Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva, protiv – četiri, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Žika Gojković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu.
Da li narodni poslanik Žika Gojković želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, evo, posle bezbroj predloga o anketnim odborima, piramidama, Jermenima i drugim prioritetima, dobio sam priliku da govorim o izmeni i dopuni postojećeg Zakona o radu.

Namera je da se postigne što veća produktivnost zaposlenih, očuva zdravlje zaposlenih i smanje troškovi poslodavca. Zato Pokret obnove Kraljevine Srbije predlaže skraćenje radnog dnevnog i nedeljnog radnog vremena, kao i prekovremenog rada. To će imati direktnog uticaja na zaposlene, jer će na posao dolaziti odmorniji i svežiji, a time biti efikasniji u radu, precizniji u izvršavanju svojih radnih zadataka i bolji u komunikaciji sa klijentima.

Poboljšanjem uslova rada u pogledu skraćenja radnog vremena direktno će uticati na očuvanje zdravlja zaposlenih, jer će isti biti kraće izloženi opterećenjima nastalim usled fizičkih i psihičkih napora pri radu.

Podsticanjem očuvanja zdravlja zaposlenih neće benefite ostvariti samo zaposleni, nego i poslodavci, jer će uštedeti na troškovima koje bi imali zbog odsustvovanja zaposlenih sa posla posle bolovanja, a samim tim ne bi imali ni potrebe za eventualnim angažovanjem nove radne snage.

Pošto imam malo vremena, ja ću navesti samo nekoliko odredbi. To je da, recimo, u članu 51. puno radno vreme, umesto dosadašnjih 40 časova nedeljno, iznosilo bi 30 časova nedeljno. Zatim, zaposleni ne može da radi duže od 10 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad, što bi bila dupla satnica. Radni dan po pravilu bi trajao šest časova, a u slučaju da zaposleni može da radi najduže do 10 časova dnevno, to znači da bi zaposleni mogao da radi nedeljno najduže od 10 časova dnevno, što bi bilo 38 časova nedeljno, uključujući i prekovremeni rad.

Donošenjem predloženog zakona ostvarili bi se ciljevi koji se žele postići istim, a to su produktivniji rad zaposlenih, očuvanje zdravlja zaposlenih i umanjenje troškova poslodavaca. Hvala.

Hvala kolega Gojkoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Žika Gojković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o PDV, koji je podneo Narodnoj skupštini 9. oktobra 2018. godine.
Da li želite reč kolega Gojkoviću? (Da.)
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

U ime Pokreta obnove Kraljevine Srbije, predlažem dopuni Zakona o PDV. Tačnije, predlog po kojem bi bio ukinut PDV za bebi opremu. Ovo bi bio jedan od sistemskih zakona koji se nadovezuju na državnu strategiju borbe protiv bele kuge.

Država je donela određene mere koje nesumnjivo daje rezultat i funkcionišu, mislim na podsticaj i finansijski program za porodice koje imaju više dece, ali same te mere nisu dovoljne.

Ovaj naš predlog dopunjuje te mere i daje podsticaj samoj strategiji. Razlog zbog kojeg se predlaže dopuna postojećeg Zakona o PDV jeste namera da se poboljšaju uslovi za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, kroz finansijsku podršku porodici sa decom, te poboljšanje materijalnog položaja roditelja, a samim tim i podsticanja rađanja dece.

Hranom i opremom za bebe smatralo bi se mleko za odojčad, kašica, krevetac, kolica, stolica za hranjenje, stolica za kola i pelene. Treba dodati i to da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije i da je zakon usklađen sa propisima EU.

Ja bih samo još i dodao, kada govorimo o bebama, verujem da je konačno sazrelo vreme da se država obračuna sa sistemskom krađom beba iz porodilišta koje se dešavalo 80-tih, 90-tih godina. Mislim da je to izazov za ovu Vladu da učini nešto od čega su sve ostale vlade bežale do sada, a neke i taj problem trpale pod tepiš.

Siguran sam da će tada borba za porodicu dobiti pun smisao. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četvoro, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.
Da li Nemanja Šarović želi reč?
Nije prisutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održanih 2016. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li Nemanja Šarović želi reč?
Nije prisutan.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 154 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Izvolite gospodine Deliću.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zakon, odnosno Predlog zakona o pravima boraca i porodicama poginulih i nestalih boraca je vrlo važan. Dvadeset sedam godina se čeka na donošenje takvog zakona. Sve zemlje u okruženju već imaju takav zakon, pa čak i ova kvazi država „republika Kosovo“.

U ovom predlogu zakona precizno je definisan i pojam borac i vremenski od 1990. do 1999. godine kako po vremenu, tako i po teritorijama gde su se nalazi pripadnici JNA Vojske Jugoslavije, a isto tako precizirani su i pojmovi, pojam borac i pojam veteran.

U ovoj oblasti, gospodo, vlada može se slobodno reći haos, jer u Republici Srbiji postoji preko 1.000 boračkih i veteranskih udruženja. Jasno je da vlast do sada nije želela da ima jedno republičko reprezentativno udruženje, pa se onda manipuliše tako da imamo pored opštinskih udruženja, već imamo i saveze veteranskih i boračkih udruženja i sabore veteranskih i boračkih udruženja.

To su neki snalažljivi pojedinci koji u svojim savezima ili u saborima imaju i po 50 opštinskih organizacija, a one upravo služe da za svoje lične interese ili za interese samo određenog broja pojedinaca uzimaju sredstva iz budžeta, a radi se i o desetinama miliona dinara. Ta sredstva nikada ne dolaze do pravih boraca.

Dalje, ovim zakonom je, ovim predlogom zakona je regulisano da se uspostavi jedinstvena evidencija svih boraca od 1990. do 1999. godine, kao i to da ti borci dobiju ono što u stvari oni i traže, nacionalno priznanje u vidu spomenice „Branioci otadžbine 1990-1999. godine“. Isto tako, i samu tu spomenicu u kojoj bi pisalo vreme u kome su oni bili angažovani na odbrani svoje otadžbine. Hvala.

Hvala generale Deliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni porodičnog zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti se u poslednje vreme, rekla bih čak i poslednjih godina mnogo polemiše o problemima, te se pominju ukradene bebe, te se pominju razne malverzacije nadležnih organa, socijalnih službi pre svega sa uzimanjem dece od njihovih roditelja, dodeljivanjem u hraniteljske porodice, usvajanje, itd. Sve je to nekako pod ozbiljnom sumnjom, na žalost.

Ono što je posebno u javnosti prisutno, izaziva nezadovoljstvo građana jeste činjenica da socijalne službe iz njima znanih razloga decu od siromašnih roditelja uzimaju zato što kažu ne mogu roditelji da ih hrane, pa onda tu decu daju u hraniteljske porodice, a te hraniteljske porodice na ime toga dobijaju 30.000 dinara mesečno. Dakle, potpuno nelogično, umesto da tih 30.000 mesečno dobiju ti roditelji koji su siromašni, pa da sami hrane i gaje svoju decu.

Zašto se sve to radi? Zato što, nažalost, jedan broj dece iz Srbije završava na usvojenju u inostranstvu. I, kada je usvajan, donošen ovaj zakon, mi srpski radikali smo tada bili oštro protiv toga da se naša deca daju na usvojenje u inostranstvo i zato smo danas i predložili da se taj član porodičnog zakona briše. To je člana 103, zato što se davanje na usvajanje dece u inostranstvo uglavnom radi na osnovu korupcije i malverzacija centara za socijalni rad i ostalih koji su uključeni u taj proces. S druge strane, zakonska je obaveza da ti centri prate dete u toj porodici u kojoj je usvojeno, da vide kako se adaptiralo, kako o njemu vode računa, itd. Kada dete ode u inostranstvo, takva mogućnost više ne postoji.

Uostalom, Vlada Republike Srbije, i ovo bi trebalo da bude doprinos, usvajanje ovog Predloga koji smo mi dali, doprinos i borbi Vladi Republike Srbije, bar deklarativno, za povećanje nataliteta u Srbiji. Nema potrebe da pri tako lošem stanju u populacionoj politici, da se odričemo i one dece koja su rođena u Srbiji. Ako su ih se odrekli njihovi roditelji, Srbija ne sme da ih se odrekne i ta usvajanja sva moraju da se završe upravo u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, koleginice Radeta.

Ukoliko želimo da vratimo ugled i dostojanstvo Narodnoj skupštini i da vratimo parlamentarni duh i parlamentarnu demokratiju u Narodnu skupštinu, moramo menjati Zakon o izboru narodnih poslanika.

Preletačevići su nešto što zaista gadi Narodnu skupštinu i parlamentarni život uopšte, ne samo nama ovde, nego i celokupnoj javnosti. Građanima se ne mili da izlaze na izbore. Kažu – šta da glasam, ja glasam za nekoga da on bude poslanik jedne stranke za koju ja želim da glasam, on dođe u parlament, ode u neku drugu ili petu stranku.

Imali smo to i u prošlosti više puta, a to je na izvestan način ozakonjeno odlukom Borisa Tadića, a izvođač radova mu je bila Gordana Čomić, kada su izvojevali od Ustavnog suda odluku da mandati pripadaju poslanicima i tada su na to ime ukrali mandate SRS i napravili stranku koja predstavlja današnju vlast, koja, takođe, danas, bar ono što čitamo i čujemo u javnosti, nemaju više simpatije prema preletačevićima, i dobro je da je tako. Na svojim greškama se najbolje uči.

Ali, mi danas imamo situaciju da završimo radni dan sa određenim brojem poslaničkih grupa, sutra dođemo ovde na posao, promenio se broj poslaničkih grupa, promenili se članovi poslaničkih grupa. Onaj je došao na jednoj listi, u međuvremenu je otišao u drugu stranku, pa u treću poslaničku grupu. Prosto, ne mogu takve ljude ni da nazovem narodnim poslanicima, jer oni su bruka i za narodne poslanike i za ovaj parlament.

Zato mislimo da je neophodno da zakon izmenimo u tri člana. Prvi je, odnosno ovaj koji je najbitniji, jeste da se zapravo u zakon unese odredba člana Ustava koji reguliše ovu materiju, gde Ustav kaže da narodni poslanik može svoj mandat da poveri stranci, odnosno listi sa koje je izabran. I, naravno, ako bismo usvojili ovaj zakon, niko normalan ne bi dozvolio nekome ko unapred to ne uradi da mu bude na listi, jer zašto bi neko ulagao sredstva, energiju, itd. da nekoga promoviše za poslanika, a taj mu ode, pa odavde pređe tamo na ovu stranu.

Znate, kad pogledate, zaista, ne znamo ko više kome pripada. Ima ih ovde i pripadaju i Vuku Jeremiću i Saši Jankoviću i Marku Markoviću, ko zna ko sve ne.

Moramo, ljudi, ovo da zaustavimo, a ovo je ustavno i zakonito što predlažemo. Predložili smo i da poslanici ne mogu i ne treba da se biraju sa unapred utvrđenih lista, nego da te liste određuje onaj ko je, odnosno lista sa koje su izabrani.

Ali, evo, vidim da ističe vreme. Nadam se da ću i sledeći put o tome govoriti, ali bih zaista zamolila da se glasa za ovo. Ako ste iskreni u tome, evo završavam, ako ste svi iskreni u tome da treba da raščistimo sa preletačevićima, da budemo ozbiljan parlament, glasajte za ovo i to ćemo završiti. Hvala.