Hvala.
Reč ima Hadži Milorad Stošić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Hvala, vreme.
Sledeći govornik je Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, pomaže Bog svima.

Moje prvo pitanje ide prema predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije gospođi Maji Gojković. Naime, poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri iznova je predala zahtev za održavanje posebne, a rekao bih i vanredne sednice Narodne skupštine Republike Srbije na temu Kosova i Metohije. Ovo je treći put za ove tri godine ovoga saziva Narodne skupštine da predlažemo posebno zasedanje Narodne skupštine na najalarmantniju i najvažniju nacionalnu i državnu temu i tog zasedanja još uvek nema.

Svi smo svesni koliko je teška situacija trenutno na Kosovu i Metohiji i neverovatno je da o tome raspravljaju svi u svetu, izuzev Narodna skupština Republike Srbije. Kada tome pridodate sve naslovne strane dnevnih novina danas, kao recimo ovu „Blica“, gde veliki prijatelj predsednika Srbije Aleksandra Vučića Edi Rama podržava formiranje velike Albanije, zajedno sa tzv. nezavisnim Kosovom, onda bi i tu temu trebalo da obradimo na toj posebnoj sednici na temu Kosova i Metohije, gde bismo analizirali koji je učinak diplomatije Aleksandra Vučića i dejstava njegovih prijatelja poput Edija Rame, koji želi da napravi veliku Albaniju na teritoriji Republike Srbije.

Drugo pitanje ide takođe prema predsedniku Narodne skupštine gospođi Maji Gojković – kada će zakazati posebnu sednicu na više nego aktuelnu temu pokušaja ubistva jednog opozicionog lidera, konkretno fizičkog premlaćivanja i pokušaja ubistva Borka Stefanovića, lidera Levice Srbije i jednog od 10 lidera Saveza za Srbiju, kao najveće opozicione grupacije u Srbiji u ovom trenutku?

Podsetiću javnost, da je pored Borka Stefanovića, fizički najbrutalnije prebijeno još dvojica ljudi iz Levice Srbije i policajac koji je bio na službenoj dužnosti, obezbeđivanja skupa, odnosno tribine Saveza za Srbiju, u mesnoj zajednici Rasadnik u Kruševcu.

Dakle, kriminalci bliski vlasti, ne samo da su krenuli u fizički obračun sa liderima opozicije i političkim protivnicima, nego i sa policajcima na službenoj dužnosti. Pa, vi sada možete videti kakvo je bezbednosno stanje u Srbiji i koliko se kriminalna ekipa otrgla, čak i od vaše vlasti kojoj služi.

Takođe bih zatražio da znamo identitet ovih batinaških nasilnika, a ne samo inicijale, da ne biste mogli za ovih nekoliko dana da obrišete sve njihove veze na internetu sa SNS i sa vama, kao verovatnim nalogodavcima ovog fizičkog prebijanja ili makar da otkrijete ko su onda nalogodavci i ne vidim, ako nemate vi ništa skriveno iza toga, zašto ne bi bila posebna sednica na ovu, i te kako aktuelnu temu, jer gde se u Evropi, u ovom trenutku prebijaju lideri opozicije, izuzev u Srbiji?

Takođe, pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić, da li je potrebno da kao u Francuskoj svi stavimo žute prsluke i krenemo na ulice Beograda, da biste konačno smanjili cenu goriva, da bi ste konačno smanjili akcize i PDV na gorivo, da bi ste omogućili ljudima u Srbiji da žive normalno, sa normalnom cenom dizel goriva, pre svega poljoprivrednicima, prevoznicima, ali i svim drugima? Dakle, da li je potrebno da svi obučemo žute prsluke i izađemo na beogradske ulice, da li su potrebni sukobi sa policijom, kao u Francuskoj, da biste se vi prizvali pameti i prestali da pljačkate građane Srbije?

Takođe, želim da obavestim javnost, odnosno postavljam pitanje predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, da sam prihvatio njegov poziv za direktan televizijski duel koji je zakazao sinoć gostujući u emisiji „Oko“ na RTS, da kao lider jedne od parlamentarnih poslaničkih grupa opozicije prihvatam poziv na ovaj direktan televizijski duel i očekujem od RTS da se taj duel hitno zakaže na osnovu obećanja predsednika SNS, Aleksandra Vučića.

Na kraju, jedna važna stvar, takođe pitanje predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, da li će nas obavestiti o bekstvu nemačke kompanije „Serfud“ iz Smedereva koja posle dve godine rada iznenada isparila i nestala, a bila je velika investicija koja je ključeve u ruke uručio lično Aleksandar Vučić kao tadašnji premijer. Naime, ovoj nemačkoj kompaniji grad Smederevo izgradio je celu halu za rad u vrednosti od trista miliona dinara, uzimavši kredit za to. Aleksandra Vučić je lično otvorio ovu nemačku kompaniju. Obećano je trista radnika, zaposlilo se samo 60, na kraju 25, na kraju na viber grupi obavešteni da je sve zakatančeno i da su nemački investitori nestali i pobegli iz Srbije. Da li je to sudbina svih velikih Vučićevih investicija koje su samo na štetu naše države i našeg domaćeg ekonomskog interesa? Da li će svi pobeći?

Reč ima Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moje prvo pitanje je isto u vezi sa Smederevo, dakle, upućujem prvo pitanje ministru za zaštitu životne sredine, gospodinu Trivanu, radi se o fabrici „Železara Smederevo“ i o tome što su građani, smederevci ovih dana prekriveni praktično jednom vrstom, jednom crvenom prašinom koja je poreklom upravo iz ove fabrike.

Odbornička grupa koja funkcioniše u Skupštini grada, koja se naziva „Budimo Smederevo“ je u nekoliko navrata ukazivala na ovaj problem i odradila jednu ozbiljniju analizu za razliku od ministra za zaštitu životne sredine koji se očigledno ovim pitanjem nije ozbiljnije bavio i upozorio građane Smedereva na ono što se dešava. Tako su oni 8. oktobra na svojoj Fejsbuk stranici upitali građane da li danas uživaju u čistom vazduhu i tog dana je kvalitet vazduha u centru Smedereva po kategoriji kako je definisan, bio jako zagađen. Najveće zagađenje je poticalo od ogromne količine suspendovanih čestica grubih koji su veličine oko deset mikrometara i kojih je tog dana u dvanaest časova bilo oko 210 mikrograma po metru kubnom i finih čestica koja se u promera dva i po mikrometra a koji je tog dana u isto vreme bilo oko 180 mikrograma po metru kubnom. Ova faktografija ne služi nikoga da impresionira, već da prosto upozori na ovo i oni su isto to na svojoj stranici učinili i rekli su da i jedne i druge čestice spadaju među najopasnije zagađivače vazduha, jer se deponuju u najdubljim delovima respiratornih organa, izazivaju ili osnažuju astmu, bronhitise ili druga oboljenja pluća, a samim tim smanjuju ukupnu otpornost organizma. Čestice koje su fine, koje su promera dva mikrometra, mogu da izazovu negativne efekte i pri kratkim izlaganjima, na primer od samo jednog dana.

Ovo su uputstvo za građane Smedereva oni okačili 8. oktobra na svojoj Fejsbuk stranici. Ništa se nije promenilo u međuvremenu, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije upozorilo fabriku, „Železaru Smederevo“ da postavi odgovarajuće filtere, kako ne bi se ovo događalo više i opet su 18. oktobra došli u situaciju da upozoravaju građane u Smederevu, upravo zbog prisustva ove crvene prašine, koja izuzetno šteti građanima i između ostalog su napomenuli, ljudi sa srčanim ili plućnim bolestima, stari i deca treba da izbegavaju teži fizički napor na otvorenom, svi ostali treba da skrate vreme izlaganja i težinu fizičkih aktivnosti na otvorenom, ne preporučuje se učestvovalo provetravanje zatvorenih prostorija.

Da li je normalno da u 21. veku vi dobijete ovakvo upozorenje za građane jednoga grada, praktično je prosto neverovatno? Pitamo ministra za zaštitu životne sredine kada i šta planira da preduzme povodom ovog problema u Smederevu?

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, ja i dalje imam veliki problem sa njegovom primenom i ovog puta pitam ministra za rad, kako smo došli do toga da jedna nadoknada isključuje drugu i koja su to u stvari sredstva namenjena, kao podrška porodicama koje žele da imaju treće dete, s obzirom da kada one, jel ostvare to, odnosno prošire svoju porodicu, dobiju treće dete automatski gube pravo na dečiji dodatak? Jedna nadoknada je praktično isključila drugu, što znači da u budžetu nisu obezbeđena određena i dovoljna sredstva za primenu ovog zakona.

Što se tiče mog poslednjeg pitanja, njega upućujem ministru finansija. Bliži nam se rasprava o budžetu, mi na žalost nemamo završni račun, odnosno nemamo izvršenje budžeta za prethodnu, kao ni za niz prethodnih godina, s obzirom da imamo novog ministra finansija, pitam ga kada ćemo dobiti izvršenje budžeta za sve prethodne godine koje nedostaju? Hvala.

Hvala vam.
Primili ste poštovani poslanici ostavke narodnih poslanika Dušana Pavlovića, mr Jasmine Nikolić i dr Ratka Jankova na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj nadležnog odbora povodom razmatranja ovih ostavki koje je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodni poslanici Dušanu Pavloviću, mr Jasmini Nikolić i dr Ratku Jankovu danom podnošenja ostavke. Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavnje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Sledeći govornik je Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, postavljam pitanje ne predsedniku Republike, ne predsednici Vlade Republike već javnom tužilaštvu Republike Srbije. Pre više od pola godine ubijen je Oliver Ivanović. Tada je rečeno da će se za nekoliko dana reći ko ga je ubio. To je rekao predsednik Republike Srbije u javnom obraćanju. Do sinoć nismo imali prilike da čujemo nijednu jedinu reč kako teče istraga, ali smo zato čuli da je istraga definitivno okončana što se tiče jednog od ljudi koji su se u javnosti pominjali kao osumnjičeni, u pitanju je gospodini Radojičić. Osumnjičio ga je Oliver Ivanović javno pred medijima, javnošću još dok je bio živ.

Ono što je zaprepastilo mnoge koji su završili, na primer, pravni fakultet, jeste što je rečeno da je on pristao da bude na poligrafu, da je prošao poligraf i da smo sa sigurnošću utvrdili da on definitivno nije ni na koji način uticao u tom krivičnom delu.

Poligraf nije dokaz na sudu, i to je ono što je istina. To građani treba da znaju. Poligraf nije dokaz na sudu.

Nakon toga, u petak, 23. novembra, prošli petak, izvršen je pokušaj ubistva na Borislava Stefanovića, jednog od lidera Saveza za Srbiju. Doktori su rekli da je samo nekoliko centimetara niži udarac bio u predelu potiljka, da bi na mestu ostao mrtav. Čekali su ga ljudi organizovani ispred sale gde je trebalo da se održi tribina, neko ih je organizovao, neko im je rekao gde će Borislav Stefanović proći, sačekali su ga i umalo ga nisu ubili.

Podsetiću vas da je Marko Parezanović kao visoki načelnik BIA, a to smo upućivali već nekoliko meseci, govorio o tome da smo mi pretnja za Srbiju, da je deo opozicije pretnja za Srbiju, da je deo medija pretnja za Srbiju, da je deo nevladinog sektora i sindikata pretnja za Srbiju.

I sada, nakon ubistva Olivera Ivanovića, kao jednog od opozicionih lidera u Srbiji, izvršen je pokušaj ubistva na Borislava Stefanovića, lidera levice i jednog od lidera Saveza za Srbiju.

Dogodila se u međuvremenu još jedna stvar – da su zvanično, jedan poslanik Srpske napredne stranke, poručio na društvenoj mreži Vuku Jeremiću da će završiti kao Zoran Đinđić. To je pretnja životom, takođe jednom od opozicionih lidera u Srbiji.

Dakle, između ubistva Olivera Ivanovića, pokušaja ubistva Borislava Stefanovića, pretnji smrću Vuku Jeremiću, i toga šta je rekao visoki čelnik BIA Marko Parezanović, postoji veza, između toga što pričaju mediji, između medijske i političke podrške koju ovaj režim pruža ovim krivičnim delima. Nekada na Olivera Ivanovića, zatim, poslednjih nekoliko dana, na Borislava Stefanovića, na Vuka Jeremića, nedeljama, govori o tome da niko nije više bezbedan u Srbiji.

Pozivam tužilaštvo da razume da je ovo stvar koja se isključivo tiče njih, njihovog posla. Od njihovog delovanja u budućnosti zavisi da li će još neko izgubiti glavu ili ne. Nemamo dilemu da je neko organizovao ovaj napad na Borislava Stefanovića. Nemamo dilemu da su Gašićevi najbliži saradnici, koji su načelnici sektora bezbednosti u Kruševcu, znali za te ljude iz kriminalnog miljea, znali njihova kretanja, znali to ko su, šta su, kakva su krivična dela u prošlosti radili.

Ne možete da nas uverite u to da je u Srbiji danas sve normalno. Ne pričamo o onome šta se dešavalo poslednjih šest godina Demokratskoj stranci – prebijanja, pretnje, hapšenja, čerečenja, razaranja. Ne pričamo o tome. Pričamo o ovome što se dešava drugima. Pričam o tome šta se dešava Borku Stefanoviću… (Isključen mikrofon.)

Hvala. Zahvaljujem.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je autobiografsko delo Balše Božovića i Boška Obradovića, zove se „Baron Minhauzen“. Nije čudo što je štampano na žutom. Ne znam zašto se Boškić žuti toliko ljuti danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo mali uvod.

Za ovog što je promenio naciju da bi došao u Skupštinu, od njega očekujem i da promeni pol sledeći put, pa da prođe na ovom malo manje zastupljenom polu…

(Vojislav Šešelj: Na koga misliš?)

… Đorđe Vukadinović, koji je promenio nacionalnost, da bi se dokopao Skupštine.

Dakle, dame i gospodo, nije Francuska ošamarila Srbiju. Francuska je ošamarila samu sebe, želeći da događaj iz Prvog svetskog rata prevede u današnje okolnosti, da izvrši reviziju, ona je Srbiju i srpskog predstavnika, na toj proslavi i obeležavanju, predstavila kao krivce. Nije Francuska ponizila i ošamarila Srbiju, već je zvanična Francuska ošamarila samu sebe. Nije Francuska samo Makron, Francuska je i onaj oficir Binel, koji je Srbima dostavljao informacije. Francuska je i Gujon, a ne samo Makron. I ja bih na mestu ovoga što je promenio naciju, a verujem da će promeniti i pol, bio pažljiv u osudi Francuske.

Dame i gospodo, moja pitanja su sledeća. Kao neko ko je bio žrtva političkog nasilja, koji je 2008. godine pretučen u Beogradu kao predsednički kandidat, uz prisustvo novinara Sarape koji je tada radio u gradskoj televiziji „Studio B“, snažno sam osudio nasilje koje se desilo nad političkim protivnikom Borkom Stefanovićem. Mada on nasilje, ni on, ni Tadić, ni Jeremić, ni Đilas, nisu osudili nasilje. Oni nisu poslali policiju da otkrije, već da prikrije. Oni nisu slali policiju da štiti, već da bije. Dok danas, mi pokazujemo i u praksi, da ne ličimo na njih.

Ali, s obzirom da su oni postali posluga Šiptara sa Kosova, ja ih pitam – ako oni misle da su Srbi ubili Olivera Ivanovića i traže da se otkriju ubice, ja sa punim pravom tražim da se otkriju ubice dece u Goraždevcu na Bistrici, koji su ubijeni za vreme njihove vladavine, da mi kažu ko su počinioci tog gnusnog dela. Ja ne mislim da su Srbi.

Takođe, da mi odgovore zašto prikrivaju ko je digao autobus na Zadušnice, 2002. godine, u Podujevu, sa 12 poginulih i 43 ranjena. Ukoliko oni pitaju šta se na Kosovu desilo pre nekoliko vremena, i moje je da pitam šta se desilo sa ubistvom tih ljudi, budući da očigledno sa Haradinajom imaju izuzetnu saradnju u rušenju države Srbije.

Dalje pitam – ko je ubio novinara Pantića? Kada ste otkrili počinioce za to ubistvo u Jagodini? Nadalje – ko je ubio Ranka Panića? Zašto ste prikrivali pet-šest godina ubistvo jednog demonstranta na mirnim demonstracijama, koga ste vi ubili, odnosno poslali policiju da to učini, a pri tome ste tukli opozicione lidere?

Još jednom podvlačim – ko je prebio Velju Ilića kao političkog protivnika 2009. godine u njegovom stanu? Ko je prebio Velju Ilića sa tetovažom Zorana Đinđića na ruci na javnom skupu u Knez Mihajlovoj? Ko je pobio sve te ljude?

Najvažnije, 2004. godine, za vreme vlasti Tadića, Jeremića, Đilasa, Borka Stefanovića ko je ubio dva vojnika gardista na „Karašu“ na Banjici, u vojnom objektu „Karaš“? Ko ih je ubio? Zašto niste otkrili počinioce? Zašto je vojni objekat bio štek za vaše prijatelje narkodilere sa 1,5 tona droge? Nikada niste otkrili ubice vojnika na „Karašu“.

Mi nećemo da ličimo na vas. Mi nećemo da prikrivamo kao što ste vi prebijanje kandidata i novinara u centru Beograda pod video-nadzorom prikrivali. Mi hoćemo da svako ko vrši nasilje bude otkriven. Nećemo da ličimo na vas, a vi, kućna posluga Ramuša Haradinaja, vama savetujem, budite protiv nas, budite protiv vlasti, ali nemoj da budete protiv svoje države. Hvala.