Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 45. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja.

Svaka, pa i ova vlast želi da prikrije činjenicu da snosi punu odgovornost kada je u pitanju materija koja je predmet ovog zakona. Danas smo došli u poziciju da mere koje se preduzimaju od strane ove vlasti ne pružaju gotovo nikakvu garanciju da će one zaštiti naš biljni svet.

Sami kažete da do sada nije bila moguća adekvatna primena ovog zakona, usled nedovoljnog broja sanitarnih inspektora za obavljanje fitosanitarnih pregleda i kontrole pošiljaka. Poznato je da se godišnje izveze oko 50.000 pošiljaka ove vrste i da će se taj broj stalno uvećavati, što je svakako dobra stvar.

Mi nemamo ništa protiv da se poveća broj inspektora do neophodnog broja, međutim iz iskustva znamo da se ova i slične situacije koriste za udomljavanje stranačkih kadrova, što bi svakako dalo suprotan efekat. Nije samo cilj povećati broj inspektora, cilj je da to budu ljudi od struke koji će posao obavljati na odgovarajući način.

Zato apelujem na ovu Vladu da iznađe i druge načine da se ovaj problem reši na adekvatan način. U budžetu uvek ima prostora gde je moguće kresati određene stavke, a neke od njih su svakako smanjivanje velikog broja Vladinih agencija. Hvala.

Hvala kolega Stojanoviću.
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite kolega Mirčiću.

Ovi predlozi su sa razlogom da se otvori Poglavlje 12, a otvaranje Poglavlja ima za cilj ulazak u EU. Sada kad ovo sluša i gleda običan građanin Srbije, ima utisak da je jako dobro što pre ući u tu EU, pogotovo kada je u pitanju oblast poljoprivrede, jer, Bože moj, ako usvojimo sve te standarde mi ćemo višak hrane izvoziti u EU, ili kako to neki nadobudni predstavljaju, da je sve veći i veći izvoz u EU.

Međutim, šta je realnost? Realnost je potpuno suprotna. Ne može niko ko iole ima zdravo rezonsko razmišljanje da poveruje da ćemo mi višak paradajza izvoziti u Francusku, pa Francuzi ga bacaju. Da ćemo višak krompira izvoziti u Nemačku, pa Nemci ga bacaju. Da ćemo višak grožđa izvoziti u istu tu Francusku, ili Italiju, oni ga imaju u višku.

Šta je suština? Suština je prihvatanje standarda ISO standarda, evropskih standarda, da se otvori ovo tržište za evropske proizvode. Ovde je dobra stvar što ministar prvi put okreće stvari, ne nose ga ni inercija, niti emocije, nego stavlja nešto što je realnost. Šta je realnost? Nama je realnost sve ono što možemo da proizvedemo, možemo da prodamo, na evro-azijsko tržište, pre svega u Ruskoj Federaciji.

Šta je s druge strane? Ono što je potrebno za poljoprivredu, sva sredstva, repromaterijali, to se proizvodi u Rusiji, proizvodi se, istine radi, po njihovom standardu, po GOSTU, a ne po ISO standardima, ali vidite da i ta Evropa razvijena, prihvata ruske proizvode. Zašto? Zato što su jeftiniji, zato što su istog kvaliteta, a mi jednostavno pokušavamo po inerciji, nošeni emocijama po svaku cenu da uđemo u tu EU.

Mi ovde amandmanima želimo da što ubedljivije delujemo kako bi shvatili da se okrećemo raciu, a ne emocijama. Racio govori da treba ići tamo gde naša roba može da se plasira, i treba ići tamo gde smo konkurentni sa svojom robom.

Mi ovde predlažemo da se podzakonski akti donesu u roku od šest meseci. Ministarstvo ovo ne prihvata. Ne prihvata iz razloga što kaže da je dovoljno i godinu dana da se predlože podzakonski akti. Zašto podzakonski? Zato što upravo regulišu ovo o čemu je ministar govorio. Regulišu još preciznije, još tačnije odnosi sa tim tržištem i uvoz robe iz Ruske Federacije.

Nama je tu veliki problem, taj uvoznički lobi. Mi možemo da budemo žrtva uvozničkog lobija koji je već uspeo da uništi sve proizvođače u Srbiji veštačkog đubriva, koji je mnoge proizvođače zaštitnih sredstava već doveo na rub, ili na ivicu propasti. To je ono o čemu ministarstvo mora u podzakonskim aktima, zato mi insistiramo da skrati taj rok na šest meseci. U podzakonskim aktima jasno da se definiše kako bi zaštitio domaće proizvođače.

Hvala, kolega Mirčiću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UGOSTITELjSTVU.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici dr Aleksandar Martinović i poslanici SRS.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privrednu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Po Poslovniku Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 27. je u pitanju.

Nije namera da ovu diskusiju razvodnjavamo i da idemo iz teme, ali zaista moram da vam skrenem pažnju gospodine Marinkoviću, da kada čitate ko je podneo amandmane morate da pročitate ko je podneo amandmane. Kažete Aleksandar Martinović i poslanici SRS.

Mi nemamo ni jedan amandman kao poslanička grupa potpisan. To jesu sve amandmani SRS, to jesu sve amandmani naše poslaničke grupe, to jesu sve stavovi SRS, ali morate da odvojite vreme da pročitate pojedinačno. Niste rekli, mogli ste da kažete SNS i SRS, pa da se nagađa je li Martinović ili neko drugi.

Dakle, jednostavno vi znate da mi vodimo računa o tim formalnostima i da skrećemo pažnju uvek kada ima potrebe za tim, dakle bez namere da zakeramo, narodski rečeno, jednostavno vas samo molim da pročitate onako kako vam piše u sinopsisu. Hvala.

Hvala.
Nema problema, može da se protumači da ste i vi u pravu i ja, ali naravno nije mi teško i u sledećem ću pročitati svako ime pojedinačno, nije nikakav problem.
Hvala vam na razumevanju.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite.

Ovaj zakon koji nam je predložilo ministarstvo odbeglog Rasima Ljajića je potpuno katastrofalan iz više razloga.

Najpre zbog činjenice da neka rešenja koja su predložena u oblasti ugostiteljstva su veoma loša za srpske ugostitelje, koji ukupno sa turističkim sektorom učestvuju u privredi Srbije sa 6%. Sedamdeset hiljada ljudi, muškaraca i žena je zaposleno u oblasti turizma i ugostiteljstva, a preko 60% njih je sa kvalifikovanom stručnom spremom iz te oblasti, preko 10% njih je sa visokom stručnom spremom. Zaista je neverovatno da tako dugo iščekivani zakon, posle toliko vremena utvrđivanja i javne rasprave, dođe u ovakvom obliku. Zato smo i tražili da se član 1. Zakona o ugostiteljstvu briše.

Ne treba posebno da potenciram, a videćete i vi gospodine Nedimoviću, da kaznama i penalima u opisu zakona nije mesto, za to služe određena poglavlja i odredbe, a ovde tap, pa kazne. Sada se postavlja pitanje na koja vi verovatno nemate odgovor, jer nema ministra finansija. On bi jedini bio sada tu kompetentan da u skladu sa stavkama budžeta i svojim razmišljanjem kako da se unapredi ova oblast, jer Rasim Ljajić za to nije sposoban i on više neće biti ministar ni u jednoj vladi, u to smo apsolutno sigurni, kako da se unapredi poslovanje ugostiteljstva, a da to bude u korist tih ljudi. Zar vam nisu dovoljno velike ove cifre koje sam na početku diskusije iznela, najpre zbog činjenice da retko koja zemlja sa ekspanzijom turizma i ugostiteljstva u oblasti prometa hrane i pića ima tako visok PDV.

Zemlje koje idu ka tome da razvijaju sektor ugostiteljstva, pa valjda vi svi negde i službeno idete ili privatno, uglavnom imaju stopu PDV na te usluge od 5 do 10%, a ona je ovde za smeštaj u hotelima 10%, a to su vezane delatnosti, a za ugostitelje je za promet hrane i pića 20%. Onda nemojte da vas čudi, a to stvarno ne može niko da opravda, što u toj oblasti i te kako cveta siva ekonomija, je li tako? Malo po malo, pa je neki objekat zatvoren. To ne može da opravda ni činjenica da oni nisu uskladili tu delatnost sa postojećim zakonskim standardima, ali razmislite o tome da ćete na takav način kao što mi predlažemo i kao što Udruženje ugostitelja Srbije traži, da povećate njihovu produktivnost, pa će moći više ljudi da se zaposli.

Evo, da ne idem sada po gradovima, stvarno je malo vremena, uzeću za primer, pošto čujem malopre i komentare kolege Mirčića, evo i vi ste iz Mitrovice, on iz Novog Sada, samo u Novom Sadu je prošle godine zaposlenje u toj oblasti, u oblasti turizma našlo preko četiri hiljade uglavnom mladih ljudi i grad koji se ove godine obeležava kao prestonica mladih Evrope, koji ima i te kako mnogo kulturnog, etno, istorijskog nasleđa i koji je poznat po tradiciji ugostiteljstva. Na kraju krajeva, u tom delu koji je nekada bio Austrougarska, pa i u ovom našem gde smo bili dugo godina pod Turcima, odmah posle oslobađanja od Turaka, evo, prve kafane su nikle i u Beogradu i u mom rodnom Kragujevcu i u drugim gradovima.

Zato turisti vole da dođu, zbog gostoljubivosti, zbog dobre hrane koju mi imamo i kampanje koje su pokretane više godina u tom smislu da prikažemo šta je to etno, prava srpska domaća hrana urodile su plodom.

Sad kad su se ti ljudi profilisali u tim oblastima, tap, toliki porez, odnosno PDV, nemogućnost da oni to rade, a da ih slušate iz struke šta vam kažu. Jeste ovaj zakon prošao neke javne rasprave, ali su vam ti isti ljudi rekli da je nemoguće da jedna turistička organizacija, evo, grada Sremska Mitrovica koja odlično radi svoj posao, pa i drugi, ili imaju manifestacije, ili grad, ili grad Beograd, ili bilo koji grad, sad vi treba, evo Požarevac, odakle je Arsić, da se bavite time da na račun opštine, odnosno grada se uplaćuju sredstva od privatnog smeštaja, da li je to izdavanje apartmana, da li je to izdavanje kreveta, koji su kategorisani kao seosko domaćinstvo. Molim vas, objasnite mi, ovde je gospođa Radeta, koja je za lokalnu samoupravu, što bi se reklo, i za tu oblast kao pravnik ekspert, evo vas koji vršite te poslove u lokalnoj samoupravi, da li jedan grad treba da se bavi rentiranjem objekata? Evo, u ovom zakonu ovde lepo piše da moraju da se uplaćuju sredstva na račun, odnosno budžet opštine. Onda uđite u ovu izmenu Zakona o budžetskom sistemu, nemojte da terate ni grad Beograd, ni Požarevac, ni Kragujevac, ni bilo koji grad u Srbiji, neku banju, koja ima svojih problema, dakle, razvoja, prihvata stranih gostiju, da li je Sokobanja ili bilo koja druga, da se bave onim poslom koji im uopšte zakon ne daje mogućnost. Sada vi treba ta sredstva da prenesete na račun onoga da mu isplati ta sredstva koja je obezbedio tom turisti da ima taj smeštaj, što je apsolutno nemoguće.

Neka se time bave ove agencije koje ne mogu da budu organizatori putovanja, već da budu posrednici u turizmu, neka uzimaju za to svoj deo procenta, a ne da se time vi bavite. Zamislite sada, ako će da krene inspekcija grada Beograda i ko će to uopšte, gospodine Nedimoviću, da radi? Koji je to broj inspektora koji treba da sada da ide po Beogradu, evo ovde oko Skupštine, ako se izdaju neki apartmani, kako se to popularno kaže „stan na dan“ i da sad ide da gleda da li je upaljeno svetlo, da li je taj stvarni vlasnik tu. Zakuca inspektor na vrata, otvori neka dama i kaže – dobar dan, ja sam rođaka tog vlasnika. Da li će da ide ona u policiju ovde u Majke Jevrosime, ako je to blizu Skupštine ili negde u Ljermontovoj i da daje iskaz da li je ona tu stvarno došla. Mora da se nađe zaista jedan normalan i civilizovan način, kao što to postoji u normalnim zemljama da se to uredi. Ne može to na ovakav način.

Centralni registar stanovništva može da posluži, ali on ne može to da uredi. Znači, mora da se izvrši registracija prvo tog smeštajnog objekta i njegova kategorizacija. Vi ako zaređate po Kopaoniku, po Zlatiboru, pa vi ćete da isprepadate one ljude i turiste, pa više niko neće nigde da ide, ako kucate na svaki stan i vrata i da kažete – e, jesi ti tu bio, da li si se prijavio? Vi morate to pre toga, evo, da je stvarno pravi taj registar, kao što nije, da ustanovite ko poseduje koju nekretninu, ko se čime bavi, da li je krenuo u to, a ne ovako na prepad ljude.

Znači, ništa niste uradili donošenjem ovakvog zakona. Razmislite o tome, dame i gospodo iz vladajuće većine. Mnogi od vas dolaze iz lokalnih samouprava koje imaju i te kako razvijenu turističku delatnost. Na kraju, svaki grad u Srbiji je mnogo lepši od mnogih drugih gradova i turistički centri. Sada vi treba da razmišljate o tome i oni ljudi u Upravi za trezor te lokalne samouprave, ljudi koji rade u budžetu lokalne samouprave kako će da isplaćuju novac za ove što se uplaćuje direktno u budžet ili preko turističke organizacije. Turističke organizacije, ljudi moji, uopšte nemaju mogućnost da samostalno, oni su i direktni budžetski korisnici, ne mogu oni tek tako da troše pare sa svog računa i da prave ugovore sa tim ljudima koji imaju te sobe ili apartmane za izdavanje etno kompleksa itd. Nemojte da se igrate sa takvim stvarima, jer ćete zaista da napravite veliki problem.

Ako ne budete pod hitno poslušali i ušli u pregovore sa udruženjem ovih ljudi, a mnogo je ugostiteljskih objekata u Srbiji, kažu da ih ima i skoro 70.000, što onih koji se bave nekim manjim, što većim poslom, znači da je vezan uz restoran i smeštaj, da im date mogućnost da se smanji ta stopa PDV-a, zaista će im biti teško da posluju i da zapošljavaju nove ljude.

Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu u svemu da se složim sa koleginicom koja je diskutovala pre mene. Jedan od razloga zašto ne mogu da se složim je zato što zakonom ipak treba da se uredi ova oblast. Može to nekome da se sviđa ili ne, ali mora da se konačno uredi.

Da li će neko da plaća taksu i kolika će biti boravišna taksa, to je stvar lokalnih samouprava i to one odlučuju u svojim odlukama u skupštinama jedinica lokalne samouprave, mi im kao zakonodavac samo dajemo tu mogućnost. Ali, postoji još jedan drugi problem, da je ipak u pitanju obavljanje i neke delatnosti koja ako nije regulisana zakonom, osim finansijske štete, može da napravi štetu i po pitanju života i zdravlja onih korisnika tih usluga. Zašto je to onda čudno što hoćemo da to konačno rešimo zakonom i tačno da se zna i ko može i pod kakvim uslovima itd.

Možemo sada da okrećemo kako god hoćemo, pružanje turističke usluge jeste obavljanje delatnosti i svaki lobi ima pravo da zastupa neki svoj interes, pa čak i ovde u Skupštini, ali ako jedan drži običan STR i plaća određene poreze i takse, zašto to ne bi radio neko ko pruža neke turističke usluge? Objasnite mi u čemu je razlika. U čemu je razlika? Zaista ne vidim razliku. Znači, ko obavlja određenu delatnost mora da plati i određene naknade i tu ništa nije sporno.

E sad, koliko se sećam Zakona o porezu na dodatu vrednost, kada su u pitanju određene turističke usluge, porez je smanjen na 10%. Znači, postoje u Srbiji samo dve stope, opšta stopa koja je 20% i niža stopa koja je 10%, nema treće stope i ne treba da je bude, zato što i nemamo sistem koji bi mogao da isprati više od dve stope.

Hvala, kolega Arsiću.

Pravo na repliku ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.