Hvala gospođo Gojković.

Svoje prvo pitanje upućujem ministrima prosvete, policije i pravde. Nad studentom Stefanom Karanovićem, koji je student Pravnog fakulteta univerziteta u Novom Sadu, sprovodi se odmazda. On je otkrio svojevrsne malverzacije koje su pojedini mediji preneli, da bi se nakon toga desilo to da fakultet odbija da ga ispiše sa fakulteta i izriče mu meru suspenzija.

Zbog ove mere, u trajanju od 36 meseci i još godinu dana, Stefan ne može da preuzme svoja dokumenta i prebaci se na drugi fakultet. Umesto da tužilaštvo i određeni organi preuzmu izvesne mere kako bi utvrdili da su ti navodi tačni, oni se zapravo svete jednom studentu koji, verujući u svoje ideale, u svom poziv, bavi se i istražuje ono za šta veruje da se školuje i za šta veruje da ima smisla.

Moje pitanje glasi – zbog čega tužilaštvo, zbog čega uprava Univerziteta u Novom Sadu dozvoljava ovo i zloupotrebljava tužilaštvo i univerzitet?

Svoje drugo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, i ministru unutrašnjih poslova, Nebojši Stefanoviću.

Izgleda da nam se sprema nova Savamala i to u centru Novog Beograda. Izgleda da se Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu našao na nekom putu napretka, tako da će biti srušen. Prema navodima koje sam ja dobila, kao bivši ponosni student ovog fakulteta, jedne od najznačajnijih ustanova obrazovanja u našoj zemlji, jeste da će se na placu na kome se fakultet nalazi, inače na veoma atraktivnoj lokaciji na Novom Beogradu, navodno premestiti policija. Čim ljudi čuju da policija treba da se premesti na fakultet, verovatno zato što već ima postojeće samice, ljudi se automatski malo uplaše i povuku.

Moje pitanje za ministra Stefanovića glasi – da li je tačno da će se MUP preseliti na taj fakultet i da će studenti i profesori biti izbačeni iz ove zgrade? NJima je navodno gospodin Šarčević ponudio da se presele na teritoriju, odnosno na dvorski plac, dvorskog kompleksa na Topčideru za dve, najviše tri godine. I, ponuda je za sve fakultete univerziteta umetnosti, iako na već postojećem placu na kome se Fakultet dramskih umetnosti nalazi, jeste planirano da tu budu smeštena sva četiri Fakulteta univerziteta umetnosti u Beogradu. Prema saznanjima koja ja imam, nijedan fakultet još uvek nije odustao od ove namere.

Da li će gospodin Šarčević preduzeti nešto da se ova zgrada spasi, s obzirom da ona predstavlja kulturno dobro socijalističke arhitekture i da je trenutno izloženo u Muzeju modernih umetnosti u NJujorku kao reprezentativan primer? Pre 50 godina ovaj plac je i namenjen umetnosti, čak se i bulevar na kome se fakultet nalazi i zove Univerzitet umetnosti. U svoje vreme, pre 50 godina, arhitekta Aleksandar Stjepanović dobio je u to vreme najznačajniju nagradu arhitekture – Borbinu nagradu, za dizajn ovog fakulteta.

Da li izbacivanje fakulteta iz svoje zgrade, gde je bilo preko 50 godina, predstavlja svojevrsnu pretnju studentima i profesorima, s obzirom da su umetnici uvek bili oni koji su jako opasni po svako društvo, prvenstveno zato što misle svojom glavom? Da li izbacivanje studenata i profesora predstavlja obračun države sa neposlušnima?

Morala bih ovde i da citiram Danila Kiša, jednu njegovu izuzetnu misao, koja kaže – kada svi budu roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima nije strano iskustvo u umetnosti. To su upravo moje kolege studenti FDU i naši posvećeni profesori. DŽon Čivning, jedan veliki američki pisac, rekao je da umetnost predstavlja trijumf nad haosom.

Nemam nikakvih dilema da će umetnici u ovoj borbi na kraju pobediti. Tako da, još jedanput postavljam svoje pitanje gospodinu Nebojši Stafanoviću, ministru unutrašnjih poslova, da li je tačno da policija planira da se preseli u ovu zgradu i zapravo je oduzme? Pitanje Ministru Šarčeviću, da li može da pruži ikakve dokaze da će zaštiti zgradu? Da li može da pruži ikakve konkretne planove koji navodno postoje na Topčideru, da će svi fakulteti biti prebačeni na plac dvorskog kompleksa i da će tamo biti sagrađena zgrada gde će se studenti i profesori prebaciti?

Žestoko osuđujem ovakav potez i zahtevam u ime studenata i profesora FDU da se ne dira u njihovo. Ne može samo da se uđe i da se ruši tuđe i nova Savamala nam ne treba. Zahtevamo da se ova zgrada sačuva kao reprezentativni primer arhitekture, kao zgrada koja je dala najbolje od umetnosti što naša zemlja ima i koja je odškolovala najkvalitetnije i najbolje dramske i filmske umetnike u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje upućujem ministarki za saobraćaj gospođi Zorani Mihajlović. U pitanju je pitanje koje sam već postavljala u dva navrata u Skupštini Srbije. Dobila sam jedan od odgovora koji je ostavio, praktično, nedorečeno ovo pitanje i pitanje do danas nije rešeno.

Naime, radi se o dva kilometra puta u zaseoku Lipik u selu Tulari u opštini Ub. Deca koja idu do osnovne škole svakog dana pešače do svoje škole preko puta koji, nažalost, nije asfaltiran. Školska godina je krenula u septembru. Evo, već sutra kucamo na vrata novembra, dakle, ova deca polako ulaze u jesenji, odnosno zimski period, tako što će preko blata dolaziti do škole.

Htela bih da pitam ministarku Mihajlović, s obzirom da me je u odgovoru na ovo postavljeno pitanje, kada će biti asfaltiran ovaj put za đake osnovne škole koji idu iz zaseoka Lipik ka svom odredištu, uputila tada na JP „Putevi Srbije“, „Koridori Srbije“ i na predsednika opštine i sama je nagovestila u svom odgovoru da će se založiti da se ovaj put uredi, da pitam dokle se stiglo sa ovim pitanjem. Ako je moguće da se malo požuri, s obzirom da sada imamo sreće što je lepo vreme zakucalo na vrata, ali ono će uskoro da prestane i ne bi bilo loše da se za ovu decu nađe adekvatno rešenje kako bi dostojanstveno dolazila do škole.

Drugo pitanje upućujem vama, predsednice Skupštine. Dakle, zanima me kada će na dnevni red Skupštine doći predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika, za koji je potpis dalo 160.000 građana Srbije. Dakle, prosto je neverovatna ova procedura primopredaje predloga izmene i dopune zakonika, traje od maja meseca, praktično je sada u oktobru tek došla na dnevni red, odnosno stiče se uslov da sada u oktobru dođe na dnevni red. Ja vas sada pitam, s obzirom da jeste u toku jesenje zasedanje, kada ćemo imati prilike da o ovom zakonu, o predlogu izmene i dopune ovog zakona raspravljamo, poštujući volju 160.000 građana, a za koje je čak i Ministarstvo lokalne samouprave u svojoj redovnoj proceduri ocenilo da su ovi potpisi validni? Hvala.

Treće pitanje upućujem ministru zdravlja. Ono se, nekako, sasvim slučajno, nadovezuje na Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i to samo zbog toga što sam u konstantnim razgovorima sa majkama koje imaju problem sa primenom ovog zakona i načinom na koji su izvršene izmene u isplatama koje imaju stalni karakter i one koji imaju privremeni karakter došla do sledećeg zaključka. Dakle, postoje nadoknade koje su jednokratne i koje se isplaćuju trudnicama i porodiljama, koje jesu povećane, dakle, u pitanju su nadoknade u redu veličina od 100.000 dinara. Onda sam u razgovoru sa tim ženama pitala ih zašto su nezadovoljne tim novcem koji će dobijati, s obzirom da se ipak radi o jednoj velikoj količini novca, i gotovo identičan odgovor dobijam na svim stranama, a to je da su izuzetno povećani troškovi tokom održavanja trudnoće.

Postoji jedna pravilnost koja se pojavljuje u svim ovim slučajevima, a to je da su žene gotovo sve usmerene na privatne ordinacije ili su, sa druge strane, usmerene na državne prakse, a onda iz njih bivaju upućene na neke privatne preglede, analize dodatne koje treba da urade. Između ostalog, to je i jedna od analiza koja se bavi, jedan prenatalni test za koji sam čula do sada, gotovo se svaka trudnica šalje da izvrši pregled u tom smislu i taj jedan prenatalni test košta 600 evra. Nažalost, taj test ne može da se radi u državnoj praksi, već može da se radi samo u privatnoj praksi, i to tako što se uzorak šalje negde u inostranstvo. Znači, čak ni u našoj zemlji ne može da se uradi ta vrsta analize, nego mora da se pošalje negde preko.

Sada, ako smo mi došli do toga da postoji toliki broj trudnica koje imaju potrebe da se izvrše ove genetske analize, pošto je u pitanju jedna genetska provera, dakle, ako smo došli do toga, molim Republički zavod za statistiku da nam pošalje odgovor koliko to žena danas u odnosu, na primer, na period od pre deset godina, kada sam i sama rađala dete pa ne sećam se da je bio toliki broj upućivanih trudnica na ovu vrstu analize, dakle, šta se to dogodilo u Srbiji da za ovih desetak godina poslednjih imamo toliki broj analiza koje je neophodno uraditi, a koje se tiču genetike. Ako postoji potreba za tim, molim ministra zdravlja da u narednom budžetu bude isplanirano da se vrši nadoknada trudnicama, kako bi imale pravo da ovaj test rade o trošku Ministarstva zdravlja, odnosno RFZO-a. Hvala.

Reč ima Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, pitanje postavljam ministru prosvete gospodinu Mladenu Šarčeviću. Prosvetna inspekcija je utvrdila, naime, da su šef poslaničkog kluba SNS gospodin Martinović i zamenik šefa SNS gospodin Orlić nezakonito zaposleni u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. Ugovori o radu su nezakoniti i inspekcija je naložila školi da se ti ugovori o radu i raskinu. Ti ugovori ne da nisu raskinuti, nego su gospodin Martinović i gospodin Orlić, kao visoki funkcioneri i članovi predsedništva SNS, u nastavnom planu za 2018/19. godinu.

Pre svega, gospodin Martinović i gospodin Orlić su prvo negirali da su zaposleni, ali su u međuvremenu prijavili primanja od 60.000 dinara Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, ne samo da su prijavili da su taj novac primili poslednjeg meseca, nego su prijavili da su taj novac primali i nekoliko meseci ranije. To je ono što je potpuno začuđujuće da Ministarstvo prosvete, odnosno prosvetna inspekcija ne može da reši pitanje koje se tiče nezakonitih ugovora o radu koje su funkcioneri SNS stekli u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji.

Ono što takođe zabrinjava jeste da njih dvojica zajedno imaju prijavljenih 11 primanja. Pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije – koliko još primanja imaju gospodin Martinović i gospodin Orlić koja nisu prijavljena Agenciji za borbu protiv korupcije? Koliko to plata imaju funkcioneri najviši SNS koji su reprezenti te partije u ovom parlamentu, koji su šefovi ove poslaničke većine i vladajuće većine? To je važno iz prostog razloga što građani treba da znaju koliko plata je dovoljno da bi se potkrepile sve potrepštine vrha SNS.

U međuvremenu, za poslednjih godinu i po dana, otpušteno je osam doktorki, osam žena iz Visoke medicinske škole u Ćupriji. NJima nije produžen ugovor o radu, jednoj je raskinut ugovor o radu po povratku sa porodiljskog. Ono što je veoma važno jeste da znamo u kakvom društvu mi živimo, gde vrh SNS učestvuje s jedne strane i dozvoljava otpuštanje žena, doktorki koje su završile medicinski fakultet, koji traje šest godina, neke su završile specijalizaciju, neke su na doktorskim studijama, neke su završile doktorske studije, neke su već danas u Nemačkoj, da se na njihovoj kvoti i na njihovoj nesreći zapošljavaju funkcioneri SNS.

Šta će ministar prosvete uraditi po tom pitanju? Da li će gospodin Šarčević uspeti da zajedno sa Prosvetnom inspekcijom raskine ugovore u toj školi, gospodinu Orliću i gospodinu Martinoviću, jer je zaključak inspekcije da ne samo da ne postoje uslovi nego nisu raspisani ni konkursi za mesta na kojima su oni primljeni. Danas imamo osam žena bez posla u Srbiji. Imamo osam porodica bez primanja, a sa druge strane prijavljenih primanja ima 11, samo dvoje iz SNS.

Agencija za borbu protiv korupcije opravdano sumnja da to nisu sva primanja i da to nisu sve plate i ovo je pitanje i za Agenciju za borbu protiv korupcije, koliko je plata tačno imaju gospodin Martinović i gospodin Orlić i ostalih 11 funkcionera SNS koji su primljeni protivzakonito da predaju u ovoj školi?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od Davidovića do Groovam do Mićunovića, Đinđića, Nikole Miloševića, do Balše Božovića, da li je to normalno? To je moje prvo pitanje.

Takođe, pitanje vezano za stranku bivšeg režima, protiv koje ja nemam ništa, koja se zove DS, ali se još samo uvek zove DS, moje pitanje je vezano za korupciju, a od kog novca Balša Božović kupuje garderobu koja košta po nekoliko hiljada evra i to u najskupljim buticima u Londonu? Dakle, ja kad bih imao tako skupu garderobu ja bih to držao u sefu, ne bi nosio na sebi, jer bi to stavio u sef, jer je to ogromno bogatstvo, to košta, njegov komad garderobe košta i po nekoliko vagona pšenice i zato ja pitam Ministarstvo finansija, poreske organe, odakle Balši Božoviću novac da može da kupuje skupu garderobu i da može u jednom letu aviona, do londonskih butika, ekskluzivnih da potroši po 20.000 evra?

Drugo pitanje za iste organe, odakle Balši Božoviću novac da letuje zimi kada treba da zimuje on letuje, za 30.000 evra na Maldivima? S obzirom da su njegovi jedini prihodi, a ovo pitanje je za Agenciju za borbu protiv korupcije, da su njegovi jedini prihodi, prihodi odavde. Dakle, gotovo je svima jasno da taj novac potiče od prethodne pljačke radnika prilikom otpuštanja, prodaje fabrika itd.

Sledeće moje pitanje vezano za Vuka Jeremića zvanog Vuk potomak, kada će konačno biti potvrđeno ciframa, dan, mesec i čas kada je Vuk Jeremić dobijao stotine hiljada evra od katarske ambasade, od muslimanske braće i kada će biti objavljeno koliko je novca i koliko je miliona dobio od firmi sa Hon Konga vezano za Patrika Hua i ekipu sa kojom je sarađivao, a verovatno i trgovao oružjem. Interesuje me kada će podaci saopšteni s obzirom da sam ja ovo pitanje postavio pre više od godinu dana i nikada nisam dobio kompletan odgovor jer je navodno to bankarska tajna.

Dakle, želim da znam, kada, koliko i u koje vreme i u koji čas je Vuk Jeremić zvani Vuk potomak dobio milione dolara i stotine hiljada evra od katarske ambasade i firmi sa Hon Konga. S tim u vezi, takođe hoću da znam da li je tačno da je Vuk Jeremić sa svoje konsalting firme, odnosno preduzetničke radnje prebacio 650.000 dolara u Siti banku za jednog urednika TV dnevnika Republike Srbije, RTS? Hoću tačne odgovore.

Takođe želim da pitam šta će Vlada Republike Srbije preduzeti i da li je tačno da je Dragan Đilas saveznik Boška Obradovića u američkoj ambasadi se žalio na ruski uticaj i sebe predstavio kao velikog borca protiv ruskog uticaja u Republici Srbiji i kao protivnik tadašnjeg ambasadora Konužina. Dakle, hoću odgovor na pitanje, šta će Vlada preduzeti povodom toga, jer to može da naruši naše prijateljske odnose sa Rusijom. Moje pitanje za Boška Obradovića, šta radi u tom društvu koje se bori protiv ruskog uticaja.

Dragan Đilas je rekao da su on i Boško Obradović kao Staljin i Čerčil, meni više liče na LJotića i Hitlera i s tim u vezi hoću da znam, koliko je Mlađan Đorđević, desna ruka Dragana Đilasa, nekadašnji savetnik Borisa Tadića, prebacio 2012. godine, odnosno doneo u džaku para Dverima da odnesu opozicione glasove i da spreče promene 2012. godine?

Takođe želim da znam koliko su novca dobili od Brajana Martina iz američke ambasade da promene kurs i od porodično pravoslavne organizacije postanu antisrpska organizacija? Koliko puta su se sreli i da mi organi bezbednosti kažu, koliko su se puta sreli i koliko je novca američka ambasada ili američki partneri uputila organizaciji koja se zove srpske Dveri, a u stvari su postale antisrpske Dveri?

Takođe, želim da znam, koliko je novca Marija Janjušević dobila za organizaciju „Moja Inđija“ koja je registrovana na njenoj adresi do 2012. godine od predsednika opštine Gorana Ješića da bi takođe sprečila promene vlasti u Inđiji? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika danas bih postavila pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Najpre želim da pohvalim Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za sve što je do sada urađeno u oblasti digitalizacije registara, a što je započeto donošenjem Zakona o opštem upravnom postupku 2016. godine. Nedavno je ministar državne uprave i lokalne samouprave najavio nov Zakon o centralnom registru stanovništva koji bi trebalo da stigne pred narodne poslanike u što skorije vreme. Kako je najavljeno plan je da se do kraja ove godine stavi na glasanje, odnosno nadamo se izglasa ovaj Zakon o centralnom registru stanovništva kako bismo već u 2019. godini krenuli sa implementacijom ovog zakona, a za koji je Kancelarija za IT i elektronsku upravu već uspostavila potrebnu hardversku infrastrukturu.

Naime, Centralni registar stanovništva predstavlja će svojevrsnu bazu evidencija, a spajanjem svih podataka u jednu bazu ovlašćeni službenici će moći da pomognu građanima po službenoj dužnosti pribavljanjem podataka za usluge građanima iz čak 11 evidencija čime će se sve procedure na šalterima daleko pojednostaviti i biti brže, efikasnije i naravno dosta jeftinije.

Vezano za ovo želela bih da postavim pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da li će Centralnom registru stanovništva moći da pristupe i građani ili samo ovlašćeni službenici? Koji će to biti službenici? Takođe, interesuje me na koji način će se uključiti i nedavno formiran Centralni registar matičnih knjiga u odnosu na ovaj Centralni registar stanovništva? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.