domaćem proizvodu Srbija je povećala sa 4,3 na 6,2%, što je rezultat povećane vrednosti infrastrukturnih radova i rasta stanogradnje.

Srbija je postala zemlja privlačna za ulaganje, zemlja u kojoj se otvaraju nove fabrike, grade mostovi, putevi i zgrade, zemlja koja se razvija i podiže standarde života svojih građana. Zato će nam svako poboljšanje i usavršavanje uz nove tehnologije pomoći u sveukupnom razvoju i jačaju privrednih resursa. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Malušić, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, za finansiranje infrastrukturnih projekata treba maksimalno iskoristiti bespovratna sredstva iz Evropske unije. Danas, još jednom naglašavam, ima 28.000 aktivnih gradilišta u Srbiji, nikada u istoriji nije bilo toliko gradilišta nego 2012. godine, kada je na čelo države došla SNS. Izgradnja puteva, modernizacija železnice i vazdušnog saobraćaja samo predstavljaju deo plana za razvoj infrastrukture Republike Srbije.

Posle 60 godina na većini brzina je podignuta sa 10 i 30 kilometara na 120 kilometara na sat. Završena je železnička stranica Prokop posle 40 godina. Rekonstruisana je deonica između Beograda i Resnika, kao i Resnika i Valjeva. U izgradnji je deonica od Stare Pazove do Novog Sada. U izgradnji je i pruga Beograd-Stara Pazova i Sićevo-Dimitrovgrad. Uvezli smo, da bi unapredili i usavršili i osavremenili železnicu, 48 savremenih vozova. Radi se brza pruga između Beograda i Budimpešte. Srbija je danas faktor stabilnosti u regionu i idealno mesto za ulaganja stranih investitora i glavno čvorište za ovaj deo Evrope.

Vazdušni saobraćaj je postigao najveći stepen harmonizacije sa propisima EU. Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije je i to, dovesti što više turista i poslovnih ljudi da posete našu zemlju i na taj način se puni budžet Republike Srbije.

Treba govoriti o Aerodromu „Nikola Tesla“. To je prvi korak sa našom zemljom, što se vazdušnog saobraćaja tiče, Aerodrom „Nikola Tesla“ je danas renoviran, podmlađena letačka operativa, a najvažnije je to što imamo avione koji su novi. „Er Srbija“ leti na ukupno 100 destinacija. Nagrađena je sa najvećom ocenom, sa sedam zvezdica, što se bezbednosti tiče. Pozitivni efekti se očekuju i do završetka postupka koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“, vredne 1,5 milijardi evra. Hvala na pažnji.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite kolega Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče, uvažena ministarko sa saradnicima, hvala vam što ste izdržali udarce ova dva dana, zajedno sa vašim timom i ima vas večeras osam, toliko vas vidim ispred sebe, više nego čitave opozicije, a onih ih saveza za propast Srbije nema niti jednog.

Jutros je jedan došao izvređao vas, nas, gospodina Martinovića, gospodina Vladu Orlića sa najvećim uvredama, lažima.

Znate ko vas je izvređao? Čovek koji je završio fakultet u kafiću i ne samo to, najgori đak u istoriji Treće beogradske gimnazije. Toliko o ovim uvredama.

Jedan drugi, Đorđe Vukadinović zvani Đorđe Vlah je prekjuče uvredio mene, gospodina Rističevića, državu Srbiju i sve poljoprivrednike, odnosno seljake u Srbiji.

Ja ću da citiram šta je on rekao, evo poštovani građani Srbije šta je rekao, citiram – kao što uvaženi kolega Rističević, da smo normalna zemlja trebalo bi da pije pivo ispred prodavnice i da nadniči, a on je ovde narodni poslanik i to govori o tome kakvo je ovo društvo i kakva je ova zemlja.

Ja ga pozivam da se izvini meni, gospodinu Rističeviću, svim poljoprivrednicima i svim seljacima i državi Srbiji. Nismo mi, nego on uzeo dva i po miliona iz Lutrije, a nije igrao lutriju. Znate zbog čega? U ugovoru mu stoji – ispitivanje javnog mnjenja. Kako je ispitivao, videli ste.

Na kraju, svih onih kojih večeras ovde nema, da bi me građani iz Subotice razumeli, da bi razumeli iz Niša, Vranja, Kosovske Mitrovice, Pirota, nazivaju se džabalebaroši, lezijedovići, mutikašići, Varajić i luftiguzi. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.
Izvolite koleginice Petrović.