Hvala, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, odredbama ovog zakona svakako se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije i čovek koji je najzaslužniji za ekonomski napredak Srbije i njegov najbliži tim saradnika su izloženi najbrutalnijim napadima od strane onih koji sebe zovu Savezom za Srbiju. To što su oni danas napustili skupštinsku salu svi, ne znači da ovde nisu ostale uvrede koje su uputili na njegov račun.

Jedna narodna poslanica je tražila da predsednik završi rečenicu čiji početak su oni izmislili i čiji početak je ono što bi oni želeli da je početak te rečenice. A njihov lider i njihov vođa, Željko Veselinović, ima i početak i kraj rečenice koja glasi: „E, pa draga fikus premijerko, želim da te jednom isti taj Mitrović zatvori u „Zadruzi“ u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim Afro-amerikancem, tek puštenim iz zatvora i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgori ovozemljaski šljam“.

Onda su pričali o diplomama. Dok god ih predstavlja čovek koji je ovo napisao, ova rečenica, koja ima svoj početak i kraj, će biti sastavni deo njihovih diploma. Dakle, kada su nosili 2000. godine iz ove Skupštine svojim kućama slike i umetnička dela u ovu Skupštinu, nisu od kuće mogli da donesu osnovno kućno vaspitanje i mi treba da se zapitamo zaista s kim imamo posla. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Janjuševiću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Borka Grubor. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje poslovne klime.

Zakon će biti dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiće da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljivi. Tako će 1.200 različitih građevinskih proizvoda, napravljenih u Srbiji, poput vrata, prozora, građevinskih blokova, vodovodnih cevi, najzad biti jasno deklarisani, što do sada nije bio slučaj.

Opština Krupanj je u vreme katastrofalnih poplava 2014. godine bila potpuno uništena, mrtva. Velikim zalaganjem našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, život je vraćen u to mesto. Nikada u istoriji bilo kog mesta niko od državnika nije toliko puta posetio Krupanj, u par meseci 13 puta, kao što je to učinio naš sadašnji predsednik. Radilo se i gradilo danonoćno. Sanirani su, tj. izgrađeni putevi koji su bili uništeni, mostovi, vodovodi, sanirana klizišta i oštećeni objekti, ambulante, rekonstruisan dom zdravlja, izgrađeno 29 stambenih objekata, saniran put Krst-Korenita-Krupanj, u dužini od 11 km, asfaltiran put LJubovija-Krupanj u dužini 17,8 km, sanirana brana na Jalovištu rudnika Stolice. Time je stvorena povoljnija poslovna klima u tom mestu.

Zahvaljujući našem predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, u Krupanj je stigla turska kompanije „DŽinsi“, koja je u objektu nekadašnje fabrike „Krupanjka“, otvorila proizvodni pogon i zaposlila 150 radnika, uglavnom žena, koje nemaju nikakv problem sa svojim poslodavcem. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Grubor.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik magistar Igor Bečić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?
Izvolite dr Orliću.

Problem neplaćanja naknada za građevinsko zemljište, o kom smo mi govorili tokom ove rasprave i koji se odnosi na onih sada već preko 27 milijardi dinara, koje potražuje Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju, naravno odnosio se na period od 2004. do 2013. godine. Činjenica jeste da, ne samo u Krupnju i drugim mestima o kojima smo govorili danas, nego i u Beogradu, potpuno se drugačije postavljaju stvari do momenta kada se tu više ne pita žuti tajkun Dragan Đilas i kamarila oko njega.

Dakle, posle 2013. godine taj problem je rešen. Poštena i odgovorna gradska vlast, koju je delegirala SNS, rešila je to pitanje time što je umesto besmislenih, praktično nikakvih garancija u vidu nekih menica za fizička lica, uvela bankarske garancije i hipoteke kao obavezne. Od tog momenta, ni jedan jedini dinar nije postao sporan po tom osnovu.

Ne samo to, značajan deo tih sredstava za koje su Đilas i njegovi poslovni partneri uskratili građane Beograda, mi smo uspeli da ipak privučemo ka gradskoj kasi, da se tako izrazim, ponudivši odgovarajuće programe da ipak do naplate dođe.

Kad kažem Dragan Đilas, svi naravno znate na koga mislim. Mislim na čoveka koji ima dovoljno novca da može da daje pozajmice od šest miliona, na primer Nezavisnom udruženju novinara Srbije, da bi ga oni podržavali u njegovim nepočinstvima, da bi i danas podržavali kada on hoće da hapsi i zatvara novinare, kada hoće da zatvara medije, oduzima im licence, da im oduzima dozvole za rad, a nekako po pravilu, izgleda, to mu se dešava tamo gde nama poslovni interes, odnosno gde ne očekuje neki profit.

Televiziju „Pink“, na koju se oslanja ovih dana, inače to da znate, nije ni dirao do momenta dok je tamo imao vlasnički udeo. Sada više nema, pa može da im uradi sve što mu padne na pamet. Taj čovek, pošto su o modernizaciji pričali, ovako je najavljivao modernizaciju Beograda.

Dakle, u dodacima za Miškovićevo vreme, pod nazivom „Vreme Beograda“, lepe šarene slike, ali šta je problem sa njima? U tome što su samo slike. Slika upravo iz tog dodatka je najava modernizacije, završavam, gospodine predsedavajući. Fontana na Slaviji, jako liči na ovu današnju, s tim što je ova njegova bila samo nacrtana, a danas postoji. I danas, kada ona vredi 1,8 miliona, za šta oni kažu da je skupo, nije im sporno što su oni sami najavljivali, tada svojevremeno, da će vredeti 27 miliona evra u toku jedne godine, a još osam miliona naredne godine. Tada to nije bilo skupo, ne. Tad je to bio tal i korupcija.

Hvala, kolega Orliću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ne mogu a da se ne nadovežem na to, pošto ste pomenuli Beograd i pre svega u nekoliko prethodnih javljanja broj građevinskih dozvola koje su izdate na teritoriji Beograda i poredili sa svim onim što se dešavalo za vreme Dragana Đilasa. Samo da vas podsetim, recimo, da na opštini Voždovac su pokušali, delom samo uradili, sekundarnu kanalizacionu mrežu, Zuce, zatim Pinosava, potrošili 10 miliona evra, bez građevinske dozvole, bez tendera, bez uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Praktično su naterali građane tih mesta i delova Voždovca da potpisuju ugovore na 250.000 dinara. Dakle, to je samo primer kako se radilo na celoj teritoriji Beograda. Dakle, sve što su radili, radili su uglavnom bespravno i radili su uglavnom bez ikakvih tendera, dakle, pogađali su se sa kojekakvim izvođačima, trošili pare, a praktično građani Beograda nisu dobili ono što im je bilo neophodno za jedan normalan, normalan život. E, tako je radio Dragan Đilas, kao gradonačelnik.

Hvala, potpredsednice Vlade.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Mi smo do sada u dosadašnjoj raspravi od ovih prekoputa slušali razne zamerke kada je reč o infrastrukturnim projektima, o železničkoj infrastrukturi, o putnoj infrastrukturi, takođe o građevinskim dozvolama, o legalizaciji. Mi iz SNS smo davali argumente koji govore u prilog rezultatima koje je ova Vlada ostvarila, kada je reč o tome.

Ja bih samo zarad građana istakao nekoliko činjenica kada je reč o Sektoru „Jug“ Koridora 10. Dakle, od Grabovnice do Levosoja, koji je podeljen na 12 novoprojektovanih deonica, lotova, ukupne dužine 74,2 kvadratna kilometra, što zajedno sa ranije započetom deonicom od Levosoja do granice sa Makedonijom, dužine 21,5 kilometar, čini ukupno 95,7 kilometara autoputa. Osim izgradnje autoputne trase izgrađen je i alternativni paralelni nekomercijalni put bez naplate, u dužini od oko 35 kilometara, kao rekonstrukcija ili izgradnja novog, u zavisnosti od uslova projektovanja. Od Grabovnice do Levosoja izgrađeno je svih 107 mostova i nadvožnjaka ukupne dužine oko 9,4 kilometara, izgrađeno je pet saobraćajnih petlji Grdelica-Vladičin Han-Vranje-Bujanovac 1-Bujanovac 2, dok je petlja Predejane u završnoj fazi izgradnje.

Evo kako to otprilike izgleda, deonica Grabovnica-Grdelica. Dužina 5,6, radovi završeni, deonica puštena u javni saobraćaj 11. aprila 2016. godine. Dva, Grdelica-tunel Predejane, lot 1, dužina 6,1, stepen završenosti radova 93%. Krajem 2018. godine je planirano puštanje deonice u javni saobraćaj, zajedno sa svih šest deonica kroz Grdeličku klisuru. Pod tri, tunel Predejane, lot 3, građevinski radovi završeni, krajem 2018. godine zajedno sa svih šest deonica kroz Grdeličku klisuru.

Sada da ne bih čitao sve ove podatke, mislim da je svakom jasno da rezultati govore u prilog onoga što govorim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Markoviću.
Reč ima potpredsednica Vlade Republike Srbije dr Zorana Mihajlović.