Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo ćemo, gospodine Arsiću, kao što ste rekli, putem Pisarnice dostaviti, a vi odlučite da li treba svim narodnim poslanicima to uručiti. Koristiću vreme ovlašćenog, da znate, i to vreme kad prekoračim.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde držim predmet „Milk Republik“. Dakle, to je firma pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, bivšeg, Gorana Ješića. Objekat se nalazi u Irmovu, imao je privremeno rešenje za koje se ispostavilo da nije bila proizvod posete tri veterinarska inspektora. To privremeno rešenje je isteklo.

Gospodin Ješić je poznat kao borac za zdravo mleko, kao čuveni tvorac aflatoksin afere, kojom je i te kako naškodio našim poljoprivrednicima i stočarima. Dakle, on je tvrdio da naše mleko, mleko koje je proizvedeno u Srbiji, nije zdravo, da ima povećanu dozu aflatoksina iako je to bilo ispod mera i standarda koji važe u 3/4 sveta. Cilj mu je bio da se količina proizvedenog mleka, određena količina vrati poljoprivrednicima, da određeni broj krava bude desetkovan, a sve vreme je znao da je, kad su donosili tu graničnu meru aflatoksina, nisu utvrdili za stočnu hranu i da ste od ispravne stočne hrane po njihovim standardima mogli da dobijete neispravno mleko. On je lansirao tu aferu, to se svi sećamo.

Ovde držim i optužni predlog protiv odgovornog lica „Milk Republik“ Gorana Ješića, zato što je u promet puštao proizvode od mleka, mleko i proizvode od mleka bez prethodne analize sirovina, bez prethodne analize sirovina, bez prethodne analize sirovina. Znači, mleko koje je dolazilo u njegov „Milk Republik“ nije išlo na analizu.

Rešenje o objektu je isteklo, a on je od mleka proizvodio jogurte i pavlake koje, takođe, nije slao na analizu. Znači, niste imali analizu sirovina i niste imali analizu gotovih proizvoda, što je konstatovano i Zapisnikom veterinarske inspekcije, usledila je prijava. Usledila je prijava i optužni predlog. U toku je verovatno procesuiranje.

Kad smo kod „Milk Republik“, on je otvorio i firmu koja je imala jednu šupu u Markovini, gde je proizvodio marmeladice, ajvariće itd. u šupi koja je predviđena za pečenje rakije. Ta firma se zvala „Fruit Republik“, pa je tvorac velike afere aflatoksin predmet istrage zato što je mleko i mlečne proizvode, hajde pogodite gde prodavao. Ovde imam i to, kaže ovako: „Obaveštavam vas da će od sutra, 17.3.2016. godine, isporuka mlečnog mleka, jogurta i pavlake ka ustanovi Kliničkog centra vršiti mlekara „Milk Republik“, čije je odgovorno lice Goran Ješić.“

Dakle, ni manje ni više, mlečni proizvodi dobijeni od sirovina koji nisu bili na analizi, mleko, sirovina nije bila na analizi, i proizvodi nisu dobili rezultate analize, jer tamo nisu ni išli. Dakle, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu nema nikakvih dokaza da je ta analiza vršena.

Sada tražim da se ispita odgovornost, dopunska, za ugrožavanje zdravlja ljudi, posebno zato što se radilo o pacijentima, obolelim ljudima na Kliničkom centru Vojvodine.

Imam i fotografije, ali ono kada smo ga malo, što naši mladi kažu, nahvatali, on je naknadno vršio analize u Zavodu za mlekarstvo, čini mi se, u Beogradu. Gle čuda, datumi se nisu poklopili. Dakle, datumi kada je izvršio naknadno analizu posle zabrane vršenja delatnosti, odnosno kada su veterinarski inspektori posetili taj objekat i ustanovili da ne ispunjava uslove, da nije vršio analize sirovina i gotovih proizvoda. Dakle, od tog trenutka, on pokušava da zabašuri tragove uz pomoć onog dela pravosuđa koje su oni izabrali 2009. godine.

Dakle, ovom prilikom, ne želeći da se mešam u rad sudstva, pravosuđa, tužilaštva, sudova, moram da tražim odgovornost zato što ta osoba nije bila čobanin, nije bio stočar koji je slučajno otvorio neku mlekaru, pa izneo na pijacu. Radilo se po pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu, potpredsedniku Vlade Vojvodine koji je otvorio divlju mlekaru, isteklo mu privremeno rešenje i iz nje u Klinički centar ubacivao mlečne proizvode. Radi se o osobi koja i dalje pokušava da plašenjem aflatoksinom ugrozi naše stočarstvo.

Na kraju, dame i gospodo, ovde držim dokument Republičkog javnog tužilaštva koji se odnosi na sud u Staroj Pazovi, koji po članu 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, vodi postupak u Osnovnom sudu Stara Pazova zbog neprijavljivanja stana u Beču. Dakle, Goran Ješić je vlasnik stana u Beču koji, naravno, nije ni prijavio, a ja verujem da je novac rezultat onih njegovih čuvenih mahinacija sa mlekom i mlečnim proizvodima. S obzirom da se ne radi o nekom seljaku sirotanu, poljoprivrednom proizvođaču koji je, eto, stavio u promet nekoliko litara mleka, već se radi o bivšem pokrajinskom sekretaru koji je lansirao aferu aflatoksin, a svojim proizvodima je mogao, a možda je ugrozio zdravlja bolesnika u Kliničkom centru Vojvodine. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč?

Kolega Ljubenoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi državni sekretar Žikica Nestorović, amandmanom na član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane poslanička grupa SRS je predložila izmenu ovog člana. Članom 12. predlagač želi da izmeni član 25. osnovnog zakona koji se odnosi na zabranu stavljanja u promet hrane koja nije bezbedna. Inače, član 25. osnovnog zakona u stavu 3. ima tri tačke, a predlagač sada predlaže šest tačaka.

Ovim našim amandmanom smo predložili izmenu, i to tako što će se u stavu 3. izmeniti tačka 6, umesto reči „vrednosti“, predložili smo da stoji reč „koncentracije“. Predlagač ovim izmenama i dopunama zakona opet navodi u obrazloženju da se zakon menja zbog propisa EU.

Najpre navodi da su u osnovni zakon iz 2009. godine preneti odgovarajući propisi EU, a zatim navodi i nedostatke sistema bezbednosti hrane u Republici Srbiji, koji su identifikovani u određenim radnim dokumentima EU, o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija, odnosno u godišnjim izveštajima o napretku u periodu od 2009. do 2014. godine, kao i u izveštaju za 2016. godinu, koji prate saopštenje komisije upućeno evropskom parlamentu, Savetu evropskom, ekonomskom i Socijalnom komitetu, Komitetu regiona o politici proširenja EU za 2016. godinu.

Mi iz poslaničke grupe SRS smo mnogo puta do sada savetovali predstavnike vlasti u Republici Srbiji da zakon koji usvaja Narodna skupština mora biti u interesu građana Republike Srbije, a ne EU i što je još važnije, da interesi građana moraju biti zaštićeni tako što će se doneti zakon i poštovati.

Navešću primer nepoštovanja zakona i podzakonskih akata, gde smo svedoci bili svi samo pre nekoliko godina, a to je aflatoksin kriza kada su bile česte promene Pravilnika o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku. Predstavnici vlasti Republike Srbije ne bi smeli da dozvole da se ikada više dogode takve stvari, jer neodgovornost u takvim slučajevima može dovesti do raznih oboljenja onih ljudi čija ishrana nije bezbedna. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto čujem da se Goran Ješić nešto buni moram da pročitam – kontrola u Kliničkom centru Vojvodine izvršena je dana 6.4.2016. godine. Veterinarski inspektor je izvršio kontrolu u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu da bi utvrdio da li su istom dostavljeni mlečni proizvodi „Milkrepublik“. Utvrđeno je da proizvodi od mleka proizvođača „Milkrepublik“ jesu dostavljani Kliničkom centru Vojvodine preko dobavljača ili grupe iz Novom Sada. Tada su prikazane otpremnice, brojevi itd. i rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu pod brojem taj i taj privremeno je odobrila i zabranila rad objektu „Milkrepublik“ 10.2.2016. godine. To znači da su proizvodi isporučivani kada je prestalo da važi privremeno odobrenje po rešenju Ministarstva. Na osnovu izvršene kontrole veterinarski inspektor je podneo prijavu za prestup. U momentu podnošenja prijave u APR odgovorno lice je bio Miodrag Krivokuća, ali je inspektor takođe obavestio tužilaštvo da u momentu prekršaja odgovorno lice je bilo Goran Ješić. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Kolega Despotoviću, izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo u obrazlaganju seta zakona o poljoprivredi slušali ministra Nedimovića kako je u Srbiji nulta tolerancija na proizvodnju i trgovinu GMO i postoji poseban zakon koji reguliše ovu oblast. Postoji i zove se Zakon o GMO. Član 3. stav 1. ovog zakona glasi – Genetski modifikovanim organizmom se ne smatra proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9 primesa GMO i primesa poreklom od GMO. Stav 2. – Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se GMO ukoliko sadrže do 0,1 primesa GMO i primesa poreklom od GMO.

Kakva je ova nulta tolerancija? Takođe postoji niz članova u ovom zakonu koji dozvoljavaju oglede, eksperimente pa i izuzetke kada se radi o upotrebi u medicini.

Možda ministar nije obavešten, a možda i zbog poslovnih interesa ministar želi široj javnosti da uskrati pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane. Naši ljudi ne znaju kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda. Zakonom nije predviđeno obeležavanje proizvoda koji sadrže GMO, a u Srbiji se prodaju takvi proizvodi u svim prodavnicama.

Najpoznatija svetska ekološka organizacija „Grin pis“ je napravila spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke, pa recimo „Snikers“, „Nutela“, čaj „Elipton“, „Tviks“, „Milkivej“, „Ferero roše“, „Neskvik čokolada“, čokoladni napitak „Neskvik“, dečiji napitak „Nestle“, „Koka kola“, „Fanta“, „Sprajt“, „Mekdonalds“, sve što jedu i piju naša deca. To su sosevi i kečapi „Hajnc“, kašica za bebe „Hipo“. Ministar tvrdi da je nulta tolerancija.

Bolje bi bilo da se u zakon uvrsti obavezno obeležavanje hrane iz uvoza da li sadrži GMO nego što na ovaj način obmanjujemo narod. Ovde će potrošač sam da odluči da li će da kupi „Hipo“ kašicu, da je da svojoj bebi ili će da se odluči za domaću kašicu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 20. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman, postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ljubav prema hrani je najvatrenija ljubav. Neko ko je bio gladan tu vrstu ljubavi i te kako oseća. Za razliku od ovih bogatih koji su se obogatili otpuštajući 400.000 radnika, za razliku od Đilasa, Borka, Boškića itd, neki naši građani i danas znaju šta je glad. Hleb gladnoga je slađi od hleba bogataši. Glad mu daje slatkoću. Ovi što ne znaju šta imaju podsmevaju se onima što gotovo ništa nemaju, iako su ih ono ostavili bez toga da ništa nemaju, otpustili ih sa posla, lišili ih i plate i dostojanstva pred svojim ukućanima. Njihova ljubav prema hrani i ljubav prema hrani svih gladnih na svetu daje nam priliku da kažemo da je proizvodnja zdrave hrane i pijaće vode najvažniji biznis u ovom trenutku na zemaljskoj kugli, a kako će biti za 10 do 20 godina to tek treba da utvrdimo.

U Zakonu o bezbednosti hrane mi moramo da definišemo standarde i da ta hrana koju mi proizvedemo uistinu bude dobra, ali mi moramo da organizujemo našu poljoprivredu. Naša poljoprivreda ima potencijale koje nedovoljno koristi. Naša biljna proizvodnja ne koristi našem stočarstvu za proizvodnju mesa, mleka i jaja. Izvozimo sirovine, izvozimo žitarice, kukuruz, ječam i pšenicu, stočno brašno itd. To koriste stočari stranih zemalja. Mi gubimo ogroman novac. Mi takođe gubimo na kvalitetu zemljišta jer nemamo dovoljno stajskog đubriva, jer nema dovoljno stočarstva koje bi isporučivanjem stajskog đubriva na njive pomoglo da se procenat humusa i da se zemljište očuva plodnim. Mi tome moramo posvetiti pažnju.

Moramo pratiti razvijene zemlje u poljoprivredi. Meni su kao primeri Holandija i danska. Holandija ima dva puta manje poljoprivredno obradivog zemljišta, ima preko 3,5 miliona grla goveda, ima četiri puta više nego što ima Srbija, iako Srbija ima dva puta više obradivog poljoprivrednog zemljišta, iako ima više pašnjaka od Holandije. Holandija ima 60 sunčanih dana, a Srbija ima četiri puta više.

Srbija ima bolje klimatske uslove za proizvodnju hrane za ljude, hrane za stoku, za proizvodnju hrane biljnog i životinjskog porekla. Ali, mi nedovoljno koristimo svoje potencijale zato što smo 90-ih godina iscrpljeni teretom ekonomskih i vojnih sankcija kojima naša zemlja biva izložena. Poljoprivreda je snosila teret socijalnog mira i platila to određenim zaostajanjem u tehnologiji, proizvodnji, itd.

Ali, 2000. godine udruženi zločinački poduhvat koji danas bojkotuje sednicu Narodne skupštine je tu štetu uvećao za nekoliko puta. Tajkuni neće razviti poljoprivrednu proizvodnju i mi akcenat treba da bacimo na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, ali takođe i da budemo svesni da Holandija sa 80 hiljada hektara pravi 10 puta višu vrednost hrane nego što to radimo mi, da Danska koja ima 30 hiljada farmera pravi nekoliko puta više hrane, veću vrednost hrane nego Srbija, koja ima 350 hiljada registrovanih gazdinstava, odnosno zajedno sa neregistrovanim 650 hiljada.

Mi moramo modernizovati srpsku poljoprivredu, ali, takođe, posvetiti kroz poljoprivredu i prehrambenu industriju pažnju i demografiji, odnosno da se stanovništvo rasporedi tako da nijedno selo ne bude bez stanovnika, da svako selo sem poljoprivrede ima neki prerađivački kapacitet i da na tom selu bude posla i za oca na njivi i za sina, snaju ili ćerku u preradi i da na takav način bude dovoljno hleba i za seljake i za radnike i da naša poljoprivredna proizvodnja bude makar trećinu holandske poljoprivredne proizvodnje, prehrambene, koja u ovom trenutku u izvozu daje 85 milijardi evra. Danska samo na svinjama pravi izvoz 22 milijarde evra. Ima gotovo deset puta više svinja nego što ima Srbija, dok Holandija ima pet puta više. Holandija ima tri i po miliona grla. Danska ima 500 hiljada muznih krava, milion i po grla krupne stoke, dok mi imamo svega 900 hiljada komada.

Mislim da dovoljno pažnje treba da posvetimo stočarstvu, da svoje biljne potencijale uložimo u proizvodnju zdravog mesa, zdravog mleka, jaja i ostalih prehrambenih proizvoda i da na takav način podignemo ovu zemlju iz ekonomskog rasula u koji su je uvalili ovi preko nesrećnici koji danas bojkotuju sednicu Narodne skupštine. Hvala.