Uvaženi predsedavajući pošto je dva, tri puta spomenuta Vrnjačka Banja kao jedno od boljih turističkih mesta u Srbiji, a ja dolazim iz Vrnjače Banje.

(Vjerica Radeta: Ali sa najviše lopova. Ponovi slobodno.)

Dobro, vi ste rekli sa najviše lopova. Ali, kad su u pitanju boravišne takse, sa jednom stvari moram da se složim sa koleginicom Radetom, a to je da stvarno još nije definisan mehanizam kako te takse možemo da naplatimo.

Nažalost, turistička organizacija niti može, niti ima ovlašćenja da uđe u bilo koji apartman i da izvrši legitimisanje gostiju koji se u tim apartmanima nalaze.

Gospodine Nedimoviću, ministre, ja se izvinjavam, ali prosto ili se obraćam vama ili predsedavajućem, pa ako može samo malo pažnje.

Možda jeste, ja ne očekujem da ćete vi da mi date odgovor na ovo pitanje, jer vi ste neko ko se bavi poljoprivredom i to radite odlično, ali ovo je stvar koja je vezana za turizam.

(Vjerica Radeta: Bio bi red.)

Koleginica je u pravu. Ne postoji mehanizam niti ovlašćenje radnika turističke organizacije da mogu da izvrše bilo kakvo legitimisanje i kontrolu, da li je neko platio boravišnu taksu ili nije.

Konkretan primer, u Vrnjačkoj Banji postoji preko dve hiljada stanova koji su u vlasništvu ljudi koji ne žive u Vrnjačkoj Banji, žive u nekim drugim gradovima i oni određeni deo godine taj stan mogu da koriste za svoje svrhe, a veći deo godine iste te stanove mogu da izdaju. Naravno, tu niko ne može da izvrši da li je komunalna tj. boravišna taksa naplaćena ili nije. To je istina.

Da li treba da se kopira model nekih zemalja koje se bave turizmom u okruženju. Hrvatska je to rešavala na jedan dobar način, ali pre svega, kada su u pitanju strani državljani, ali kod nas su u pitanju domaći državljani apsolutno ne postoji mogućnost kontrole privatnih stanodavaca. Hvala.

Hvala kolega Vujiću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, po amandmanu. Izvolite.

(Vjerica Radeta: Šta te boli?)

Ne, nego zato što je u Zakonu sve lepo napisano, ali posle mene optužuju što ne čitam Zakon.

Kaže: „Boravišna taksa plaća korisnik usluge smeštaja koji je izvan svog mesta prebivališta koristi uslugu smeštaja“. Kao što i svaki građanin kada ode nešto da kupi, plati porez. Ali, u sledećem stavu kaže: „Boravišna taksa plaća za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj“. Evo, i to piše. „Naplatu boravišne takse od korisnika usluge naplaćuje subjekt koji pruža uslugu smeštaja“. Ako neko obavlja delatnost za koji je registrovan postoji nadležna inspekcijska služba. Čak i turistička inspekcija. Imate tržišnu inspekciju, imate više vrsta inspekcije koji…

(Vjerica Radeta: Predsednik opštine Vrnjačka Banja ima stanove…)

Molim vas, ne čujem samog sebe koliko dobacuju kada im iznosite argumente.

Koji vrše kontrolu prilikom kontrole subjekta koji obavlja delatnost kontroliše se i naplata takse. Znači, postoji mehanizam koji se tu utvrđuje.

Nalazimo se u prestonici. Ko može da legitimiše goste u nekom hotelu? Evo, u prestonici, nećemo da pričamo o banji Vrnjačkoj ili Požarevcu, ko može da ga legitimiše?

(Narodni poslanici dobacuju: Policija, komunalci.)

Samo policija, niko više. Znači ovde je problem, ne legitimiše se korisnik usluge, nego se vrši kontrola i nadzor nad onome ko pruža uslugu, odnosno obavlja delatnost. To inspekcije službe proveravaju. Da li je gost prijavljen, da li je upisan u knjigu, da li je naplaćena od njega taksa. Ne jurite vi valjda gosta, nego onoga ko pruža uslugu. Znači, postoje organi koji se o tome brinu.

Kako će to da se prenosi turističkoj organizaciji, za to ima opet nadležna služba u svakoj jedinici lokalne samouprave. To je budžetska inspekcija. Valjda, lokalna samouprava kada uvodi te takse boravišne, određuje njihovu namenu. Ili su sredstva budžeta ili se poveravaju toj turističkoj organizaciji da ne bi više bila direktan ili indirektan korisnik budžetskih sredstava. Mislim da to tako funkcioniše. Nije Srbija jedina.

Fizička lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti, oni plaćaju paušalno. Znači, po broju prostorija, po broju kreveta, po vrsti usluge koji imaju. Jednom godišnje odredi se koliko je i to je to.

Ako će da bude u nekom drugom sistemu, zna se kako to ide. Menja se način registracije i svega onoga što ide. Čak, fizička lica koja nisu registrovana za obavljanje delatnosti, mogu da pružaju određene usluge, ali to opet moraju da prijave Turističkoj organizaciji jedinici lokalne samouprave, koja će opet da im odredi kolika im je u paušalnom iznosu paušalna taksa.

Nije svet počeo od ovog Zakona, tu već postoji. Samo se sada ovim Zakonom bliže uređuje način sprovođen od nekih drugih zakona za jednu određenu oblast i delatnost. Ništa više.

Predsedavajući: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po amandmanu.

Izvolite.

Ovo što je gospodin Arsić govorio je baš onako klasična zamena teza. Dakle, niko od nas ovde nije govorio o tome da se ako neko ima ugostiteljski objekat, turistički objekat, zgradu sa apartmanima, prijavljen u turističkoj organizaciji, zna se koliko ima soba, zna se koliko ima kreveta, normalno da taj neko svakog gosta upisuje da se plaća taksa, da se prijavljuju i niko nije o tome gotovio. Govorimo o nečem drugom, o činjenici da ni ovim zakonom niste našli modus da se naplati boravišna taksa za svakog gosta. To nije pet gostiju, to nije 100 gostiju. Maltene onoliko koliko ima onih koji su regularni za koje se plaća boravišna taksa, toliko ima onih za koje se ne plaća boravišna taksa.

Šta je jedan od osnovnih razloga? Ja sam malopre, pa se Arsić naljuti, kaže – dobacujemo, ne dobacujemo, nego prosto pokušavam da mu skrenem pažnju. Šta je jedan od osnovnih razloga? Puna Srbija, pun Zlatibor, puna Vrnjačka banja. Govorim o ta dva mesta koja su, eto, najatraktivnija turistički trenutno u Srbiji, najuređeniji itd.

I na Zlatiboru i u Vrnjačkoj banji vi imate nebrojeno objekata bez građevinske dozvole. Dakle, niko nema evidenciju. Svi znaju, mala su ta mesta. Svi znaju, ali nema evidencije.

Ja sam malopre, eto, kaže – dobacila, ne nego zaista javna je tajna, prošetajte Vrnjačkom banjom, svi će vam pokazati zgradu koja je vlasništvo predsednika opštine, koji nema građevinsku dozvolu, koji ima apartmane, a takvih ima. Nije samo predsednik opštine, ima ih koliko hoćete i ko će sada da kontroliše?

Znači, to je privatna zgrada, bez građevinske dozvole, nigde nije evidentirana, lepo apartmani sređeni, uređeni, namešteni i tamo ima neko ko dovodi te goste, da li po preporuci, da li po oglasima itd. i takvih gostiju imate u svakom turističkom mestu koliko god hoćete. Mi pričamo o tome. Dakle, sistemski niste rešili.

Ne mislimo mi sada treba da šeta inspekcija, odnosno da šeta policija po Zlatiboru i svakom koga sretne da kaže – daj ličnu kartu. Naravno, ne, ali mora poslati… Vi odokativno možete da vidite, pričate o digitalizaciji, vi u svakom momentu valjda na klik tamo se vidi koliko je prijavljenih gostiju u Vrnjačkoj banji na Zlatiboru, na Kopaoniku, Soko banji gde god. Vi odokativno vidite, ljudi, da je to duplo više ljudi i nemojte da zatvarate oči pred nečim što je činjenica.

Mi samo pokušavamo zajedno da dođemo da vam pomognemo zajedno da dođemo do rešenja, jer taj problem koji postoji nije to problem nas ovde koji sedimo u Narodnoj skupštini, nije to problem ni nas koji odemo 10 dana u neku banju, na neku planinu itd. u Srbiji, to je problem onih ljudi koji tamo žive, to je problem lokalnih samouprava. To je problem nedostajućih sredstava u lokalnim samoupravama koje ne mogu da se naplate, a realno postoje i vi onda nama umesto da kažete – da, to je tako, pa onda možete da kažete - kada se završi legalizacija svih objekata, pa ćemo onda malo da budemo rigorozniji i da kontrolišemo, ne, vi nećete da priznate da je to tako, nego nas pravite neznalicama i objašnjavate nam kako se svako mora kad dođe u hotel upisati, pa svako može, ne svako, nego inspekcija može da kontroliše svaku knjigu gostiju itd. Ko vam o tome govori? Govorimo o crnom tržištu u turizmu. O tome govorimo, a toga ima koliko god hoćete.

Vi crno tržište i sivu ekonomiju svodite na neke… Ne znam, trenirate strogoću na pijacima gde neko prodaje nešto, ko nema para dovoljno da plati tezgu itd. Pa, to ljudi rade da preživljavaju, a ovi što prave zgrade po Vrnjačkoj banji da bi imali goste, a naplaćuju isto kao i oni koji sve uredno plaćaju i boravišne takse i poreze itd, možda čak i više, jer su njihovi apartmani luksuzniji, više se uložilo, pa onda gostu se više i pruža.

Dakle, zašto nećete da priznate tu realnost i da bar obećate da ćete učiniti nešto vi kao Vlada ako se vrati Rasim iz egzila. Recite mu koji su problemi u ministarstvu na čijem je čelu. Zašto kažem da je u egzilu? Zato što mu izgleda ministarstvo u egzilu. Nije što njega nema danas ovde, nego nema ni državnog sekretara, ni pomoćnika. Da li to ministarstvo funkcioniše?

Prošli put ste nam objasnili gde je bio, pa nije bio ovde, možda ćete i sada, da vidimo da li je na Mehovom kršu ili prepakiva kamione ili je sa Suljom Ugljaninom i u razgovoru sa ovim Savezom za Srbiju. Znate, on je sa Suljom Ugljaninom…

Ja znam da vi znate, gospodine Nedimoviću, zato hoću da mi odgovorite da li znate da su Suljo i Rasim koalicioni partneri u Bošnjačkom nacionalnom veću? Znate. Znate li da Suljo kao deo tog te koalicije otvoreno se priklanja Savezu za Srbiju. Rasim očigledno ne još otvoreno, a možda, ako znate, podelite s nama, recite nam, ostaće među nama.

Hvala, koleginice Radeta.
Ja znam. Mogu ja da vam kažem. U Moskvi je sa našim prijateljima i partnerima. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić.

Zahvaljujem.

Evo, pošto dolazim iz Soko banje, ja bih neke stvari iznela baš iz prakse.

Dobro je što je ovaj Predlog zakona daje slobodu stanodavcima da oni sami uplaćuju boravišnu taksu i nisu više dužni da sklapaju ugovore sa turističkim agencijama, odnosno organizacijama i da preko njih naplaćuje boravišne takse.

Nije tačno da turističke organizacije donose visinu boravišnih taksi. To se radi na odluci skupštine grada ili lokalne samouprave, naravno, u saradnji sa turističkom organizacijom.

Jeste problem da postoji siva ekonomije što se tiče naplate boravišne takse, međutim ovaj zakon baš i naglašava da se daje lokalnim samoupravama pravo da oni regulišu kako će da sprovedu turističku politiku na svojoj lokalnoj samoupravi i upravo turistički inspektori su ti koji će da vode računa o tome koliko je broj turista prijavljenih, a koliko nije prijavljenih. Imaju određene ingerencije turistički inspektori.

Druga stvar, uvođenjem ovih vaučera stvarno je siva ekonomija, što se tiče turizma, svedena, makar za trećinu, na minimum, jer uvođenjem vaučera vi ste uvedeni u sistem i obavezni ste da plaćate i poreze i boravišne takse i sve ostale namete koje morate da platite državi. Naravno da je to u interesu turističkih destinacija da se naplati što više boravišne takse, jer od tih sredstava lokalna samouprava izgrađuje infrastrukturu i sve ostalo, čime u stvari poboljšava turističku ponudu za svoje turiste.

Ne slažem se baš sa mišljenjem naših kolega iz radikalne stranke da se ništa nije preduzelo i da se ništa ne preduzima na suzbijanju sive ekonomije u turizmu, odnosno na smanjenju broja turista koji ne plaćaju boravišne takse.

Hvala, koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

(Neispravan mikrofon.) Zahvaljujem se, predseda-vajući.

Nakon ovih diskusija očigledno je da postoje neke dileme koje je zakonodavac i ovim zakonom pokušao da reši. Donekle su ranije rešene, ali ostaju i one koje teško da će u dogledno vreme biti uopšte rešene. O čemu se radi? Radi se o tome što zaista budžetska i turistička inspekcija imaju zakonska ovlašćenja da reaguju

kada su u pitanju naplate boravišnih taksi i kada su u pitanju drugi problemi koji se vezuju za pružanje turističkih usluga. Konkretno - prijava turista, podnošenje prijava kada su u pitanju turističke sezone i van turističke sezone i ono što postaje kao problem, a to je ta tzv. siva ili crna zona u domenu pružanja turističkih usluga.

Ono što moramo da priznamo kao činjenicu jeste sledeće – turističke inspekcije ne reaguju. Ne reaguju iz dva razloga. Prvi razlog je što se kontrolama dovodi u pitanje sama turistička destinacija, stvaraju se određene neprijatnosti korisnicima turističkih usluga i, s treće strane, zbog toga što imamo nedovoljan broj zaposlenih u turističkim službama.

Taj nedovoljan broj zaposlenih u inspekcijskim turističkim službama je generisan iz razloga što još uvek imamo na snazi uredbu o ograničavanju zapošljavanja. Naravno, sa pravom, pozdravljam da ta uredba ima neku svoju svrhu, ima neki svoj smisao kako bi se i zaštitio javni sektor, ali sa druge strane očigledno je da pojedine lokalne samouprave tamo gde se pružaju turističke usluge, pomenuli smo i Zlatibor i Vrnjačku Banju, ima ih mnogo, zaista oskudevaju sa kadrom kada su u pitanju turističke inspekcijske službe.

Sama ta činjenica koja se ne može dovoditi u sumnju ukazuje i to da se ne može reagovati na adekvatan način. Onda stvaramo jednu sliku koja zaista odudara od onoga što treba da postoji kada se neposredno i striktno primenjuju zakonske odredbe.

Na kraju, ono što je jako važno, ja se ne bih složio da je ovaj zakon loš. Ovaj zakonski predlog ima svoje potrebne kapacitete zbog kojih ga treba prihvatiti i uvažavati. Poslanička grupa SPS će sigurno u danu za glasanje podržati ovaj zakonski okvir.

Međutim, uvaženi ministre Nedimoviću, mislim da i vi delite moje mišljenje da zakonski okvir treba pojačati. Nisu...

Izvolite, nastavite.