Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti o postojanju privatnih prislušnih centara, a koji su u službi najviših nosilaca državnih funkcija u Republici Srbiji.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Pre šest meseci, kada je ubijen Oliver Ivanović, Oliver Ivanović je dao iskaz Bezbednosno-informativnoj agenciji. Takođe je dao iskaz i kosovoskoj policiji. Govorio je da mu stižu pretnje iz određenih cenatra moći sa severa Kosova. Imenovao je ljude. Bezbednosno-informativna agencija ništa nije uradila po tom pitanju. Poslednju u nizu izjava je dao nekoliko nedelja pre nego što je ubijen.

Dakle, šta je tačno i konkretno Bezbednosno-informativna agencija uradila u tom slučaju? Šta je konkretno Agencija uradila u slučaju pokušaja ubistva na Borka Stefanovića? Šta je uradila kada su u pitanju pretnje smrću Vuku Jeremiću? Šta je uradila kada su u pitanju pretnje ostalim delovima opozicije nevladinog sektora i medija, kada su u pitanju progoni novinara koji slobodno i profesionalno izveštavaju?

Da li Bezbednosno-informativna agencija prisluškuje ovde nas, opozicione poslanike? Da li prisluškuje opozicione lidere članove određenih opozicionih stranaka? Da li prisluškuje ili ne i na osnovu čega je onda Marko Parezanović koji je visoki čelnik BIA izjavio da smo mi pretnja po Srbiju, da smo mi kao opozicija, kao predstavnici građana ti koji smo pretnja po nacionalnu bezbednost, u društvu premijerke koja se smeje na to, koja se kikoće. Ona kaže – jao, to nije smešno, predsednik Srbije je rekao da će proveriti pa se više nikada nije javio. Ministar policije kaže da će da proveri sa tzv. Batom Gašićem, pa se nikada više nije javio.

Koliko će još pokušaja ubistava da bude u Srbiji i do koje mere je privatizovana Bezbednosno-informativna agencija kada može da prisluškuje i prati opoziciju, medije, sindikate? Koliko još krvi treba da padne? Koliko još krvavih košulja treba da bude?

(Nada Kostić: I da niko ne odgovara.)

Da, apsolutno Tužilaštvo, sem onih koji su počinili, ali ne i onih koji su organizovali to. Da li će Tužilaštvo da pokrene istragu o političkoj pozadini pokušaja ubistva Borka Stefanovića, pretnji smrću Vuku Jeremiću, ubistvo Olivera Ivanovića… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti o načinu na koji je guvernerka Narodna banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković stekla četvorosoban stan u Novom Sadu od 144 metara kvadratnih za koji je 30. novembra 2012. godine preduzeće „Telekom Srbija“ preuzelo na sebe otplatu preostalog duga za pomenuti stan od 77.700 evra.
Da li kolega Božović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa vlasti u vezi sa Nacionalnim SOS telefonom, koji je namenjen ženama žrtvama porodičnog nasilja.
Da li kolega Božović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica oko privatizacije PKB.
Da li kolega Božović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim predsednikom Skupštine opštine Inđija, Goranom Ješićem i nenamenskim trošenjem sredstava.
Da li kolega Rističević želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da mogu Davidović Grol, Zoran Đinđić, Nikola Milošević danas da ustanu i da vide Balšu Božovića, barona Minhauzena kako zastupa DS, ja mislim da bi se dobrovoljno vratili u grob. Da mogu kojom srećom da ožive i da mogu da prisustvuju tiradi koju nam ovde priušti Balša Božović, ja verujem da bi oni dobrovoljno umri i još kada bi videli Dveri, to bi bio kraj.

Dame i gospodo, čuli smo rečenicu – naš tužilac. Naš tužilac treba da se pozabavi u Inđiji zamenom poljoprivrednog zemljišta koje je njegov rođak Miodrag Kostić, a on zna da su rod…

(Marko Atlagić: Čiji rođak?)

Balša Božović zna da su rod i to veoma blizak. Dakle, zamenili 1200 hektara najlošije zemlje, koju je kupio u privatizaciji, za 1200 hektara najbolje državne zemlje i sa nekoliko hektara pokrio kupovinu „Agrounije“.

Rekao je – naš tužilac. Tužilac je, koliko ja znam, Zagorka Dolovac, isti onaj tužilac koga su oni izabrali, a Zagorka Dolovac je poznata kao i Pajtićeva kuma.

Kažete da naš tužilac nema hrabrosti? Pa, što ste birali Zagorku Dolovac, Pajtićevu kumu, ako ste znali da nema dovoljno hrabrosti?

Ja se bojim da ona odavno nije imala dovoljno hrabrosti da proveri šta sve vi radite, a Balša Božović upravo uteče. Da imate hrabrosti mogla bi vrlo lako da proveri kako neko sa 1000 evra plate može da letuje na Maldive u sred zime za 30.000 evra, da toliko potroši. Odakle mu taj novac? Lako bi mogla da proveri da „Al Dahru“, koju on spominje, i Arape, koji su kupili Šarićeve kombinate, koje je prodala DS, a Balša Božović je sastavni deo toga, lako bi se moglo utvrditi da su njihovi investitori bili narkodileri. Lako bi se utvrdilo da je Miodrag Kostić sa još nekoliko tajkuna, sa njih četiri, kupio 100 hiljada hektara od ukupno 130 hiljada hektara društvene zemlje. To bi se dalo lako istražiti i uvideti da je 15 hiljada tona šećera Vlada Mirka Cvetkovića kupila za 13 miliona evra, što je iznad cene za sedam miliona evra. Lako je tako biti bogat, kada imaš rođaka, kada imaš Balšu Božovića preko koga ostvaruješ sve u Vladi Republike Srbije.

Dame i gospodo, posle tirade Balše Božovića mogu zaključiti sledeće – nemaju ni stida, ni srama. Boga se ne boje, ljudi se ne stide. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 152 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Od 5. maja prošle godine do danas ovaj predlog deklaracije razmatran je više puta i, nažalost, nije dobio podršku poslanika u Narodnoj skupštini, iako 250 poslanika, tačnije 240 koji žive na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, gde je aktivnost u vezi sa Deklaracijom o GMO sprovođena od 2013. do 2016. godine, na području 136 opština i gradova koji su jednoglasno usvojili Deklaraciju o GMO živi, odnosno stanuje 223 poslanika.

S tim u vezi, postavlja se pitanje koga mi poslanici u Skupštini predstavljamo, da li predstavljamo građane u opštinama i gradovima na čijoj teritoriji živimo ili predstavljamo, odnosno ispunjavamo zahteve samo partiokratskih lidera, bez obzira da li se radi o pozicionim ili opozicionim poslaničkim grupama i partijama? To upućuje na potrebu da dobro promislimo da li nam treba i promena izbornog zakona.

Istovremeno, predložio bih, ako smo dostojni potomci predaka od pre 100 godina, a nismo nikakvu aktivnosti u Skupštini sproveli povodom 100 godina pobede u Prvom svetskom ratu, da minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 poginulih vojnika i građana Kraljevine Srbije u periodu od 1914. do 1918. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 153 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. novembra 2016. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Još jednom ponavljam predlog da ako smo dostojni potomci naših predaka od pre 100 godina, jednim minutom ćutanja odamo poštu za 1.250.000 vojnika i građana Kraljevine Srbije koji su svoje živote ugradili u temelje ove države, koju mi ne uspevamo dostojno da sačuvamo.

Verovatno većina poslanika nije obaveštena da je sud u Strazburu prihvatio da razmatra prvu tužbu koju je jedno udruženje penzionera poslalo iz Srbije posle iscrpljivanja svih institucionalnih mogućnosti u Republici Srbiji. To nije za pohvalu, pre svega, Republici Srbiji, da unutar pravnog sistema Republike Srbije nije bilo razumevanje za osnovane navode u toj tužbi, a ima očigledno osnovanih navoda za evropski sud u Strazburu.

To pitanje je danas posebno značajno, jer u okviru 62 tačke objedinjene rasprave na ovoj sednici, imamo i Predlog zakona o budžetu Republike u 2019. godini. Postavlja se pitanje – ukoliko sud u Strazburu prihvati predlog tužbe i donese pozitivno rešenje, kako će se to odraziti na budžet Republike Srbije u narednoj godini ili u narednim godinama?

Istovremeno, poseban problem jeste urušavanje čitavog penzionog sistema i prepuštanje Vladi da van sistema propisanog zakonom može donositi odluke o tome kada i koliko će isplaćivati penzije. To stvara jednu potpunu neizvesnost za ogroman broj građana, uključujući i one koji su izuzetno siromašni.

Treće, mi smo izmenama i dopunama Zakona o PIO izmenili član 155. tako da upravni odbor Fonda ima manji broj članova i uglavnom dominiraju predstavnici Vlade, a ovim se predlaže da upravni odbor Fonda ima 15 članova koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, ali ravnomerno zastupljenih iz pojedinih interesnih grupa, pet članova iz redova korisnika prava, pet članova iz … (Isključen mikrofon.)

Hvala, profesore.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključuje glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 154 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis“ i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji, koju su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, prof. dr Miladin Ševarlić i dr Dragan Vesović 14. septembra 2018. godine.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovim predlogom predlaže se osnivanje anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije da bi se sagledale činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju, koja se najavljuje već nekoliko godina, a ne realizuje se ništa od predviđenih dogovora, dok istovremeno, velike površine zemljišta ostaju rezervisane za njega.

Postavlja se pitanje – šta je razlog ne dolaska kompanije „Tenis“ u Srbiju? Da li je to naša neodgovornost prema sopstvenim građanima i sopstvenoj poljoprivredi da ne eliminišemo problem svinjske kuge i zbog čega praktično ne možemo imati ni pravog prometa svinja i neprerađenih proizvoda od svinjskog mesa preko teritorija evropskih zemalja kojima smo okruženi, a kamo li da zadovoljimo druge interese i zahteve koje kompanija „Tenis“ postavlja?

Istovremeno je vrlo značajno da vidimo ko je na osnovu kog zakona i kakve procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup od 2.420 ha u opštini Zrenjanin, kao i šta se sve planira da se uradi sa ostalim zemljištem koje je namenjeno kompaniji „Tenis“, a bilo je potrebno se o tome donesu odluke do 1. novembra 2018. godine, koji je prošao?

Ovo pitanje otvara i širi problem zemljišne politike, imajući u vidu da smo mi izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućili tzv. velikim investitorima da zakupljuju do 30% državnog zemljišta u pojedinim lokalnim samoupravama, pa bi bilo dobro da jednom dobije Skupština izveštaj ko su ti investitori, koliko su zemljišta dobili u pojedinim opštinama i kolika sredstva su preuzeli obavezu da investiraju i koliko su do sada investirali imajući u vidu da je ovo druga godina realizacije tog programa. Hvala.