Hvala.

Replika na komentare, odnosno na repliku našem predsedniku koji je govorio o Predlogu ovog zakona i ove rezolucije.

Ono što je ostalo nerazjašnjeno u odgovoru i u replici jeste… Naravno nesporno je valjda svakome ko je ovo pročitao da je zakon apsolutno protivustavan i da je neusklađen sa još dva sistemska zakona i da se ovakvim nekim zakonom ne može na leks specijalis način rešavati bilo kakva situacija, pogotovo ne kada je to suprotno Ustavu Republike Srbije.

Sama rezolucija vrvi od istorijski netačnih podataka i o tome je, takođe, ovde bilo reči, ali ono na šta nismo dobili odgovor, a očekujemo ga, jeste kako je uopšte došlo do toga da ova poslanička grupa bude predlagač ovih tekstova koji su izvorno i u skupštinskoj proceduri bili predlog poslanika Aleksandre Jerkov? Dakle, to nije nešto što je ona negde u nekoj emisiji ili negde u javnosti rekla. Ne, nego je to u proceduri i danas dan i ona je uporno iz sednice u sednicu ponavljala ove svoje predloge i to nije bilo na dnevnom redu.

Sada, dakle, pitamo kako je došlo na dnevni red? Da li predlagač ima saglasnost onoga čiji su ovo izvorni predlozi i da li je u redu da se u Narodnoj skupštini raspravlja o očiglednim plagijatima? Znate, ako se nešto prepiše, i to od reči do reči, ispod toga se samo napiše drugo ime, to se zove plagijat, nikako drugačije ne može da se tumači. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Za reč se javio gospodin Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine Čanak, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna navijačka pesma koja počinje rečima „došao je i taj dan“ i onda ima dve verzije, sad svako u zavisnosti od preferencija će da nastavi u sebi da peva ovu pesmu – e, došao je i taj dan danas raspravljamo o Autonomnoj pokrajini Vojvodini u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bilo je tu reči o tome kako je dobro što je jedan opozicioni predlog zakona došao na dnevni red i stvarno želim da se zahvalim gospođi Maji Gojković što je omogućila da raspravljamo o jednom opozicionom predlogu zakona.

Želim da podsetim članove ovog cenjenog doma da se u prethodnih 12 godina ovo dešavalo ili sličan slučaj je bio svega dva puta. Do 2012. godine ni jednom se nije desilo da se na dnevnom redu nađe jedan predlog bilo kog opozicionog poslanika, a od 2012. godine se to desilo dva puta. Godine 2012. je naš bivši kolega, narodni poslanik Srđan Miković, predložio Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a 2015. godine je prof. dr Dušan Milisavljević predložio Zakon o prevenciji, dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti. O tim opozicionim predlozima zakona je Narodna skupština Republike Srbije raspravljala.

Ovo je treći takav slučaj u prethodnih 12 godina i svakako je dobro što raspravljamo o ovoj temi. Tu se, naravno, javljaju određeni problemi i želeo bih da ukažem na neke činjenice. To su učinili poslanici iz jedne opozicione poslaničke grupe koji su govori o plagijatu. Rečeno je da je Predlog zakona o finansiranju Vojvodine plagijat, ali izgleda da ni ta opoziciona poslanička grupa nije više onakva kakva je bila nekada, jer nije dovoljno duboko istražila činjenično stanje u vezi ovog pitanja, jer se ne radi o plagijatu, već se radi o duplom plagijatu. Znači, radi se o duplom plagijatu.

Pošto je činjenica da su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine 20. februara 2019. godine predložili usvajanje ovog Zakona o finansiranju Vojvodine, isto je činjenica što je ranije 13. decembra 2016. godine to učinila narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov. Ima tu još jedna činjenica. Želeo bih o tome malo da govorim da bi oni poslanici koji su govorili o plagijatu videli da se tu radi o duplom plagijatu. Godine 2015, i to trećeg marta, znači godinu i po dana ranije nego što je Aleksandra Jerkov uputila u proceduru predlog identičnog zakona o kojem mi danas raspravljamo, su pokrajinski organi, znači tadašnji organi Autonomne pokrajine Vojvodine, utvrdili jedan tekst, ali taj tekst nije došao na sednicu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine zbog toga što se tadašnji predsednik Pokrajinske vlade gospodin Bojan Pajtić malo predomislio.

Ovaj tekst o kojem mi raspravljamo potiče iz 2015. godine i potiče iz Pokrajinske vlade, odnosno Pokrajinske skupštine. Taj tekst je onda malo plagirala Aleksandra Jerkov, tako da ona ne bi trebala da bude toliko uvređena kao što jeste sad prethodnih dana zbog toga što ga je Nenad Čanak plagirao. Nije to suština.

Suština je da su i Nenad Čanak i Aleksandra Jerkov plagirali jedan predlog pokrajinske Vlade iz 2015. godine. Odmah da raščistimo, u donošenju pravnih akata nema plagijata, nema plagijata kao što ima kod izrade originalnih naučnih dela, ali je činjenica da se ne radi o samostalnom tekstu zakona i pošto su tu evocirane bile uspomene na prethodne godine i bilo je i reči i o istoriji, 250 godina unazad, ja sam želeo malo da vam skrenem pažnju na neke istorijske činjenice iz bliske prošlosti.

Svakako podržavam, bez obzira na ove činjenice, što je Liga predložila ovaj zakon i svakako podržavam što mi danas možemo da razgovaramo o ovom pitanju, iako je evidentno da ovaj predlog zakona nažalost neće biti usvojen i nećemo moći da stavimo tačku na pitanje finansiranja AP Vojvodine. Znači, naša borba će se nastaviti, svih onih koji se bore za poštovanje Ustava i za šire nadležnosti AP Vojvodine. Ja se pribojavam toga da će ta borba trajati najmanje do usvajanja novog Ustava i jednostavno ne mislim da je realno da će se ovo pitanje u nekoj doglednoj budućnosti na osnovu ovog sada važećeg Ustava rešiti, ali o tom potom, videćemo, možda se desi neko čudo.

Ono što je suština, mi se 12 godina, iz Saveza vojvođanskih Mađara, borimo za usvajanje zakona o finansiranju AP Vojvodine iz jednostavnog razloga što je to ustavna obaveza, kao što je o tome već bilo reči. U toj borbi smo nekad imali saveznike, nekad smo bili usamljeni u toj borbi, nekad smo bili kažnjeni zbog toga što smo se dosledno borili za interese AP Vojvodine, ali naši stavovi nisu promenjeni. U ovih 12 godina je bilo perioda kada smo bili deo vladajućih većina raznih, bilo je perioda kada smo bili u opoziciji, ali naša viđenja u vezi finansiranja AP Vojvodine i poštovanja Ustava nisu menjana.

Kada govorimo o finansiranju Vojvodine i o poštovanju člana 184. Ustava Republike Srbije ovih prethodnih 12 godina bih mogao da podelim na tri celine. Želeo bih malo da evociram uspomene i malo da pričamo o bliskoj prošlosti.

Prvi period obuhvata svega jednu godinu, to je 2009. godina, znači pre deset godina tačno kada je ta ustavna odredba i ustavna obaveza u vezi finansiranja AP Vojvodine bila poštovana. Te jedne godine, iz jednostavnog razloga što je te godine, odnosno prethodne godine, krajem prethodne godine, krajem 2008. godine bio poklonjen NIS Ruskoj Federaciji i iz tih sredstava je Vojvodina budžetom za 2009. godinu dobila onaj iznos koji joj pripada na osnovu Ustava, znači 7% i 3/7 od tih 7% za kapitalne rashode na području AP Vojvodine.

Posle, od 2009. godine pa sve do 2013. godine ni dinara, a ni reči nije moglo biti o tome da se ustavna obaveza u vezi finansiranja Vojvodine poštuje. Da podsetim javnost, to je period kada je stožer vladajuće koalicije činila Demokratska stranka. Znači, vrlo je simpatično što poslanici DS, konkretno Aleksandra Jerkov, predlažu 2016. godine zakon o finansiranju Vojvodine, ali su imali nekoliko godina kada su to mogli da učine i da taj posao i Vlada i Skupština Srbije završe, ali jednostavno nije bilo političke hrabrosti, nije bilo političke volje za to.

Šta više, baš suprotno, to je taj period od 2009. do 2013. godine kada je tadašnji predsednik Republike gospodin Boris Tadić govorio o tome da je nemoguće, gospodin Čanak se seća toga sigurno, da je nemoguće, necelishodno, nenormalno da postoji dva sistema 100 kilometara jedan od drugog, da voz od Novog Sada do Beograda stiže za sat vremena i da je nenormalno da u tih sat vremena mi imamo dva sistema. Znači, to je taj period vladavine DS i Borisa Tadića, kada ni reči nije moglo biti o tome da se usvoji Zakon o finansiranju Vojvodine i da se poštuje ta ustavna obaveza.

Bilo je drugih aktera tadašnje vladajuće većine koji su govorili o tome da se gradi autoput i da zbog izgradnje tog autoputa mi stanovnici sa područja AP Vojvodine treba da budemo srećni i time treba da se zadovoljimo.

Postojala je još jedna klasična rečenica iz vladavine DS u tom periodu, a ta čuvena magična rečenica je uvek glasila kada smo tražili da se finansira bilo koji projekat na području AP Vojvodine, imate vi Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, obratite se tom Fondu za kapitalna ulaganja Pokrajine i tamo se namirite.

Znači, nema ni govora o tome da se bilo koji projekat na području AP Vojvodine finansira iz republičkih sredstava, znači od tih 7% i tri sedmine. Ne samo da je stav DS u to vreme bio takav nego se početkom 2010. godine desilo nešto što je nezabeleženo u istoriji modernog parlamentarizma u Republici Srbiji. Srećom, ni od tada se tako nešto nije dogodilo.

Početkom 2010. godine se desilo sledeće – poslanici SVM su glasali protiv Predloga budžeta za 2010. godinu u istom ovom domu, u Narodnoj skupštini. Tada smo mi nažalost ostali sami po tom pitanju. Tada je, ako se sećate, vladajuća većina brojila svega 128 članova, dosta je bila tanka, ali pošto sada nisu prisutni ne bih želeo da kažem zahvaljujući kome je taj budžet ipak usvojen, taj budžet apsolutno protivustavan. Nakon toga je SVM na vrlo nečovečan način kažnjen. Kažnjen je tako što je bilo predloženo da se u Subotici razreše svi naši lokalni funkcioneri.

U onoj lokalnoj samoupravi, koja je za Mađare možda najvažnija u Srbiji, a zbog toga što je to moglo tamo biti izvedeno i zbog toga što u toj lokalnoj samoupravi više od 80% stanovništva čine Mađari, a radi se o Senti, razrešen je tadašnji predsednik opštine, gospodin Zoltan Pek koji je danas naš kolega tu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. On je do 14. februara 2010. godine bio predsednik opštine Senta i u režiji DS iz jednostavne odmazde bio je razrešen tog 14. februara 2010. godine, ne zbog toga što koalicija nije funkcionisala, ne zbog toga što nije na čestit način obavljao funkciju predsednika opštine Senta, nego zbog toga što mi nismo želeli da podržimo budžet protivustavan Republike Srbije za 2010. godinu.

To je bio taj drugi period u vezi finansiranja, odnosno ne finansiranja AP Vojvodine. Treći period računamo od 2014. godine, od tada ima sredstava u republičkom budžetu za neka važna pitanja, za neke važne projekte za područje AP Vojvodine i možemo da se dogovorimo sa SNS o tome da se finansiraju važni projekti u Vojvodini. Tu ću da istaknem samo dva projekta iz Subotice koji se završavaju decenijama. To traje decenijama zbog toga što do 2014. godine ni dinara za to nije bilo iz republičke kase. Radi se o adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i o Ipsilon kraku, znači o obilaznici oko Subotice.

U ove četiri godine samo iz republičkog budžeta za ta dva projekta je izdvojeno 28,3 miliona dinara. Ipsilon krak bi trebao da se završi do kraja ove godine, a zgrada Narodnog pozorišta najverovatnije sledeće godine. Ipsilon krak se gradi 35 godina, a ove godine ćemo doći u situaciju da se taj projekat završi. On je izuzetno bitan ne samo za Subotičane, nego i za privredu Subotice i šireg našeg regiona.

Mislim da je korisno o ovim činjenicama govoriti i sve ono što sam rekao i u vezi plagijata i u vezi ovih etapa, u vezi finansiranja Vojvodine su istorijske činjenice, proverljive istorijske činjenice i brojke, ali je dobro, kao što sam rekao da je LSV predložila ovaj tekst i što ćemo danas i narednih dana o tom tekstu govoriti.

Pošto mi nikada nismo, niti ćemo ikada glasati protiv Vojvodine ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi ćemo u danu za glasanje svakako da podržimo ovaj Predlog zakona o finansiranju Vojvodine iako su u pravu oni koji kažu da ovaj tekst baš zbog toga o čemu sam govorio, što je nastao pre četiri godine, ne bi bio u ovakvoj formi danas primenjiv, jer su u međuvremenu doneti neki zakoni.

Da postoji politička volja za usvajanje ovog predloga zakona, mi bismo svakako podneli amandmane, ali pošto je evidentno da ovaj zakon neće biti usvojen, mi te amandmane nismo predložili i nismo ulazili u te detalje, ali ćemo svakako podržati ovaj predlog zakona i nadam se da nećemo biti jedini. Nadam se da će i predlagač da glasa za svoj zakon, možda se tu nađe još neko. Svakako, mislim da je dobro što će ovih nekoliko dana biti posvećeni AP Vojvodini. Hvala.

Hvala gospodine Pastor.
Reč ima Milorad Mirčić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava o predlogu LSV je u svakom slučaju trebala na osnovu odluke da se u dnevnom redu i treba da bude ozbiljna. Nakon izlaganja gospodina Pastora mi ovde prisustvujemo jednoj veoma čudnoj situaciji.

Doktor Vojislav Šešelj je istakao argumentaciju vezano za obrazloženje i sam predlog koji je izneo ovlašćeni predstavnik, pri tome ukazao na nepobitne činjenice da je ovo u stvari plagijat koji je prepisan od Aleksandre Jerkov. Čovek može nekako da prihvati da je to urađeno iz namere da se kad-tad stavi na dnevni red ovakva jedna tačka kao što je ova, međutim sada smo svedoci da je u stvari Aleksandra Jerkov plagijator. Ona je prepisala, odnosno ukrala ideju, a samim tim i tekst predloga od Skupštine Vojvodine, odnosno nacrt predloga Skupštine Vojvodine i ovo sada potpuno poprima neke čudne obrise blago rečeno.

Mi sada treba da raspravljamo ozbiljno oko ustupanja dela prihoda, kako ovde zahtevaju, AP Vojvodini, a u stvari ni sam predlagač nije originalan u svojim predlozima. Kada bi eventualno mogla ovoj sednici da prisustvuje i ona koja je 2016. godine predložila, a ni ona nije originalni predlagač.

Stoga, shodno članu 68. predlažem da se formira jedna komisija koja će utvrditi šta je i kakav je originalni tekst ovog predloga i ko je taj koji je originalni predlagač da bi ovo moglo da bude na neki način ozbiljna rasprava? Ovako se vrtimo oko rasprave o plagijatima. Niti Nenad Čanak zna šta predlaže, niti zna Aleksandra Jerkov. Sada čujemo, možda je eventualno originalni tvorac ovog nacrta predloga Skupština AP Vojvodine, pa da zamolimo da odložimo ovu sednicu, formiramo komisiju da ta komisija utvrdi ko je originalni predlagač.

Hvala kolega Mirčiću, hvala na vašim predlozima.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Imate pravo da zatražite i predložite formiranje anketnog odbora, ali nemamo pravo za formiranje bilo kakve komisije, pogotovo tokom ove sednice. To možete da predložiti, niko vam ne brani, ali mislim da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o mojoj povredi? (Da.)
Imate pravo da predložite to, dajte predlog, znate procedure, ne možemo sada o tome raspravljati na ovoj sednici gde imamo jasno definisane tačke dnevnog reda. Imate proceduru po kojoj možete to da predložite, pa ako Narodna skupština to izglasa i odobri, onda ćemo razgovarati o tome. Hvala.
Reč ima ovlašćeni predlagač, gospodine Nenad Čanak. Izvolite.

Zaista mi je neverovatno da smo od ozbiljne rasprave došli ponovo u zamku ovakvih nesporazuma. Činjenica je ako je toliko značajno ko je autor teksta ovog predloga, da prvo i pre svega plagijat se odnosi na neko naučno delo ili umetničko delo ili šta tako. Ovo sasvim sigurno nije ni jedno ni drugo.

Ovaj tekst konkretan je prvi put promovisan 20. februara 2015. godine na konferenciji za štampu u Pokrajinskoj vladi, gde je pokrajinski sekretar za finansije gospodin Zoran Radoman tadašnji govorio o ovom tekstu razmatrajući ideju o formiranju pokrajinske poreske uprave.

Taj tekst je dakle tada promovisan kao koaliciono usaglašeni tekst SVM, LSV i DS koji su tada činili većinu u Pokrajinskom parlamentu. Znači, to je taj tekst. Posle toga je taj tekst, obzirom da je tadašnji predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić povukao taj tekst zbog svojih nesporazuma unutar stranačke strukture DS tog vremena.

I došli smo toga da taj vrlo upotrebljiv, usaglašen i, uzgred, budi rečeno, ja sam u samom uvodu govorio da je taj tekst prošao kroz mnogo ruku i da je balansiran i da nije ono što je spisak želja LSV, nego jedan izbalansiran tekst usaglašen sa drugim političkim subjektima. Taj isti tekst je onda poslanica Jerkov dr Aleksandra predlagala nije prihvaćen. Nisam video nijedan razlog zašto ga ne bi LSV koja je bila članica te iste koalicije koja je usaglašavala sa DS i SVM, uradila ono što je inače trebao da uradi predsednik Izvršnog veća, u tom trenutku Pajtić dr Bojan, jer je to uradila pokrajinska administracija i postigla saglasnost svih članova vladajuće koalicije.

Dakle, zbog samovolje tadašnjeg predsednika Izvršnog veća smo došli, tj. pokrajinske vlade, ne znam šta je bilo u tom trenutku, smo došli u poziciju da jedan vrlo upotrebljiv zakonski predlog bude povučen. Zbog toga, nemam nikakvu nameru da se raspravljam o bilo kakvom plagijatu, jer ovaj predlog pripada isto onoliko DS koliko i SVM i LSV. Predlaže ga ko god hoće, a mi smo, uzgred budi rečeno, koleginica Olena Papuga je razgovarala sa Aleksandrom Jerkov na tu temu i dobila njenu saglasnost.

Dakle, to su sve apsolutno priče koje služe samo o tome da se skrene pažnja sa suštine priče, a priča nije o Vojvodini, nego je priča o poštovanju Ustava i ustavnog zakona koji insistira na tome da se ovaj zakon, dakle zakon o finansiranju Vojvodine donese do 31. decembra 2008. godine, a sada je 20. mart 2019. godine. O tome se trenutno radi u ovom delu. O ovome, o rezoluciji o Vojvodini, to je nešto drugo.

Iskoristio bih priliku kad sam već uzeo reč, da kažem par reči gospodinu Bajatoviću obzirom da je izneo nekoliko stvari koje bih morao da ga podsetim.

Prvo, pitanje teritorija koja ste spominjali, stanovništva, itd. i ustavnog okvira, gospodine Bajatoviću, je definisano članom 12. Ustava Republike Srbije - državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Dakle, ponoviću, državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku samoupravu. Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. To je prva stvar.

Druga stvar, član 182. - autonomne pokrajine su autonomne, teritorijalne zajednice osnovane Ustavom u kome građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Dakle, teritorijalne zajednice. Pošto je u pitanju teritorijalna zajednica, a Vojvodina to jeste, jer je taksativno nabrojana u Ustavu, vaše primedbe o tome da teritorija kada je spominjemo u ovome, u rezoluciji i u zakonu, nije protivustavna ili neustavna kategorija, nego baš naprotiv.

Cela priča ovde je o tome da govorimo o onome što treba učiniti da bi se usaglasio položaj Vojvodine sa Ustavom, a ne da bi se sa njega izlazilo. Dakle, ne treba braniti Ustav od nas koji smo ga napadali dok je bilo za vremena od vas koji ste ga usvojili u tom trenutku, smatrajući da će on ne znam šta postići. U krajnjoj liniji, ako se ja dobro sećam, u tom trenutku je glavna prednost ovoga Ustava bila ta što će se lakše menjati. Nažalost, pokazalo se da to nije do kraja tako.

Drugo, vi ste Vojvodinu vezali, njen prosperitet sedamdesetih godina za tržište od 22 miliona ljudi, ako sam dobro razumeo vaše izlaganje. Međutim, nemojmo zaboraviti da EU ima 800 miliona ljudi i kao tržište je naravno daleko moćnija. Ali, da bi se uopšte išlo prema EU mora se imati u pameti da je pitanje pravne države jedno od najosnovnijih pitanja koja EU postavlja. Tu kolega Orlić može da potvrdi, da na svakom razgovoru o pristupanju EU se spominje pitanje pravne države. Dakle, države koja se zasniva na poštovanju prava.

Država koja deset godina ne ispoštuje sopstveni Ustav u domenu donošenja Zakona o finansiranju Vojvodine, stalno ima kamen u cipeli koji je dovodi poziciju da ima problem. Ja u tom smislu govorim da je za Vojvodinu i celu Srbiju izuzetno značajno da ovaj zakon bude donesen ili da se promeni Ustav, pa da onda to ne važi, ali nešto se mora uraditi.

Još jedna stvar. Spomenuli ste da Novi Sad ima poresku upravu. To je samo poreska jedinica u Novom Sadu. Nema poresku upravu. To je vrlo bitna razlika. Hvala lepo.

Hvala gospodine Čanak.
Pravo na repliku, Dušan Bajatović. Izvolite.

Hvala za priliku da odgovorim gospodine Čanak.

Vraćam se na ono što sam vam rekao, kada vi, čak i vi, čitate srpski Ustav ili Ustav Republike Srbije, to je to. Ali, način na koji vi koristite, podsetiću vas, kada je dat predlog statuta AP Vojvodine, počinjao je tekst – na osnovu prava građana i građanki Vojvodine. Ne može.

Iz tekstova koje vi imate, posle smo mi popravili na osnovu Ustava Srbije, to je bio prvi amandman SPS. Zato i pokušavam da vas upozorim. Način na koji vi u vašim aktima, koji je u programu vašem, spominjete teritoriju Vojvodine, to je neka federalna jedinica u Srbiji, tako ispada.

Dalje, ako vi uvažavate Republiku Srbiju, a Ustavni sud da svoje mišljenje, pa neka je i DSS podneo predlog, i očito je da su vaši predlozi u stavovima 7, 8, 9, 10. i 11. već ocenjeni od strane Ustavnog suda i vi taj tekst, koji se provlači godinama, ponovo predlažete Skupštini Republike Srbije, a pretpostavljam da je veliki broj poslanika, makar iz Vojvodine, pročitao mišljenje Ustavnog suda, jer nemamo drugu instancu koja to može da tumači osim Ustavnog suda. Vi ponovo nama, evo, ja sam isto za autonomiju, vi nama ponovo date tekst koji je od strane Ustavnog suda ocenjen kao protivustavan i mi treba o njemu ponovo da odlučujemo.

Današnju sednicu sam krajnje dobronamerno shvatio politički i zato sam i rekao da je dobro što je to skupštinska većina podržala, da se i to pitanje koje visi negde u vazduhu, i pored toga što je otvoreno pitanje Kosova i Metohije, a biće da je to važnije. Potencijalne izmene Ustava će sigurno biti važno pitanje, ali kada dođe na dnevni red, sigurno da nam se postavlja pitanje šta ćemo sa Republikom Srpskom, sa Rezolucijom 1244, Dejtonskim sporazumom, drugim domaćim zadacima.

Dakle, ono što ja vama sporim, nije ideja da budemo lokal patriote, nije ideja da stvorimo srednji nivo vlasti, nije ideja da sačuvamo autonomiju Vojvodine, makar se mi istorijski razlikovali…

(Predsedavajući: Hvala.)

…samo jedan sekund, ideja je što vi to radite na pogrešan način. Vi nama drugima, koji želimo da postignemo ciljeve malo drugačije, oduzimate priliku vrstom inicijative koja je suprotna, bar po Ustavnom sudu Republike Srbije, onome što piše u Ustavu Republike Srbije i to se ponavlja godinama.

Hvala gospodine Bajatoviću.
Gospodin Nenad Čanak, izvolite.