Poslaniče, sad ste izmislili.
(Radoslav Milojičić: Izmislili?)
Pa, jeste li učestvovali na tim izborima?
(Radoslav Milojičić: Ukrali ste mandate radikalima 2008. godine.)
Dakle, rekla sam, član 110, ne mogu u tom smislu u kojem ste vi na početku da kažete da sam povredila, nisu se stekli uslovi za to.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

U pitanju je, dakle, pakt protiv Srbije. U pitanju je isti scenario koji smo videli 2000. godine. Svako onaj ko danas tvrdi da Aleksandar Vučić stoji iza ubistva Olivera Ivanovića, na strani je Ramuša Haradinaja, na strani je Hodžaja, na strani je Tačija i na strani je svih srpskih neprijatelja.

Dovoljno dugo se svi mi ovde bavimo politikom da bismo mogli veoma lako da izračunamo da su dva plus dva četiri. Ova dame i gospoda su danas poslati u Narodnu skupštinu da bi brutalno napadali, ne predsednika Republike, nego državu Srbiju, da bi državu Srbiju optužili da je izvršila ubistvo Olivera Ivanovića i da je država Srbija kriva za sve zlo što se dešava na Balkanu. To rade po istom scenariju po kome su radili i 5. oktobra 2000. godine.

Godine 2000. su rekli – Srbija je kriva za rat u bivšoj Jugoslaviji. Srbija je razbila bivšu Jugoslaviju. Srbi su najveći zlikovci i zločinci na Balkanu. To tvrde i dan danas.

I danas su u istom frontu, protiv Srbije, protiv njenih građana, protiv srpskog naroda - i Haradinaj i Tači i Hodžaj i Boško Obradović i Vuk Jeremić i Dragan Đilas i svi ostali. I nema ništa drugo, ne postoji ništa drugo što te ljude povezuje, sem jedne stvari – svi se oni bore protiv Aleksandra Vučića i svi se bore protiv Srbije. To je jedino što ih povezuje.

Dakle, imamo dva pakta protiv Srbije.

Vreme.

Jedan se stvara na međunarodnom planu, od pojedinih bivših jugoslovenskih republika koje bi da stegnu omču oko vrata srpskom narodu, a drugi je pakt protiv Srbije koji se stvari iznutra, koga stvaraju oni koji su izgubili vlast 2012. godine.

Poštovani poslanici, u skladu sa Poslovnikom, želim da produžim današnji rad i nakon 18.00 časova.
Sada, zbog nemogućnosti da koristim član 27. i da rukovodim ovom Skupštinom, dajem pauzu od sat i 10 minuta, do 14.00 časova. Znači, u 14.00 časova ću probati da nastavim da vodim sednicu, jer ovo više nema nikakvog smisla. Jasno je zašto je deo poslanika došao ovde, da pravi haos, ali ja lično ne želim u tome da učestvujem.
(Zoran Živković: Mislim da je ostavka pravo rešenje.)
Možete vi dati ostavku na mesto poslanika, nemam ništa protiv. To je vaše pravo.
(Zoran Živković: Sami kažete da ne znate, da ne možete. Da vam pomognemo?)
Ne želim da učestvujem u rušenju parlamenta i države, to ne želim.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad.
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, mi još uvek nismo dobili odgovore na pitanja koja smo postavili u prethodnom delu sednice, a nažalost, kao što vidimo, sad je tu još manji broj ministara, odnosno trenutno samo jedan ministar.

Za svaku Vladu i za svakog predsednika Vlade, ako se iole razume u svoj posao i ako ga iole ozbiljno obavlja, svakako da je Zakon o budžetu najvažniji.

Međutim, mi smo svi svedoci toga da je Ana Brnabić danas na Konferenciji UN o promeni klime u Poljskoj i potpuno je jasno da će njen doprinos tamo biti neuporedivo manji nego što je njena obaveza bila da danas ovde pred poslanicima i Narodnom skupštinom Republike Srbije brani budžet koji je zapravo ona kao glava Vlade poslala ovde.

Međutim, vi ste odabrali još jedanput da nastavite sa nipodaštavanjem Narodne skupštine i narodnih poslanika, da nastavite sa unižavanjem onoga što bi trebalo da bude najviše predstavničko telo u Republici Srbiji i nadam se da ćete što pre moguće platiti za to cenu političku, naravno, na prvim izborima koji će doći.

Međutim, ovde se postavlja još jedno pitanje. Dakle, postavlja se pitanje, uvek pored onoga ko će predlagati zakon postavlja se i pitanje -ko će ga sprovoditi? I to je pitanje koje smo mi u nekoliko navrata i danas postavili. Pre svega, da li će u Vladi Republike Srbije sedeti Rasim LJajić? Iznete su veoma ozbiljne činjenice, veoma ozbiljne optužbe protiv njega i umesto da se time bavite na ozbiljan način, vi činite sve da skrenete temu te najvažnije diskusije u ovom trenutku.

Mi smo već videli da je završni račun budžeta nešto na šta apsolutno ne treba računati, a ako se uzme u obzir i kakvi ljudi tu sede, onda zaista morate priznati da sa pravom izražavamo veliku sumnju prema onome što ste dostavili i predložili kao budžet.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je zakon koji je materijalne prirode i on je regulisao ko su obveznici, ko su subjekti po ovom zakonu. Ovaj Zakon o centralnom registru znači jedan zakon tehničke prirode, koji bi dalje treba da na najbolji način, kad je u pitanju Ministarstvo finansija i finansijska uprava, kontroliše plaćanja doprinosa.

Ja sam već ranije rekao da je to nešto što je i potpuno normalno, ali šta gospodine ministre - vi činite da bi bio obuhvat veći, a da bi se smanjile obaveze? Ne činite zapravo ništa, i možda bi bilo i dobro da vi prestanete zapošljavati toliko koliko ste do sada. Naravno, nemamo mi ništa protiv. Naprotiv, suština jeste da se što veći broj građana Srbije zaposli, ali postavlja se pitanje - gde se oni zapošljavaju, ono kad vi pričate o smanjenju stope nezaposlenosti. Koliko se zaposlilo u Srbiji, a koliko je otišlo negde u inostranstvo? Pa, kao što sad pojedine lokalne samouprave, jer su propustile period u poslednje dve ili tri decenije da grade seoske puteve i sad to pokušavaju da učine da bi zadržale neko stanovništvo na tim područjima. Međutim, oni više nemaju tamo koga da zadrže, a vi i dalje ostavljate na snazi Zakon o ograničenju zapošljavanja, a to o ograničenju zapošljavanja mladih i stručnih, a uopšte se nije ograničilo zapošljavanje odanih pripadnika političkih stranaka koje su na vlasti.

Od ovog centralnog registra mnogo važnije pitanje i za građane Srbije i za nas iz SRS jeste odnos Vlade prema nacionalnom pitanju jer nedopustivo je da potpredsednik Vlade i dalje daje punu podršku onom ko eto DŽudža ili DŽudžević ili Sulejman Ugljaninu, a postoje informacije da je poslanik Sulejmana Ugljanina dobio od Rasima LJajića 100 hiljada evra da bi zastupao ovde njegove interese. Da, drage kolege, on mi je rekao, nije mi pokazao novac, nisam učestvovao u brojanju, ali rekao je skoro kada sam ga pitao – otkud onakve informacije, kaže – ja sam za to dobio 100 hiljada evra. Mi bi trebali mnogo više da se bavimo tim pitanjima, nego nekim od kojih građani Srbije nemaju nikakve koristi.

Na član 1. amandman je podneo Tomislav LJubenović.