Hvala kolega Mićin.
Reč ima ministar finansija dr Siniša Mali. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se osvrnem na komentar prethodnog govornika, dakle u budžetu za 2019. godinu i Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo kulture imaju veći budžet u ciframa, u procentima Ministarstvo prosvete za 6% veći budžet, zdravlje za 7,7%, i kulture za 8,1%.
Ono što je meni još važnije, jednu lepu vest želim da podelim sa vama i sa građanima Srbije, mi smo juče kao Republika Srbija u jednom danu vratili milijardu i 30 miliona dolara starog duga. Milijardu i 30 miliona dolara, to je negde 890 miliona evra, i taj dug nismo vratili tako što smo ga refinansirali ili reprogramirali nego smo iz ušteda koje smo napravili u budžetu skupili novac i u jednom danu taj stari dug vratili. To je važna vest za građane Srbije. Mi smo na takav način u procentima sa 56,1% javnog duga u BDP smanjili smo se na 54,1%. Dakle u jednom danu za dva procentna poena i to govori na koji način ti krediti iz prošlosti mogu da se vrate i koliko ovo znači za stabilnost naših javnih finansija i naravno za one stope rasta i budućnost koju želimo da ostvarimo.
Kada pogledamo naše ekonomske pokazatelje tokom ove godine, dakle - 4,5% rast BDP-a u prvih devet meseci ove godine; nikada manja nezaposlenost 11,3%; 370 hiljada novih radnih mesta i novih zaposlenih u poslednje četiri godine; suficit u budžetu nam je 68 milijardi dinara samo za prvih devet meseci, odnosno deset meseci ove godine; učešće i udeo javnih investicija nam raste iz godine u godininu.
(Marko Đurišić: Vreme!)
To su pravi pokazatelji koji pokazuju da je Srbija na dobrom putu ekonomskog oporavka, ekonomskog razvoja i upravo budžet za 2019. godinu govori u prilog tome da taj rast moramo da nastavimo, da moramo da vraćamo stare dugove, da moramo da smanjujemo udeo javnog duga u našem BDP-u i da smanjujemo nezaposlenost, otvaramo nove fabrike i borimo se za svakog čoveka koji treba da ostane, osnuje svoju porodicu i svoju budućnost dobije u Srbiji. Hvala puno.

Hvala, ministre Mali.
Kolega Đurišiću, lepe su vesti, zato sam pustio ministra.
(Marko Đurišić: Lažne su vesti!)
Ne, ne, dobre vesti za našu zemlju. I vi se radujte.
(Marko Đurišić: Dug iz 2013. godine je vratio!)
Reč ima, po amandmanu, Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Bilo bi interesantno da nam ministar kaže koja je struktura tog duga koji je vraćen, da a li su to, možda, neki obveznici ili hartije od vrednosti koje su emitovane 2013. godine, kada je na vlasti bila ista koalicija koja je i danas? Tako da to nije dug… Dobro je što je vraćeno, šta god da je vraćeno, samo da ne ispadne da su to dugovi nekih prethodnih vlasti.

Nego, da vidimo šta je to tačno vraćeno i koji je danas nominalni nivo našeg javnog duga i koji su planovi Vlade Srbije da taj dug vrati na period, recimo, 2004. godine, kada je on bio devet milijardi evra, a danas je 23, 24, 25 milijardi? To bi bile interesantne stvari i da poduči svog kolegu iz iste stranke da je, naravno, suficit bolja varijanta od deficita, ali da takođe nije dobra i da ono što je prava mera jednog dobrog budžeta to je balans. To znači da se završi godina sa nulom.

Ako je suficit veliki, to znači da se ili loše planiralo, pa je napravljena greška, ili da je uzeto previše od poreskih obveznika, a time su oni osiromašeni, bilo da su građani, bilo da su to privredni subjekti, ili, treća varijanta, da nije dovoljno dato korisnicima budžeta, a samim tim to znači da je njihovo životno poslovanje, da li su to socijalna davanja, da li je to kultura, zdravstvo ili bilo šta, školstvo, je uskraćeno za jedan deo novca koji bi mogli da daju neku javnu uslugu koja bi bila na korist svih građana Srbije.

Znači, izbalansiran budžet je ono čemu se teži, a ne budžet sa suficitom. Budžet sa suficitom se koristi samo da bi se fasciniraju time ljudi koji nemaju pojma sa ekonomijom.

(Aleksandar Marković: Kao ti, na primer.)

To je, nažalost, sudbina ovoga što mi trpimo poslednjih šest godina.

Konačno, 2%, 3% povećanja, 5% povećanja za kulturu, nauku i školstvo, to je bedno. Znači, naš budžet za kulturu je najmanji u Evropi i to je odraz nivoa kulture onih koji vode ovu državu u poslednjih šest, sedam godina.

Hvala.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala lepo.
Uvaženi poslanici, dragi građani Srbije, mislim da je potpuno jasno da je svaki suficit i svaka ušteda bolji nego deficit. Deficit 2012. godine bio je 6,6% našeg BDP, a mi imamo sada suficit 0,5%. Dakle, oni su bili u minusu 6,6%, a mi smo u plusu 0,5%, pa vidite da li je bolje ili nije bolje. Jeste bolje, građani Srbije. Dakle, bolje je kada imate na računu 70 milijardi dinara, koje ste uštedeli, nego da imate minus od 6,6% BDP, koji su potrošili i zbog toga nam je tada i rastao udeo javnog duga u našem BDP.
Naravno, da je dobra vest kada vi iz ušteda vratite milijardu i 30 miliona dolara. Taj dug, gospodine, je iz 2013. godine, kojim su vraćeni vaši stari krediti i sve ono što ste ostavili ovoj deci i ovim ljudima ovde, građanima Srbije.
Da vam kažem još jednu stvar, da ne postoji taj dug, to je 900 miliona evra, uzmite u obzir da je izgradnja Kliničkog centra u Nišu koštala 50 miliona evra, mogli smo 18 ili 19 kliničkih centara u Nišu da napravimo da nas nisu zaduživali od 2008. godine, pa na ovamo. Hvala lepo.
(Zoran Živković: Replika!)

Kolega Živkoviću, nemate osnov.
Ministar je odgovorio na vaše pitanje.
(Zoran Živković: Pogrešno sam protumačen.)
Nije, odgovorio je na vaše pitanje.
Imaćete ponovo priliku.
Da li želite po amandmanu?
(Zoran Živković: Ne.)
Stvarno nemam ništa protiv da imate repliku i bilo koje pravo, ali nemate.
(Zoran Živković: Onda mi daj reč, nemoj da mi pričaš.)
Dobro, budite pristojni, molim vas.
(Zoran Živković: Ne, budite vi prisutni!)
Čula je koleginica Radeta šta ste mi rekli, ali, hajde, navikli smo na vas.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dalibor Radičević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Namera mi je da amandmanom dodatno definišem predlog navedenog zakona.

Članom 1. je definisana oblast koja se uređuje zakonom, a ja sam pokušao dodatno da ukažem na potrebu postojanja ovakvog Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na značaj koji ima Centralni registar na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Centralni registar predstavlja bazu podataka koja je elektronski vođena i koja se zasniva na IT tehnologijama.

Predlogom zakona obezbeđuje se zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama koje postoje u Srbiji, a sve sa ciljem da bi se obezbedili što tačniji podaci o obaveznom socijalnom osiguranju, kao i podaci da li su uplaćeni doprinosi po ovom osnovu.

Mesečnim analizama i usaglašavanjem podataka iz baze podataka lako je utvrditi da li postoje nepravilnosti i odmah može da se reaguje time što će biti obaveštena Poreska uprava kako bi obavila detaljnu kontrolu.

Na ovakav način se definitivno može uticati na postizanje visokog procenta naplate obaveznog socijalnog osiguranja, a takođe se unapređuje dodatno i nivo izvršavanja zakonskih obaveza. Hvala.

Hvala, kolega Radičeviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Branimir Rančić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik prim. dr Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Mali, poštovana gospodo iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, danas govorimo o amandmanima na Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Osnovni izvor finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja u slučaju nezaposlenosti predstavljaju doprinosi i u tom smislu sam podneo amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. U članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 2. i glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Naime, članom 1. Predloga zakona propisana je oblast koja se uređuje zakonom, a to je osnivanje, organi, delatnost Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i njihov odnos sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno sa institucijama koje su od značaja za obveznike uplate doprinosa.

Predlogom zakona utvrđena je redovna mesečna analiza i usaglašavanje podataka iz baze Centralnog registra o obveznicima uplate doprinosa poslodavca i osiguranicima u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i obaveštavanje Poreske uprave o svim uočenim nepravilnostima.

Radi daljeg postupanja može se zasigurno postići visoki nivo naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i unapređenje zdravstvenih uslova.

Tako na primer, pored novog Kliničkog centra u Nišu, predviđena su sredstva iz budžeta za rekonstrukciju Kliničkog centra u Nišu od iznosu od 10 miliona 461 hiljade, kao i budžetski fond za lečenje oboljenja stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, u iznosu od 475 miliona i 161 hiljade dinara.

Ovako velike investicije moguće je voditi kroz Centralni registar, tj. elektronsko vođenje baze podataka, koji se zasniva na IT tehnologiji, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta podataka o zaposlenim licima korisnika javnih sredstava, što će imati kao krajnji cilj unapređenje zdravstvenih uslova i što se dodatno definiše ovim mojim podnetim amandmanom.

Međutim, moram da kažem nešto o jučerašnjem nastupu jednog dela opozicije. Time što je otvoreno protiv strateških interesa Republike Srbije, ta kvazi elita oličena u jednom delu opozicije, znači, ne Vladi opozicija, već Republici Srbiji opozicija, po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do opstanka Srbije, nego isključivo do uzimanja vlasti.

Oni su primer revolucionarne svesti kojima nije bitna sudbina zajednice, već da se preko vlasti i držanja važnih društvenih pozicija ova kvazi elita uspešno reprodukuje u upravljačkom i finansijskom smislu, a to je za njih jedino bitno.