Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Izvolite.

Pa, pokušali ste nešto da uradite sa ovim zakonom i evo ga kao jedno od 62. tačke dnevnog reda koji će se naći na ovoj sednici i raspravljaćemo u narednim danima o nečemu, ne znam o čemu, u okviru velikog broja tačaka, ali ovo jeste jedna važna stvar, s tim što to u vašem Predlogu zakona ste skinuli za svega 1% taj porez, a i te kako i po onome što je mišljenje Fiskalnog saveta, a i drugih stručnih ljudi iz oblasti ekonomije u Srbiji je jasno da se taj namet mora smanjiti kako bi se olakšao i stvorio bolji privredni ambijent u Srbiji, pre svega za privatne kompanije, a sa druge strane, kako bi se smanjila i nezaposlenost u Republici Srbiji.

Kod vas je sve statistika, i kod vas važi ono „statistika naša dika sve što kaže što naslika“ i vi se igrate sa time i vi fingirate i iznos BDP-a i procenat stope nezaposlenosti i mislite da će to sve proći nekažnjeno. Pa, ne možete dragi prijatelji, kad ne usvajate ovakve zakone da imate rast BDP-a. Ne možete da ga zasnivate na Juri, Leoniju i ostalim pletačima kablova. Ne možete da očekujete da pada javni dug kad neme privredne aktivnosti, kad nema rasta BDP-a.

Vi lažete građane Srbije. Govorite kako je javni dug pao sa 61% na 55%, a on je bio u junu mesecu ove godine 24,4 milijarde, sada je u septembru, odnosno oktobru ove godine 24,3 milijarde. Dakle, on nije smanjio u apsolutnom iznosu, ali ste se vi dosetili, pa ste rekli – aha, sad ćemo mi da promenimo metodologiju, pa Republički zavod za statistiku sa jedne strane napravi za period 2015/2017. godine nove procene za rast BDP-a, Ministarstvo finansija takođe revidira procenu BDP-a za ovu godinu i kažete – opa, veći je za 2,5 milijarde BDP i imaćemo manji javni dug, to je igra statistikom i građanima Srbije.

Kao što danas govorite da je nezaposlenost u Srbiji 12%, tu ne podrazumevate verovatno sve one ljude koje skidate sa biroa, ako se u roku od tri meseca, ne jave na evidenciju da obnove to, a niko se više ne javlja jer niko više nigde ni ne zove i naravno one koji odlaze iz Srbije trajno, iseljavaju se tako da normalno da nema onih koji su radno sposobni, a u Srbiji nemaju šta da traže njihova država njih u sistemu ne prepoznaje. Mi smo jedina država, izgleda u svetu, u kojoj se smanjuje procenat nezaposlenosti, a ne povećava se procenat zaposlenih ljudi. Toliko o vašoj iskrenosti i onome što vi govorite građanima Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim predsednikom Skupštine opštine Trstenik Miroslavom Aleksićem i Fondom za unapređenje resursa građana.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksić je izrekao nekoliko krupnih laži. Može da se takmiči sa baronom Minhauzenom u tome ko koliko govori neistinu.

Samo trenutak, da mi ne pobegne. Gospodin Aleksić se ovde žalio na subvencije, rekao je da mi pljačkamo seljake. Pa, ovako, poljoprivrednici su 2012. godine, kad se Jeremić bahatio i on zajedno sa njim, kao podsticaj, ukupno, a isti kurs evra je bio, dobili 19 milijardi 945 miliona. Sad gospodin Aleksić lije krokodilske suze nad subvencijama i podsticajima koje ove godine, za sledeću je planirano 41 milijardu 580. Ne treba biti puno pametan i utvrditi da za podsticaju poljoprivredni ova Vlada, za razliku od one njegove, Jeremićeve bahate izdvaja 115% više. Umesto 19 milijardi 945 miliona, mi izdvajamo 41 milijardu i 580 miliona.

Razlika je u sledećem, ja za vreme njihove vlasti, kao poljoprivrednik nisam dobio ništa, a kamoli traktor. On za vreme naše vlasti je dobio traktor, podsticaj. Ja vas pitam, da li bi neko iz SNS ili ja koji sam bio opozicija za vreme žutih mogao da dobijem podsticaj? Naravno, da ne, ali mi ne vršimo diskriminaciju i sve što je rekao govori o njemu, a ne o nama. Ja vidim da uz duboke probleme koje su oni ostavili moramo da savladamo i plitke ljude.

Pa, da krenemo od Fonda za unapređenje ljudskih resursa. Evo, kako se gospodin Aleksić bahatio sa Vukom Jeremićem. Osnovao je udruženje građana kojima je Dinkić preko Nacionalne službe za zapošljavanje Trstenik, gde je šef bio njegov tast, prebacivao se na udruženje od tri člana, gde su bili on, tast i tašta. Fonda za unapređenje ljudskih resursa prebacivao je novac za skupljanje, recimo, lišća u februaru, za negovanje starih osoba, njih troje je negovalo stare osobe, a još nije pronađena stara osoba koja je negovana.

Pa, 17. aprila 2012. godine četiri miliona 277 hiljada, pa 12. aprila 2012. godine 11 miliona 876 hiljada, 28. februara 2012. godine četiri miliona 537, 4. maja dva miliona i 60 hiljada, 29. aprila tri i 900, 15. juna 947, ukupno 55 miliona.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog za osnivanje anketnog odbora.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika, te nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo i uticaja koje je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, te povodom toga odgovornosti bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i dok se gospodin Aleksić bahatio sa 55 miliona o čemu je zavedena prijava sa deset stavki u februaru 2016. godine koji će verujem anketni odbor ispitati, Vuk Jeremić je išao po ambasadama i pri tome lobirao da Boris Tadić ponovo bude predsednik Republike i tražio od američke ambasade da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti sve dok Boris Tadić ne bude izabran za predsednika Republike Srbije. To se i desilo. Boris Tadić je položio zakletvu februara meseca, čini mi se 14, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost.

Ovde držim nekoliko depeša Vikiliksa, vidim da se ovi iz Dveri smeju zato što su sada na istim talasnim dužinama, imaju istog gazdu u ambasadi SAD, 27. oktobra 2006. godine, broj depeše 06-7806. Jeremić je na sastanku sa Žakom Širakom tražio podršku za Borisa Tadića i tako dalje, stavio do znanja da su za ulazak u EU i NATO, njihovi najviši prioriteti. Pa, onda ulazak u EU i NATO ponovo. Jeremić je rekao da Srbija želi punopravno članstvo u alijansi kao da to isto želi i Boris Tadić. Petog oktobra 2007. godine depeša, 7. januar 2008. godine, Jeremić i australijski ambasador Piter Volkot, a Jeremić je rekao da bi on i Tadić više voleli da je sastanak otvoren za medije iz domaćih političkih razloga jer bi to pomoglo protiv Tome Nikolića i da bi oni uveli Hašima Tačija u Savet bezbednosti.

Dakle, potpuno je jasno da je Vuk Jeremić vodio izdajničku politiku. Verujem da ova država ukoliko ima volju, da može, ukoliko tužilac bude rešio da radi svoj posao da može posle povrataka Vuka Jeremića da pokrene postupak zbog veleizdaje zemlje jer isti čovek zajedno sa Tadićem, Đilasom, Borkom Stefanovićem, promenio rezoluciju UN, eliminisao Rusiju, Kinu i uveo EU u pregovore. Isti čovek je tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde iako je znao da tamo sede sponzori kosovske nezavisnosti. Isti čovek je stavio granicu na Brnjaku i Arinju između Srba i Srba. Zato verujem da po povratku iz NJujorka, gde je umešan u korupcionašku aferu koja je teška 7,7 miliona evra, gde je prodavao zemlju za novac i fotelju. Dakle, verujem da preko anketnog odbora možemo da skupimo dovoljno materijala da se Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, Borku Stefanoviću i Draganu Đilasu sudi za veleizdaju. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Stavljam na glasanje predlog poslanice LJupke Mihajlovske da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Vladimira Đurića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije na ime umanjenja penzije po osnovu Zakona o privremenom načinu utvrđivanja isplate penzije.
Zaključujem glasanje: za – jedan.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Nenada Božića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Nenada Božića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o budžetskom sistemu.
Zaključujem glasanje: za – jedan.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Aleksandra Stevanovića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru.
Zaključujem glasanje: za – jedan.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Aleksandra Stevanovića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Đorđa Vukadinovića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti ubistva gospodina Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative Srbije „Demokratija i pravda“, počinjenog u Kosovskoj Mitrovici dana 16. januara 2018. godine.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Đorđa Vukadinovića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Đorđa Vukadinovića da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Stavljam na glasanje predlog poslanice Sande Rašković Ivić da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti i sagledavanja stanja u kome se trenutno nalazi Projekat „Beograd na vodi“.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Stavljam na glasanje predlog poslanika Slaviše Ristića da se na dnevni red sednice stavi – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti zbog kojih je došlo do dramatičnog porasta nasilja nad Srbima i nealbanskim stanovništvom na severu AP Kosovo i Metohija u periodu od 2013. godine do danas.
Zaključujem glasanje: niko nije pristupio glasanju.
Narodni poslanik Enis Imamović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.

Mi smo predložili da se u dnevni red današnje sednice uvrsti i rezolucija o genocidu u Srebrenici, koju smo predložili Skupštini Srbije na usvajanje.

Smatramo da je zbog društva u Srbiji izuzetno važno da se u ovom parlamentu razmatra i usvoji ova rezolucija koja je prvi korak i prvi odgovor na jedno od najvećih otvorenih pitanja na kome se lomi i lomiće se svaki početak izgradnje poverenja, pomirenja i saradnje između srpskog i bošnjačkog naroda i između dve države.

Kao predstavnici Bošnjaka, naroda nad kojim je počinjen genocid, upravo koristeći zakonski okvir, mi predlažemo ovo rešenje kao adekvatan mehanizam po kojem će se u Srbiji zaustaviti širenje fašizma i slobodno mogu reći ohrabrivanje novih genocida koje smo u poslednjem slučaju videli čak i od premijerke.

Prva posledica premijerkinih izjava bilo je direktno uključenje osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u jutarnji program televizije sa nacionalnom frekvencijom i to sve uz prećutnu saglasnost Ministarstva i REM-a.

Šta je sledeće? Kakvu pravnu sigurnost i jednakost pred zakonom mogu očekivati Bošnjaci u Srbiji kada premijerka i Vlada na najgrublji način krše i negiraju presude međunarodnih sudova? Na osnovu čega možemo očekivati od države Srbije da će rešiti i druge zločine počinjene nad Bošnjacima Sandžaka ukoliko znamo da je upravo Ana Brnabić kao ministarka u ime ove Vlade sve te zločine izbacila iz Akcionog plana?

Neophodno je da država Srbija prihvati činjenice, ali i presude međunarodnih sudova, izveštaje UN da osudi genocid nad Bošnjacima u Srebrenici i zabrani negiranje tog genocida.

Najvažnije od svega je oslobađanje mladih ljudi, budućih generacija Srba i Bošnjaka ovog tereta, jer buduće generacije ne smeju biti taoci vaše nespremnosti da prihvatite činjenice da je nad Bošnjacima počinjen genocid u Srebrenici i da je to učinio neko, skrivajući se iza imena srpskog naroda i države Srbije.

Ja sam siguran da velika većina Srba ne prihvata da se ratni zločinci kriju iza njihovog imena i imena Srbije, isto tako kao što sam i siguran da ne prihvataju da se osuđeni ratni zločinci nalaze u ovim skupštinskim klupama...

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – četiri, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Žika Gojković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu.
Da li narodni poslanik Žika Gojković želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, evo, posle bezbroj predloga o anketnim odborima, piramidama, Jermenima i drugim prioritetima, dobio sam priliku da govorim o izmeni i dopuni postojećeg Zakona o radu.

Namera je da se postigne što veća produktivnost zaposlenih, očuva zdravlje zaposlenih i smanje troškovi poslodavca. Zato Pokret obnove Kraljevine Srbije predlaže skraćenje radnog dnevnog i nedeljnog radnog vremena, kao i prekovremenog rada. To će imati direktnog uticaja na zaposlene, jer će na posao dolaziti odmorniji i svežiji, a time biti efikasniji u radu, precizniji u izvršavanju svojih radnih zadataka i bolji u komunikaciji sa klijentima.

Poboljšanjem uslova rada u pogledu skraćenja radnog vremena direktno će uticati na očuvanje zdravlja zaposlenih, jer će isti biti kraće izloženi opterećenjima nastalim usled fizičkih i psihičkih napora pri radu.

Podsticanjem očuvanja zdravlja zaposlenih neće benefite ostvariti samo zaposleni, nego i poslodavci, jer će uštedeti na troškovima koje bi imali zbog odsustvovanja zaposlenih sa posla posle bolovanja, a samim tim ne bi imali ni potrebe za eventualnim angažovanjem nove radne snage.

Pošto imam malo vremena, ja ću navesti samo nekoliko odredbi. To je da, recimo, u članu 51. puno radno vreme, umesto dosadašnjih 40 časova nedeljno, iznosilo bi 30 časova nedeljno. Zatim, zaposleni ne može da radi duže od 10 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad, što bi bila dupla satnica. Radni dan po pravilu bi trajao šest časova, a u slučaju da zaposleni može da radi najduže do 10 časova dnevno, to znači da bi zaposleni mogao da radi nedeljno najduže od 10 časova dnevno, što bi bilo 38 časova nedeljno, uključujući i prekovremeni rad.

Donošenjem predloženog zakona ostvarili bi se ciljevi koji se žele postići istim, a to su produktivniji rad zaposlenih, očuvanje zdravlja zaposlenih i umanjenje troškova poslodavaca. Hvala.