Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dobro ste, gospodine ministre, naučili lekciju od 2000. godine, kada ste bili deo sistema kada je donošen taj zakon koji sada ništa ne valja i objasnili ste narodnim poslanicima na svojstven naprednjački način zašto ste danas kasnili, mi nismo imali ništa protiv, jer za nas je svaki predstavnik Vlade adekvatan zato što je i to smo više puta rekli, valjda iza ovog predloga stoji Vlada a ne niko lično i pojedinačno.

Onda ste se pohvalili da ste polagali kamen temeljac u Arilju za preradu malina i to je lepo, naravno nemamo ništa protiv i daj Bože da je što više takvih fabrika, ali je li bilo tamo naroda na otvaranju? Bilo. Jesu li vas pitali pošto će biti malina ove godine, da li im se isplati da ih uopšte obrađuju? I šta ste rekli? Imate li odgovor? Nemate naravno, kao što nemate nikada kad dođe problem sa malinama na dnevni red.

Kažete, ovaj zakon se donosi zbog tržišta i onda se rekli i evroazijskog i EU, i Turske itd. dakle vi ste na taj način zapravo rekli ono što mi pričamo. Zbog tržišta da, ali ne zbog tržišta po nekakvim strogim propisima EU i tržišta EU. Zašto ne može biti tržište, ako može sa Turskom, zašto ne može sa Nemačkom? Što mora sa Nemačkom kao članom EU? Naravno da ne mora.

Ali, da vas podsetim ministre da Srbija već dugo godina ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i dobro znate da u Srbiji, što se tiče poljoprivrednih proizvoda, ne može da se proizvede koliko tamo može da se izveze. Ali, znate uslov je da ne bude ko u vreme Rasima Ljajića da se Rusima umesto svinjskog mesa podvaljuju svinjske kože, da se umesto srpskih jabuka šalju poljske jabuke, da se umesto naših krušaka šalju neke kruške iz reizvoza. Dakle, sa Rusima mora ozbiljno da se trguje i oni su nam dovoljno tržište i vi to dobro znate. Sami ste zapravo, kad sve ovo što ste rekli u odgovoru na moju raspravu zapravo navodi na to da je i vama jasno da nama u ovom poslu ne treba EU, kao što nam uopšte ne treba EU.

Evropska unija je zlo. Sami ste objasnili da mi možemo da se bavimo sredstvima za zaštitu bilja, da ih obezbeđujemo, da ih primenjujemo, da to radimo sa pojedinačnim državama i naravno sa Ruskom Federacijom kao osnovnom zato što vi tražite, mi po SPP-u poslujemo i gubimo 210 miliona evra godišnje, više od 200 miliona godišnje, a imamo ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, koju ni jedna vlast do sada ne želi da koristi. To je ono što nije dobro.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite, koleginice Jovanović.

Gospodine ministre, u kontekstu onoga što ste malopre rekli, a vezano je za domaće proizvođače sredstava za zaštitu bilja, možda neću zvučati skromno kada kažem da jedan od takvih proizvođača koji je i te kako poznat na širem tržištu upravo iz Kragujevca.

Sada moram da vas podsetim, izašao je Branko Ružić a sigurna sam da je bio 2002. godine narodni poslanik, kada smo mi srpski radikali ovo hteli da tretiramo kroz donošenje jednog zakona koji je svim dosmanlijama koji su posle toga uništili Srbiju, opljačkali, sistematski uništavali seljake i ratare i voćare, bio smešan. To je Zakon o sprečavanju sirka. Da li se sećate toga, gospodine Nedimoviću? Dakle, to je bio predlog, zvanični predlog Zakon o sirku, divljem sirku poslanika SRS još pre 17 godina. Imali smo još tada u vidu da je to bolest koja napada, pre svega, ogromne posede u Vojvodini. Sada ja kao laik za poljoprivredu opet neko ko ima dodira sa svojim i prijateljima i rodbinom na selu, mogu slobodno da kažem da, Arsić se toga svakako seća, je to nešto što može useve da uništi za 75%.

Nove tehnologije, novo vreme, nove klimatske promene, sve to će naravno da utiče i na voćarsko, je li tako gospodine Rističeviću, i na ratarsku proizvodnju zbog toga što danas ne možete da predvidite šta sve može da se desi. Sami ste govorili kada su bili pre dve godine zakoni o ruralnom razvoju i podsticajima u poljoprivredi, da je neophodno da se i takve situacije preduprede, em što dolazi neka ne daj Bože bolest iz zemlje, još seljak treba da gleda stalno u nebo, a i dan danas Srbija nije u mnogim krajevima svoje prelepe, dakle naše prelepe zemlje, rešila problem iznenadnog i razornog grada koji uništava tolike useve.

Zato je najbolje da se pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, ako imate volje da pomognete, uputi izmena i dopuna ili novi Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi, jer gledala sam i to me zanima pa pratim i na kraju uvek me i pita neko od te moje rodbine – da li znaš, da li ima nešto što bi mogli da dobijemo, da započnemo da radimo, pogotovo ovi mladi ljudi. Ovaj konkurs koji se tiče odnosno subvencije za zasade vinograda, voće i hmelja, koji se svake godine obnavlja, mislim da je do kraja maja uvek aktuelan, pažljivo sam pogledala, sadrži zasade, pripremu zemljišta, kolje, odnosno onaj naslon za voćku, ali ne sadrži i ovo zaštitno bilje o kojem mi sada ovde raspravljamo.

Svakako da ću da pozdravim u tom konkursu nameru vas kao predlagača da se forsira ono što je proizvedeno na Čačanskom institutu za voćarstvo, na Institutu u Smederevskoj Palanci, kada su u pitanju neke kulture povrća ili na Institutu za strmna žita što se žita tiče.

Tako da morate jasno da kažete kada ćete na te stvari da obratite pažnju i da pomognete običnom čoveku da bez toga i da traži te subvencije ima mogućnosti za to jeftino, odnosno povoljnije nabavi a da, s druge strane, bude oslobođen svih ovih dažbina koje opterećuju jedno prosečno poljoprivredno gazdinstvo.

Reč ima ministar gospodin Nedimović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege poslanici, želeo bih samo nekoliko stvari da kažem u kontekstu prethodne rasprave. Da, mi pripremamo izmene Zakona o podsticajima, u poljoprivredi, iz jednog prostog razloga zato što sve se menja sem kamenja. Morate da se prilagođavate životu i onome. Pa, dobro pukne pre ili kasnije.
Hoću jednu drugu stvar da kažem, život nosi neke nove stvari i morate da uvek uvrstite neke nove podsticaje, a sa druge strane neke strane prevaziđete i nemate više potrebu da pomažete.
Ali, ono što je veliki problem, može se povezati sa ovom tematikom sredstava za zaštitu od bilja, jeste prostor Srbije, vi kada vidite na istoku tamo, pa krenete od Zaječara prema Negotinu, krenete prema Kladovu, vi imate jednu situaciju gde ni sredstva za zaštitu bilja u nekim prostorima ne pomažu.
Od pet parcela, nema da jedna se ne radi, nego četiri se ne rade, i onda imamo situaciju da onaj čovek koji radi bude ugrožen zato što se razvijaju određeni štetni organizmi na ovim parcelama koje se uopšte ne obrađuju. To je posledica ili odlaska stanovništva, ili neke druge stvari.
Mi sada moramo da odemo korak napred i to će biti bolne stvari, bolne teme, kada dođete u situaciju da morate da se bavite poljoprivrednim zemljištem, ne samo onim koji je u državnoj svojini, nego poljoprivrednim zemljištem koji se nalazi u privatnoj svojini, a koji nije predmet obrade, a koji je postao latentan problem za sve ono što se okolo nalazi.
Pa, kada odete u Žitorađe, imate tamo voćnjake, novih zasada, ali imate i starih zasada koje niko nije video, 15 godina nije ušao u njih. To su sve izvori bolesti. Evo, sada imamo jednu situaciju, ljudi koji su iz Župe, znaju da je 2003. – 2004. godine tamo bila, ona tzv. bolest „zlatastog žutila“ na vinovoj lozi, pa je bilo, moralo da se rade i masovno vađenje čokota, pa ponovno sađenje, država je to pomogla.
Sad sa druge strane, opet imamo tu situaciju na južnim padinama Fruške Gore, to se dešava iz različitih razloga, da ne ulazimo u strukturu svega toga.
Ali, nekada može da se desi da morate da primenjujete i mere koje pre dve godine niste ni znali da postoje. Evo, na primer šta je bilo pre dve, tri godine, vezano za bolest „kvrgave kože“ kod goveda, pa šta se sada dešava sa „afričkom kugom“ svinja, to su sve bolesti koje ne poznaje naš prostor.
Da se vratim, ova priča malo pre vezana za Arilje, ničim se ja ne hvalim, niti mi je to namera. Vi možete da pitate i svoje stranačke kolege koji su tamo bili i sa kojima sam razgovarao.
Šta su mi rekli? Rekli su mi da vas pozdravim i rekli su ovako, nisu poslali maline, rekli su to će u junu mesecu, ali ima jedna stvar, to što sam hteo na kraju da kažem, s ljudima mora uvek da se razgovara, i kada su teške teme i kada su dobre teme. Ne treba bežati od toga, pogotovo od ove teške teme, kao što je malinarstvo i krize koje imamo u zadnje dve godine, zbog povećane ponude, a smanjene tražnje.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, ne treba da idete na izmenu i dopunu, već potpuno nov zakon da uradite, da u ovom delu kada smo govorili o prethodnim zakonima, mi smo izneli još veliki broj primedbi, na način, kako se do sada daju podsticaji i govorili smo o segmentu organske proizvodnje, pa evo ja ću sada da povežem malinu.

Ako ste već bili tamo, i ako u ovom trenutku ne znate kolika će da bude otkupna cena, a ona treba da bude najmanje od 160 do 180 dinara, po kilogramu maline, onda ste trebali da promovišete i način da zarade i više od toga što ne mogu da dobiju, pa su ljudi iz revolta posekli te zasade, mnogi su potpuno bili deprimirani, jer i oni i njihova deca i svi članovi porodice su mnogo očekivali, a dobili su ništa da niko nije hteo da dođe ni da bere, da nisu mogli da spasu taj plod, to je srpsko crveno zlato.

Sa druge strane, da imate program i podsticaje za organsku proizvodnju malina, onda sigurno možete da kažete da cena takve maline je garantovano najmanje 500 dinara i da ona ima svoje tržište. Isto je tako za jagodu, isto je tako za druge proizvode.

Dakle, izađite i sagledajte sve te trošadžije u budžetu Republike Srbije, mnoge od njih smo vam pobrojali prilikom donošenja budžeta za ovu godinu, te agencije nenormalne, nevladine organizacije, pa lepo sve to usmerite u podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju i naročito sa posebnim programom, za organsku proizvodnju kako bi ljudi znali da će u budućnosti da imaju sigurnost za sebe i za svoju decu i da ostanu na tom zemljištu.

Da se niste možda zapitali, pošto i vi putujete, baš kao i mi, vi ste samo jedan deo rekli zašto je to tako. Pa zato što su ostala samo staračka domaćinstva i on više nema ni traktor ni frezu i nigde ne može da izađe iz kuće, jednostavno taj čovek više nije sposoban. To još može u Vojvodini da se sagleda u nekom proseku da je malo povoljnije, a sve dublje što idete, a jutros sam ja o tome govorila, i Pčinjski i Pirotski okrug, imate i dve opštine na jugu Srbije, koje imaju više od 50 posto od ukupnog zemljišta neobrađenog zemljišta. Ko je kriv zbog toga? Pa i one štetočine posle 5. oktobra, ove dosmanlije koje su sve uništile, ali dajte onda recite kako će to i kada će Srbija da procveta.

Vi ste obećavali da će da bude kada uđe u EU. Neće, to je laž i obmana, nego samo kada se usmerite na to da podignemo svaki pedalj naše zemlje, da spasimo svaku oranicu, svaki voćnjak i da budemo sigurni da će sutra neko da ostane tu i da živi od svog rada.

Pravo na repliku, ministar Nedimović.

Ja se izvinjavam, gospodine predsedavajući, samo ću kratko iskoristiti priliku. Da, potpuno ste u pravu, vezano za diverzifikaciju proizvodnje koja se tiče konvencionalnog načina uzgajanja malina.
Jeste, organska malina je ta koja je u ovom trenutku i sveža malina, koja ima mnogo bolju cenu, kod sveže maline nam je potrebna drugačija tehnologija obrade.
A kod organske maline, ne treba nam ništa veliko, iz jednog prostog razloga jer uglavnom su naše plantaže na većim nadmorskim visinama, i samo je potrebno konvertovati odnosno izvršiti tu birokratsku transformaciju, iz konvencionalne proizvodnje u organsku. Iz tog razloga, mi sada, i naći će se pred vama izmene zakona organske poljoprivredne proizvodnje, koja upravo ovo treba da donesu, jer to tržište traži, tu robu traži i ja se nadam da ćete podržati to, jer milsim da će to imati jako puno smisla.
Da se vratim na jednu drugu stvar, malopre ste spomenuli EU, i tržište.
Da, činjenica je, Srbija 70 posto svojih poljoprivrednih proizvoda izvozi u EU. Ali, nemojte zaboraviti, malopre je pomenuto da se ne koriste potencijali izvoza za Rusiju. Dakle, dvesta miliona dolara voća se izvozi u ovom trenutku za EU. Imamo trend rasta, sada izvoza povrća ka Rusiji. Tako da su mnogo bolji pokazatelji nego pre 6,7 godina. Zašto to neko nije koristio pre 10 godina. Pa ne znam, morate da pitate njih, a nadam se da nećete ni imati priliku u ovakvoj komunikaciji da ih pitate, jer neće biti u prilici da sede na mestima i da budu pitani. Ima još jedna stvar.
Možda ćete moći u hodnicima da ih pitate, možda se tamo vodi intenzivnija rasprava, i tu ne aludiram ništa na vas, vama svaka čast, sedite u sali i diskutujemo o ovoj temi, nego pričam za one koji verovatno sede po hodnicima, ali zato im blagajne nisu strane.
I nije to samo ovde situacija, to je situacija po lokalnim parlamentima, isto tako. Ništa manje, ništa više, čak ih tamo i nema. Ali dođu redovno po parice, i nikakav nije problem, ali da ne ulazim ja u to. Svako je pravo, narod sve vidi i sve zna.
Da se vratim na tursko tržište, prošle godine ispunili kvotu za izvoz govedine sa Turskom. Dobra cena bila, skočila na 2,35..2,45 po kilo i žive vage govedine. Od 1. aprila kreće izvoz goveđeg mesa ponovo za Tursku, zato je nastao sada ovaj vakum, jer ljudi na terenu znaju, ali ko ne zna da mu kažem.
Zato ljudi sada čekaju, zato nema tražnje, jer se čeka da krene sa izvozom goveđeg mesa ka Turskoj. Mi smo dobili mnogo veću kvotu za ovu 2019. godinu, sedam hiljada tona, a mislim da ćemo ići i na osam, devet, samo je pitanje da li imamo kapaciteta da to preradimo.
Ima još jedna važna stvar, turski kolega, ministar poljoprivrede 4. aprila u tom kontekstu će biti gost u Srbiji da razgovaramo o proširenju ovih kapaciteta.
Od pre jedno mesec dana i srpsko suncokretovo ulje može da ide u pravcu Turske, a to nije bilo, koliko se ja sećam, koleginice, pre pet, deset i petnaest godina. Nadam se da ste me čuli. Hvala puno.