Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)

Reč ima poslanik Miljan Damnjanović.

Poštovani poslanici, prvo pitanje upućujem ministru Branislavu Nedimoviću.

Naime, 365 učesnika u izgradnji vodosistema Trnovsko vrelo učestvovalo u izgradnji i samofinansiralo svu potrebnu dokumentaciju nadležnih institucija. Dobijena je i dozvola od vodoprivredne organizacije za sistem Trnovsko vrelo, a za izgradnju istog zaključen je ugovor tada između mesne zajednice Trnava i opštine Čačak. Ugovorom je precizirano i definisano da svaku odluku vezano za vodosistem isključivo donose korisnici vodosistema na zboru.

Napominjem da su tada to uradila 365 učesnika, a da danas imamo blizu hiljadu priključenih na ovaj sistem uz prosečnu naplatu od hiljadu evra po domaćinstvu. Nažalost, do sada se nikada nije utvrdilo uz podnošenje krivične prijave i od strane suda gde su te pare nestale, odnosno ono u šta se finansiralo.

Lokalni vlastodršci i danas, posle 20 godina, uspevaju da na nepravedan način, a bez saglasnosti korisnika vodosistema, oduzmu sistem Trnavsko vrelo i u isti puste gradsku vodu samovoljno, bez saglasnosti korisnika sistema Trnavsko vrelo, kako je ugovorom propisano.

Postavljam pitanje ministru Nedimoviću - kada će stati na put samovolji gradske uprave koji svesno krše zakone i kada će naložiti istoj da poštuje potpisan ugovor?

Naime, Trnavsko vrelo je pored ostalog i od istorijskog značaja za selo Trnavu i sa time se građani tamo ponose i uzdižu, što sam i lično mogao da primetim i čuvaće ga kao zenicu oka. Zavičajno društvo, koje je raseljeno, napisalo je i danas piše mnogobrojne knjige koje se čitaju u celoj Srbiji.

Naime, Trnavsko vrelo i vodosistem ostaje građanima onakav kakav je građanima i predat na upotrebu. Ovu građansku inicijativu svojim potpisima su garantovali i prihvatili da njihov stav, i ovlastili Milana Tanovića, lokalnog domaćina, da dostavi tada gradskom veću i dostavili su, kao što se ovde može videti, svi potpisnici tada iz cele Trnave, svi meštani koji su uplatili ono što je od njih traženo po zakonu.

Drugo pitanje postavljam ministru Zorani Mihajlović. Naime, u ulici Milana Rakića oko broja 100, radi se o teritoriji opštine Zvezdara. Postavljam pitanje ministru. Radi se o stambeno-poslovnom objektu, zgradi. Da li ministar građevine zna da je 23. avgusta iscureo zemni gas, tj. metan, koji je izuzetno vrlo zapaljiv i pukom srećom nije došlo do eksplozije o čemu su tada svi mediji pisali? Da li ministar zna, da je opštinska inspekcija tada zatvorili gradilište i ustanovila niz nepravilnosti, a da se nakon toga nastavilo da se gradi?

Ko je odgovoran za to što je mogla eksplozija da se desi, a u blizini se nalazi veliki broj stambenih objekata? Da li je potrebno da ministru dostavimo i snimak? Naši odbornici, odbornici SRS sa Zvezdare, su napravili snimak kako se, i pored zabrane od strane inspekcije za nastavak gradnje, nastavilo da se gradi i noću. S obzirom na činjenicu da se gradilo noću, kako ministar može da dozvoli da na taj način ugrozi radnike koji rade noću? Kako je moguće da rade mašine na taj način ometaju građane okolnih stambenih jedinica koji nisu mogli mirno da spavaju? Kako je moguće da neko iznad zakona, kome je zabranjena dalja gradnja, nastavlja da gradi i ne samo da gradi, već to radi enormno brzo i pri kraju je, odnosno pri završetku je taj objekat?

Postavljamo pitanje mi srpski radikali – ko to ima takvu privilegiju da je iznad i opštinske, gradske i republičke vlasti? Da li je to način i pokazatelj da ako imate podršku ministra možete da radite šta god hoćete?

Tražimo isto kao poslanička grupa od ministra da nam dostavi građevinsku dozvolu, jer sumnjamo da posle niza incidenata koji su se desila da taj objekat uopšte i poseduje građevinsku dozvolu. Hvala vam.

Hvala, kolega Damjanoviću.
Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima kolega Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i nadležnom Ministarstvu poljoprivrede. Konkretno, za određene smernice i stvari kojima se pomaže našim ljudima na terenu, našim ljudima koji žive u malim sredinama kao što je moja opština, brdsko-planinska područja.

Znači, konkretno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Vladi – da li će biti vrlo brzo donesena uredba o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkih programa u Republici Srbiji od 2020/002024 godine.

Te mere su i u prethodnom periodu bile od 2015/2019 godine. Donešena je na Vladi uredba. To je velika stvar i potreba za odgajivačke organizacije da u narednom periodu imaju planove i mogućnosti da preko svojih regionalnih tih odgajivačkih organizacija imaju mogućnost da svakom našem poljoprivrednom proizvođaču prenesu sve one potrebne stvari koje se dešavaju i kojim će Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poljoprivredu imati mogućnost da daje subvencije, da daje pomoć, a da to naši ljudi mogu biti pripremljeni, a to možemo samo znati kada te naše poljoprivredne stručne službe na terenu budu više prisutne.

Ovim pitanjem sam hteo da ukažem i da što pre bude odrađeno zato što je taj program za te odgajivačke organizacije 2020/2024 godine vrlo bitan da bi poljoprivredne stručne službe polako pripremale svoj način rada, da obilaze gazdinstva. Već svi znamo da u prethodnom periodu svako poljoprivredno gazdinstvo i poljoprivredne stručne službe rade na terenu i sa tim ljudima obavljaju razgovore, daju smernice kako ko treba da radi.

Evo, sada je obnavljanje poljoprivrednih gazdinstava. Do kraja marta je rok da naši poljoprivredni proizvođači završe. To naše poljoprivredne stručne službe rade, recimo, i u Nišu i u Leskovcu i u svim delovima naše Srbije. Poljoprivredna stručna služba jeste vrlo bitna za razvoj naše poljoprivrede, za razvoj svih naših poljoprivrednih proizvođača zato što mislim da direktno su ljudi na terenu. Ljudi koji su stručni treba da prenesu sve te informacije i to da bude na pravi način i da se spuste na nivo onakav naš čovek razume i u Svrljigu i u Gadžinom Hanu i u Beloj Palanci i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije.

Znači, uredba sigurno će biti doneta. Rok je da u toku ove godine to bude donešeno, ali ja sam hteo čisto da pitam i da sugerišem da ta uredba bude što pre odrađena i da naši poljoprivredni proizvođači, poljoprivredna stručna služba i odgajivačke organizacije mogu na terenu da se pripreme da rade.

Još nešto što je bitno za naše poljoprivredne proizvođače, o tome sam govorio, a tiče se ovih odgajivačkih stručnih službi, poljoprivrednih stručnih službi, za matičenje životinja za ona kvalitetna priplodna grla što se tiče malih sredina jugoistoka Srbija, tzv. marginalna područja. O tome smo govorili već sa našim poljoprivrede prošle nedelje i očekujemo da će se ti problemi rešavati za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača.

Meni je vrlo bitno i to i o tome sam govorio i ranije da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom, a žive na jugoistoku Srbije u brdsko planinskim područjima da imaju istu mogućnost da se i kod njih može umatičiti i da bude kvalitetno priplodno grlo kao što je na severu naše zemlje, da na isti način naš Institut za stočarstvo, koji je krovna organizacija ovde u Srbiji, da može da vrednuje i da da mogućnost da i kod nas i u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i u Babušnici, tim svim opštinama jugoistočne Srbije, brdsko-planinskim područjima da mogu isto kao na severu Srbije mogu da se kod njih umatiče ta kvalitetna priplodna grla, da to bude brže nego što je to do sada.

Inače, za jedno kvalitetnu priplodnu kravu koja bi od sutra imala mogućnost da dobije sredstva, kod nas je potrebno najmanje pet godina da bude tele pa do krave što se kaže, da to bude sutra vrednovano kvalitetno priplodno grlo, dok na severu to ide malo brže, čak možda za tri godine.

Na taj način mi bismo imali mogućnost da naši poljoprivrednici mogu na jugoistoku Srbije da brže okreću sredstva, da dobiju više sredstava i na taj način da razviju svoja poljoprivredna gazdinstva.

Još jednom, mislim da je potrebno da ove stvari usaglasimo, da damo veću podršku malim sredinama na jugoistoku Srbije a i ostalim delovima Srbije, da damo podršku stočarstvu, poljoprivredi, razvoju u malim područjima i normalno da stimulišemo rađanje u našim područjima, da se više izdvoji za naše žene na selu, da se više izdvoji za našu decu na selu.

Još jednom pitanja koja sam postavio jesu pitanja dobronamerna, korektna i mislim da je potrebno mi to da rešavamo da bismo spasili našu poljoprivredu i naše opštine koje su na jugoistoku Srbije, koje su brdsko planinska područja, a imaju šansu razvoja zato što je priroda dala sve, a mi tu prirodu moramo sačuvati. Hvala još jednom.

Hvala kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, hvala vam.

Koristeći prava iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra kulture, gospodina Vladana Vukosavljevića.

Naime, u ovoj 2019. godini obeležava se nekoliko veoma značajnih jubileja i godišnjica vezanih za utemeljivače naše države i crkve Stefana Nemanju i Svetog Savu.

Preciziraću, ove godine navršava se osam stotina godina od kada je Sveti Sava ostvario samostalnost, odnosno SPC dobila svoju autokefalnost. Osam stotina godina je od kada je Sveti Sava napisao zakonopravilo, odnosno Novokanon, pravni akt, koji se smatra prvim Ustavom srpskog naroda. Osamsto dvadeset je godina od kada je Sveti Sava napisao Karejski tipik, najstariji originalno sačuvani dokument na srpskom jeziku, a isto tako ove godine je osamsto dvadeset godina od smrti Stefana Nemanje. Takođe, u ovoj godini se navršava i četiristo dvadeset pet godina od spaljivanja moštiju Svetog Save.

Svi znamo koliki je značaj Stefana Nemanje i čitave Dinastije Nemanjića za razvoj i prosperitet Srednjovekovne srpske države i koliko su za našu istoriju i kulturu važna dela Stefana Nemanje i njegovog sina Rastka Nemanjića, odnosno Svetog Save koji bio prvi srpski prosvetitelj, pravnik, književnik i diplomata.

Obojica su bili i državnici i duhovnici. Veliki zadužbinari, koji su ne samo u tadašnjoj Srbiji, već i širom pravoslavnog sveta ostavljali svoje zadužbine.

Najveća među njima i najpoznatija je Hilandar, koja je predstavljala, a i danas predstavlja ne samo sveto mesto hodočašća, već i mesto na kojem se čuva naše vredno pokretno i nepokretno kulturno blago od neprocenjive vrednosti. To su trajni istorijski spomenici o postojanju značajne države i velikih istorijskih ličnosti.

U kontekstu naše istorijske obaveze, ali i obaveze prema budućim generacijama da sačuvamo korene i temelje naše države i državnosti smatram da i u ovoj godini i kao država treba da promovišemo ulogu i delo Nemanje i Rastka i da obeležimo sve značajne datume i jubileje koji se navršavaju u ovoj 2019. godini.

U tom smislu, želim da pitam ministra kulture - da li će i na koji način država Srbija u ovoj 2019. godini obeležiti ove godišnjice i jubileje posvećene Stefanu Nemanji, Svetom Savi? Da li se na primer planira i neka centralna manifestacija poput one 2013. godine kada smo tokom cele godine obeležavali 1700 godina od Milanskog edikta značajnog za celi hrišćanski svet, ali i za pravoslavlje, naravno?

Za istoriju, kulturu i budućnost Srbije, dela i zadužbine Svetog Save i Stefana Nemanje su svakako neprocenjive, vredne stvari i one imaju neprolaznu vrednost. Nemamo pravo da to ikada zaboravimo, a ova godina, godina jubileja je takve vrste da bi se sa njom ponosile i mnogo značajnije, veće i moćnije zemlje.

Mislim da te jubileje treba obeležiti, treba se prisećati, negovati ono što je vredno i što je deo našeg identiteta, a bez njega, odnosno bez njega prosto je nemoguće živeti, a iz njega sve proizilazi. Zato mislim da ove jubileje treba obeležiti na značajan način i posebnim manifestacijama. Hvala.

Hvala koleginice Dragaš.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.
Izvolite kolega Gojkoviću.

Poštovani kolege poslanici, moje prvo pitanje ide premijerki Ani Brnabić. Pokret obnove Kraljevine Srbije je pokrenuo inicijativu o sklanjanju dece sa ulica, tačnije o zaštiti dece od psihoaktivnih supstanci. Krenuli smo iz Novog Sada i Bečeja i za manje od mesec dana smo skupili oko 55 hiljada potpisa koje možete da vidite ovde pored mene.

U opštini Bečej smo skupili oko 20%, od ukupnog punoletnog stanovništva je dalo potpis za ovu peticiju. Suština je da se roditeljima pomogne da preuzmu punu odgovornost za svoju decu, da mlađi od 16 godina u periodu od oktobra do aprila meseca ne mogu da idu sami, da se kreću sami bez pratnje roditelja ili uz posebnu potvrdu kod javnog beležnika i isto tako do 22 časa i od 22 časa.

Isto tako, u periodu od aprila do oktobra od 24 časa ne mogu da se kreću bez pratnje roditelja ili uz posebnu pismenu saglasnost koja mora biti kod javnog beležnika. U Novom Sadu posle internog istraživanja, skoro 80% roditelja se izjasnilo pozitivno za jednu ovakvu inicijativu.

Mi ne izmišljamo toplu vodu, predlažemo nešto što je primenjeno u mnogim razvijenim zemljama, a uzor nam je Island koji je smanjio za 20 godina broj korisnika alkohola i psihoaktivnih supstanci sa 44 na 5%. To je stvarno impozantan podatak.

Naš predlog predstavlja jednu široku inicijativnu u koju bi bili uključeni i deca i roditelji i škole i društvo, gde bi bilo niz edukativnih, da kažem učionica, radionica, bilo bi raznih sportskih, kulturnih i drugih dešavanja u koje bi bili uključeni svi članovi porodice u cilju jačanja porodice kao stuba društva.

Moje pitanje je premijerki, da li će ovaj zakon u ovom sazivu bar uzeti u razmatranje?

Moje drugo pitanje ide takođe premijerki Ani Brnabić i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Po podacima do kojih smo došli, trenutno u Srbiji ima između 20 i 30 hiljada boraca sa boračkim penzijama, a pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, tačnije regularne tadašnje vojske, tek oko stotinak, koji ni do dan-danas nisu uspeli da ostvare pravo na svoju penziju.

Mi smatramo da je više nego neophodno da se uradi jedna revizija penzionog i invalidskog sistema, gde bi se videlo da su boračke penzije, uz, da kažem, poštovanje prema partizanima borcima, dodeljivalo i članovima njihovih porodica, pa čak i maloletnoj deci, što uglavnom i pokazuje taj podatak da danas imamo oko 30 hiljada onih koji još uvek primaju penzije.

Imajući u vidu takvu reviziju, videli bi smo da je tu u stvari onaj trošak koji je svih ovih 80 godina ostvario, u stvari razvalio budžet Republike Srbije i zašto dan danas još uvek plaćamo te dugove.

Kada govorimo o penzijama, tu treba spomenuti i drugu pljačku kada su u pitanju penzije, a to su lažne invalidske penzije. Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da pojedinci ne smeju da zloupotrebljavaju ovaj važan resurs finansiranja najstarijih građana, jer se rizikuje da finansijska pomoć stigne onima kojima je zaista najpotrebnija.

Mi danas imamo, pronađeno je oko 360, ja mislim, penzija koje su, ali ne znam kakav je epilog dobijen. Gotovo da sam siguran da i postoji mnogo više onih koji su zloupotrebljavali invalidske penzije, čak imamo i neke sumnjive biznismene koji primaju invalidske penzije, a ogromna finansijska sredstva na svojim računima.

Moram reći da današnji fond funkcioniše primerno i dobro i da je to po evropskim standardima, ali da je neophodna revizija, gde bi se videlo da je Fond za penzijsko osiguranje, zdravstvene ustanove i pravni sektor desetinama godina unazad pljačkan na neprimeren način. Zato postavljam pitanje - kada će biti revizija?

Molim vas, samo još jedno pitanje, a to je treće. Takođe, premijerki Ane Brnabić. Rečeno je da će se raditi revizija nacionalnih penzija. Smatramo da je ovo idealna prilika da ratni vojni invalidi i veterani postanu korisnici nacionalnih penzija. Ljudi koji su ratovima branili svoju zemlju i narod zaslužuju da ih država priznaje i pomaže. Isti status treba da imaju i deca palih boraca.

Mi danas imamo nacionalne penzije u koje nesumnjivo pripadaju ljudi iz sfere sporta i kulture koji su to zaslužili, ali većina njih je finansijski obezbedila svoje porodice i njima ne znači ništa tih 40.000 i 50.000. Zato je izuzetno važno da prilikom ove revizije shvatimo da postoje oni koji su na drugi način zadužili ovu državu, ali kojima bi ta finansijska sredstva mnogo više značila. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč?
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sednici sprečen da prisustvuje Đorđe Milićević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Žikica Nestorović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, dr Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Marina Dražić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, dr Renata Pindžo, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Danijela Milosavljević Ostojić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Emina Milakara, vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu, Nenad Dolovac, vršilac dužnosti direktora Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja, Tamara Bošković, načelnik Odeljenja u Upravi za veterinu, Slađana Lukić, načelnik Odeljenja Uprave za zaštitu bilja, Vera Rovčanin Orlović, viši savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Dejan Milovanović, šef Kabineta ministra državne uprave i lokalne samouprave, Lidija Ristić Matijević, šef Odseka u Upravi za zaštitu bilja i Ružica Tripić, šef Odseka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Pre nego što započnemo pretres u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o Centralnom registru stanovništva, određujem kratku pauzu do deset minuta i odmah posle toga nastavljamo sa radom. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Rasprava u pojedinostima na Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici SRS i Sanda Rašković Ivić.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.

Da li neko želi reč?

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.