Da, želim da se izjasni.

Zahvaljujem.
Prelazimo dalje na rad po amandmanima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč?
Koleginice Filipovski, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani ministre, katastrofe se ne mogu eliminisati iz naših života, ali se njihove posledice mogu snažno umanjiti ukoliko smo odgovorni, ukoliko smo dobro informisani, ukoliko radimo na prevenciji.

Iskustva koja smo imali u proteklim godinama kada smo se suočili sa brojnim katastrofama, koje su za posledicu imale i ljudske živote i ogromnu materijalnu štetu, pokazuju da vanredne situaciju ugrožavaju bezbednost, ali ugrožavaju i čitav opstanak naseljenih mesta. Cilj sektora za vanredne situacije je preventivno delovanje na rizik, na izazove i na ublažavanje posledica od različitih rizika i katastrofa, što se ovim Predlogom zakona i potvrđuje.

Međutim, podnela sam amandman na član 1. Predloga ovog zakona o vanrednim situacijama, jer smatram da se odmah u članu 1. zakona akcenat mora staviti na konstantnom jačanju sektora za vanredne situacije, i to u jačanju kapaciteta, u nabavci opreme, u obuci ljudstva, u izgradnji standardno operativne procedure i u jasnim mehanizmima odgovornosti. Zašto je to važno? Zato što samo temeljno organizovan sistem za vanredne situacije može pravovremeno odgovoriti svim izazovima i biti odlična preventiva.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.Da li neko želi reč?

Izvolite koleginice.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poplava koja se dogodila u Republici Srbiji, u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozila je živote, zdravlje i imovinu. Više od 1,6 miliona ljudi ili 22% ukupnog stanovništva u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji.

Poplava je ugrozila u velikom obimu i uništila imovinu veće vrednosti, čime je bio onemogućen rad privrednih subjekata, zatim škola i drugih obrazovnih ustanova, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite i drugih subjekata na poplavljenim područjima, a naročito je bio ugrožen i nesmetan rad energetskog sistema Republike Srbije.

Štetne posledice poplava su naročito bile vidljive u oblasti poljoprivrede, proizvodnje, ratarstvo, stočarstvo. Tako da, zasađeni poljoprivredni proizvodi u većem obimu su uništeni, a stočni fond u velikoj meri bio ugrožen, a u određenom obimu i uništen. Veliki je značaj što se ovim zakonom deo nadležnosti prenosi na lokalne samouprave kako bi se brzina reagovanja udvostručila.

Pošto se moj amandman odnosi na smanjenje rizika od bujica, želim da istaknem sledeće. Da bi se izvršila prevencija od poplava, gradska opština Mladenovac je preduzela ono što je u njenoj moći da se posledice spreče. Angažovali su Javno preduzeće „Srbijavode“, koje su izveli radove na uređenju potoka prvog reda. Tokom 2018. godine, vršeno je ručno i mašinsko košenje nasipa i korita reke Lug, kao i komasacionih kanala na teritoriji gradske opštine Mladenovac.

Takođe, Javno preduzeće „Beogradvode“, radovi su radili na uređenju vodotokova drugog reda u periodu od februara do aprila 2018. godine, u dužini od 3.900 metara i od aprila do oktobra, u dužini od 1.500 metara. Prethodnih godina smo imali stalno plavljenje poljoprivrednih površina, ali ove godine ne.

Ono što je važno istaći, jeste da sve što ova Vlada gradi i lokalne samouprave gde je SNS na vlasti, radi pametno, vredno i odgovorno i da svaki dinar uložen u prevenciju se višestruko isplati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.Da li neko želi reč?
Koleginice Ognjanović, izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, amandman koji sam podnela odnosi se n član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama i dodatno definiše ovu oblast sa naglaskom na prevenciju posledica od bujica.

Smatram da je prioritet urediti oblast koja se odnosi na očuvanje i zaštitu ljudskih života. Sistem reagovanja u vanrednim situacijama svih nadležnih subjekata i uključivanja zajednice u sistem mera i aktivnosti, su ključne u upravljanju i ublažavanju nastalih vanrednih situacija i očuvanju ljudskih života.

Sasvim je logično da je akcenat u zakonu stavljen upravo na sistem reagovanja u vanrednim situacijama, jer je neophodno rano upozorenje i uzbunjivanje na predstojeće opasnosti.

Mi smo imali čitav niz vanrednih situacija iz prethodnih godina koje su nanele velike štete i u ljudskim životima i u materijalnim dobrima. Najviše traga su ostavile poplave 2014. godine, u maju mesecu, u Obrenovcu, Šapcu i ostalim opštinama u Srbiji. Evakuisano je više od 30 hiljada stanovnika iz pogođenih područja, a procenjena šteta je oko milijardu evra. Bajina bašta, Kosjerić, Gornji Milanovac, Krupanj, Čačak, Kraljevo, Valjevo, Niš, Lebane i ostale opštine, sve su to mesta gde su se aktivirala klizišta i odroni. Oštećeno je i porušeno preko 4,5 hiljade kilometara puteva i 250 mostova. Na hiljade hektara oranica je ostalo poplavljeno.

Tadašnja Vlada je, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, zajedno sa vojskom, policijom, vatrogascima i mnogobrojnim dobrovoljcima uspela da reši sve probleme koji su nastali od ovih nedaća. U toku dve noći izvučeno je preko 4,5 hiljade ljudi samo iz Obrenovca, i to u najtežim mogućim uslovima. Svi problemi su u stvari proizašli iz neuređene i neobezbeđene infrastrukture koja se nije obnavljala 20, 30 i više godina. Da su erozije i klizišta polako nanosila sve veće štete, a nije bilo reakcija do momenta koji je doveo do toga da postojeći objekti nisu dovoljno jaki da izdrže prirodne katastrofe. Te godine je Srbija pretrpela veliku štetu. Ali, uprkos svemu, ova Vlada je ponovo izgradila, obnovila na stotine kuća, novih puteva, mostova, pruga. Obezbedila je da se nastavi sa normalnim životom, podigla je standard svih građana Srbije i ovom merom će samo povećati bezbednost i uticati na svest građana.

Svake godine mi imamo nove situacije, bilo da su izazvane snegom, izlivanjem reka, klizištima. Prošle zime je Srbija bila okovana ledom i snegom i imali smo vanrednu situaciju u desetak opština, ali je Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova svaku situaciju držao pod kontrolom, jer nije ova Vlada od onih koje će se zavaliti u svoje fotelje i vile, provozati u novim limuzinama i trpati pare u džepove. Nije ova Vlada od onih koja će prirodne nepogode koristiti u političke reklame. Ova Vlada radi za svoj narod i detaljno planira kako da bolje živimo.

Čestitam vam na rezultatima, jer jedino kroz ovakve zakone koji određuju nadležnosti, zadatke i obaveze svih nadležnih organa možemo efikasno da se izborimo sa elementarnim nepogodama i živimo bezbednije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, postojeći krovni Zakon o vanrednim situacijama iznedrio je dobra rešenja, ali nam je istovremeno ukazao i na određene manjkavosti. Novim zakonom preventiva postaje centar naših budućih aktivnosti. Zakonom je detaljno definisan sistem smanjenja rizika od prirodnih katastrofa, sa ciljem da se pojasni šta obuhvata ovaj sistem, odnosno da se definišu sve oblasti koje će biti zastupljene u novom nacionalnom programu upravljanja rizikom od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Poplave koje su se dogodile u 38 opština centralne i zapadne Srbije maja 2014. godine ugrozile su živote, zdravlje i imovinu više od 1,6 miliona naših građana ili 22% ukupnog stanovništva. Tada je bio i onemogućen rad skoro svih privrednih subjekata, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite, škola, predškolskih ustanova, a naročito je bio ugrožen i rad energetskog sistema Republike Srbije. Štetne posledice tadašnjih poplava naročito su bile vidljive u oblasti poljoprivredne proizvodnje, kada su zasađeni poljoprivredni proizvodi u većem obimu bili uništeni, a stočni fond u velikoj meri ugrožen, odnosno uništen. Najugroženiji sektor bio je rudarsko-energetski sa 32% od ukupne štete, a stambeni, poljoprivredni i trgovinski sektor sa oko 15% od ukupne štete po sektoru.

Prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava u opštinama koje su bile pogođene poplavom iznosila je 1,7 milijardi evra ili više od 4% BDP-a. Neposredna posledica poplava zbog prekida rada u proizvodnim aktivnostima je privremeni gubitak posla, odnosno zaposlenja za oko 51.800 lica, tako da su prihodi u domaćinstvima tih lica u značajnoj meri opali. Naravno, nesporno je da je najveći gubitak u navedenim poplavama predstavljao gubitak 30 ljudskih života. Zbog navedenih gubitaka života naših građana, Vlada je 20. maja 2014. godine proglasila trodnevnu žalost na celoj teritoriji Srbije.

U septembru mesecu 2014. godine, znači, samo četiri meseca posle majskih poplava, i istočni deo Srbije, tri opštine Borskog okruga, pogođen je elementarnom nepogodom. Velike bujične poplave koje su pokrenule mnoga klizišta imale su za posledicu vanrednu situaciju u tom delu Srbije.

Poštovani građani, navedeni događaji su nam poslužili kao upozorenje i opomena da je neophodno da se u Republici Srbiji ozbiljnije pristupi preduzimanju mera kao što je planiranje i realizacija investicija kojima će se obezbediti što je moguće veći stepen zaštite ljudi i imovine od eventualnog nastupanja novih poplava većeg intenziteta, odnosno kojima će se smanjiti rizik od nastupanja štetnih posledica većeg obima.

Nažalost, te 2014. godine procenu ugroženosti i plan zaštite spasavanja sa dobijenom saglasnošću od strane MUP-a nije imala nijedna jedinica lokalne samouprave, niti bilo koje privredno društvo, iako je to bila zakonska obaveza. Da su postojala ova dokumenta, posledica bi bilo znatno manje, posebno u delu koji se odnosi na dve posebno zaštićene vrednosti, a to su život i zdravlje naših građana.

Zato će u danu za glasanje SNS glasati za ovaj i ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Izvolite, kolega.