Ali, ja nikog nisam prozvala još.
Kako možete da izmislite da sam ja izgovorila neko ime, kada nisam još?
(Radoslav Milojičić: Malopre ste u mikrofon rekli jedan poslanik, Maja Videnović…)
Poslaniče, polako, polako. Nemojte da vičete. Ja u ovom trenutku nikom nisam dala reč. I, što se bunite unapred?
(Maja Videnović: On stoji.)
Pa, hoćete li da zabranite Martinoviću i da ustane povremeno?
(Maja Videnović: Uključen mu je mikrofon.)
Možda slučajno, ne znam, ali kao što vidite, može na snimku da se vidi da ja ni reč nisam dala.
Hajde, hajde, samo polako. Istrpeću ja te uvrede i mimo mikrofona. Ja to sve čujem, ne čuju građani Srbije. Jel tako, Aleksiću? Ja čujem, da. Niste vi, nego kolega ispred vas, ali nije problem. Pa, znam da mu nije lako.
Samo polako, sačekajte, minut, dva, tri.
(Marko Đurišić: Nemojte da lažete. Sram vas bilo.)
Evo, rekao mi je Marko Đurišić da ja lažem. Eto, i ja lažem. Šta ćemo sad?
(Radoslav Milojičić: Rekli ste Obradović, Videnović, Milojičić.)
U čemu je problem sada? Nisam nikome još dala reč? Šta sada hoćete?
(Radoslav Milojičić: Kako niste? Evo, uključen je mikrofon.)
Hoćete li mi omogućiti atmosferu da nastavimo sa radom ili da dam pauzu do 14 časova? Vi odlučite, ali ne manjina u parlamentu, nego zajedno. Staviću na glasanje, da vidim koliko ko ima glasova.
(Zoran Živković: Pauza.)
Polako samo.
Dakle, Milojičić, pa Martinović, pa Marko Đurišić, redom po javljanju. Čućemo, ali da malo izađete iz konteksta, tri člana u krug. Jel može nešto drugo? Na primer, član 171. To vam je odlično za danas.