U pokušaju da obrazložim jednoj od prethodnih govornica, narodnoj poslanici koja je podnela amandman, ja imam ovde i amandmane, kao što ste rekli – i blagovremeno i pravovremeno, ali termin „rano“ se odnosi baš na to, dakle, rano upozoravanje. Termin je izabran, samo rano, misli se pre možda bilo kakve indikacije, već samo na osnovu projekcije koju imamo, da možete već da radite upozoravanja, pa onda, naravno, i sve drugo.
Nije suština ove reči, da li će pisati rano, blagovremeno ili pravovremeno. Suština je u radu. Suština je da li će lokalni štabovi, regionalni, da li će svi ostali shvatiti ozbiljnost zadataka koji su pred njima.
Dakle, ono što je naš zadatak bio je da ovim zakonom predvidimo i mogućnost, i mi smo to i uradili, da Republički štab može da raspusti opštinski ili bilo koji drugi štab koji ne ispunjava ili neblagovremeno ispunjava naloge, ili vidimo da se ne snalazi i da ne može da ispuni one zadatke kojim treba da se zaštite životi stanovništva. Zbog toga smo tu meru doneli, omogućili da Republički štab bude taj koji može da reši pitanje i kada se takva neka situacija, nadamo se da se to neće dešavati, ali kada se dogodi, a istovremeno smo, naravno, dali mogućnost i kroz ostale članove zakona da ti opštinski štabovi dobiju više nadležnosti i da dobiju mogućnost da svoje obaveze obave na način da mi ne moramo da intervenišemo.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Na početku želim da istaknem zaista veliku važnost ove sednice i predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, ne samo u oblasti koju pokriva ministar Stefanović, oblast MUP, nego oblast pravosuđa, uvođenjem niza novih instituta, adekvatno se reagovalo na potrebe društva i na ono što se smatra napretkom društva. U svakom slučaju, ova sednica će promeniti, kada se usvoje zakoni, nadam se u toku ove nedelje, u velikoj meri niz raznih oblasti i unaprediti funkcionisanje institucija u oblasti unutrašnjih poslova, vanrednih situacija i pravosuđa.

Što se tiče ovog zakona, koji je novi i koji je, mogu slobodno da kažem, adekvatna reakcija, adekvatan odgovor na negativna iskustva koja smo, kao država, kao društvo, imali u suočavanju sa vanrednim situacijama i katastrofama i predstavlja, mogu slobodno da kažem, jedan strateški dokument, jednu sintezu svih mogućih aspekata i rešavanja problema.

Ovde su kolege mnogo isticale preventivnost, isticale su edukaciju, a ja bih istakao nešto što se pokazalo kao slabost u prethodnom periodu, a što je na žalost dovelo do toga da se kao država, kao društvo suočimo sa katastrofalnim poplavama i srećom da su MUP, Vojska i Sektor za vanredne situacije bili dobro organizovani, uspešno smo prebrodili sve one slabosti, nedostatke i propuste, zanemarivanje naših obaveza koje smo imali u prethodnom periodu.

Ovde želim da istaknem integrisanost subjekata koji učestvuju u rešavanju pitanja smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Upravo u prethodnom periodu se najmanje na tome radilo. Nije se radilo na ukazivanju značaja povezivanja privrednih subjekata, lokalnih samouprava, državnih organa i građana i njihovoj potrebi zajedničkog rada radi rešavanja ovih problema. Zato moram da dam nekoliko karakteristika, to je moj utisak, pristupanja rešavanju i donošenju ovog zakona.

Prva stvar, moram da kažem da se ovom zakonu pristupilo ozbiljno. Znači, ozbiljnost u rešavanju problema. Druga je sveobuhvatnost pokrivanja pitanja koja se tiču smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Druga, kao pravnik moram da istaknem odličnu pravnu normativu. Tehnički je zaista dobro urađeno. Ono što se ovde često spočitava vladajućoj koaliciji, Vladi Republike Srbije, a upravo ovaj zakon pokazuje, na osnovu iskustva, volju i odlučnost da to rešava, to je pitanje decentralizacije. Upravo ovaj zakon pokazuje volju za decentralizacijom, prepuštajući i sagledavajući značaj lokalnih samouprava u borbi sa ovim problemima.

U tom smislu, kada se sva ova pitanja uzmu u obzir, kada se integrišu svi subjekti koji učestvuju u borbi sa katastrofama i upravljanju u vanrednim situacijama, zaista može u narednom periodu doći do ukupnog razvoja Republike Srbije, i to je intencija ovog amandmana koji sam podneo. Hvala.

Kolega Marinkoviću, po amandmanu?
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SDPS želim da se složim sa onim o čemu je pričao moj kolega Jovan Palalić. Dakle, ovde se radi o predlozima zakona koje je Vlada Republike Srbije predala parlamentu, a koji su od strateškog značaja za razvoj zemlje i bave se onim što jeste ključna stvar u 21. veku, dakle, u decenijama koje su pred nama, a to je bezbednost države, bezbednost privrednih subjekata, bezbednost građana Republike Srbije. Smatram da se u okviru ovog Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama dolazi do najboljih i najkvalitetnijih rešenja koja će, u skladu sa savremenom politikom i menadžmentom upravljanja i upravljanjem rizicima, dovesti do toga da ovakvi slučajevi, prirodne katastrofe, ono što dolazi od prirode možemo da delujemo preventivno i možemo da sačuvamo svoje građane i resurse koje Republika Srbija ima.

Naravno, složiću sa kolegama koji su govorili o tome da je 2014. godine MUP na čelu sa Nebojšom Stefanovićem, ali i Vojska Srbije na čelu sa tadašnjim ministrom Bratislavom Gašićem, načelnikom Generalštaba Dikovićem i te kako dobro i kvalitetno reagovali i, naravno, samo organizacija koju je MUP Republike Srbije imao i Sektor za vanredne situacije u okviru MUP Srbije doveo do toga da desetine i stotine života budu spašeni.

Ono čime želim da završim svoj govor jeste da MUP Republike Srbije ne radi samo i nema fokus na vanrednim situacijama, nego ista situacija kada je u pitanju bezbednost saobraćaja, ali i beskompromisna i bespoštedna borba sa organizovanim kriminalom i sa korupcijom. Naravno da ćemo mi moći samo da damo podršku ministru unutrašnjih poslova i potpredsedniku Vlade gospodinu Nebojši Stefanoviću za politiku koju je definisao i sa politiku bezbednosti 21. veka, koja je u najboljem mogućem interesu države Srbije i građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na razvoj Sektora za vanredne situacije i, naravno, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, možemo govoriti u smislu sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije, uzimajući u obzir veliki značaj ove oblasti.

Jako je važno što će odredbe biti usklađene sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda. Takođe, preciznije definisanje pojedinih odredaba uticaće na to da primena zakona bude efikasnija.

Potrebno je da svi subjekti znaju svoja prava i obaveze, a naročito je potrebno da svi subjekti koji učestvuju u takvim akcijama znaju kakve su posledice u koliko se ne ispoštuju odredbe zakona. Naravno, pravne norme koje su implementirane preuzete su iz međunarodnog prava ili su preuzete iz nacionalnih zakonodavstva nekih od zemalja članica EU i svakako će predstavljati najviši standard u normiranju oblasti koje za predmet imaju upravo zaštitu života, integriteta, prirodnih dobara ili svojine.

Predložena rešenja imaju za cilj sveobuhvatno normiranje preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasno reagovanje u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda, kao i efikasno otklanjanje posledica da bi se u najkraćem roku obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na području koje je pogođeno nekom nepogodom. Najvažnije je obezbediti visok stepen bezbednosti građana, a u prilog čemu ide i novina koja se odnosi na međunarodnu saradnju, kako u oblasti prevencije, tako i u oblasti otklanjanja posledica, odnosno razmene humanitarne pomoći. Akcenat je stavljen na zaštitu ranjivih grupa i na oblast rodne ravnopravnosti. U prvi plan stavljeni su principi, mere i aktivnosti koje se odnose na jačanje otpornosti pojedinaca, ali i zajednice na posledice nepogoda i na veću spremnost na reagovanje u slučaju dešavanja nepogoda ili katastrofa.

Sada bih želela da istaknem i plan smanjenja rizika koji se donosi za period od tri godine za nivo Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Cilj je preduzimanje preventivnih mera i obezbeđenje finansijskih sredstava za izvođenje infrastrukturnih radova u cilju smanjenja rizika od neke nepogode ili opasnosti.

U vezi sa tim je i određivanje zone rizika upravo u cilju preventivnog delovanja. Na primer, u nekim područjima može se zabraniti gradnja ukoliko je to područje takvo da postoji visok stepen sumnje ili izvesnosti da će nastupiti neotklonjive posledice po živote ljudi ili po materijalna dobra.

Moram da napomenem, a to je nešto što je jako potrebno da za sada nemamo jedinstvenu bazu podataka o rizicima na prostoru Srbije i zbog toga bih upravo želela da pohvalim uvođenje registre rizika koji će sadržati sve podatke za sve vrste rizika za celokupnu teritoriju Srbije. Ti podaci će u jednom delu biti dostupni svim građanima, ali u drugom delu naravno, neki specifični podaci biće dostupni samo određenim državnim organima.

Uzevši sve ovo u obzir, smatram da treba podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginice Marković, izvolite.

Hvala.

Amandmanom koji sam podnela na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, želela sam da naglasim značaj poboljšanja Sektora vanrednih situacija.

Prevencija svakako najvažniji segment kada govorimo o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Bezbednost građana mora da bude na prvom mestu, a upravo usvajanje i primena ovog zakona doprineće povećavanju stepena bezbednosti. I rano upozoravanje i obaveštavanje i uzbunjivanje putem novoformirane službe koju čine nacionalni centar, operativni centri i specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje i sistem javnog uzbunjivanja doprineće svakako značajnom smanjenju materijalne štete, ali i ljudskih žrtava. Izuzetno je važno definisanje obaveza privrednih društava i drugih pravnih lica da se uključe u sistem javnog uzbunjivanja. Ali, i obaveza radiodifuznih i televizijskih stanica u prenošenju odgovarajućih informacija. Tu bih svakako pomenula i obaveze mobilnih operatera, vlasnika poslovnih, stambenih i drugih zgrada.

Na ovaj način mi pokazujemo odgovornost i sposobnost da se na pravi način osim sa mogućim rizicima od katastrofa, ali se jača i svest u društvu neophodnosti da se više angažujemo i svakako tome doprinosi i ova rasprava, jer na ovaj način informišemo naše građane. I verujem da ćemo postići punu saglasnost kada je u pitanju usvajanje ovog zakona. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Markoviću, izvolite.