Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, naviknut sam da svi amandmani koji uglavnom dolaze sa ove strane budu odbijeni. Međutim, mislim da je ovaj amandman trebao da bude prihvaćen.
Naime, u naslov zakona, ja sam doneo jedan predlog, dodao sam dve reči koje predstavljaju ime naše lepe otadžbine. Dakle - Zakon Republike Srbije o smanjenju rizika od katastrofa.
Zašto je to tako? To je u skladu, gospodine ministre, onog što mi iz Srpskog pokreta Dveri stalno pričamo. Dve godine sam narodni poslanik i verujte mi da 90% zakona u obrazloženju i u razlozima za donošenje zakona imaju rečenicu da je to u skladu sa pravilima EU i usklađivanju sa EU.
Bogu hvala, u razlozima za donošenje ovog zakona toga nema. Upravo zbog toga što u razlozima za donošenje ovog zakona nema da je on u skladu i po direktivi i po preporuci, ili kako god to možemo da nazovemo, sa EU, ja sam u imenu zakona dodao Republike Srbije da bi to pojačao. Pričao sam, i uopšte nemam nameru da to ponavljam, da ne dajem sebi pravo da ja više volim Srbiju nego vi, ali u izlaganju Boška Obradovića, posle koga je prošle nedelje izbila i polemika sa vama, ja sam zbog porodičnih razloga bio sprečen da prisustvujem tome, došli smo u situaciju da ono što mi pričamo, vi uvek imate želju da izokrenete.
Dakle, ja vam pričam da se manemo posla ćoravog, kako ga ja vidim, a koji se zove EU, a vi nam onda kažete u odgovoru gospodinu Obradoviću šta je problem sa nemačkom ekonomijom, jel ona posrće, da li u Nemačkoj imaju da jedu hleb. Naravno da imaju, naravno da ne posrću. I, mi smo svedoci, bez obzira na naš prosperitet, koliko nam je npr. ljudi iz zdravstvene struke u kratkom periodu otišlo u Nemačku.
Ali, nije to tema, tema je gospodine ministre Petar Bojer, koji kaže da moramo da priznamo Kosovo. E, zato ne EU, i zato u predlogu ovog zakona dodajem, da neka se zna, da je to zakon Republike Srbije. Znam da vi mislite isto kao i ja, ali mi onda nije jasno zašto se amandman odbija. Hvala.