Hvala profesore Bojiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 153 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu trenutnu ekonomsku, demografsku i organizacionu situaciju u ruralnim sredinama, možemo konstatovati da su nam sela već prazna, da u njima više nema života, da su mnoga domaćinstva napuštena, a brojna sela ostala bez ijednog stanovnika, dok ono malo življa čini uglavnom staračka populacija.

Radno sposobne mlađe generacije masovno odlaze u gradska mesta i u inostranstvo, kako bi bar obezbedili pristojan i normalan život, kakav u Srbiji nažalost nisu u mogućnosti da priušte.

Na to ih primorava nizak standard, nemogućnost pronalaska posla, loš kvalitet života. Tendencija pada kvaliteta života ljudi u ruralnim sredinama traje već dugi niz godina.

Srpska radikalna stranka je podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati.

Razlog da donošenje ovog zakona je taj što bi država trebala da povećanjem novčanog iznosa premije za mleko stimuliše proizvođače, kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika.

Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koju se ostvaruje premija smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za kravlje mleko po kvalitetu umesto dosadašnjih 1.500 litara, smanjilo na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predlažemo da se povećanje iznosa premije za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru. Zatim se u članu 15. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6.000 dinara, poveća na najmanje 9.000 dinara.

Koristim priliku da postavim pitanje gospodinu ministru poljoprivrede, a isto može da se odnosi na Ministarstvo finansija – zašto se ne reši pitanje kratkoročnih i dugoročnih poljoprivrednih kredita iz 2004, 2005. godine, gde su domaći poljoprivredni u nezavidnom položaju, jer su im za vratom sudski izvršitelji koji globe njihovu imovinu? U tom periodu krediti su bili jedini vid pomoći države, jer drugih subvencija nije bilo. Ti krediti su najčešće odobreni u rasponu od 40.000-240.000 dinara u zavisnosti od veličine gazdinstva.

Hvala kolega Despotoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, poriv – niko, uzdržanih – nema, od 153.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazlažući ovaj predlog zakona, moram da iznesem jednu konstataciju i nekoliko činjenica.

Činjenica je naravno mnogo, ali vreme ne dozvoljava o svima njima da pričam, ali konstatacija, ja mislim da ovaj zakon građanima Srbije koji je inače kod njih poznatiji kao Zakon o privatnim izvršiteljima, naneo više zla i problema nego Krivični zakon u kome je u pravnom sistemu u Srbiji bila predviđena i smrtna kazna. To je znači jedna konstatacija, a činjenica koliko problema građani Srbije imaju zbog ovog, ću sada pokušati u ovom vremenu.

Znači, etički kodeks o javnim izvršiteljima je donet 2016. godine i on je definisao neke ciljeve i pravce u kojem bi trebali da se ponašaju, odnosno da kreću privatni izvršitelji. Oni podižu veštački troškove i oni nadmašuju, troškovi izvršenja nadmašuju mnogo, nadilaze sam osnovni dug. Zbog čega je to tako? Pa, poznato je da je prvi Zakon o izvršenju i obezbeđenju donet 2011. godine, donela ga je DS. Znalo se tada da određen broj sudija neće, odnosno njihovih istaknutih funkcionera neće više biti u vlasti, pa su pokušali da im obezbede na taj način radna mesta i priča se da je u pretprodaji jedno mesto privatnog izvršitelja koštalo i do 50 hiljada evra. Oni su u početku, da bi što pre svojim gazdama vratili taj iznos, uveli visoke takse za naplatu i realizaciju, to im je kasnije ostalo, kada ima se novac osladio, oni su kasnije nastavili sa tako visokim naknadama da rade.

Vrlo često privatni izvršitelji ne dostavljaju rešenja dužnicima. Kače na oglasnim tablama u sudu, tako da građani nisu u prilici ni da vide i ne mogu blagovremeno da intervenišu, odnosno da podnesu prigovore. Izvršitelji umesto materijalne odgovornosti i sudske odgovornosti sankcionisani su samo prekršajnim kaznama, odnosno disciplinska odgovornost koju vodi Komora. To je zaista besmisleno. Razrešenje izvršitelja nema uticaja za dužnika, znači ukoliko je on napravio grešku i ukoliko bi bio razrešen, to nije uopšte od značajnog uticaja za dužnika.

Šta je dalje veoma važno da vas podsetim. Samo na neke naslove koji su u poslednje vreme bili vrlo često prisutni u našoj štampi, a to je - izvršitelji im prodali kuću, decu izbacili napolje na hladnoću, u Kragujevcu kuća od 170 kvadrata prodata za 5.500 evra, dug od 5.000 evra, ovo su vrlo često, odnosno odnos dužnika prema banci narastao na 70.000 evra, u Nišu za 14.000…

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 152.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Kolega Savić nije u sali.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 153.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Dragan Vesović, na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti srpskog jezika, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici poslaničke grupe Dveri 13. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik dr Dragan Vesović želi reč?
Izvolite, dr Vesoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Kada pogledam sada u salu ovog visokog doma, vidim da po mom mišljenju ovde, gotovo da nema osoba koje ne bi ovu deklaraciju trebale da podrže. Ne bi trebalo da je, mislim trebalo bi da je podrže bar prema onome kako se javno deklarišu, jer Predlog deklaracije o zaštiti srpskog jezika je nešto što je obaveza svih onih koji za sebe hoće da kažu da u svom političkom delovanju imaju nešto što je desno ili nacionalno, sasvim svejedno.

Međutim, potpuno sam svestan činjenice, koliko god puta da vam pričam o nečemu što je osnovni interes srpskog naroda, nažalost iz nekih razloga koji meni ostaju po prilično nejasni, neće biti podržano.

Narodna skupština Republike Srbije izražava stav da su sva književna i naučna dela nastala na srpskom jeziku deo srpske, duhovne i kulturne baštine, što uključuje i dela naučnika i umetnika nesrpske nacionalnosti nastala na srpskom jeziku, dela Srba svih veroispovesti nastala na srpskom jeziku, kao i dela naučnika u rasejanju. Ja zaista u ovom prvom stavu deklaracije o zaštiti srpskog jezika ne vidim nešto što može da bude sporno ma kome u ovoj sali. Ako tome dodamo da smo skoro imali izjavu i predsednika države, gospodina Vučića, da treba kao država ozbiljno da radimo na zaštiti srpskog jezika, moje čuđenje će tim pre da postane još veće.

Svedoci smo da u zemljama u okruženju, pa i onim koje su nekada bile srpske, dolazi do strahovitog progona srpskog jezika. Ja vas molim, kolege, prođite od Pive do Nikšića, od Nikšića do Podgorice, da li ćete naći jedan jedini natpis na ćiriličnom jeziku? Hoćete, restoran Ognjište, neposredno ispred Podgorice. Tvrdim vam dogovorno, jer sam išao to i gledao.

U isto vreme, bez obzira što je u Ustavu, član 10, da je srpski jezik zvaničan jezik, mi koji smo građani Srbije imamo ozbiljne probleme da dokumente koji su u svakodnevnoj upotrebi imamo na ćirilici i srpskom jeziku. Zašto će nama gospodo, vozačka dozvola na latinici? Zašta će nam pasoš na latinici? Zašto? Zato što nemamo snage da kao poslanici Narodne skupštine jednu ovakvu deklaraciju izglasamo. Hvala.

Hvala dr Vesoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 150.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri 13. oktobra 2017. godine.
Izvolite, dr Vesoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Na početku da se zahvalim kolegama koji su u nikad većem broju podržali onu deklaraciju. Ja ću biti uporan i istrajavaću na onome za šta mislim da je interes svih nas ovde, a ova deklaracija je gotovo nešto što se naslanja na onu prvu deklaraciju.

Dakle, zaštita ćirilice i očuvanja književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici. Izađimo samo kolege iz ovog znanja Narodne skupštine i pođimo na bilo koju stranu naše prestonog grada Beograda, pogledajmo reklame, pogledajmo natpise i šta ćemo videti? Da pismo koje je očuvalo identitet srpskog naroda kroz vekove, biva iz nama nepoznatih razloga potpuno skrajnuto.

Pa, zar je moguće da Makedonija može da ima dokumente na ćirilici? Pa, zar je moguće da Bugarska, Rusija, pišu „Mekdonald“ na ćirilici, a mi u Srbiji, čija je kulturna baština na ćirilici, čija je jedna od ključnih nacionalnih determinanti ćirilica, se te ćirice odričemo.

Mi kažemo danas, i onaj ko je čitao ovu deklaraciju je mogao to da vidi, da u njoj naglašavamo da u vremenu tehnologije, informacione, zaboga, pošto je to sad neki trend, naša omladina ne koristi ćirilicu. Posebno smo obratili pažnju na one koji su najmlađi deo naše populacije, da očuvaju svoj nacionalni identitet, svoje pismo, jer nema ničega u onome što je danas u tom savremenom tehnološkom jeziku predviđeno a da ne možemo da prilagodimo ćirilici.

Koliko je ćirilica bitna i koliko drugi poistovećuju ćirilicu sa nama govore bestijalni napadi u nama susednoj hrvatskoj državi, kada stotine hiljada njih ustaje u borbu protiv ćirilične table. Dakle, oni znaju da smo to mi, a mi ne nedonošenjem jedne ovakve rezolucije, nećemo da kažemo šta smo i ko smo.

Dakle, lakše je dobiti ćirilični pasoš u Crnoj Gori, za koju sam malo pre naveo kao primer da ćirilicu proganja, nego u Republici Srbiji. Hajdemo, kolege, da pokažemo ozbiljnost i da zaštitimo ono što jesmo mi. Hvala vam.

Hvala, doktore Vesoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržan – niko, od 153 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik dr Dragan Vesović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu, koju su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici članovi poslaničkog kluba Srpskog pokreta Dveri, 16. oktobra 2017. godine.
Doktore Vesoviću, želite reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Na nekoj od prethodnih sednica, kada sam obrazlagao Predlog deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti, obećao sam vam da ću u svakom od mojih izlaganja da vam pričam o jednom svetlom primeru iz srpske istorije osoba koje nisu bile srpske nacionalnosti, a koji su uradili mnogo za našu otadžbinu.

Prošli put sam vam pričao o Šemsi Midoviću, Fehimu Musikadiću, o svim onima koji su bili muslimanske vere a u odredima vojvode Dovezenskog, a danas ću da vam pričam o tri Ciganina, jer su sebe tako nazivali, iz Leskovca, Ahmedu Ademoviću, Rustemu Sejdiću i Ametu Ametoviću, trojici boraca u Prvom svetskom ratu i o trojici velikih ljudi, koji su imali retku i veliku čast da na svoja prsa okače Karađorđevu zvezdu.

I zaista, bilo mi je teško kog od njih trojice da odvojim, ali sam onda doneo odluku, eto, možda po slabosti, da vam danas pričam o Rustemu Sejdiću, Ciganinu trubaču, koji je svojim herojskim delom u istom danu dobio odlikovanje od regenta Aleksandra i od francuskog generala Franša Deperea. To je, doduše, ono doba kada su nas Francuzi osećali bratom i braćom, za razliku od ovog doba današnjeg, kada tako nešto u svojoj kratkovidoj današnjoj politici proklizavaju.

Dakle, jedne kišne noći, kada je bila grmljavina, Rustem Sejdić i Ilija Ivić i Buksan Strugoprutić presecaju bodljikavu žicu, ulaze iza linija bugarskog fronta kao pripadnici gvozdenog puka. Rustem Sejdić na svojoj trubi prvo svira bugarsko povlačenje, a potom srpski juriš i linija fronta se dramatično pomera u srpsku korist, 1917. godine.

Imamo li mi veću i preču dužnost da se osobama kao što su Rustem, Ahmed ili Amet, odužimo? Zahvaljujem se gradu Leskovcu, odakle su sva trojica, koji je napravio spomenik i dostojno obeležje, ali mi, kao Narodna skupština, moramo da donesemo ono što predlažemo u deklaraciji, a što se zove – dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva, kao državni praznik, kao vezu koja će da spoji ono što treba da nas spaja, i nas koji smo većinski srpski narod i one koji nisu Srbi, a Srbiju kao svoju otadžbinu osećaju. Hvala.