Nemojte molim vas. Hvala puno, ali sada ne može.
(Vojislav Šešelj: Samo jednu rečenicu o Rasimu LJajiću i njegovom bratu, kako koristi svoj kabinet za kriminal.)
Sledeći poslanik koji dobija reč je Jovan Jovanović. Prijavite se, niste u sistemu.

Hvala.

Tri nedelje kako Skupština nije zasedala bile su ispunjene događajima koji su ogoleli vlast u Srbiji i letentizam na spoljnopolitičkom planu, nesposobnost, bahatost, nasilje i klijentalizam na unutarpolitičkom . Tako smo iskusili poniženje u Parizu na proslavi 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Sticajem okolnosti ja sam taj dan bio tamo na Pariskom mirovnom forumu na kojem je učestvovalo 65 šefova država i vlada, ali našeg predsednika tamo nije bilo. Zatim, blago rečeno intervju predsednike Vlade za „Dojče Vele“ iz kojeg smo saznali da članstvo u EU praktično nije više strateški cilj Vlade, kao i da Srbija ne priznaje presude međunarodnih sudova, onda njen pokušaj da minimizira ubistvo Olivera Ivanovića, zatim neprimerena proslava još jedne tzv. pobede na međunarodnom planu, kao i skandalozne doskočice ministra spoljnih poslova u vezi sa tim, posle kojih se građani Srbije i Srbi na Kosovu nalaze u još goroj poziciji, mučko prebijanje političkih protivnika, uključivanje osuđenog ratnog zločinca u emisiju na televiziji sa nacionalnom frekfencijom, nepravilno finansijsko poslovanje svih lokalnih samouprava, trgovina naoružanjem u kojoj učestvuje otac ministra, obustavljanje saobraćaja na pruzi Beograd-Bar.

Moja pitanja se odnose na prethodno navedene događaje, ali sva ta pitanja mogu da se podvedu pod jedno ključno, kakvo društvo želimo da izgradimo, odnosno na kojim vrednostima bi to društvo trebalo da se zasniva? Da li želimo društvo u kojem će se ceniti i podržavati obrazovanje, nauka, kultura, pristojnost, savestan rad, poštovanje zakona, društvo koje će se zalagati za zaštitu životne sredine i buduće generacije ili će prioritet imati bezbednosne strukture, sumnjivi poslovni partneri vlasti i verske zajednice kao što to pokazuje i predloženi budžet?

Prvo pitanje upućujem predsednici Vlade – da li je Vlade posle katastrofalnog tretmana Srbije u Parizu preduzela neke korake da promeni predstavu o našoj zemlji ili je takav tretman bio usmeren samo lično protiv predsednika pa možda zato kao država nema za šta da brinemo?

Drugo pitanje, takođe predsednici Vlade – zašto su stale evropske integracije koje su glavno proklamovani spoljno-politički cilj? Nedavni interni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije govori da nema napretka u ključnim oblastima poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, ratnim zločinima i slobodi medija. Posle intervjua koji je dala „Dojče Vele“, a u kojem je izjavila – ako mene pitate da EU sada kaže da sutra možemo da se pridružimo, ja bih rekla ne, jer još nismo spremni i jasno je da članstvo u EU nije više, ako je ikada i bilo, strateški cilj Vlade. Stoga, vladajuća većina bi trebalo ili da smeni premijerku zbog nepoštovanja programa na kojem je izabrana, odnosno očiglednom neuspehu u njegovom ostvarivanju ili da ona ili neko drugi predstavi novi program.

Podsećam, Hrvatska je završila pregovore sa EU za manje od šest godina, a u januaru će biti već pet godina kako Srbija pregovara a nije otvorila ni polovinu poglavlja, a o zatvaranju bolje i da ne pričamo.

Inače, ovaj intervju „Dojče Vele“ samo pokazuje šta se dešava kada se naviknete na nameštene intervjue i godinama izbegavate debate, odnosno koristite propagandnu mašineriju pa počnete i sami da verujete u ono što govorite, iako to nema veze sa realnošću.

Sve prethodno navedeno samo navodi na zaključak da ova vlast želi da nastavi u sivoj nedefinisanoj zoni u kojoj najveću korist imaju lovci u mutnom koji su joj bliski. I, čini se da su baš ti poslovni i politički partneri, koji su neretko proistekli iz kriminalnih krugova, razlog zbog kojih je premijerka pokušala da minimizuje ubistvo Olivera Ivanovića posle intervencije kosovskih bezbednosnih snaga u severnoj Mitrovici, sledećim skandaloznim rečima – nekakva istraga za nešto što se desilo pre 11 meseci, pa su odjednom se sada setili da na taj način nešto istražuju.

Pitam predsednicu Vlade – da li se još seća izjave predsednika Vučića iz januara da je ubistvo Ivanovića teroristički akt, te da će njegove ubice biti pronađene, koja i kako je bila skrušena na grobu Olivera Ivanovića zajedno sa Markom Đurićem?

Pitanje za ministra za lokalnu samoupravu – šta namerava da učini po pitanju nalaza DRI prema kojima nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije dobila pozitivnu ocenu o finansijskom poslovanju, a dobro znamo ko je na vlasti u gotovo svim opštinama u Srbiji?

Sledeće pitanje za ministra odbrane – da li je tačno da je Branko Stefanović, otac ministra policije, bio jedan od predstavnika firme koja je učestvovala u sklapanju poslova prodaje oružja između srpske firme „Krušik“ i kupaca iz Saudijske Arabije? I, ukoliko jeste, šta ga je kvalifikovalo da dobije takav posao?

Konačno, pitanje za ministarku Mihajlović u vezi sa još jednim skandalom u njenom resoru. Naime, saobraćaj na barskoj pruzi između Užica i crnogorske granice nekoliko dana je bio u prekidu zbog zamašćenih šina, a i sinoć je ispalo nekoliko teretnih vagona na pruzi kod Svilajnca i to pri brzini od 20 kilometara na čas. Da li će neko, konačno, da odgovara za ovaj i druge propuste u njenom resoru? Hvala.

Hvala.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem predsednice.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, ministarki pravde i gospodinu Aleksandru Vučiću, a u svetlu onoga što se dogodilo u petak, pre tri dana, kada je mučki, kukavički prebijen jedan od lidera Saveza za Srbiju, Borko Stefanović.

Gospodin Borko Stefanović je, možda poslednji u nizu koji je prebijen od batinaških odreda SNS, a podsetiću vas i na neke slučajeve koji su se dešavali ranije.

Godine 2013. u Vrbasu, Danilo Bobić i Ine Stravica su izjavili sledeće – Zoran Milojević Zelja me je prvo udarao po ulici, a zatim me je odvezao u sedište SNS u Vrbasu gde je nastavio da me tuče i davi.

Godine 2014. Mionica, Milan Gavrilović, kandidat DS za predsednika opštine Mionica – „lada niva“ valjevskih registarskih tablica preprečila mi je put ispred, a drugi automobil je stao iza mog. Izašao sam, predstavio se i najnormalnije, najpristojnije, kad je bar 10 ljudi nasrnulo na mene i počelo da me bije. Nije bilo šanse da se odbranim od toliko napadača.

Godine 2018. u Bujanovcu, tokom izbora za savete mesnih zajednica na biračkom mestu Kuštici aktivisti SNS koji nisu glasači na tom biračkom mestu su ušli i želeli da ometaju proces. Nakon upozorenja usledila je rasprava, a kasnije je Sašu Arsića jedan od njih udario, a drugi posekao nožem.

Godine 2018. u Vranju se dogodilo da su Đorđe Ristić i Dragan Pavlović brutalno pretučeni od grupe huligana iz SNS i to Božidara Popovića, Miloša Antića i dva NN lica protiv kojih je Narodna stranka podnela krivične prijave. NJihova izjava je – prvo su nas vređali, psovali, dobacivali nam, pa potom obišli ogradu i počeli da nas udaraju. Bacili su Dragana, a ja sam se nakon nekoliko minuta izvukao i izmakao da pozovem policiju.

Na kraju, ovo što se dogodilo u petak kada je pretučen Borko Stefanović i Boban Jovanović koji je bio sa njim – ulazio sam na vrata mesne zajednice gde je bila jedna grupa momaka u senci u mraku sa crnim kapuljačama i u nekoj tamnijoj odeći. Moja tri, četiri saradnika su išla malo iza mene. Prošao sam pored njih i naivno izgleda rekao „Dobro veče“, nakon čega sam dobio snažan udarac u potiljačni deo glave i izgubio svest. Bio sam u lokvi krvi i to nije bilo sve, jer dok sam ležao na betonu zadobio sam još nekoliko udaraca u predelu glave i tela.

Ovo su izjave koje su policiji dali ljudi koji su brutalno napadnuti za nešto što je zajedničko za sve njih, a to je da su opozicija Aleksandru Vučiću i ovom režimu, da misle svojom glavom i da su medijski satanizovani i svi napadnuti kukavički od strane čopora gde su troje, četvoro ili petoro njih napali jednog ili dvojicu.

Podsećam vas da manje od godinu dana je prošlo od kada je ubijen Oliver Ivanović, kome su pre toga zapalili automobil, zapalili kancelariji, upadali u stan i na kraju ga kukavički ubili sa šest metaka u potiljak.

Dakle, pitam ministra unutrašnjih poslova, pitam ministarku pravde, pitam Aleksandra Vučića – dokle se stiglo sa svakom od ovih istraga i šta je epilog pojedinačno svakog od ovih slučajeva?

Pitam – da li Srbija za koju se vi zalažete je Srbija podele, mržnje, medijske satanizacije, agresije, linča, nasilja, Srbija u kojoj se u jednom danu, kao juče, dogodi ubistvo u Pirotu, ubistvo u Nišu, pokušaj ubistva na Bežanijskoj kosi?

Dakle, u ovakvoj atmosferi i u ovakvom ambijentu pitam vas – koji je sledeći opozicioni političar koji će biti pretučen od vaših kriminalno batinaških organizacija koje imate po celoj Srbiji? I, da li je to način na koji ćete se zalagati za demokratiju, slobodu mišljenja i vladavinu pravde i instituta u Srbiji?

Hvala. Vreme.
Hvala.
Zahvaljujem.
Reč ima Muamer Bačevac.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije i uvažena predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, mi se nalazimo u domu koji donosi zakone i brine se o zakonitosti i sprovođenju zakona u ovoj državi, pa vas najljubaznije predsednice Skupštine, gospođo Majo Gojković podsećam, da obzirom da ste vi u strukturi države Republike Srbije drugi po važnosti i da reprezentujete ovu državu na pravi način, a pre svega i ovu Skupštinu koja je najviše zakonodavno telo i još jednom ponavljam, brine se o zakonitosti rada u celoj državi, najtoplije vas molim da sazovete Administrativni odbor i da se konstatuje prestanak mandata samozvanom vojvodi Šešelju, obzirom da je po članu Zakona o izboru narodnih poslanika, član 88. stav 3. on jasno označen kao neko kome automatski prestaje mandat, obzirom da je optužen za najteže ratne zločine i da je reč o ratnom zločincu koji sedi ovde sa nama.

Još jednom vas podsećam da ne postoji parlament u Evropi u kojem sedi jedan ratni zločinac. Moram vam preneti zabrinutost građana Novog Pazara i Sandžaka, a moram vam naglasiti i zbog ostalih građana Srbije da sam dobio podršku i da je za mene glasao ogroman broj Srba, srpske nacionalne manjine i da u Novom Pazaru sam zaista imao mnogo poziva i mnogo zaustavljanja od njih. Oni su zabrinuti za bujanje nacionalizma i još jednom kažem, fašizacije koju predvodi gospodin Šešelj.

Gospodo, reč – homogenizacija je prvi put uvedena u 18. veku, pa je onda lepo socijal-demokratija nemačka, odnosno gospodin Himler uspostavio u tom sistemu, a ona je značila i ona znači, obilato su je koristili, ona znači čišćenje jednog terena od jedne nacije, deportacija određenih stanovnika određene nacije, njihovo proterivanje i ubijanje. Gospodo, gospodin samozvani vojvoda Šešelj je upravo za te stvari u najvišem međunarodnom sudu osuđen i on je ratni zločinac i molim vas, nije dobro za Republiku Srbiju da jedna osoba ovakve prošlosti, ovakvih manira, ovakve kulture sedi u Skupštini Republike Srbije.

Zaista, moram da vam prenesem, da su mi građani srpske nacionalnosti iz Novog Pazara, mnogo toga preneli da kažem gospodinu Šešelju, a i oni su mu poslali poruke na „youtube-u“, može da pogleda šta građani Novog Pazara misle o njemu. Naime, ja ću vas podsetiti gospodo, da ovaj, samozvani vojvoda, je bio veliki ratno huškač u najtežem vremenu i podsticao je ljude na najteže i najgnusnije zločine, i to je nešto što se ne sme zaboraviti.

Na kraju, ocrnio je najviše jedan pozitivan trend i pozitivnu tradiciju koja je postojala u srpskom narodu. Podsetiću vas, da je obzirom da se danas sećamo, ovih dana, Prvog svetskog rata, da je general Stepa Stepanović u bici na Ceru, dobio najvišu titulu vojvode, obzirom da je pobedio, i to je bila prva pobeda saveznika protiv Nemačke. Čime je to zaslužio gospodin Šešelj? Lažima, nanošenjem velike štete svom narodu i svim onim čime se ne bi podičio nijedan čovek na zemaljskom šaru.

Stoga, vas još jednom najtoplije molim da se ovom ratnom zločincu uskrati mesto u Skupštini Republike Srbije i da mu se oduzme mandat po presudi najvišeg suda, a podsetiću vas da je međunarodno pravo iznad nacionalnog prava i da je Srbija ta koja se najčešće poziva na standarde međunarodnog prava. Ovom zločincu međunarodnom nije mesto među predstavnicima…(Isključen mikrofon)

Vreme.
Sve je u redu, samo pitanje, gospodine Bačevac, niste postavili. Nisam htela da vas prekidam, a jednu intervenciju moram da imam kao predsednik parlamenta da vam kažem da Srbi nisu nacionalna manjina u Srbiji. To su svi primetili da ste rekli da su za vas glasali građani Srbi, nacionalna manjina.
(Muamer Bačevac: Lapsus je to bio gospođo.)
Da, prihvatam da je lapsus, morala sam da reagujem.
Prihvatam.
Reč ima Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede u vezi izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ja se izvinjavam, gospodine Šešelj, može li malo tiše, pošto ja ni sebe ne čujem.

Naime, pitanje se odnosi na to kada će se preispitati i izmeniti uredba o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta na 30 godina? Naime, ratari smatraju da je to rak rana njihovom poslovanju, ali ne samo onima koji tu zemlju obrađuju, već i građanima koji restitucijom potražuju oduzeto zemljište.

Podsetiću vas da sam još 2015. godine, postavila pitanje Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, tada životne sredine, u vezi dolaska nemačke kompanije „Tenis“, koja planira izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji od čega za početak je bilo planirano pet farmi u Vojvodini, odnosno u Banatu, Zrenjaninu, Vršcu, Kovinu, Kikindi i Pančevu i tada je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i ovog nemačkog proizvođača svinjskog mesa.

Gde smo danas? Javnost još uvek ne zna pod kojim uslovima ta kompanija namerava da podiže farme po Vojvodini, i koje su ekonomske i ekološke posledice koje će to izazvati. Mi iz LSV sve vreme smo insistirali da se ne dozvoli…

Gospođo predsedavajuća, ja vas molim, da li možete da… dižem ruke.

Naime, mi iz LSV sve vreme insistiramo da se ne dozvoli zakup vojvođanske zemlje na 30 godina bez jasnog ugovora sa kojim će javnost biti detaljno upoznata. Ova nemačka kompanija, čiji se dolazak najavljuje još od 2015. godine, u avgustu prošle godine dobila je dozvolu od državne Komisije za zakup zemljišta u Kikindi od 3.000 hektara i 2.400 hektara u Zrenjaninu. Odobrenje se još čeka od lokalnih samouprava u Plandištu, Vršcu i Sečnju, ali „Tenis“ još nije ušao u zvaničan zakup zemljišta u Srbiji, odnosno nije krenuo u izgradnju farmi i ponovo je pomerio na godinu dana dolazak u Srbiju, pa su neke opštine ovu zemlju koje je rezervisano zemljište, u zakup dali domaćim ratarima.

Postavljam pitanje, zašto je ministarstvo odobrilo ovo odlaganje, uzimajući u obzir da se radi o nekoliko hiljada hektara rezervisanog zemljišta, dok u isto vreme za domaće ratare nema raspoložive državne zemlje i to će direktno dovesti do gašenja sela i do potpune nesigurnosti poljoprivrednih proizvođača?

Naime, ne znaju se još ni detalji ovog projekta ali i njihove namere. Bilo je reči da im treba 15 hiljada hektara zemlje i da će se baviti preradom. Ništa od svega toga još uvek nema, zato tražimo odgovor od Ministarstva poljoprivrede, kada će i da li će uopšte doći ovaj veliki proizvođač svinja i dokle će čuvati zemlju za njega, odnosno najkvalitetnije oranice prve i druge klase?

Ratari traže pravdu preko suda, jer smatraju da država najbolju zemlju čuva za investitore. Oni smatraju da postoji politička namera da se maksimalno oteža položaj malih i srednjih gazdinstava na račun korporativne poljoprivrede što domaše, što strane i nije „Tenis“ jedina firma koja na ovaj način dobija zemlju. Naime, ratarima se maksimalno otežava raznim monopolima sa ciljem praktično da nestanu, da li namerno ili ne, to se ne zna. Uredbom o dodeli poljoprivrednog zemljišta pogođeni su i naslednici poljoprivrednog zemljišta, jer su velike površine zemljišta izuzete iz vraćanja. One su rezervisane za velike kompanije, kao što je „Tenis“, dok se za restituciju nudi zemljište pod teretom ili njive lošijeg kvaliteta zbog čega je prema informacijama koje imamo došlo do zastoja u restituciji.

Kada će ministarstvo rešiti ovaj problem, a da bude u interesu naših građana, kojima se zemlja vraća?

Drugo pitanje koje želim da postavim Ministarstvu privrede i Vladi Republike Srbije o sudbini preduzeća Luka Novi Sad, u ime malih akcionara. Naime, tender za privatizaciju Luke je objavljen u septembru i u medijima je objavljeno da je bilo dosta zainteresovanih, međutim niko se nije javio. U novembru je produžen tender do 21. novembra, 23. je trebalo da bude otvaranje ponuda. Međutim, niko se nije javio na ovaj tender, pa je predmet tendera samo bio biznis Luke, kranovi, dizalice, magacin i slično dok je zemljište u lučko zemljište, infrastruktura ostala u svojini države.

Tražim odgovor od Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije, koji su njihovi planovi u vezi Luke Novi Sad nakon propalog tendera za njenu privatizaciju? Hvala.

Hvala.
Reč ima Đorđe Vukadinović.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva spoljnih poslova. To je ministarstvo za čiji rad sam ja u prethodnom imao i po neke reči hvale i posebno kada je reč o ovoj aktivnosti na povlačenju priznanja nezavisnosti tzv. republike Kosovo i u nekim drugim situacijama.

Nažalost, ovoga puta nemam i ne mogu da imam nikakvu, ne samo hvalu, nego ni razumevanje i moje pitanje se tiče incidenta, mada rekao bih da je to mnogo više od incidenta, nego skandala prilikom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Parizu i svega onoga što se dešavalo u vezi sa tim, i onoga što se ne može zvati drugačije nego poniženje za srpsku delegaciju i srpsku državu i srpski narod, koje se dogodilo prilikom te proslave, odnosno tog jubileja u glavnom gradu Francuske.

Moje pitanje glasi, i za predsednicu Vlade takođe, ali pre svega za Ministarstvo spoljnih poslova, da li su znali šta su učinili da spreče taj skandal, da se ne dogodi, tu ne mislim samo na tretman predsednika Srbije prilikom obeležavanja tog jubileja koji je bio skandalozan i sraman, nego mislim na još skandalozniju činjenicu isticanja zastave tzv. republike Kosovo u Notr Damu u Parizu.

Dakle, smatram da je već nakon toga srpska država i srpska diplomatija bila dužna da uputi oštar demarš Francuskoj, da traži uklanjanje te zastave, kao i adekvatan tretman srpske delegacije. To se nije dogodilo i sam Aleksandar Vučić je rekao, a i Ivica Dačić takođe – mi to ne možemo da uradimo zato što bi to ugrozilo Makronovu posetu Srbiji, i da otprilike zbog toga, tog demarša nije bilo.

Onda, kao što to obično biva u životu, stigao je novi šamar u vidu istaknute i počasne uloge koju je Hašim Tači imao na toj proslavi, dok je predstavnik i predsednik Srbije bio zabačen prekoputa na sporednoj tribini. Dakle, kada se to dogodilo, da li je ministarstvo utvrdilo odgovorne za taj incident, odgovorne na našoj strani, kada je reč o Francuskoj, tu nema šta da se priča, da li je utvrđeno da je greška do ambasade, do protokola našeg, do ambasade u Parizu, da li je greška u Ministarstvu spoljnih poslova ili je greška učinjena u kabinetu predsednika Republike? Skandalozno je da za tako važan događaj srpska strana ne zna gde sedi predstavnik Srbije i da oćuti takav šamar, kao što je zastava tzv. republike Kosovo u Parizu.

Dakle, zahtevam informaciju u vezi sa tim, pre svega od Ministarstva spoljnih poslova i zašto sada nakon svega nije upućen demarš Francuskoj, a verovatno nije iz istih razloga zbog kojih nije pre toga upućen povodom te zastave albanske, odnosno kosovske u Notr-Damu.

Moje druge pitanje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i tiče se brutalnog napada, praktično pokušaja ubistva Borka Stefanovića, kao i njegovih saradnika, jer Borko Stefanović nije napadnut sam, i izjava i gestova koji su se dogodili nakon toga. Naime, imena napadača su objavljena sa inicijalima, što je formalno ispravno, iako je to princip koji se vrlo često krši u mnogim drugim slučajevima, ali moj zahtev od Ministarstva unutrašnjih poslova i predsednika Vlade ide u pravcu zahteva da se utvrde nalogodavci, jer svi u Kruševcu znaju ko su te osobe pod inicijalima, svi znaju da je reč o sitnim kriminalcima vezanim za jednog malo krupnijeg igrača na kruševačkoj sceni, a koji je poslovni partner svima nam znanih i poznatih široj srpskoj javnosti biznismena sa severa Kosova poput Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, koji se takođe pominjao mnogo u poslednje vreme.

Dakle, ne inicijali kao da je reč o devojčicama i maloletnicama napadača na Borka Stefanovića, nego imena onih koji stoje iza, a ne da se oni skrivaju i ostanu otprilike tih nekoliko žrtvenih jaraca na vetrometini za koje svi u Kruševcu znaju ko su i zato nema razloga da se pod inicijalima objavljuju njihova imena, tim pre što sam predsednik države koliko juče objavljuje kako je pomenuti gospodin Radojičić, prošao poligraf, što je takođe nešto što je stvar koja ne bi trebala da bude poznata javnosti, niti bi trebalo da bude nešto što objavljuje predsednik Republike. Onda bismo možda mogli znati ko su imena onih napadača na Borka Stefanovića.