Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Evo, ja imam jednu sugestiju za Kancelariju za javna ulaganja u ovom budžetu mada ćemo o tome i na tekućoj sednici pričati da Kancelarija budžetira 800 miliona dinara za naknadu štete od elementarnih nepogoda na javnim objektima, objektima javne namene. Možda treba razmisliti da se proveri jesu li ti objekti osigurani. Nema potrebe da država glumi osiguravajuću kuću i da plaća štete.

Nadovezaću se i na raspravu prethodnog govornika vezano za projekte infrastrukture. Pored deonice kod Grdelice koja je javnosti privukla pažnju zbog rušenja potpornog zida ima još jedna deonica Koridora 10 koja je bila tema jučerašnje vesti portala „Insajder“, reč je o deonici Srpska kuća-Levosoje, gde je konstatovano da je pre projektovanja ove deonice vršeno čak 30 puta i da izmene nisu pokrivene građevinskim dozvolama i da ta deonica u suštini pokazuje sve nedostatke našeg upravljanja infrastrukturnim projektima u svim njihovim fazama.

Dakle, sredstva se obezbeđuju za projekte koji su zastareli, koji ne uvažavaju aktuelno stanje na terenu, pa predviđaju, recimo, potrebu eksproprijacije tuđom imovinom koja se na području izvođenja projekta u međuvremenu pojavljuje.

I recimo, konkretno za onu deonicu projekat radovi su počeli 2015. godine, a projekat je „CIP“ iz 2008. godine. Dakle, to prouzrokuje izmene u projektima, to prouzrokuje probijanje rokova, to prouzrokuje promene izvođača, uvođenje novih podizvođača i sve to naravno prouzrokuje i dodatne nove troškove.

Pa recimo, tako za ovu deonicu, na primer, raspisan tender bio gde su opet isti izvođači koji su već probijali rokovi dobili da izvršavaju i ove dodatne radove po ovim dodatnim izmenama projekata bez građevinske dozvole za dodatnih 1,2 milijarde.

Ministarka je u januaru ove godine izjavila, ministarka Mihajlović koja nažalost nije danas tu, da je za nju Koridor 10 završen, ali nažalost evo vidimo da nije. Inače rokovi za ovih milijardu i 200 miliona dodatnih radova su bili novembar mesec i, evo možemo da vidimo, da to još nije završeno. Dakle, pitanje je kada će konačno biti gotov Koridor 10, koliko će ukupno koštati?

Drugo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede vidimo da je u budžetu ove godine, ovaj razdeo dobio 7,6 milijardi dodatnih para, međutim poljoprivrednici se javljaju da im kasni uplata sredstava za nabavljenu mehanizaciju koja je po programima podsticaja države kupljena, a rate su već dospele na plaćanje, međutim novac kasni pa je pretpostavka koja treba da se razjasni da je ovih dodatnih sedam milijardi zapravo dug iz tekuće godine koji se prenosi u budžet za narednu godinu.

I treće pitanje koje bi da otvorim, je danas usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojoj se od nas traži i vladavina prava, ubistvo Olivera Ivanovića da se razreši do kraja i konstatuje se, da etnički čiste države, nisu rešenje za region.

Pa, pitam kako to se tiče politike razgraničenja koja je promovisana kao politika u pogledu Kosova? Hvala.

Kome ste postavili pitanje, izvinjavam se?
(Vladimir Đurić: Postavio sam pitanje za ministarku saobraćaja, ona nije tu, ministru za evropske integracije, ministru za spoljne poslove, ministru za poljoprivredu i dalje, svako ko može da mi odgovori.)

Da, sve je u redu.
Ko će prvi?
Hoćete vi ministre? (Ne.)
Da, i vama je postavio pitanje i ministarki Joksimović.
Ministar Dačić. Izvolite.

Pa koliko sam razumeo pitanje se tiče kako ste vi rekli ideje o razgraničenju odnosno, opasnost od stvaranja etnički čistih država.
Sve bih ja to verovao kad se čuje iz Brisela, samo želim da podsetim sledeću stvar – a šta su do sada ove stvorene države koje su priznale? A šta je Kosovo nego etnički očišćena država, kako oni sebe nazivaju. Šta je bilo sa Hrvatskom koja od 560 hiljada Srba, je došla na 180 hiljada? Šta je sa Sarajevom gde je živelo 150 hiljada Srba, a sada ih ima nekoliko hiljada? O kakvoj politici etničkog čišćenja sada neko govori. Prvo su razbili granice Srbije, pa sada govore o tome da su nepovredive granice.
To je licemerno i cinično. Prema tome, ako mislite da to nešto ima veze sa nekim predlogom koji bi mogao ili ne da bude razmatran, mislim da u ovoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, daleko smo od toga da se uopšte razgovara o nekim predlozima za trajno rešenje.
O kakvim predlozima može da se razgovara kada vi imate situaciju da oni uvode takse od 100%, to nije zabeleženo u novijoj političkoj istoriji.
Sa druge strane čujete, i Haradinaj je o tome napisao, hajde da kažem, napisao, olovka mu nije baš najbolje oruđe za rad.
Znate šta je njegovo najbolje oruđe za rad i za rat, i shodno tome ne treba da nas čudi šta je objavio.
Objavio je da Srbija ne poštuje Briselski sporazum, jer nije pustila Kosovo u Interpol. Od kada to piše u Briselskom sporazumu? Prvo, da se razumemo, briselski dogovori su počeli pre 2011. godine. Sam taj dogovor o regionalnom predstavljanju je postigao Borko Stefanović i tačno su predviđene regionalne organizacije u kojima je predviđeno da Kosovo može da bude učesnik, ali takođe na poseban način obeleženo. Ali ta zvezdica se pretvorila izgleda u pahuljicu, odnosno, istopila se za neke. Čujem da neki kod nas ovde u Srbiji smatraju da Kosovo treba dati da bude član međunarodnih organizacija.
Znate šta, Srbija ne može da prizna, Srbija ne može da dozvoli da unilateralni akt postane međunarodno priznat. Kao što znate, kao što sam rekao, deset zemalja je povuklo priznanje nezavisnosti Kosova, na glasanju. Pre tri godine, 2015. godine kada je bio UNESKO, 90 zemalja je glasalo za prijem Kosova, 92 zemlje, a 50 zemalja je bilo protiv.
Ove godine u Interpolu je 76 zemalja glasalo za prijem Kosova, a 56 je bilo protiv i 22 uzdržane.
Pre tri godine, Kosovu je bilo potrebno osam zemalja da bi dobilo dvotrećinsku većinu, a danas im je bilo potrebno 36 zemalja.
Prema tome, to što oni govore da je situacija rešena, daleko je od toga da je situacija rešena, a takođe ako neko govori o tome da ne može da izvrši pritisak na Prištinu, znate šta, ako neko zaista nije toliko moćan da izvrši pritisak na Prištinu, ne znam o kakvim to svetskim silama se radi.
Već sam rekao da su te sile porodile političkog monstruma u Prištini.
(Čedomir Jovanović: O bože!)
Gospodine Jovanoviću, nisu monstrumi oni koji su izašli iz šume, koji su na slobodi zato što su pobili sve svedoke, nisu monstrumi oni koji su lično silovali i ubijali Srbe na KiM. O čemu vi pričate?
(Čedomir Jovanović: Poenta je kako pričaš.)
I nemojte vi da podižete glas na mene.
Ko ste vi da podižete glas na mene?
(Čedomir Jovanović: Ko si ti?)
Gospodine Jovanoviću, ja ne znam da li je vas neko obavestio, pa vi ste u ovom parlamentu samo zato što nisu bili još izbori.
(Čedomir Jovanović: Pa, dobro i? Ili što me niste ubili još?)

Molim da dozvolite ministru da odgovori na pitanje poslanika Vladimira Đurića.

Ja zaista ne razumem gospodina Jovanovića, jer on ovde predstavnik Prištine ili predstavnik našeg naroda koji ovde živi?
(Čedomir Jovanović: Ma ti ništa ovde ne razumeš. Ja sam ovde ušao pod svojim imenom, a ne pod suknjom Aleksandra Vučića.)
I ja sam. Vi ste gospodine Jovanoviću nešto debelo pobrkali. Ja sam ušao pod svojim imenom, a vi ste se sakrili pod imenom drugih političkih stranaka, jer ne smete sami da nastupite na izborima, pod kojim ste se imenom to vi …
Nemojte da dobacujete. Prošlo je vaše vreme, shvatite to.
Ko vas se plaši, jel vas se neko plaši ovde? Ja pričam normalno. Ko vas uopšte ovde ovlašćuje da vi govorite dok ja govorim?
(Čedomir Jovanović: Pa što pričaš sa mnom?)
U pravu ste, ne treba ni da se obazirem na vas.
(Čedomir Jovanović: Hajde malo o Kurcu da pričamo, pa da vidimo ko se zadnji smeje.)
Ja ne razumem ovu agresivnost, gospodine Jovanoviću.
(Čedomir Jovanović: Zato što neko strada.)
Vaša zabrinutost za Srbe na Kosovu je veoma poznata. Vi ste sami rekli da se zalažete za priznanje KiM, sami ste rekli da je Republika Srpska genocidna tvorevina. I šta sada, treba ja da se slažem sa vama?
Uostalom, šta imam da komentarišem, vi ste me lepo pitali, ja sam lepo rekao da su stvorene etnički čiste tvorevine i da sada, ako neko želi da ovu ideju vrati na situaciju da će to podstaći nove podele, etničke, to je licemerno i da treba razgovarati o predlozima za trajno rešenje.
Srbija je za kompromis, Srbija je za dogovor, a ovi potezi koji dolaze iz Prištine nisu za dogovor. To su potezi koji su potezi posle čega nema dogovora i lepo ste čuli gospodina Vučića koji je rekao da neće biti nastavka dijaloga dok se ne ukinu ove takse.
Što se tiče gospodina Jovanovića, ja zaista ne znam čime sam to isprovocirao ovo što je on govorio, što je dobacivao. Prvo, naučite se redu.
(Čedomir Jovanović: Biraj reči.)
Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Imajte poštovanja prema onim biračima koji su glasali za Ivicu Dačića, jer sam bio na čelu liste SPS. A na čijoj ste listi vi bili? Stavite, što se mene tiče, stavite svoje ime gde hoćete i takmičite se sa mnom.
Druga stvar, to kakve mi napore ulažemo da vratimo, ja razumem vašu ljutnju, možda mi radimo nešto što je suprotno vašim očekivanjima, možda mi radimo to da ubeđujemo zemlje da povlače priznanja. Jel vi mislite da je to lako? Pa, što niste to radili u vaše vreme.
(Čedomir Jovanović: Ti si bio vlast tada, nisam ja bio, prvi potpredsednik Vlade. Dokle više sa takvim ponašanjem?)
Slušajte, gospodine Jovanoviću, ti si …
(Čedomir Jovanović: To sa Đilasom tako razgovaraj.)
O čemu vi pričate, gospodine Jovanoviću?
(Dragan Marković: Čedo, šta se dereš? Šta se dereš bre ovde? Predsednice Skupštine!)
Zamolio bih da prekinete sednicu zato što neću da slušam više ovakva dobacivanja. Ja sam ovde došao da odgovaram na pitanja. Ako vam se ne sviđa, javite se za reč i repliku.
O čemu se radi?
(Boško Obradović: Da se ukine Briselski sporazum onda.)
Ja sa gospodinom Jovanovićem gospodine Obradoviću dogovora nemam, kao što znate.
Molim vas.

Molim poslanike koji, izvinjavam se ministru, prvo, što ga prekidam, molim vas…

Slušajte, ja sam očekivao da vi danas kažete, gospodine…

Ministre, molim vas.