Hvala dr Babiću.
Pošto nema više prijavljenih za reč, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu po predlozima akata iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.
Reč ima gospodin Dragan Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, juče celi dan i danas ćemo verovatno potrošiti na raspravu o Predlogu zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine i o Deklaraciji Vojvodine. Trenutno u sali ne vidim gospodina Čanka, koji je prvi potpisnik ovog predloga, ali su tu koleginice Papuga i Lazić, pa ćemo moći dosta toga o ovome da kažemo.

Utisak je, poštovane koleginice, a pokušao sam pažljivo da vas slušam juče ceo dan, sa vašim predlogom da je običan građanin koji živi u Vojvodini ili živi negde u Šumadiji, a pominjana je ovde i Šumadija, negde u mom komšiluku odakle ja dolazim, potpuno u najmanju ruku zbunjen sa time šta ovaj zakon treba njemu da donese u nekom svakodnevnom životu i da li će neko u nekoj maloj opštini u Vojvodini, Malom Iđošu ili bilo gde drugde živeti bolje da se ovaj zakon danas ili sutra usvoji u Narodnoj skupštini. Moje duboko mišljenje je da neće. Ja se bojim da je ovaj predlog samo nešto što će doneti da jedna administracija koja se sada finansira od svih nas građana Srbije, budžeta Republike Srbije, iz Beograda, a vi ovim tekstom imate želju da ona bude u Novom Sadu i da u stvari taj novac se samo, a sve svodi u stvari na suštinu ko će kontrolisati novac građana Srbije ili Vojvodine, da će se on raspoređivati iz Novog Sada.

Vi ste u uvodnom delu juče dosta argumentovano govorili šta je to što Vojvodini treba uraditi i sa time slažem. Naravno, ključni argument su putevi, zaštita životne sredine, pitka voda i otpadne vode, kao najveći problem, ali to je veliki problem ne samo Vojvodine već i čitavog dela Srbije i taj argument mogu da razumem.

Ono što je ovde meni problematično jeste izjava vašeg kolege gospodina Čanka da bi sve bolje funkcionisalo da se, ne znam, Penzijski fond nalazi u Novom Sadu, da putevi imaju posebno javno preduzeće u Novom Sadu. Da li to znači da vi iskreno verujete da bi penzije u Vojvodini bile veće da imamo poseban penzijski fond Vojvodine, a da nije deo Penzijskog fonda Srbije. Naravno da je svakome jasno da to tako ne bilo. Ako neki ljudi koji danas obavljaju određene funkcije ne rade dobro, potrebno je njih smeniti, a ni na koji način ne ugrožavati jedinstvo Republike Srbije.

Takođe, ono što je meni zaparalo uši, što moram da vam kažem, uvažena koleginice, jeste kada smo pominjali puteve, na primer. Građani Srbije se dobro sećaju da ste vi u vlasti na teritoriji Vojvodine, a dobrim delom ste i podržavali republičku vlast od 2000. godine, pa na ovamo, sećaju se, kad je trebala da se radi koncesija za autoput Horgoš-Požega, da ste vi i vaše kolege iz LSV svim načinima pokušavali da se ta koncesija sruši. Ona je na kraju srušena, a ja bih da podsetim građane, koji prate ovaj tv prenos, da je ta koncesija prošla za vreme prve Koštuničine vlade, mi bi danas imali i autoput Horgoš-Požega.

Zašto ovo pominjem? Samo pominjem iz jednog razloga što je sada svima jasno da se državni putevi mogu finansirati samo sredstvima Republike i mi nemamo ništa protiv, kad kažem koji dolazimo iz centralne Srbije, Šumadije, da se finansira iz budžeta i kreditima gde će država Srbija dati garancije i put Novi Sad-Ruma i odavde autoput od Beograda ka Zrenjaninu. Niko nema ništa protiv toga, ali nemojte nam onda vi spočitavati kada hoćemo da radimo celovite projekte na način kako ste to spočitavali oko izgradnje autoputa, odnosno koncesije za Horgoš-Požega.

Bojim se da ovakvi zakoni koji dolaze u Skupštinu Srbije, gde smo mi pokušali da razumemo juče ko je u stvari autor ovog zakona, da li je to DS koja je u tom trenutku držala čelne funkcije u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, da li je gospođica Jerkov, da li ste vi, ali mi raspravljamo o potpisima koji su ovde ispred nas i iskreno se nadam… Ovde je gospodin Pastor juče rekao da ne postoji politička volja da se ovakav zakon usvoji. Ja mislim da postoji politička volja da se usvoji pravičan zakon o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodina, ali da ne postoji politička volja da se usvoji ovakav tekst, koji je po mnogo čemu nakaradan, koji treba ispraviti i treba ga vratiti, po meni, u Autonomnu pokrajinu Vojvodina, da se jedan celovit tekst usvoji i da kao takav tekst, jedan prečišćen, dođe ovde pred poslanike Narodne skupštine koji bi mogli da usvojimo. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima Nada Lazić, ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Samo da napomenem, da ne ulazim u detalje oko puteva itd. Cela zamisao je da se poštuje Ustav, odnosno zakon o tome da se ovakva vrsta zakona, da li će se on zvati zakon o finansiranju nadležnosti ili nekako drugačije, ali da se ovo pitanje reši.

Da podsetim, i ovaj predlog zakona, Izvršno veće Autonomne pokrajine vojvodine je svojevremeno napravilo. Bilo je raznih pokušaja da se nivoi pokrajinski i republički dogovore, bez obzira koja je vladajuća garnitura bila na vlasti. U to uopšte ne ulazim. Čak i sadašnji predsednik Pokrajinske vlade je izjavio da se stiču uslovi da se ovaj zakon, odnosno da se pitanje finansiranja Autonomne pokrajine Vojvodine reši. Znači, definitivno bi ono moralo da se na neki način, nekim zakonom, jer je Ustav rekao da se takva stvar rešava posebnim zakonom.

Nažalost, ono što mi stalno pitamo – otkud je i tih 7% nastalo kao model, odnosno kao suma koja se prenosi Autonomnoj pokrajini Vojvodini? Sada uplaćujemo svi u jednu zajedničku kasu, a onda se autonomnoj pokrajini vraća tih 7% i nešto malo ima sredstava, odnosno izvornih prihoda. To su problemi oko kojih se mi ovde, imam utisak, ne razumemo. Ne tražimo ni od kog ništa da nam daje, samo tražimo da se manje uzima i da je tih 7% kamen spoticanja, a zbog čega smo mi došli u ovu situaciju da danas razgovaramo. Dobro je da razgovaramo.

Bilo je pokušaja da se sa oba nivoa i pokrajinskog i republičkog razgovara na ovu temu. Zato su bile formirane radne grupe u različitim fazama ministrovanja, tako da kažem, različitih ministara finansija i gospodin Vujović, podsetiću vas, je rekao da ne postoje ni profesionalni, ni ekonomski razlozi da se ovakav jedan zakon ne donese, ali da sve zavisi od političke volje.

Mi danas pričamo o tome i ja bih želela i volela bih da je ovde nastalo mnogo amandmana na ovaj zakon. Niko nije rekao da je ovo zakucani tekst koji mora takav kao takav da prođe, ali je potrebno o tome razgovarati, jer je to praktično uvod u decentralizaciju, čini mi se, i priču o decentralizaciji. Ne kažemo mi da jednoj Šumadiji ili nekom drugom kraju Srbije treba nešto uzeti. Želimo da se o tome otvori debata i da se to pitanje reši, jer je činjenica da lokalne samouprave imaju isti problem zbog istog zakona, odnosno to je taj Zakon o budžetskom sistemu i da su lokalnim samoupravama smanjena sredstva koja dobijaju iz budžeta i normalno okviri su im smanjeni za funkcionisanje kada je u pitanju komunalna delatnost i bilo šta što je u vezi funkcionisanja lokalnih samouprava. Oni svi imaju problem zbog toga, i to je prosto prilika da se o toj temi govori i da se ta pitanja pokušaju razrešiti.

Hvala, koleginice Lazić.
Gospodin Jovanović ima pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospođo Lazić, retka je prilika da se politički sa nečim složim sa vama, ali ono oko čega bih mogao da se složim danas jeste da je nama potreban, pre svega, nov Zakon o finansiranju gradova i opština. Kao narodni poslanik sam više puta, ovde i u onoj tamo staroj zgradi, govorio da je nešto što je nama ostalo od Mlađana Dinkića, kao njegova tekovina, i potrebno je hitno promeniti. To je identično za bilo koji grad u Vojvodini i u centralnoj Srbiji. Uopšte ni dan danas ne znamo jasne kriterijume i parametre po kojim osnovama grad jedan veličine Loznice dobija toliko novca, a ista veličina grada, na primer, Čačka dobija tri puta manje. To su sada određena pitanja.

Ako nešto dobro što može da proistekne iz današnje, jučerašnje rasprave jeste, meni je žao što ministar Nedimović nije sa nama, ali što može da prenese na Vladu Republike Srbije, da je nama hitno potreban nov Zakon o finansiranju gradova i opština, ali zbog građana Srbije, voleo bih da sam juče u toku dana ili danas, ako imate konkretne podatke, da nam lepo kažete u 2018. godini, koja je iza nas, koliko je, ako imate egzaktne podatke, uloženo u Autonomnu pokrajinu Vojvodina iz budžeta Republike Srbije. Mi sa ove leve strane smatramo da je uloženo mnogo, mnogo, mnogo više od tih 7% kroz direktne investicije, a koje vi uopšte ne uzimate u tih 7%, a da ne pominjemo sada izgradnju pruge, puteva i svega ostaloga.

Juče je ministar pominjao Kancelariju za javna ulaganja koja ulaže u svaku opštinu. Sada se vraćam na prvi deo ove moje priče. Bolje je da lokalne samouprave stave šta je njima prioritet i da imaju više novca u lokalnom budžetu, nego da čekaju od bilo koga sa pokrajinskog ili republičkog nivoa.

Bolje je i tako ako imate u ovom trenutku nedostajuća sredstva. Znači, zaključak je, nama je potreban pre svega politički dogovor da se donese nov zakon o finansiranju gradova i opština na nivou cele Srbije i potreban nam je jedan celovit zakon usvojen na Skupštine AP Vojvodine, o kojem ćemo se mi ovde kao Narodna skupština izjašnjavati. Hvala.

Hvala kolega Jovanoviću.
Gospođo Lazić, mogu da vam dam repliku. Izvolite.
Pravo na repliku.

Samo da kratko kažem, kada spominjete pruge i puteve i finansiranje, to su putevi od državnog značaja. O tome govorim. Naglasila sam da nivo opštinskih puteva, samo 11 opštinskih puteva u AP Vojvodini postoji, što je daleko manje od onih u unutrašnjosti Srbije, odnosno u ostatku Srbije i daleko, daleko manje od onih u regionu. To je ono što je nama veliki problem. Ono što se gradi, niko te ne spori, pruga prema Budimpešti ili autoputevi. To je nešto što je država. Mi smo deo države. Mi se nismo otcepili, ako tako mogu da kažem. Suludo je i razmišljati o tako nečemu. Hoću da kažem da su to putevi tog nivoa.

Drugo, kada je u pitanju finansiranje opština, tu se potpuno slažem sa vama. Ako se sećate kada je bilo usvajanje budžeta za prošlu godinu, imate poziciju nenamenska sredstva koja se dodeljuju opštinama. I tada sam potegla pitanje – koji su kriterijumi na osnovu kojih se opštinama nenamenski dodeljuju sredstva? U prevodu to znači sredstva koja mogu da potroše na bilo šta. Tu po meni nije bilo nekakve ravnomernosti kada je u pitanju razvijenost opština. Neke opštine koje spadaju u kategoriju razvijenijih dobile su recimo više sredstava nego recimo jedan Alibunar koji je opština devastirana.

To želimo i slažem se sa vama da kriterijume treba napraviti, zakon treba promeniti, da se to jedanput razreši na pravi način. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći govornik je poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Postoje dva budžetska leks specijalisa. Jedan je za nadležnosti Pokrajine Vojvodine od 7% i drugi je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju od 5%. Slažem se da i jedan i drugi treba ispunjavati u propisanom obimu. Nisam pratio i ne znam u kom procentu se ispunjavaju obaveze za obavljanje nadležnosti Pokrajine Vojvodine, da li je to 7% ili manje u odnosu na ukupne budžetske poreske prihode, ali vrlo dobro znam da ovaj drugi budžetski leks specijalist se uopšte ne ispunjava, a on se dotiče i poljoprivrednika na teritoriji AP Vojvodine.

Prema tome, zalažem se da se ista rasprava kao što je ova rasprava otvori i u vezi realizacije Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer mi po osnovu izmena i dopuna tog zakona imamo stalno obezbeđenje manje od 5% budžetskih poreskih prihoda za potrebe poljoprivrede i sela u Srbiji.

U prvom navratu to smanjenje je bilo zbog toga što su smanjenje subvencije sa 100 ha na 20 ha u biljnoj proizvodnji. U drugoj godini smanjene su subvencije sa 12.000 dinara na 4.000 dinara po ha. U trećoj godini došlo je do izmene tumačenja člana koji ukazuje za šta se odnose ta sredstva, pa umesto za budžetske potrebe podsticaja poljoprivrede i sela uneto je da je to za budžet ministarstva. Nigde u svetu, a konsultovao sam i eksperta FAO-a, kao organizacije za poljoprivredu i hranu, ne smatra se podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju deo koji se objektivno nužno izdvaja za finansiranje aktivnosti Ministarstva poljoprivrede kao što su plate, putni troškovi i sva ostala davanja koja su nužno potrebna za funkcionisanje ministarstva poljoprivrede u svakoj zemlji.

Ono što posebno želim da istaknem je da imamo zdravorazumskih neprihvatljivih budžetskih prihoda. Jedan od tih prihoda jeste i uvođenje takse za javne servise, koja se plaća i za objekte za uzgoj stoke ukoliko u njima postoji i električno brojilo, a znamo da u takvim objektima se ne gleda televizija. Takođe i za brojila na banderama ukoliko to brojilo služi za obezbeđenje električne energije za električne pumpe za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka, plastenika, cvetnjaka itd.

To su troškovi koji zaista neosnovano opterećuju poljoprivrednike. Izgleda da je to malo, ali ne mora da znači jer ima poljoprivrednika koji imaju po sedam dubinskih bunara, zatim poljoprivrednika koji pored toga plaćaju TV pretplatu za objekat za stoku i za kuću u kojoj žive članovi tog domaćinstva.

Najzad, ono što je posebno značajno istaći jeste u kom to roku država treba da izmiri svoje obaveze prema poljoprivrednicima, jer ako poljoprivrednik zakasni u plaćanju poreza po svom rešenju svaki dan preko 15. februara, 15. maja, 15. avgusta, 15. novembra njemu teče zatezna kamata, što je tačno, ali nema zatezne kamate za isplate iz budžeta Ministarstva poljoprivrede po osnovu podsticaja, subvencija, iako država propisuje da je zakonski rok za plaćanje svih obaveza u međusobnim potraživanjima 45 dana. Hvala.