Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti o načinu na koji je guvernerka Narodna banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković stekla četvorosoban stan u Novom Sadu od 144 metara kvadratnih za koji je 30. novembra 2012. godine preduzeće „Telekom Srbija“ preuzelo na sebe otplatu preostalog duga za pomenuti stan od 77.700 evra.
Da li kolega Božović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa vlasti u vezi sa Nacionalnim SOS telefonom, koji je namenjen ženama žrtvama porodičnog nasilja.
Da li kolega Božović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica oko privatizacije PKB.
Da li kolega Božović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim predsednikom Skupštine opštine Inđija, Goranom Ješićem i nenamenskim trošenjem sredstava.
Da li kolega Rističević želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da mogu Davidović Grol, Zoran Đinđić, Nikola Milošević danas da ustanu i da vide Balšu Božovića, barona Minhauzena kako zastupa DS, ja mislim da bi se dobrovoljno vratili u grob. Da mogu kojom srećom da ožive i da mogu da prisustvuju tiradi koju nam ovde priušti Balša Božović, ja verujem da bi oni dobrovoljno umri i još kada bi videli Dveri, to bi bio kraj.

Dame i gospodo, čuli smo rečenicu – naš tužilac. Naš tužilac treba da se pozabavi u Inđiji zamenom poljoprivrednog zemljišta koje je njegov rođak Miodrag Kostić, a on zna da su rod…

(Marko Atlagić: Čiji rođak?)

Balša Božović zna da su rod i to veoma blizak. Dakle, zamenili 1200 hektara najlošije zemlje, koju je kupio u privatizaciji, za 1200 hektara najbolje državne zemlje i sa nekoliko hektara pokrio kupovinu „Agrounije“.

Rekao je – naš tužilac. Tužilac je, koliko ja znam, Zagorka Dolovac, isti onaj tužilac koga su oni izabrali, a Zagorka Dolovac je poznata kao i Pajtićeva kuma.

Kažete da naš tužilac nema hrabrosti? Pa, što ste birali Zagorku Dolovac, Pajtićevu kumu, ako ste znali da nema dovoljno hrabrosti?

Ja se bojim da ona odavno nije imala dovoljno hrabrosti da proveri šta sve vi radite, a Balša Božović upravo uteče. Da imate hrabrosti mogla bi vrlo lako da proveri kako neko sa 1000 evra plate može da letuje na Maldive u sred zime za 30.000 evra, da toliko potroši. Odakle mu taj novac? Lako bi mogla da proveri da „Al Dahru“, koju on spominje, i Arape, koji su kupili Šarićeve kombinate, koje je prodala DS, a Balša Božović je sastavni deo toga, lako bi se moglo utvrditi da su njihovi investitori bili narkodileri. Lako bi se utvrdilo da je Miodrag Kostić sa još nekoliko tajkuna, sa njih četiri, kupio 100 hiljada hektara od ukupno 130 hiljada hektara društvene zemlje. To bi se dalo lako istražiti i uvideti da je 15 hiljada tona šećera Vlada Mirka Cvetkovića kupila za 13 miliona evra, što je iznad cene za sedam miliona evra. Lako je tako biti bogat, kada imaš rođaka, kada imaš Balšu Božovića preko koga ostvaruješ sve u Vladi Republike Srbije.

Dame i gospodo, posle tirade Balše Božovića mogu zaključiti sledeće – nemaju ni stida, ni srama. Boga se ne boje, ljudi se ne stide. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 152 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Od 5. maja prošle godine do danas ovaj predlog deklaracije razmatran je više puta i, nažalost, nije dobio podršku poslanika u Narodnoj skupštini, iako 250 poslanika, tačnije 240 koji žive na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, gde je aktivnost u vezi sa Deklaracijom o GMO sprovođena od 2013. do 2016. godine, na području 136 opština i gradova koji su jednoglasno usvojili Deklaraciju o GMO živi, odnosno stanuje 223 poslanika.

S tim u vezi, postavlja se pitanje koga mi poslanici u Skupštini predstavljamo, da li predstavljamo građane u opštinama i gradovima na čijoj teritoriji živimo ili predstavljamo, odnosno ispunjavamo zahteve samo partiokratskih lidera, bez obzira da li se radi o pozicionim ili opozicionim poslaničkim grupama i partijama? To upućuje na potrebu da dobro promislimo da li nam treba i promena izbornog zakona.

Istovremeno, predložio bih, ako smo dostojni potomci predaka od pre 100 godina, a nismo nikakvu aktivnosti u Skupštini sproveli povodom 100 godina pobede u Prvom svetskom ratu, da minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 poginulih vojnika i građana Kraljevine Srbije u periodu od 1914. do 1918. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 153 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. novembra 2016. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Još jednom ponavljam predlog da ako smo dostojni potomci naših predaka od pre 100 godina, jednim minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 vojnika i građana Kraljevine Srbije koji su svoje živote ugradili u temelje ove države, koju mi ne uspevamo dostojno da sačuvamo.

Verovatno većina poslanika nije obaveštena da je sud u Strazburu prihvatio da razmatra prvu tužbu koju je jedno udruženje penzionera poslalo iz Srbije posle iscrpljivanja svih institucionalnih mogućnosti u Republici Srbiji. To nije za pohvalu, pre svega, Republici Srbiji, da unutar pravnog sistema Republike Srbije nije bilo razumevanje za osnovane navode u toj tužbi, a ima očigledno osnovanih navoda za evropski sud u Strazburu.

To pitanje je danas posebno značajno, jer u okviru 62 tačke objedinjene rasprave na ovoj sednici, imamo i Predlog zakona o budžetu Republike u 2019. godini. Postavlja se pitanje – ukoliko sud u Strazburu prihvati predlog tužbe i donese pozitivno rešenje, kako će se to odraziti na budžet Republike Srbije u narednoj godini ili u narednim godinama?

Istovremeno, poseban problem jeste urušavanje čitavog penzionog sistema i prepuštanje Vladi da van sistema propisanog zakonom može donositi odluke o tome kada i koliko će isplaćivati penzije. To stvara jednu potpunu neizvesnost za ogroman broj građana, uključujući i one koji su izuzetno siromašni.

Treće, mi smo izmenama i dopunama Zakona o PIO izmenili član 155. tako da upravni odbor Fonda ima manji broj članova i uglavnom dominiraju predstavnici Vlade, a ovim se predlaže da upravni odbor Fonda ima 15 članova koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, ali ravnomerno zastupljenih iz pojedinih interesnih grupa, pet članova iz redova korisnika prava, pet članova iz … (Isključen mikrofon.)

Hvala, profesore.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključuje glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 154 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis“ i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji, koju su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. septembra 2018. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovim predlogom predlaže se osnivanje anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije da bi se sagledale činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju, koja se najavljuje već nekoliko godina, a ne realizuje se ništa od predviđenih dogovora, dok istovremeno, velike površine zemljišta ostaju rezervisane za njega.

Postavlja se pitanje – šta je razlog ne dolaska kompanije „Tenis“ u Srbiju? Da li je to naša neodgovornost prema sopstvenim građanima i sopstvenoj poljoprivredi da ne eliminišemo problem svinjske kuge i zbog čega praktično ne možemo imati ni pravog prometa svinja i neprerađenih proizvoda od svinjskog mesa preko teritorija evropskih zemalja kojima smo okruženi, a kamo li da zadovoljimo druge interese i zahteve koje kompanija „Tenis“ postavlja?

Istovremeno je vrlo značajno da vidimo ko je na osnovu kog zakona i kakve procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup od 2.420 ha u opštini Zrenjanin, kao i šta se sve planira da se uradi sa ostalim zemljištem koje je namenjeno kompaniji „Tenis“, a bilo je potrebno se o tome donesu odluke do 1. novembra 2018. godine, koji je prošao?

Ovo pitanje otvara i širi problem zemljišne politike, imajući u vidu da smo mi izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućili tzv. velikim investitorima da zakupljuju do 30% državnog zemljišta u pojedinim lokalnim samoupravama, pa bi bilo dobro da jednom dobije Skupština izveštaj ko su ti investitori, koliko su zemljišta dobili u pojedinim opštinama i kolika sredstva su preuzeli obavezu da investiraju i koliko su do sada investirali imajući u vidu da je ovo druga godina realizacije tog programa. Hvala.

Hvala, prof. Ševarliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 155.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezanih sa Miladinom Ševarlićem, „Star“ projektom i nenamenskim trošenjem sredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede, koji je podneo Narodnoj skupštini 4. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, profesor, penzioner malo kraće pamti. Moje pamćenje je malo duže, pa ću da evociram uspomene.

Ni jedna od tema, koje je izneo do sada, ga se nije ticala u vreme dok su DS i DSS vladali ovom zemljom. Kad je iz „Star“ projekta, koji je bio namenjen za oživljavanje stočarstva na Staroj planini, dobio 61.000 evra, nije mu bilo bitno što Ivana Dulić Marković uvozi sačmu od genetski modifikovane soje. To je onda bilo u redu. Nikakvu aktivnost u tom smislu nije pokazao. Kada dovoljno novca nabacite na njegovo Udruženje agrarnih ekonomista, on onda zaboravi da postavi pitanje.

Nije postavljao ni pitanje kako su Miodrag Kostić, kako su Matijević, kako su Nicović, kako su Mišković kupili preko 100.000 hektara zemlje i kombinate, stočare otpustili, stoku prodali, izazvali siromaštvo. Nije mu smetalo ni kad su penzioneri dobijali penzije iz kredita, ni kad su iz budžeta izdvajane znatne sume. Nije mu smetala ni seljačka penzija od 10.000 dinara. Sve je to bilo u redu dok su DS i DSS vršile vlast i na njegovo Udruženje agrarnih ekonomista nabacivali određenu količinu novca u džepove, pa i samog Ševarlića.

Dame i gospodo, njemu nije smetalo ni kada se ta prodaja kapitala završila, onda se prešlo na tzv. investicione, ne programe, nego investicione saglasnosti. Nije mu smetalo što su ogromne površine određenim prijateljima DS i DSS izdavane u zakup na 30 godina. Pazite, na 30 godina bez ikakvog investiranja. Znači, ukoliko ste sadili, voćnjak, vinograd, itd, od DS dobijete na 30 ili 40 godina zemljište i ne morate ništa da investirate, ne morate nikog da uposlite i ne morate da imate nikakvu preradu.

Sada mu smeta ukoliko neko želi da stočarstvo unapredi i da oživi preradu poljoprivrednih proizvoda, jer to su investicioni programi, pa je to i onaj „Tenis“ o kome je on ovde pričao. Dakle, nisu mu smetali ni Mišković, ni Matijević, ni Ivana Dulić Marković, ni genetski modifikovana soja, ni Miodrag Kostić, niko mu nije smetao u vreme kad je dobijao taj novac. Sada mu smetaju investitori koji treba da podignu preradu i da zaposle neke od onih koje su vlasnici kombinata u divljoj predatorskoj privatizaciji otpustili. Hvala.