Hvala lepo.
Bilo bi interesantno da nam ministar kaže koja je struktura tog duga koji je vraćen, da a li su to, možda, neki obveznici ili hartije od vrednosti koje su emitovane 2013. godine, kada je na vlasti bila ista koalicija koja je i danas? Tako da to nije dug… Dobro je što je vraćeno, šta god da je vraćeno, samo da ne ispadne da su to dugovi nekih prethodnih vlasti.
Nego, da vidimo šta je to tačno vraćeno i koji je danas nominalni nivo našeg javnog duga i koji su planovi Vlade Srbije da taj dug vrati na period, recimo, 2004. godine, kada je on bio devet milijardi evra, a danas je 23, 24, 25 milijardi? To bi bile interesantne stvari i da poduči svog kolegu iz iste stranke da je, naravno, suficit bolja varijanta od deficita, ali da takođe nije dobra i da ono što je prava mera jednog dobrog budžeta to je balans. To znači da se završi godina sa nulom.
Ako je suficit veliki, to znači da se ili loše planiralo, pa je napravljena greška, ili da je uzeto previše od poreskih obveznika, a time su oni osiromašeni, bilo da su građani, bilo da su to privredni subjekti, ili, treća varijanta, da nije dovoljno dato korisnicima budžeta, a samim tim to znači da je njihovo životno poslovanje, da li su to socijalna davanja, da li je to kultura, zdravstvo ili bilo šta, školstvo, je uskraćeno za jedan deo novca koji bi mogli da daju neku javnu uslugu koja bi bila na korist svih građana Srbije.
Znači, izbalansiran budžet je ono čemu se teži, a ne budžet sa suficitom. Budžet sa suficitom se koristi samo da bi se fasciniraju time ljudi koji nemaju pojma sa ekonomijom.
(Aleksandar Marković: Kao ti, na primer.)
To je, nažalost, sudbina ovoga što mi trpimo poslednjih šest godina.
Konačno, 2%, 3% povećanja, 5% povećanja za kulturu, nauku i školstvo, to je bedno. Znači, naš budžet za kulturu je najmanji u Evropi i to je odraz nivoa kulture onih koji vode ovu državu u poslednjih šest, sedam godina.