Pravo na repliku ministar Nedimović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, evo, upravo smo došli do ključa stvari u poljoprivredi. Nije dovoljno samo da proizvedemo, jer mi u mnogim sferama poljoprivredne proizvodnje dohvatili smo svetske maksimume i u ratarstvu i u voćarstvu. Nije nama strano da imamo 15 tona kukuruza po hektaru, nije nam strano da imamo 80-90 tona jabuka po hektaru. Ništa to nije strano. To su sve stvari koje Srbija može i srpski poljoprivrednik može, ali imamo jednu drugu vrstu problema – tu robu mora neko da proda, a ona može na dva načina. Ili da je prodaš ko sirovinu tako što ćeš je izvesti na neko tržište ili možeš da je preradiš. Ne postoji bolji način od prerade. Najbolji mogući način da se zaradi višestruko jeste da tu istu robu preradiš i tu se vraćamo na izvor problema.
Gotovo da ne postoji vrsta industrije u Srbiji posle 2000. godine koja je više devastirana od prehrambene industrije. Može se postaviti pitanje zašto je to tako. Jedan odgovor je sigurno da bi mnogi monopoli mogli da se formiraju posle 2000. godine kroz ritejlove i da se omoguće one famozne… Ovde ima vas mnogo koji se sećate tog perioda. To je taj januar 2000. godine i ta liberalizacija tržišta, kada je preko noći kompletnu Srbiju preplavila roba iz celog sveta bez ikakvih mera zaštite za srpsku prehrambenu industriju.
Nemojte zaboraviti da tadašnja srpska prehrambena industrija je bila dimenzionisana za tržište od 20-22 miliona stanovnika. Svi kapaciteti su bili tako podešeni i skladišni kapaciteti i energetski kapaciteti. Nije isto paliti fabriku da proizvedeš sto tona nečega i hiljadu tona nečega. Troškovi proizvodnje su neuporedivo veći kada sto tona nečega proizvodiš, jer su to fiksni troškovi. Isti su. Zato je došlo do propasti.
S druge strane, ne postoji bolja industrija koja odbacuje veći suficit nego što je prehrambena industrija. Vama se sirovina nalazi svuda oko vas, samo je treba preraditi.
Kod prehrambene industrije postoji jedan problem i to je verovatno ključ svih rešenja. To je nova tehnologija i prihvatanje standarda tržišta na koje želite da isporučite svoju robu. Ako te dve stvari sinhronizujete, vi možete da pobedite.
Malopre je završena rasprava i o amandmanima.

Privodite kraju.

Izvinjavam se.

Sada određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Četvrta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILjA
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o sredstvima za zaštitu bilja.

Ovaj moj amandman je u skladu sa stavom SRS prema EU. Mi vas uporno upozoravamo da nije dobro sve ono što dolazi iz EU, da od mnogo toga što vi ovde predlažete i usvajate Srbija i srpski narod imaju štete, a da je tako to je potvrdio i predsednik države i predsednik vaše stranke, vladajuće stranke, i mislim baš u vašem mestu u Sremskoj Mitrovici, gospodine ministre, kada je napokon priznao građanima da je EU jedna obmana i jedna iluzija.

Ako vam je baš toliko stalo do te EU, pa dajte da uradimo ono što su radili nekada Bugari, Rumuni, kada su usvojili sve one evropske zakone bez prevođenja na engleski, izglasali to i završili sa time.

Ali, da se vratim konkretnim stvarima u amandmanu.

Naravno da je svima jasno da savremena poljoprivredna proizvodnja nije moguća bez sredstava za zaštitu bilja, ali tu sad postoji jedna druga stvar o kojoj ovde u zakonu nema reči i o kojoj ovde niko iz Vlade nije govorio, a znamo da prinosi koji se ostvaruju tretiranjem ovim sredstvima nisu mogući bez nekih štetnih posledica. Ovde su možda najvažnije da je ovaj zakon trebao da vidi kakve i kolike štetne posledice izazivaju ta sredstva za zaštitu bilja, jer jednostavno nemoguće je ako sa jedne strane negde uzmete, negde to mora i da vratite i da dodate. Ali, ovde vidim da nije bilo toga tako da smatram da će primena ovog zakona, pored svih onih pozitivnih stvari, imati takođe i negativne posledice, a to su pre svega posledice po zdravlje stanovništva koje se uvek prikazuju i osećaju naknadno.

Hvala, kolega Saviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.
Prijavite se ponovo. Ja sam vas isključio dok tražite papire.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi poboljšali zdravlje ljudi i životinja i da bi nam život bio na jednom zavidnom nivou država mora voditi računa o prekomernoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja i mora doneti adekvatan zakon koji je u interesu građana naše zemlje, a ne prepisivati samo iz EU da ne bi prioritet bila trgovina, nego interes našeg zdravlja i naših budućih generacija.

Osnovna stvar u koju država mora da maksimalno uključi sva raspoloživa sredstva, jeste da spreči nekontrolisano korišćenje hemijskih i drugih štetnih supstanci koje negativno utiču pre svega na zdravlje ljudi i životinja.

Upotreba herbicida i pesticida u poljoprivredi prekomerno je zastupljena iz razloga da bi se stekao profit uvoznika dok se najmanje razmišlja o karenci te hrane i njenoj upotrebi.

Zatim se mora voditi računa o upotrebi vakcina za životinje gde se sumnja u kvalitet i poreklo tih vakcina, jer često dolazi do probijanja imuniteta, pa i uginuća.

Još jedna vrlo bitna pojava je upotreba antibiotika koji se prodaju i nekontrolisano koriste. U članu 23. se kaže – sertifikat profesionalnog korisnika izdaje se lice koje je obučeno za bezbednu primenu rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja.

Sve je dobro napisano, ali krajnji korisnik je poljoprivredni proizvođač, koji pre svega upotrebljava ta sredstva sa površnim uputstvom i zaštitom.

Ambalaža koja takođe sadrži ostatke otrovnih supstanci se baca u reke, na njive i livade. Tako odlaganje zagađuje kompletnu čovekovu sredinu. Zato predlažemo da se uključi kako resorno Ministarstvo, tako i lokalne samouprave, da se što više uključi struka u savetodavna tela koja će edukovati građane kako i na koji način upotrebiti hemijska sredstva kod zaštite poljoprivrednih proizvoda. Hvala.

Hvala, kolega Despotoviću.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, kolega Ljubenoviću.