Samo ako mi dozvolite.
Hvala lepo.
Uvaženi poslanici, dakle, amandman koji ste podneli se ne prihvata iz razloga što je nejasno na koji način predložena izmena veznika, što se smatra pravno tehničkom redakcijom teksta, može doprineti postizanju ciljeva koji su definisani izmenama ovih zakona.
Dakle, radi se o pravno tehničkoj redakciji koja može da se izmeni u toku pravno tehničke redakcije i nema veze sa ciljevima koji su definisani zakonom. Hvala puno.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podnela poslanica Marija Janjušević.
Da li želite reč?

Da, zahvaljujem.

Dakle, ovim zakonom koji je prvi na dnevnom redu i objedinjen sa 62 preostale tačke dnevnog reda se bavi obaveznim socijalnim osiguranjem. To bi nekom površnom posmatraču moglo i da znači da država brine o zaposlenima i da brine o obaveznom socijalnom osiguranju, a mi nažalost, zato što nećemo moći da raspravljamo o budžetu onako kako to zaslužuje i Narodna skupština i građani, možemo samo da pretpostavljamo da li vi zapravo želite da osigurate punjenje budžeta.

S tim u vezi, takođe pozivam sve i građane Republike Srbije i stručnu javnost i sve zainteresovane da i u narednim mesecima isprate najavljene aukcije emitovanja državnih obveznica, jer smo početkom 2018. godine mogli da se uverimo koliko se država još dodatno zadužila i kako zapravo ovaj režim puni budžet.

Dakle, kada kažete obavezno socijalno osiguranje, to nažalost u vašem slučaju ne znači brigu o zaposlenima, brigu o radnicima, jer to svakog dana vidimo i u praksi, vidimo kako se završava sudbina svih zaposlenih u stranim kompanijama koje su dobile subvencije, ali nisu kontrolisane od strane države, pa ti zaposleni završavaju na ulici.

Bojim se da je i ovaj zakon samo jedan vaš manifetluk, a to ćemo ubrzo videti u praksi i samo da dodam eto, vašom odlukom, odlukom vladajuće stranke, na ovoj sednici, po svakoj tački dnevnog reda, po svakom zakonu imamo otprilike po 20 sekundi mogućnosti da raspravljamo, pa tako i o najvažnijoj tački o budžetu. Vašom odlukom, to je vaše lice. Hvala.

Po amandmanu, Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, ja bih želeo da podrži ovaj amandman koleginice Marije Janjušević, iz prostog razloga što je on napravljen po svim standardima kako se podnose amandmani SNS.

Dakle, ideja za amandman SNS jeste da se pojede vreme opoziciji za razgovor o ključnim aktuelnim temama. Da se hvali Aleksandar Vučić i da se hvale dostignuća Vlade, a da se onemogući rasprava, primera radi o ceni maline ove godine ili o ceni goriva ove godine ili o pljački penzionera za 850 miliona evra za četiri godine. Ili o tome kako trenutno Aleksandar Vučić tajno pregovara o KiM sa Arnoom Danžanom, francuskim obaveštajcem i ličnim prijateljem Hašima Tačija, o tome kako će dati Preševo i Bujanovac, samo da bi ostao još četiri godine na vlasti, plus da prizna celo nezavisno Kosovo i omogući Kosovu ulazak u UN.

Dakle, hoću da vam kažem šta je poenta vaše priče. Vi predlažete amandmane da biste onemogućili govor opozicije o ovim ključnim temama. Na kraju, povučete vaše amandmane i ne glasate za sopstvene amandmane da ne bi, jer su naravno besmisleni, mi tvrdimo da su besmisleni, vi dokazujete da su besmisleni time što ih povučete. Zašto vi to sve radite? Iz veoma jednostavnog razloga, da se ne bi čula istina za skupštinskom govornicom o ključnim temama koje danas bole građane Srbije.

Kako mamama uzimate po novom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, kada odu na porodiljsko, njihove pare? Kako ste oteli seljacima subvencije i smanjili ih sa 14.000 na 4.000? Kako smo jedina država u Evropi koja ne regresira dizel gorivo za poljoprivrednike? Kako imamo najskuplje gorivo u Evropi? O tome ovde ne može da se govori zato što vi dajete vaše besmislene i fantomske amandmane, koji treba da spreče opoziciju da se čuje reč istine o tome u kakvom režimu mi živimo. Da ne bi moglo da se čuje ko su oni koji su premlatili i pokušali ubistvo Borka Stefanovića u Kruševcu. Zašto još uvek imamo samo njihove inicijale i ne znamo njihova imena? Ko su njihovi nalogodavci? Da li su članovi SNS? Da li ih je poslao neko iz SNS da se obračunaju sa onima kojima vi lepite etikete izdajnika, nasilnika i lopova?

Dakle, to su teme koje moraju da se čuju ovde u domu Narodne skupštine Republike Srbije. Ko je pokušao da ubije Borka Stefanovića, to je tema o kojoj mi treba da razgovaramo. Ko tajno pregovara o KiM, i priprema izdaju KiM, i priznanje nezavisnosti, i daje pored KiM još i Preševo i Bujanovac samo da bi ostao još četiri godine na vlasti? Znamo ko je to, Aleksandar Vučić, veliki prijatelj Edija Rame koji stvara veliku Albaniju, veliki prijatelj Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, ratnih zločinaca i terorista, veliki prijatelj Bila Klintona i Tonija Blera, velikih zločinaca. Dakle, to je Aleksandar Vučić. O tome vi ne dozvoljavate da se ovde govori i mislite da ćete nas ućutkati i da ćete sprečiti ovih 385 lažnih amandmana koje ste predali, da se o svemu ovome govori. Pa, nećete sprečiti zato što ovde postoji opozicije, zato što se mi vas ne plašimo. Ako ste mislili da prebijete Borka Stefanovića, pa da vas se uplašimo, niste nas uplašili, još više ste nas motivisali da budemo hrabri, istrajni do pada Aleksandra Vučića sa vlasti.

Reč ima Aleksandar Martinović, po amandmanu. Izvolite.

Niste vi tako loši, gospodine koordinatore, doduše, malo ste u koaliciji sa ovima što su opljačkali Srbiju, što su je upropastili u političkom i ekonomskom smislu. U koaliciji ste sa onima koji su pokušali da zakucaju ekser na mrtvački sanduk koji je trebalo da se zove Kosovo i Metohija, ali relativno ste mladi, ja mislim da ćete se popraviti. Samo, izbegavajte ova novembarska i decembarska kupanja, vidim da to loše utiče na vaše zdravlje.

Ima jedan monarh, koji leči takve kao što ste vi jednom specifičnom metodom, pa probajte kod njega da odete, mislim da se manastir zove Crna Reka, možda vam to pomogne.

Ima nešto drugo što ja hoću da kažem. Ovde je, dakle, na delu otvoreni front svih mogućih unutrašnjih i spoljnih neprijatelja Srbije u momentu kada Srbija bije tešku borbu za svoj narod na KiM. Ako mi kažete da je slučajno to što su u Narodnu skupštinu ušli poslanici koji skoro tri godine u Skupštinu nisu ušli, nego su ušli baš danas, da nam pričaju o tome kako mi hoćemo da izdamo KiM, kako crtamo neke granice, kako ćemo nekome da dajemo Preševo i Bujanovac, ja mislim da to nije slučajno. Dakle, u pitanju je, ja ću to danas da kažem ako treba i sto puta, u pitanju je otvoreni pakt protiv Srbije, kao što je bio pakt protiv Srbije i 2000. godine.

Vi ste, na kraju krajeva, setite se vaših priča o Miloševiću kao velikom kriminalcu, o iznošenju para na Kipar, kako je opljačkao privredu, kako je ubio ovog, kako je ubio onog. Šta se na kraju ispostavilo? Hajde malo da se podsetimo tih vremena. Mira Marković je kriva zato što je bila podstrekač u krivičnom delu da neka njena sekretarica dobije jednosoban stan u Beogradu. To je sve što je dosovska vlast uspela da iskopa o tom velikom kriminalu Slobodana Miloševića. Nemam nikakve velike simpatije prema politici Slobodana Miloševića, ali hoću da vam kažem, ovde je u pitanju ista matrica.

Ovde narod treba ubediti, to treba da ga ubede, ja znam da je to težak posao, to treba da urade ljudi koji su dobili tri, četiri, šest procenata glasova na izborima. Ovde treba narod ubediti da se u Srbiji ništa nije promenilo, da je Aleksandar Vuči u stvari drugi Slobodan Milošević, a da je SNS druga Socijalistička partija Srbije, i da sad treba demokratiju, pravdu, ekonomski boljitak da nam donesu Dragan Đilas, Vuk Jeremić, njegov koordinator i svi oni koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine.

Oni koji su isisali svaki život iz Srbije i u ekonomskom i u biološkom smislu sada su svi na gomili. Neki su i ovde fizički prisutni u sali, svi su ovde, i Boško Obradović, i Zoran Živković, i Dušan Petrović. Ovde se pričalo o tome, gospođo Gojković, kaže sa jedne liste SNS kaže imate više poslaničkih grupa. Ovde imate Narodnu stranku Vuka Jeremića koja ima dve poslaničke grupe. Ima poslanike u dve poslaničke grupe, a uopšte nije učestvovala na izborima, i onda nam oni govore o tome kako treba da izgleda demokratija, kako treba da izgleda parlamentarizam, i kako je sve ovo što mi radimo, kako su naši amandmani fantomski i kako mi od Skupštine pravimo cirkus. Vi hoćete da uradite isto ono što ste uradili i 5. oktobra, samo ste slabi.

Ono što mene zanima, kažite mi šta su vam rekli ti vaši strani mentori? Šta su vam rekli Englezi, šta su vam rekli Amerikanci? Koji scenario sada treba da primenite pa da srušite čoveka koji ima podršku 60% građana Srbije? Nema više DŽo bageriste. Gde vam je Maki Arsenijević što je molotovljevim koktelima palio ovu zgradu? Morate nešto novo da smislite, ali niste odmakli mnogo u ti vašim inovacijama, ista vam je matrica, nema slobode, nema demokratije, nema slobode štampe. Koje god novine da otvorite, iz njih iskaču tzv. lideri opozicije. Upalite neke televizije, 24 časa najgore moguće propagande, ne samo protiv Aleksandra Vučića, protiv države Srbije.

Odgovorno tvrdim, televizija N1 vodi goru propagandu nego što to radi HRT. Svi su se družili protiv Aleksandra Vučića. Eno, u Zagrebu štampaju knjigu, kaže – sto godina srbijanskog terora u Hrvatskoj. Na naslovnoj stranici te knjige, kralj Aleksandar Karađorđević, Svetozar Pribićević i Aleksandar Vučić. Znači, ista je matrica, svuda je ista priča i u Zagrebu, i u Prištini, na žalost, evo, i ovde u Beogradu. Ne valja Aleksandar Vučić, treba da ga sklonimo. Zašto? Pa, ne odgovara nam jaka Srbija, treba nam ona invalidna, ona bogaljasta Srbija koju su vodili Boris Tadić, Zoran Živković, Dušan Petrović, Vuk Jeremić, Dragan Đilas. Ta Srbija nam treba, Srbija koja nema ekonomsku snagu, Srbija koja nema svoju vojsku, Srbija koja nema svoje dostojanstvo. Nama takva Srbija treba.

Nama ne treba Srbija sa jakom ekonomijom, nama ne treba Srbija sa jakom vojskom, nama treba slaba Srbija. I to je stara kominternovska teza koju su preuzeli i ovi obojeni komunisti u novom DOS. Kaže – što slabija Srbija, to stabilniji Balkan, zato treba srušiti Aleksandra Vučića. Zbog toga ste se vi udružili, kakav drugi vi interes imate, kakvu ideju?

Stalno pričate – ne možemo da dođemo do reči, ne možemo da kažemo naše ideje. Pa, koje su vam ideje? Ideje su – mrzimo Vučića, mrzimo njegovog brata, treba mu pobiti celu familiju. To su vam ideje. Hajde, kažite mi jednu vašu političku ideju, jednu ekonomsku ideju. Sem da je ekonomska ideja – hajde da dođemo u Vladičin Han i da zatvorimo fabriku koju je Vučić prethodni dan otvorio. To vam je politika.

Kažete – mi smo za Kosovo i Metohiju, a onda dođete u Skupštinu i kažete – e, onaj Aleksandar Vučić, on je izdajnik zato što hoće da gradi autoput Niš–Merdare–Priština. Pa, čije su Merdare? Pa, čija je Priština? Za vas nisu srpski. I onda vi kažete – Aleksandar Vučić hoće nešto da izda. Pa, nema toga što u ovoj državi vi već niste izdali, nema toga. Jedino što umete da radite, to je da služite srpskim neprijateljima. Govorite isto što i oni. Vaša retorika se ne razlikuje ni za jotu od retorike koja se čuje u Zagrebu, koja se čuje u Sarajevu, koja se čuje u Prištini. Krivi su Srbi za sve zlo koje se desilo tokom devedesetih godina i kriv je danas Aleksandar Vučić zbog toga što je, navodno, Balkan nestabilan. Hajde da srušimo Aleksandra Vučića, pa ćemo onda imati stabilan Balkan. Pa su onda pronašli, u suštini, raspalu Demokratsku stranku, podeljenu na sastavne delove, kojoj su dali novo ime – Savez za Srbiju. Jer, šta je drugo Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Dušan Petrović i Zoran Živković, da se mi mnogo ne lažemo i da se ne pravimo da smo mala deca, to je raspala Demokratska stranka. E, sad neko pokušava od te raspale Demokratske stranke da napravi neku novu političku snagu koja treba da bude alternativa Aleksandru Vučiću.

Ja vam kažem, 5. oktobar da reprizirate ponovo nećete moći. Neće vam građani Srbije dozvoliti. Pa, neće vam dozvoliti ovde poslanici SNS koji sede. Vas se niko ne plaši. Ja znam šta su vaše ideje – ne možemo da pobedimo Vučića na izborima, pa da ga pobedimo na ulici. Nema više ulice. Možete da ga pobedite jedino tako što ćete dobiti više glasova od Aleksandra Vučića i SNS. Ali, morate mnogo da radite. Nije dovoljno samo da mrzite nekoga, morate mnogo da radite. Mi smo ponosni na politiku koju Aleksandar Vučić vodi.

Koordinator kaže danas, crta neke granice da da Preševo i Bujanovac. Aleksandar Vučić je danas vodio teške i mukotrpne razgovore sa evropskim komesarom Johanesom Hanom da se pomogne srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da se ukinu sulude i besmislene takse od 100% na proizvode iz centralne Srbije. Nije govorio ni o kakvim mapama i ni o kakvom iscrtavanju granica.

I dok mi pomažemo srpskom narodu, šta vi radite? Vi hoćete da dodatno destabilizujete Srbiju. I to vam je zadatak? Ja vas ponovo pitam, evo, otvoreno vas pitam, vi koji tvrdite za nas da smo izdajnici – šta su vam na tim sastancima rekli Englezi i Amerikanci? Oni su eksperti u rušenju režima koji im nisu po volji. Koji je novi recept? Kažite mi, šta su vam rekli Englezi? Oni su majstori u zakulisnim igrama, još od 27. marta pa na ovamo. Ništa dobro nam nisu doneli. Možda su izmislili neki novi recept kako da pobedite čoveka koji uživa 60% podrške građana.

Ko je tukao Borka Stefanovića? Tukli ga mi iz SNS? Pa, ko je? Gde je tučen Borko Stefanović? U Kruševcu? Pa, tamo za njega niko nije ni čuo. Za Borka Stefanovića sa kojim sam ja studirao u Novom Sadu niko nije čuo u Novom Sadu, a ne u Kruševcu. Čovek ima podršku nula na poslednjim izborima, na poslednjim izborima imala je podršku Levica Srbije 0,1%. I, kao, sad je neko iz SNS tukao Borka Stefanovića, velikog lidera opozicije. Pa vi sami sebi kažete – vi. Vi ste kao austrijski car Franjo Josif, kad je proglašavao aneksiju Bosne i Hercegovine. Kaže – mi, Franjo Josif. Kaže – e, mi lideri. Čega ste vi lideri? Kojih strančica? Pola vas ne postoji u istraživanjima javnog mnjenja. Koji ste vi crni lideri, koga vi predvodite? Ali, super, ako ste vi lideri u vašim očima, nemam ništa protiv toga, ali nemojte da mislite da su građani Srbije slepi i da ne vide šta je po sredi.

Pokušavate za interese stranih sila da destabilizujete državu Srbiju, da urušite interese srpskog naroda i za to je neko dobio novac, kao što je neko dobio novac i 5. oktobra 2000. godine. Isti je scenario kao 5. oktobra 2000. godine. Malo su se promenili neki igrači, neki su, doduše, stari, ima i novih, ali je matrica ostala ista. Samo morate, gospodo, da nađete drugog Slobodana Miloševića. Aleksandar Vučić nije Slobodan Milošević. Aleksandar Vučić nije neko ko je blizu ili tu negde oko 50%. Aleksandar Vučić sam na svoje ime i prezime osvaja preko 60% građana Srbije. To je muka, to je muka vaša koju ne znate kako da rešite. Pa, onda izmišljate, onda lažete, onda se služite svim mogućim sredstvima protiv sopstvene države.

Ali, mi ćemo kod svakog amandmana da raskrinkavamo ono što mislimo da je šteta za državu Srbiju i nećemo dozvoliti da od parlamenta pravite arenu u kojoj će se izvoditi najžešći mogući napadi po Srbiji i po građanima Srbije. Mi nemamo više vremena za gubljenje. Srbija treba da ide napred. Onaj ko nije shvatio da je 2012. godina bila pre šest godina, on nema šta da traži u politici. Ovo je Srbija koja ima rast BDP-a od 4,5%. Ovo je Srbija koja je uspela za četiri godine da smanji nezaposlenost na 11%. Ovo je Srbija koja ponovo ima snažnu vojsku. Ovo je ponovo Srbija koja može da ubedi nekoga u svetu da povuče priznanje Kosova i Metohije.

Koga ste vi uspeli da ubedite? Niste uspeli da ubedite nikoga. U vreme kada su Kosovo i Metohija proglasili nezavisnost, vaš Boris Tadić je pobegao u Rumuniju i proterali ste, kao dokaz vrhunske hrabrosti, posle šest meseci crnogorskog i makedonskog ambasadora. Znači, sve je već viđeno. Sve što je neki engleski ili neki američki um mogao da smisli, mi smo sve već videli. Moraju malo više da razmišljaju, moraju malo više da vas motivišu, moraju malo da rade na vašoj edukaciji, morate malo manje da budete neprepoznatljivi. Suviše ste prepoznatljivi. Sve ovo je već viđeno. Sve ovo je vrlo jeftino. Sve ovo su građani Srbije mogli da vide 5. oktobra 2000. godine. Ali, 5. oktobar zaboravite. Bilo, prošlo i ne ponovilo se.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajuća.

Smatram da je povređen član 107. koji govori o dostojanstvu prilikom obraćanja poslanika u Narodnoj skupštini. Neću da komentarišem to što 15 minuta prethodni govornik, a dobio je reč po amandmanu, nijednu jedinu reč o amandmanu nije rekao, nego je vređao poslanike opozicije.

Javio sam se zato što je na početku svog izlaganja preporučio kolegi gospodinu Obradoviću da ide da se leči na način na koji su se lečili štićenici u manastiru Crna Reka. Da vas podsetim, u manastiru Crna Reka su lečeni tako što su udarani motkom po glavi, pa je nažalost jedan od njih tako i preminuo od štićenika.

Da li je to dozvoljeno obraćanje u parlamentu Srbije? Da li je to ono što vi radite poslanicima opozicije u parlamentu već dve i po godine, crtajući mete na svakome od nas, nazivajući nas izdajnicima, ljudima koji rade protiv interesa svoje zemlje, što je bila suština svih prethodnih 15 minuta, na koje vi niste reagovali i otvorene pretnje koje se ovde upućuju da ćemo i mi dobiti motku po glavi, kao što je dobio naš bivši kolega gospodin Borislav Stefanović? Vi niste reagovali.

Zato reklamiram ovu povredu Poslovnika i tražim od vas da reagujete na poziv na nasilje u ovom parlamentu. Nemate pravo da ćutite, nemate pravo da očekujete od nas da ćemo da ćutimo. Nećemo ćutati više na pozive na nasilje koji se svakodnevno u ovom parlamentu već dve i po godine upućuju prema predstavnicima opozicije.

Poslaniče, kao što znate, mislim da ste bili u sali i fizički i duhovno i da ste čuli diskusiju poslanika o amandmanu Marije Janušević, gospodina Obradovića, koji je sam rekao da je ovo besmisleni amandman i onda je nastavio da govori to što je rekao. Veze nije imalo sa amandmanom i niste tražili da reagujem. Tu se možemo složiti. Dopalo vam se. Lepo je bilo da govori i da poziva na linč predsednika države, njegovog brata, da je on ovakav, da su oni ovakvi. To je sve lepo i ugodno vašem uhu.
Naravno da sam dozvolila poslaniku da govori o amandmanu na isti način i da kaže da on kao poslanik u skladu sa pravima, ustavnim, u ovoj državi da slobodno govorimo, da kaže šta misli o delovanju određenih poslanika i političkih partija, a koje za sebe kažu da su opozicija. Ja ne znam ko jeste, ko nije, nisam ja tu da sudim, ali je to izrekao, svoj politički stav. Poziv na linč, ne znam gde ste vi to čuli i videli. Zaista ne znam.
(Zoran Živković: Replika.)
Iako vi tražite da ja sanckionišem jedne poslanike, da drugima prećutim, ja onda očigledno … Da, i da slušam stalno kako me neko vređa i dobacuje mi, i tako dalje, čim nešto kažem, a imam valjda prava da kažem i ja nešto u svoju odbranu.
Tako je poslanice. Tako je poslanice, samo napred.
(Boško Obradović: Replika.)
Stvarno ne znam ko je to od mojih prethodnika drugačije vodio sednicu, osim kad je ovde bilo jednoglasje, kad se nešto malo opozicije plašilo vladajuće većine koja je bila ogromna u ovom parlamentu i gde su se izbacivale čitave poslaničke grupe iz parlamenta. Tako biti neće i neće se izbacivati poslaničke grupe u ovom sazivu parlamenta, za budućnost ne mogu da vam garantujem, jer možda ćete vi imati većinu, pa ćete onda opet izbacivati poslanike, a ovde ima svedoka iz tog vremena.
Nemojte stalno da držite lekcije o demokratiji kad to nije bilo tako kad ste imali vladajuću većinu, a pogledajte sada kako izgleda sednica. Ne mogu da se izborim kao predsednik za to da pričamo o amandmanima. Jedino to Poslovnik prepoznaje nego radi bukvalno ko šta hoće u ovom parlamentu.
(Maja Videnović: Replika. Pomenuti imenom i prezimenom.)
Imenom i prezimenom, ali ništa pežorativno.
(Narodni poslanici opozicije negoduju i traže povredu Poslovnika.)
I, onda kad ne dam, onda kaže – Poslovnik.
Shvatiću ove vaše poslovničke primedbe kao diskusiju o amandmanima jednako Boško Obradović – Martinović.
Da, pa znam da ste rekli –da, ali ne mogu da vam dam mikrofon jer mi je pun sistem. Ne, ne želite.
Znači, Marko Đurišić ne želi ovog puta da se glasa o povredi Poslovnika.
Reč ima Marinika Tepić.
Ali, kako da vam reč sad kad je ovo sve puno?