Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Pre svega, to se dogodilo negde tridesetak dana nakon što sam postao ministar MUP. Dakle, sve ono što se dešavalo u policiji pre toga, sve ono za šta su postojali dokazi mi smo podnosili krivične prijave, predavali nadležnim tužilaštvima, pa nek sudovi odlučuju ko je kriv, a ko nije kriv.
Ono što jeste situacija danas jeste da danas u vrhu policije nema ljudi koji sarađuju sa kriminalcima, nema onih koji štite bilo koga i nema onih koji će bilo koga zbog partijske, političke, finansijske, socijalne ili bilo koje druge pripadnosti zaštititi, već ćemo te ljude procesuirati, kao i one koji su prikupljali podatke da bi ih predavali nekim stranim službama, kao i one koji su prikupljali podatke da bih dali kriminalcima. Svako ko ima bilo kakav kontakt koji nije zakonit biće uhapšen, procesuiran, predat tužilaštvu i sudovima u skladu sa zakonom.
Što se tiče svih ostalih, ima ih mnogo, Sektor unutrašnje kontrole je podneo mnogo krivičnih prijava. Ja ne mogu sada da vam kažem šta je status tih prijava, odnosno dokle su sudski sporovi stigli, jer ne postoji jedinstvena baza koju MUP može da dobije. Dakle, to radi Ministarstvo pravde.
Što se tiče svih ostalih slučajeva, mi ne možemo da se baziramo na izjavama, medijskim spekulacijama i svemu onome. Sve to može da se proveri, ali kada ste imali postupke, sudske postupke, koji su okončani, i ti svi sudski postupci su završeni na način da nije bilo bilo kakvih sumnji, dokaza ili bilo čega iznetog, šta može MUP nakon toga da uradi? Ništa. Sudski postupci okončani, niko u tim postupcima nije izneo bilo kakvu tvrdnju, čak ni insinuaciju, čak ni ti ljudi koji su navođeni u novinama i samo u novinama navođeni, ni policajci koji su bili prisutni nikada nisu pitani direktno na ta pitanja, negirali da se to dogodilo, pitani ti ljudi, negirali da se to dogodilo, i to mnogo pre nego što sam ja postao ministar unutrašnjih poslova. Dakle, sve to završeno u sudskom postupku, pravosnažno. Nakon toga vi više nemate bilo kakav mehanizam da bilo šta utvrđujete. Iznošenje tih teza hiljadu puta neće ih učiniti više istinitim. Samo će učiniti da mi vodimo jednu raspravu u nedogled.

Određujem redovnu pauzu u trajanju od 60 minuta. Nastavićemo sa radom i raspravom po amandmanima u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Palaliću, izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, prilikom rasprave o amandmanu na član 1. ukazao sam zaista na kvalitet i značaj ovog potpuno novog zakona, koji uređuje na sistematičan i sveobuhvatan način važnu oblast, na osnovu svih negativnih iskustava koje smo imali u prethodnom periodu.

Član 2. se tiče definisanja izraza koji se koriste u ovom zakonu. Sama činjenica da, kada pogledamo broj izraza koji su ovde primenjeni, kada pogledamo način kako su definisani, u stvari u potpunosti govori o sveobuhvatnosti regulisanja pitanja kojih se tiče ovaj zakon.

Ja bih samo ukazao na nekoliko izraza koji su ključni, po mom mišljenju. Ukoliko se pravilno pristupi realizaciji ovih pitanja, može se u potpunosti ostvariti svrha zakona, a to je smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Ukazao bih na vezu sa tri pojma, tri izraza – rizik, procena rizika i prevencija. Jednostavno, vrlo je važno da Vlada u narednom periodu, institucije koje se bave ovim pitanjem, posebno posvete pažnju izboru kadrova, metodologiji procene rizika, kadrova koji imaju veliko i značajno iskustvo u oblasti analitike i, naravno, sistematičnost u pristupu rada svih institucija. Jer, procena rizika i rizik tiču se niza društvenih oblasti i neophodno je da sve one budu uključene u pitanje procene rizika i prevenciju kada je u pitanju rizik, tj. ne samo zaštita životne sredine, ne samo vodosnabdevanje, ne samo zaštita i procena kada su u pitanju klimatske promene, nego sve druge institucije koje se dotiču pitanja koja reguliše ovaj zakon.

Posebno bih istakao potrebu ulaganja u obuku lica koja se bave procenom rizika. Od kvaliteta dobre i urađene analize, zavisiće moguće sprečavanje i rano otkrivanje pojava koje mogu dovesti do katastrofa.

Naravno, sve to podrazumeva određeno ulaganje. U tom smislu, zakon je vrlo kvalitetno uredio ovu oblast, definisao jasne nadležnosti pojedinih institucija i vrlo je važno što je jedan od osnovnih ciljeva zakona koje je on definisao ovde identifikacija i procena rizika. U tom smislu, verujem da će institucije Ministarstva unutrašnjih poslova na najkvalitetniji način obraditi povezanost pitanja rizika, procene rizika i prevencije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Mićin, izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je naša zemlja napredovala za vreme Srpske napredne stranke najbolje pokazuje nova prognoza Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je povećala prognozu rasta BDP Srbije za 2018. godinu za 1,3 procentna poena i koja sada iznosi 4,2% rasta.

Po Izveštaju, Srbija je zemlja koja je najviše korigovala rast u pozitivnom smislu u odnosu na ostale zemlje, i to u odnosu na zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope. Koliko smo napredovali, pokazuje činjenica da se za ceo region predviđa rast od 3,5%, a za nas 4,2%.

U Izveštaju se navodi i da je privreda u prvoj polovini 2018. godine zabeležila rast od čak 4,9% na međugodišnjem nivou.

Mislim da je važno da napravimo jedno poređenje na period u vreme ovih što bi da siluju i vešaju, iz saveza za silovanje i vešanje Srbije, jer, recimo, 2009. godine taj isti rast BDP-a je bio u minusu od čak 3,10%, 2010. godine je bio 0,6% i 2012. godine smo završili u minusu od 1%. Znate, ove brojke ovako kada govorimo u ovim procentima su interesantne, ali mnogo je to bolje reći u iznosima. Znači, 2009. godine ukupan BDP Srbije je bio na kraju godine 31,5 milijardi evra, 2017. godine, isti taj iznos je 40 milijardi evra. Dakle, više smo proizveli u Srbiji za vreme SNS za osam i po milijardi evra. Mislim da to dovoljno govori o tome kako radimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada već govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, ja sam želela da pomenem projekat prekogranične saradnje i saradnju gradske opštine Niška Banja sa jednom opštinom iz Bugarske, a to je opština Kostenec. Projekat se odnosi na zajedničko upravljanje rizicima u regionu. Ukupna vrednost projekta je 583.732 evra. Projekat se finansira iz IPA programa, a subvencije EU su u iznosu od preko 496 hiljada evra.

Nažalost, u ovoj godini je već dva puta uvedena vanredna situacija na teritoriji gradske opštine Niška Banja, i to zbog izlivanja reka i mutne vode koja nije bila dozvoljena za piće. Imali smo i situacije u kojima je trebalo toliko hitno reagovati da čak kad bi iz Niša, koji je jako blizu, stigle ekipe, dragoceno vreme bi bilo izgubljeno.

Kroz ovaj projekat gradska opština Niška Banja je dobila specijalizovanu opremu za reagovanje u kriznim situacijama, i to terensko vozilo Amarok, na kome je implementiran sistem za gašenje požara, ličnu opremu za pet osoba za reagovanje u kriznim situacijama, pumpe za mulj, čamce sa motorima i prikolice za njih, dron za osmatranje i kompletnu opremu za video nadzor koja podrazumeva osam kamera i opremu za nadgledanje čak i iz prostorija same gradske opštine.

Pored ove opreme, ovaj projekat će učiniti da će Niška banja sredstvima iz EU dobiti i lokalni akcioni plan zaštite od požara, sa deset obučenih ljudi koji će biti spremni za reagovanje u kriznim situacijama.

Glavni cilj ovog projekta je da se na teritoriji gradske opštine Niška banja oformi dobrovoljno vatrogasno društvo koje će moći da reaguje u slučajevima poplava i požara na teritoriji te gradske opštine. Takođe, moći će i da priskoče u pomoć partnerskoj opštini Kostenec u Bugarskoj.

Strategija gradske opštine u borbi sa kriznim situacijama je svakako preventiva, ali i brzo i efikasno reagovanje. Osnovni cilj budućeg dobrovoljnog vatrogasnog društva će biti da prvi izađu na teren, po potrebi sa specijalizovanim vozilom, da lokalizuju požar, da spreče njegovo dalje širenje dok ne stigne vatrogasna služba ili da u slučajevima poplava prvi stignu na lice mesta i preduzmu neophodne mere u cilju spasavanja ljudstva i materijalnih dobara.

Ove kamere koje su postavljene su postavljene tako da svakodnevno prate kritična mesta toka voda i šumu. Upravo zahvaljujući ovom projektu, nadležne službe će pravovremeno reagovati i zaštiti živote ljudi, materijalna dobra, ali i prirodna dobra na teritoriji gradske opštine Niška banja. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Izvolite.