(Neispravan mikrofon.) Zahvaljujem se, predseda-vajući.

Nakon ovih diskusija očigledno je da postoje neke dileme koje je zakonodavac i ovim zakonom pokušao da reši. Donekle su ranije rešene, ali ostaju i one koje teško da će u dogledno vreme biti uopšte rešene. O čemu se radi? Radi se o tome što zaista budžetska i turistička inspekcija imaju zakonska ovlašćenja da reaguju

kada su u pitanju naplate boravišnih taksi i kada su u pitanju drugi problemi koji se vezuju za pružanje turističkih usluga. Konkretno - prijava turista, podnošenje prijava kada su u pitanju turističke sezone i van turističke sezone i ono što postaje kao problem, a to je ta tzv. siva ili crna zona u domenu pružanja turističkih usluga.

Ono što moramo da priznamo kao činjenicu jeste sledeće – turističke inspekcije ne reaguju. Ne reaguju iz dva razloga. Prvi razlog je što se kontrolama dovodi u pitanje sama turistička destinacija, stvaraju se određene neprijatnosti korisnicima turističkih usluga i, s treće strane, zbog toga što imamo nedovoljan broj zaposlenih u turističkim službama.

Taj nedovoljan broj zaposlenih u inspekcijskim turističkim službama je generisan iz razloga što još uvek imamo na snazi uredbu o ograničavanju zapošljavanja. Naravno, sa pravom, pozdravljam da ta uredba ima neku svoju svrhu, ima neki svoj smisao kako bi se i zaštitio javni sektor, ali sa druge strane očigledno je da pojedine lokalne samouprave tamo gde se pružaju turističke usluge, pomenuli smo i Zlatibor i Vrnjačku Banju, ima ih mnogo, zaista oskudevaju sa kadrom kada su u pitanju turističke inspekcijske službe.

Sama ta činjenica koja se ne može dovoditi u sumnju ukazuje i to da se ne može reagovati na adekvatan način. Onda stvaramo jednu sliku koja zaista odudara od onoga što treba da postoji kada se neposredno i striktno primenjuju zakonske odredbe.

Na kraju, ono što je jako važno, ja se ne bih složio da je ovaj zakon loš. Ovaj zakonski predlog ima svoje potrebne kapacitete zbog kojih ga treba prihvatiti i uvažavati. Poslanička grupa SPS će sigurno u danu za glasanje podržati ovaj zakonski okvir.

Međutim, uvaženi ministre Nedimoviću, mislim da i vi delite moje mišljenje da zakonski okvir treba pojačati. Nisu...

Izvolite, nastavite.

Može li?
Znači, nije u pitanju samo zakon o kome danas raspravljamo...

Molim vas, sačekajte da kolega završiti, pa ćemo onda.

U pitanju je čitav sektor zakona koji u principu bi trebali da budu komplementarni sa ovim zakonom, da omoguće efikasnije delovanje turističkoj službi.
Konkretno, naš zakon na osnovama svojinsko-pravnih odnosa, naravno formuliše apsolutno kao neprikosnoveno pravo prava svojine. Sad, i te kako zadiranje u privatan posed može da prouzrokuje jednu pravnu posledicu koja se zove smetanje državine ili smetanje poseda.
Dakle, u tom pravcu, dalje, zakonski na neki način reagovati što podrazumeva relaksaciju, da kažemo, obaveza sa jedne strane i prava sa druge strane kada je u pitanju smetanje državine, kada je u pitanju smetanje službenosti i svega drugog, pa onda omogućiti neposrednu kontrolu, neposredan uvid u činjenično stanje, bez bilo kakvih prepreka, bez bilo kakvih ograda. Mislim da bi na taj način mogli da formiramo jednu lepu snažniju sliku kada je u pitanju zakonodavni okvir koji rešava ovu oblast. Zahvaljujem se.

Hvala kolega Jovanoviću.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Nisam hteo pre ovoga da se javljam za reč, ali mislim da smo se malo udaljili od glavne intencije koja je u Zakonu o ugostiteljstvu bila, poštujući sva vaša mišljenja i sve vaše stavove, činjenica je da mi imamo sivu zonu u delu koji se odnosi na tzv. „izdavanje stan na dan“, izdavanje određenih smeštajnih kapaciteta, pogotovo, ja ću pokušati da povežem sa onim sektorom u kome ja trenutno radim, a to je poljoprivreda, pre svega mislim na ruralni turizam.
Pođite od jedne proste stvari, ima jedno seosko domaćinstvo koje ima registrovano u lokalnoj samoupravi osam-deset ležajeva, nije uopšte bitan broj, uglavnom gosti kada dođu, dolaze na poziv, zadržavaju se, nikada ne znate, tu nema aranžmana sedam dana, deset, najčešće pričam.
Ako ćemo da pričamo o životu, ako nećemo da vodimo teorijske rasprave, ti ljudi koji su pružaoci usluge nisu imali mogućnost, odnosno imali su teoretsku mogućnost da lepo čovek ode, nazove turističku agenciju koja mu je bila posrednik, pa onda on prijavi tog, onaj sutra ujutru može da se pokupi pa ode, nisu imali mogućnost da efikasno i brzo reaguju. U tim situacijama da ne budu u crnoj zoni nego da idu, kako bih rekao, u sferu čistog.
Takvu neku sličnu situaciju imali smo i sa sezonskim radnicima u poljoprivredi gde smo imali situaciju da nikada ne znate sutra da li će se uopšte moći raditi zbog atmosferskih prilika, da li će ti isti ljudi doći, da li možeš danas da ga prijaviš, pa da će to trajati neko duže vreme.
Možda na prvi pogled liči da nisu spojive, da su ovo babe i žabe, ali verujte mi i ti, ta seoska gazdinstva su isto imala problem, ovako sa pravljenjem platforme e-turiste gde će oni do 30 dana boravka moći da budu i paušalno obveznici boravišne takse, to je jedan od instrumenata za smanjenje te sive zone.
Niko ne kaže da će se time apsolutno počistiti sve. Vaučeri su jedan alat. Ovaj e-turista i prijave i ove boravišne takse na ovaj način paušalno plaćanje je drugi alat. To je suština čitave priče.
Sada, razumem vas u kom pravcu vi idete. Sećate se situacije kada su postojali određeni ugostiteljski objekti. Tako je bilo rešenje pre 10, 15 godina, ne mogu više da se setim kada. Ugostiteljski objekti mogu samo da se kontrolišu koji su registrovani, a oni koji su ne registrovani u njih ne sme niko da uđe. Posle je bila pravna praznina i ko sme sada tu da uđe i šta će da uđe. E, postoji tu alat.
Nećete mi uzeti za zlo što ću sada iskoristiti neka prethodna iskustva iz nekog svog ranijeg posla. Boravišna taksa je izvorni prihod lokalne samouprave. Ima apsolutno diskreciono pravo lokalna samouprava da propisuje način na koji će da kontroliše da li se određeni prihod naplaćuje ili se ne naplaćuje.
Ne mora, može biti nula. U pravu ste potpuno. Ako je interes zbog privlačenja turista nula, nula, onda je tu izlišno pričati o nekim velikim evidencijama, ali postoji opet određena obaveza, postoji obaveza paušlnog oporezivanja. Nije to isto jedno pružanje usluga, a drugo je boravišna taksa.
Postoji mogućnost, pa nemate vi ni kada se vrše, bože me oprosti, klasična krivična dela, nemate vi listu kriminalaca sa koje tražite ko je izvršio krivično delo, nego postoji budžetska inspekcija, postoji turistička inspekcija koja, posmatrajući prostor na kojem se javljaju određene pojave, u ovom slučaju lica koja neće da plate boravišnu taksu, ali to ovde nisu turisti, nego su pružaoci usluge, onda postoje alati za njihovo sankcionisanje. Ti alati stoje bukvalno. To je izbegavanje plaćanja lokalnih poreskih prihoda, i to će u gradskoj, opštinskoj odluci, kojom se reguliše ova materija, biti apsolutno precizirano i tu je dato ovlašćenje.
(Vjerica Radeta: Nema tu ovlašćenja.)
Ja vama kažem, gledajte ljudi, vi sad pravite u situaciju, u 95% slučajeva rešili smo problem, a imali smo 36% plaćenih boravišnih taksi. Idemo na 95. Slažem se da možda ovo zakonsko rešenje možda ima neku rupu, ali u krajnjoj liniji sve je podložno, život sve menja. Život sve može da promeni.
Ono što je dobro u ovome, našao se instrument za ove koji do sada nisu imali podstrek da uđu u sve to, jer nisu znali kako da se ponašaju, pri tom, ne pravdajući, imali su i ranije obavezu. Njihova obaveza postoji ranije i sad. Samo je sad znatno olakšano da svoju obavezu realizuju i po znatno nižoj ceni. Eto, samo to.

Hvala, ministre Nedimoviću.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, zaista moramo da onda detaljno govorimo o nadležnosti, o poslovima koje može da radi inspektor na nivou jedinica lokalne samouprave. Sad pogledajte prava i dužnosti, ovlašćenja inspektora jedinica lokalne samouprave, i to je član 83. Da li je moguće da se ovo sprovede u delo?

Imali ste ovde zakon, malo pre je bio tu gospodin Ružić, o Centralnom registru stanovništva. Imamo zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Imamo zakon o policiji. Sad recite mi molim vas, kako će jedan, to je bio problem u zakonu iz 2009. godine, i prihvaćen je tada amandman poslanika SRS, i to je tada brisano.

Kako će, molim vas, jedan inspektor jedinica lokalne samouprave dolaskom u neki kompleks, evo, taj koji vi navodite, a mislim, otprilike znam o čemu pričate, ima takvih dosta koji su razvijeni za etno turizam i uvezali su te ugostiteljske delatnosti, da izvrši uz, evo, ovde su kolege, utvrđivanje identiteta korisnika usluge uvidom u ličnu kartu, putnu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom? Osim policije to zaista niko ne sme da radi.

Vi možete da kontrolišete objekat, možete da kontrolišete da li je taj vlasnik taj za kojeg se predstavlja, da li on ima prijavljene radnike, što mora da ima, da li je u skladu sa kategorizacijom koju je on dobio opremio taj objekat, a ne kao ovi srpski prevareni turisti, uplatili su aranžman preko ovih agencija koje je tolerisao inspekcijski nadzor Rasima Ljajića, otputovali, ili čak nisu ni otputovali, i tamo bubašvabe, sanitarni čvor skoro nikakav, decu nemaju gde da smeste, išli su i sa malom decom i trudnice i đačke ekskurzije itd.

Ne može, jednostavno, nešto da se pobrka i takvi pojmovi da se stavljaju u jedan zakon gde mu nije mesto.

Hvala.