Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Kompirović, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa svojim timom, drage kolege poslanici, put Republike Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva, pored mnogih reformskih procedura, i pripreme za prilike i zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta. On zahteva veću posvećenost kvalitetu proizvoda i usluga, pa uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture, kvaliteta građevinskih proizvoda ima višestruki cilj i predstavlja glavni pokazatelj bezbednosti građevinskih proizvoda na tržištu, direktan uticaj na konkurentnost i podršku ekonomskog razvoja. Građevinarstvo kao kompletna delatnost je strateški jedno od najvažnijih privrednih grana i kao takvo treba u svakom pogledu da zadovolji zahtev, projekat, bezbednost i krajnjeg korisnika.

Moj amandman ide u pravcu sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na porast ekonomske razmene. Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za sedam meseci ove godine izraženo u evrima povećana za 10,8%, pri čemu je rast izvoza bio 8,5%, a uvoza 12,7%. Trgovinska razmena srpske privrede sa svetom bila je u vrednosti od 21,82 milijarde evra, dok je izvoz bio 9,44 milijarde evra, a uvoz oko 12,38 milijardi evra. Deficit je bio oko 2,94 i veći je za 12,17% nego u istom periodu prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 76,2% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,2%.

Spoljnotrgovinska robna razmena i dalje je najveća u zemljama sa kojima je Srbija imala potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, sa zemljama članicama EU čine 64,4% ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Italija, Nemačka, BiH, Rusija i Rumunija, a u uvozu Nemačka, Italija, Kina, Rusija i Mađarska. Sve to je zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića koji nas vodi putem boljeg sutra brže, jače i bolje. Zahvaljujem se.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč?
Kolega Veljkoviću, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman kojim se dodaje stav 3. na član 2. predloženog zakona odnosi se na razvoj Republike Srbije sa posebnim akcentom na porast ulaganja.

Pojmovi „strana ulaganja“, „strane investicije“, odnosno strane direktne investicije, predstavljaju jedno od najznačajnijih pitanja ekonomske politike. Odnos investicija i privrednog razvoja je ključna paradigma savremene ekonomske teorije. Strane direktne investicije predstavljaju najzastupljeniji oblik međunarodnog kretanja kapitala koji uključuje dugoročna povezivanja privreda različitih zemalja regiona. Tehnologije, menadžerska znanja, pristup stranim tržištima samo su neke od prednosti koje sa sobom nose strane direktne investicije. Međutim, njihov pozitivan efekat najbolje se ilustruje kroz otvaranje novih radnih mesta.

U tom kontekstu ukazujem na to da je u protekloj 2017. godini, zahvaljujući stranim direktnim investicijama, u Evropi otvoreno 353.469 novih radnih mesta, što je za 19% više u odnosu na prethodnu godinu. Na vrhu liste nalazi se Velika Britanija sa 50.000, Nemačka 31.000, Francuska 25.000, Poljska 24.000, a značajno mesto zauzima i Srbija. Naime, Revizorska kuća „Ernst i Jang“ svrstala je Srbiju, i to po prvi put, na listu 15 zemalja Evrope sa najvećim brojem stranih ulaganja gde je tokom 2017. godine uz pomoć stranih investitora u našoj zemlji otvoreno 20.000 novih radnih mesta, što čini 6% od ukupno novootvorenih radnih mesta u Evropi.

Analitičari ove revizorsko-konsultantske kuće mere ukupan broj projekata koji se finansiraju na ovaj način i ističu da je u odnosu na prethodnu godinu broj projekata stranih investicija u našoj zemlji veći za 157%. Rast od 157% u odnosu na prethodnu godinu predstavlja najveći rast od svih zemalja koje su bile predmet analize. Radi komparacije, treba istaći da je u istom periodu Španija zabeležila pad od 23%, Holandija 17%, Rumunija 5%, Irska 4% itd. Zasluge za ovakve impresivne rezultate leže pre svega u činjenici da aktuelna Vlada Republike Srbije u kontinuitetu više godina preduzima sve neophodne mere da stvori atraktivno poslovno okruženje koje je produkovalo poverenje brojnih investitora sa svih meridijana sveta. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovaćević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Kovačević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade, bilo je ovde reči o neefikasnosti gradske uprave u Boru, kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola. Stoga sam ja zatražila izveštaj gradske uprave, odnosno Odeljenja za urbanizam i građevinske poslove. Izveštaj je rađen u periodu od 1.1.2018. godine zaključno sa jučerašnjim datumom, znači 23. oktobrom 2018. godine, gde kaže – vrsta postupka, lokacijski uslovi – broj podnetih zahteva je 58, rešeno 52, u proceduri šest; izmena lokacijskih uslova – sedam podneto, sedam rešeno; građevinskih dozvola – 46 zahteva podneto, a 44 rešeno, dva su u toku; izmena građevinske dozvole – 18 zahteva podneto, 18 rešeno; rešenje po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji – 65 zahteva podneto, a 64 rešeno, znači, jedan je u toku rešavanja; upotrebnih dozvola – 11 zahteva podneto, 11 zahteva rešeno; prijava radova – 57 podneto zahteva, 57 rešeno; prijava završetka izgradnje temelja – 14 podneto, 14 rešeno i prijava završetka radova u konstruktivnom smislu – jedan zahtev podnet, jedan rešen. Izveštaj su potpisali načelnik odeljenja i šef odseka.

Dakle, dozvole se nakon komunikacije sa imaocima javnih ovlašćenja, tj. katastrom, i Odeljenjem za planiranje i razvoj grada Bora, po dobijanju svih tih dokumenata izdaju za jedan, najviše dva dana. Meni je ovo važno i zbog građana Bora, važno mi je i zbog potencijalnih investitora koji su u Boru svakako uvek dobro došli i želim da znaju da je gradska uprava u Boru vrlo efikasna kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola.

Druga stvar koju bih pomenula, na kojoj građani Bora žele da se insistira, to je molba ministarstvu, odnosno potpredsednici Vlade da se asfaltira deonica puta od Selišta do Bora. To je ona deonica kada se isključujete sa magistralnog puta Paraćin-Zaječar kako biste stigli do Bora, to je nekih 18 km, četiri je asfaltirano, ostalo je još 14. Stoga vas molim da nekako uđe u plan za narednu godinu, jer to je deonica koja nama predstavlja veliki problem. Zahvaljujem unapred.

Reč ima ministar, gospođa Mihajlović. Izvolite.

Što se tiče te deonice, mi smo o tome već pričali prošle godine i to je već ušlo u plan, i ta 4 kilometra i ovih ostalih 14 kilometara, to znate, tako da.
Ali, da se vratim samo na izdavanje građevinskih dozvola i mi smo, naravno, tražili podatke. Prvo, to su dobri podaci, kao što su dobri podaci u svim gradovima u Srbiji. Mi inače ne bi bili deseti u svetu po izdavanju građevinskih dozvola da se to ne radi na taj način. Nakon ovih izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji malo se o tome priča. Mi smo ovde predvideli da svi planovi, znači skratili smo vreme i sve procedure za donošenje planova, planova detaljne regulacije drugih planova, maksimum je 12 meseci. Ranije je bilo, i mi to svi znamo, dakle, nekada su se i po nekoliko godina čekali planovi i to je, svakako, bio problem, dakle, kasnije za gradnju i za izdavanje građevinskih dozvola.
Izmenama i dopunama ovog zakona to se potpuno menja i mislim da je to jedna, možda, od najvećih novina izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. Tako da će rezultati, verujem, biti još bolji.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović.
Izvolite koleginice.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman da se u članu 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima doda stav 3. koji glasi – Odredbama ovog zakona podstiče se razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na rast privrede.

Srbija je u prvoj polovini 2018. godine imala privredni rast od 4,9 %, što nas svrstava među najuspešnije ekonomije u Evropi. Potvrda navedenog je i sam podatak da je 2009. godine rast bio negativan, iznosio minus 3,1 % BDP-a, a da je prognoza fiskalnog saveta za ovu godinu da će Srbija imati rast od + 4,4 % BDP-a. Danas su glavni pokretači rasta održivi izvori, izvoz i investicije. Strani investitori sve više dugoročno ulažu u Srbiju. Strane direktne investicije su 2014. godine iznosile 1,2 milijarde evra, prošle godine 2,6 milijarde evra, a do kraja 2018. godine očekuje se preko 2,6 milijardi evra.

U poslednje tri godine Srbija je napredovala 50 mesta na Duing biznis listi Svetske banke i nalazi se na 43 mestu po ukupnim uslovima poslovanja. Posle 50 godina grade se auto-putevi. U Srbiji je za četiri godine izgrađeno preko 200 kilometara auto-puteva, rehabilitovano je preko 200 kilometara državnih puteva, a u toku je rehabilitacija još 110 kilometara. Započeti su radovi na 86,6 kilometara u okviru izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta u vrednosti od 805 miliona evra. U prethodne četiri godine rekonstruisano je 223 kilometara pruga. Na 250 kilometara pruga povećana je brzina na 110 kilometara na sat. Modernizuju se pruge Beograd- Niš, Niš – Preševo, pruga Niš – Dimitrovgrad i pruga Beograd –Bar. Uloženo je 100 miliona dolara u kupovinu novih vozova.

Sve su to rezultati odgovorne vlasti SNS i predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. A, posledice vlasti bivšeg režima, čiji su pripadnici danas okupljeni oko nekakvog Saveza za Srbiju, ja bih pre rekla saveza za propast Srbije, jesu bili razorena privreda, opustošen budžet, hiljade ljudi bez posla i napunjeni lični džepovi. I, sada takvi, ponovo žele da vladaju Srbijom, ali nemaju politiku, već promovišu silovanje i vešanje ali kako je i rekao predsednik Republike Aleksandar Vučić, to neće moći, jer ima jedan prost razlog koji ih u tome ometa, neće ih narod. Hvala.