Poštovana predsednice, poštovani ministre Nedimoviću, poštovani predlagači zakona, uvaženi narodni poslanici, ja bih, pre svega, dao punu podršku predsednici Skupštine što je ovu temu stavila na dnevni red, time dokazujemo da raspravljamo o svim ključnim pitanjima u ovoj zemlji na jedan demokratski i principijelan način, takođe, Ligi socijaldemokrata Vojvodine, koji su pokrenuli ovu inicijativu.

Kad sam jutros krenuo na put da dođem na zasedanje, moje komšije su me pitale kako sam mogao da glasam da o ovome raspravlja u Skupštini. Ja sam ih zamolio da sačekaju današnje zasedanje i da pogledaju moje obrazloženje zašto sam to učinio.

Prvo, mislim da smo juče i danas dokazali da smo Skupština koja na demokratski način, principijelan način, sa različitim stavovima, mišljenjima, dijametralno suprotnim, možemo razgovarati na pristojan i kulturan način. To je vrednost ovog parlamenta.

U vezi sa zakonom i rezolucijom, mislim da je jako dobro da raspravimo i zbog toga da znamo šta je AP Vojvodina, koja autonomija, koji okvir i ona će postojati ali u okviru Ustava Republike Srbije.

Lično mislim da smo dokazali sa argumentima od unazad vekova do novijeg vremena u koje sam ja živeo, u vreme razvoja socijalističkih odnosa, u vreme razvoja posle devedesetih godina i u ovom vremenu o kojem sada govorimo. Mogu da procenim da je to različito viđenje i sa mnogim stvarima koje su ovi diskutanti izneli ja se u potpunosti slažem i mislim da iz takvog dijaloga mogu da se izvuku pravi stavovi kako i na koji način da regulišemo pitanje autonomije.

Drugi razlog je da se razumeju sve te specifičnosti autonomije, posebno AP Vojvodine. Ja takođe šire neću govoriti, ali ovde je bilo jako puno reči o tome i sa mnogim stvarima koje su ovde izneli i uvaženi profesori i narodni poslanici, političari itd. ja se mogu složiti, sa jednim delom verovatno ne. Ali specifičnost Vojvodine mora da se iskaže. Mora da se definiše sasvim drugačije nego to što i naš Ustav govori i verovatno drugačije nego što je sada.

I, treća dimenzija o kojoj želim da kažem, zbog čega sam prihvatio da se o ovome razgovara, to je pitanje Ustava. Ja lično mislimo da mi moramo zadužiti dve vlade. Ovaj parlament da utvrdi precizno da su u obavezi dve vlade, time se slažem sa inicijativom gospodina Mirovića, predsednika pokrajinske Vlade, da moraju sesti da se dogovore, da se stvore preduslovi da se o ovome priča, da se stvore preduslovi da možemo jedan ovakav zakon usvojiti. Mi to sada ne možemo, bez obzira što je Odbor za ustavna pitanja rekao da je zakon u skladu sa Ustavom. Pretpostavke ne postoje.

Lično mislim da je to prihvatljivo i moramo zaključiti tako da, odnosno da i sam Vlada zaključi i jedna i druga, da sednu i da posvete posebnu pažnju pitanjima ustavnih promena, ne samo zbog ovoga nego zbog mnogih stvari koje bi mi, a verovatno će to predsednica i staviti na dnevni red, ako da neko inicijativu, da raspravljamo kao što raspravljamo danas o ovome. Iz tih ja sam i podržao stavove Vlade Republike Srbije. Ne može se o ovome raspravljati, razgovarati, ne može se nešto ovako usvojiti a da se određene pretpostavke koje je Vlada iznela u svojim viđenjima naglasiti.

Isto tako, lično mislim da bi bilo jako dobro da se prihvati inicijativa, odnosno stav kako sam rekao predsednika pokrajinske Vlade, da se posebna sednica posvetim ovim pitanjima jedne i druge vlade, obzirom da obadve vlade funkcionišu dobro i da imaju međusobnog razumevanja. Posebno želim da kažem razlog zbog čega mi ne možemo da prihvatimo ovakav zakon. Lično mislim, ovakva pitanja kao što je ovaj zakon, a i mnogi drugi, mnogi drugi problemi, ne možemo rešavati dok se ne reši pitanje kosovskog problema.

Iz tih razloga punu podršku da damo predsedniku Republike koji radi na tome da se kosovski problem reši na način kako je to i predložio. Ne možemo mi da rešimo neko pitanje koje, pri tome da se menja Ustav. Mi Ustav ne možemo menjati dok se to pitanje ne reši.

Iz tih razloga moja zalaganja u tom smeru, a izražavam i stav poslaničke grupe da na taj način pokušamo doći do pretpostavke da se ovakva pitanja mogu rešavati.

Iz tih razloga i mnogih drugih koji su ovde izneti, naša poslanička grupa, odnosno poslanička grupa PUPS, neće moći dati podršku Predlogu zakona i Rezoluciju koju je podnela LSV. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem vama.
Reč ima Vladimir Marinković. Izvolite.
Prijavite se molim vas.

Hvala uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Složio bih se sa većinom svojih kolega ovde u parlamentu, da je dobra stvar što ste odlučili, kao predsednik Narodne skupštine da stavite na dnevni red, ovako važnu temu, kao što je Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini i naravno na taj način izrazili puni demokratski kapacitet i naše većine i vas, kao predsednika Narodne skupštine i želju i volju za dijalogom u parlamentu o ključnim stvarima za razvoj naše zemlje i za budućnost naše zemlje.

Čuli smo različita viđenja, a imajući u vidu da sam imao juče priliku dosta dugo da predsedavam, mogu samo da kažem da sam uživao u toj raspravi, koja je u većini slučajeva bila vrlo, vrlo argumentovana, pravno i na svaki drugi način potkovana i upravo ovo je slika parlamenta, ovih nekoliko dana koja, i ustvari odražava sliku srpskog parlamenta i narodnih poslanika u Republici Srbiji.

Naravno, ja ću ovde izneti stavove svoje stranke o ovoj rezoluciji, o stavovima koji su moje kolege izrazile, kada je u pitanju ova rezolucija o AP Vojvodine.

Naravno, reći ću i da mi nećemo podržati ovu rezoluciju i njeno izglasavanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali isto tako ne slažemo se i sa stavovima nekih stranaka, kao što je recimo SRS, o tome kako treba da bude uređena AP Vojvodina i kako treba uređenje i Ustav Republike Srbije da bude u budućnosti.

Ono što bih prvo želeo da podvučem, to je da prva dva pasusa ove rezolucije, bih i lično potpisao, jer ona upravo govore o tome, o Vojvodini onakvoj kakva ona jeste u sadašnjem njenom položaju, poziciji u okviru Ustava Republike Srbije.

Dakle, jedna autonomna pokrajina, u svakom slučaju je primer suživota, primer međukonfesionalne, dakle međureligijske tolerancije i međuetničke tolerancije i naravno u sastavu i čvrsto povezana sa Centralnom Srbijom i sa nacionalnim nivoom Republike Srbije.

To je ono što su i lideri srpski, od pre i 100 godina, zagovarali kroz njihove ideje, kada su pravili, kada je još i kralj Aleksandar pravio kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je posle Versajskog kongresa formirana i Kraljevina Jugoslavija.

To je bila jedna država koja je trebala da bude parametar i u koje temelj glavni trebao da bude, u stvari međusobna tolerancija, prosperitet, ekonomski razvoj. Posle su takvu ideologiju baštinili i Nikola Pašić, Milan Stojadinović koji, nažalost u to doba, zbog takvih vizionarskih ideja zbog Srbije i Jugoslavije, koja je tada promovisala, zbog dobrih odnosa i sa Malom Antantom i sa tadašnjom Turskom i sa Velikom Britanijom i sa Francuskom i sa Nemačkom.

Dakle, vrlo je jasno kakva je tada politika vođena, vođena je onakva politika kakvu i danas predsednik naše države vodi.

Ono što je najtužnije u svemu tome, što se i 80 godina posle toga nalazimo u sličnoj situaciji, da svi oni koji imaju vizionarske ideje, koji žele jaku Srbiju, koji žele ekonomsku razvijenu i nezavisnu zemlju, nezavisnu od, koliko je to moguće, prvenstveno od regionalnih uticaja, ali naravno i uticaja velikih sila, izloženi su, naravno najtežim vrstama prozivanja, pokušaja progona, ili kako bi to rekla jedna televizija, koju slobodno mogu da nazovem „šifrovana“, izloženi, oni su nazvali onu opsadu predsedništva i predsednika Republike pre neki dan, talačkom krizom.

Valjda je predsednik Republike Srbije za njih, u nedelju, u tih nekoliko sati, kada su ulazili u one kamione, probijali kordone policije, tukli policiju, pokušali da uđu u zgradu, valjda da linčuju predsednika i članove službi naše javne bezbednosti. Valjda je on tada bio talac ili su oni to u svojim glavama, naravno to jeste istina, mislili da je on talac.

I tada je narodni poslanik Arnautović, na žalost pod velikim uticajem Petra Živkovića, i pokušao i pucao u Milana Stojadinovića koji je govorio o Srbiji, koji je govorio o Jugoslaviji, koji je govorio o geopolitici, o finansijama o privrednom rastu i razvoju koji je, ja mislim 1936. godine iznosio nekih 14 procenata.

Na žalost posle 80 godina imamo sličnu situaciju da elementi koji su tada imali 1 posto, kada pogledate ta istraživanja, ko god bude želeo to može da vidi u knjizi „Propaganda Milana Stojadinovića“ i tada je Ljotić imao 1 posto podrške, i sada oni koji su njegovi sledbenici imaju 1 posto podrške, i sa tim 1 postom podrške oni žele da preuzmu vlast, žele da preuzmu Srbiju, i valjda da je vrate u neko vreme koje podrazumeva ekonomsko slabljenje, koje podrazumeva antisemitizam, koji podrazumeva sve ono što Srbija nije i što naš narod nije i naravno da to mi kao većina, ali prvenstveno građani Republike Srbije, pa bar onih 55 do 60 i nekoliko posto, po poslednjim istraživanjima, koji jesu za predsednika Republike i koji podržavaju njegovu politiku, neće dozvoliti.

Čudno je, ali naravno, ne može da se ne dovede u vezu i to da se mi danas nalazimo u veoma složenoj geopolitičkoj situaciji, i nije slučajno što naslednici profašističkih elemenata partija koje su figurirale u našoj zemlji pre Drugog svetskog rata, i u političkom životu same Jugoslavije, i Kraljevine Srba i Hrvata i Slovenaca, nije čudno što se njihove aktivnosti, sve ovo što rade na unutrašnjem planu u našoj zemlji, potpuno slaže i potpuno je imanentno onome što se događa u našem regionu, a događa se to da KBS izvodi vojne vežbe zajedno sa vojskom Albanije.

Događa se to da se mi borimo i da se ovih nekoliko dana predsednik Republike bori za dovođenje „ Folksvagena“ u Srbiju, za nova radna mesta, za nove investicije, za modernizaciju i kakva se poruka šalje na taj način?

Ulaskom i pretnjama novinarima, ulaskom u studio, opsadom Predsedništvom Republike, kakva se poruka šalje ne samo političarima i svima koji sedimo u ovom parlamentu i u državnim institucijama, kakva se poruka šalje građanima?

Jel se šalje poruka da smo svi meta? Jel se šalje poruka da to što želimo da Srbija bude moderna, prosperitetna, da bude deo Evrope, da bude deo modernog sveta, da su sve to one vrednosti zbog koje sutra možemo da nastradamo.

Ako su pre neki dan udarili na predsednika Republike, pa šta je problem da sutra, kao što su to isto tako uradili napadajući poslanika i kolegu Drecuna, šta je problem da napadnu bilo koga i bilo kog građanina Republike Srbije.

Kao pravna država i naravno kao ozbiljna zemlja smatram da to ne smemo da dozvolimo. Želim da ovo što sam malopre izrekao povežem sa ovom dobrom i argumentovanom raspravom o rezoluciji koju su predlagači, koji gospodin Nenad Čanak, koleginica Nada Lazić, Olena Papuga, koji su podneli, da je odlično o tome raspravljati, ali i da je odlično da razmenimo argumente i da govorimo o tome kako da unapredimo i politički i ekonomski i na svaki drugi način APV i kako da zajedno i to jeste i Parlament Srbije i jeste mesto na kojem treba razgovarati o tim ključnim stvarima za našu zemlju kako da iskoristimo sve potencijale Vojvodine, ne samo prirodne potencijale koje Vojvodina definitivno ima, nego i ljudske potencijale i kako da i to u jednom delu, Ja bi slobodno mogao ova prva dva pasusa i da potpišem.

Kako da unapredimo potencijale, ljudske potencijale i kako da zaustavimo taj takozvani odliv mozgova ili mladih ljudi koji žive u Vojvodini, ali naravno u kontekstu cele naše zemlje, jer to nije imanentno samo u Republici Srbiji, to nije imanentno APV, nego svim zemljama u regionu, ali ne na teritoriji zemalja koje su, čak i članice EU.

Ja sam za to da mi danas i u narednim danima govorimo o ekonomskom prosperitetu, govorimo o investicijama. Ono što je suštinski važno da je ova pokrajinska vlada u prethodnih nekoliko godina realizovala više desetina strateških projekata počevši od privlačenja novih investicija, „Lira“, „Delfaja“, mogućnosti da se zaposli hiljade ljudi tamo, formiranje industrijskog parka u Novom Sadu. Stvaranje od Novog Sada i Vojvodine jednog informacionog tehnološkog haba gde hiljade, mladih ljudi rade u oblasti informacionih tehnologija, stvaraju dodatnu vrednost i na taj način jačaju srpsku ekonomiju.

Takođe, projekti koje je Republika Srbija na teritoriji APV radi u saradnji sa kineskim partnerima i od ključnog značaja za Republiku Srbiju i tu ću potencirati prugu Beograd–Budimpešta i mislim da se često, možda i ne namerno ta pruga pominje u kontekstu da je to pruga Beograd – Budimpešta. To nije pruga Beograd – Budimpešta nego Beograd-Budimpešta-Brno-Bratislava-Krakov-Varšava.

To je most Republike Srbije ka centralnoj Evropi, to je most Republike Srbije ka Višegradskoj grupi zemalja sa kojima Srbija i ja se zalažem iskreno za to, treba da jača saradnju kao što smo to uradili. Za to jeste zaslužna ova vlast, da jačamo saradnju sa Mađarskom. Nikada odnosi Srbije i Mađarske nisu bili kao što su to danas istorijski na najvišem nivou i to treba da nam bude jasan signal i znak koliko treba zajednički da ulažemo i u te odnose i u mostove i u infrastrukturu sa zemljama oko nas i da na taj način ekonomski i na svaki drugi način jačamo svoju državu.

Tako da, u svakom slučaju, mi nećemo glasati za ovu rezoluciju ni za predlog zakona o finansiranju APV. U svakom slučaju, kao i naše kolege iz SNS, spremni smo za svaki vid dijalog, za razmenu argumenata, činjenica, stavova, mišljenja sa svima zarad interesa Republike Srbije, naravno i građana Republike Srbije i APV. Hvala.

Zahvaljujem.
Sad ste se opet prijavili. Odjavite se. Ako možete da mi za koji minut pomognete u vođenju.
(Vjerica Radeta: Replika.)
Ali vi nemate osnov.
(Vjerica Radeta: Moram da objasnim.)
Ne mora se ništa u životu, samo da se umre jednoga dana. To me nećete ubediti da se nešto mora.
Vladimir Marinković je rekao samo da se ne slaže sa stavovima.
(Vjerica Radeta: Po statutu Vojvodine, zaista treba da se ...)
Ako smatrate da ja kršim Poslovnik, to recite tako, ali ja smatram da mesta za repliku nema jer je izgovorio vrlo pristojno rečenicu. Molim vas, ja spremam govor sad ja ću reći sa kim se sve ne slažem. Nadam se predsedavajući neće to shvatiti kao nešto uvredljivo.
Moj stav je ovakav, ako smatrate da kršim Poslovnik, vi se javite ponovo. Da, a moj stav je da replike nema. Izvolite.

Javljam se na osnovu člana 104. zato što zaista mislim da je bilo mesta replici. Znam da je vaše pravo, odnosno pravo predsedavajućeg da određuje ko ima pravo na repliku, ali ako neko, kao što je to malopre rečeno poslanik Marinković kaže da se ne slaže sa stavom SRS o statusu Vojvodine. To, jednostavno, zahteva objašnjenje radi javnosti, pre svega.

Jeste stav SRS da se mi zalažemo protiv autonomije Vojvodine, ali se zalažemo za maksimalnu autonomiju lokalnih samouprava. To je nešto na šta smo mi ponosni. Žao nam je što smo jedino mi toga mišljenja, žao nam je što većina ne razmišlja na taj način, jer to je jedini put i jedini način da se stane na put ovakvim pokušajima kakvi su ovi predlozi o kojima danas raspravljamo.

Sa druge strane je dobro da gospodin Marinković, uzor vidi u Milanu Stojadinoviću predsedniku radikalske Vlade, pa možda i bude nekih promena u odnosu na stav o statusu Vojvodine.

Dakle, mi SRS, smo protiv autonomije, a za jačanje lokalne samouprave, zato što mislimo da su dve Vlade balast Vlada Republike Srbije je sasvim dovoljna Vlada Vojvodine nije nikome od koristi, samo jedna administracija više. Hvala.

Da li smatrate, pošto nisam promenila svoj stav?
(Vjerica Radeta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Dnevni red ove sednice daje nam mogućnost da raspravljamo, ne samo o finansiranju APV, već i da malo šire sagledamo stvari, a zašto i ne da se prisetimo nečega što se dešavalo proteklih godina na teritoriji Vojvodine.

Svakako, do 2016. godine, promenjena je ukupna politika, koja je 16 godina pre toga bila usmerena na stvaranje sukoba, loših međuljudskih odnosa, samim tim, niko se nije bavio građanima i njihovim potreba.

Sada se sprovodi politika okupljanja oko projekata, koja je okrenuta običnim ljudima i rešavanju njihovih problema.

Godine 2016. u Vojvodini su zatečeni veliki dugovi. Najviše problema je, čini se, nastalo između 2004. i 2008. godine. Sećamo se svi situacije sa Razvojnom bankom, koja je dovela do toga da se Skupština Vojvodina zaduži za 150 miliona evra da bi se pokrio minus u baci. Sada su javne finansije stabilne. Imamo rast budžeta u apsolutnom smislu i pad zaduženja i u apsolutnom i u relativnom smislu. Pri tom, urađeno je mnogo stvari. Pre svega, značajni su projekti koja Pokrajna radi sa Republikom, kao što su Narodno pozorište u Subotici, RTV, rekonstrukcija kanalske mreže na 30 lokacija koja obuhvata više značajnih projekata.

Upravo ta politika okupljanja oko projekata koja se sada sprovodi, dovela je do konkretnih rezultata. Mi sada imamo izgradnju pruge Beograd-Subotica, prugu Stara Pazova-Novi Sad koja je vredna oko 400 miliona dolara. Očekuje se potpisivanje ugovora u Kini za deonicu Novi Sad-Subotica. Izgrađeno je 11 industrijskih zona, o tome je juče govorio ovde ministar Nedimović, do 2016. godine u Vojvodini nije postojala ni jedna industrijska zona, a sada ima 11 industrijskih zona, ako samo Rumu uzmemo za primer, ona je bila prezadužena, a sada tamo imamo šest fabrika.

Što se tiče smanjenja broja nezaposlenih, do te mere se smanjio broj nezaposlenih da je sada stopa ispod 9%, što je, može se reći, i istorijski uspeh. Čak ima desetak gradova ili opština u kojima uopšte nema nezaposlenih, kao što su Subotica, Inđija, Ruma ili Stara Pazova.

Takođe, očekuje se potpisivanje ugovora za najveću fabriku gume u Evropi koja će uposliti 1500 ljudi. To je projekat koji je vredan milijardu evra.

Smatram da o ovakvim rezultatima treba govoriti. To su sve rezultati pokrajinske Vlade od 2016. godine do danas, naravno, uz veliku saradnju sa Vladom Republike Srbije.

Sve ovo ukazuje na to da novca ima, ali da se sada novcem raspolaže odgovorno, a nedomaćinska politika trošenja para i zaduživanja su prošlost.

Ovo rešenje koje je dato u predlogu, da se formira posebna poreska uprava, zapravo bi, ukoliko bi bilo usvojeno, bilo narušavanje jedinstvenog poreskog sistema. Nije način rešavanja nekog problema cepanje poreske uprave. Jedan deo prihoda se zaista stvara na teritoriji Vojvodine i taj deo prihoda je vrlo često visok i preko 40%, ali navodno vraća se samo 7%, ali oni tu ne ubrajaju, ne računaju vojsku, policiju, sudstvo ili deo novca od finansiranja upravo svih ovih projekata koje sam navela, tako da nije baš tako sve kako je rečeno u obrazloženju ovog predloga.

Završiću samo jednim lošim primerom koji se desio u vršenju vlasti do 2016. godine, a to je pronevera novca. Ovako su oni ostavili da izgleda Heterlend, ne znam da li se to lepo vidi, i upravo zbog toga smatram da treba dosta pažnje obratiti na upravo razgovore o načinima finansiranja.

Smatram da su i Pokrajinska vlada i Vlada Republike Srbije spremne na to da se ovakve stvari više ne dešavaju ili da se sankcionišu.

Na kraju, potreba za donošenjem ovakvog zakona nije sporna, ali ovaj predlog pred nama nije odgovarajući zbog nekih razloga koje sam i navela. Poslanička grupa SNS neće podržati Predlog zakona i rezoluciju koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Desanka Repac. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije imamo dva predloga – Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini.

Vojvodina je pitanje svih nas koji u njoj živimo i tu nema podela. Svi mi delimo sudbinu koju smo zatekli 2016. godine kada smo došli na vlast. Građanima Vojvodine želimo da ukažemo šta je ova Vlada uradila kada je došla na vlast. Mnogo toga oni znaju, jer su osetili na način kako žive.

Liga socijaldemokrata Vojvodine postavlja pitanje nesmetanog razvoja kulturnog, ekonomskog, društvenog. Traži uspostavljanje novih prava koja su joj potrebna da se nesmetano razvija. Traži da AP Vojvodina dobije ono što joj istorijski pripada, a to je puna autonomija.

Pokrajinska administracija DS od 2000. do 2016. godine je obesmislila autonomiju Vojvodine u borbi za ličnim bogaćenjem, pljačkom i lopovlukom građana Vojvodine. Ko je opljačkao Vojvodinu? Lažni patrioti koji su punili svoje džepove. Da li će se bolje živeti, manje iseljavati ako se usvoji ovaj zakon? To nije tačno.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je 16 godina bila u vlasti, koalicioni partner DS i ne znam zašto nije sada ostvarila svoje zahteve. Tokom svih 16 godina, koliko su vladali DS i njeni koalicioni partneri, došlo je privrednog sloma Vojvodina. Vojvodina je dovedena na rub propasti i do opšteg haosa u svim sferama života.

Zatečene su silne dubioze, prazne blagajne. Uništena je ekonomija u svim aspektima privrede. Tako se od 2000. do 2016. godine krenulo sa prodajom i likvidacijom domaćih proizvođača, među kojima je 91 poljoprivredni industrijski kombinat sa hiljadama hektara zemljišta, sa farmama, fabrikama stočne hrane, klanicama, mlekarama, pivarama, fabrikama pića. Nestali su veliki giganti kao što je „29. novembar“, „Mitros“, „Čoka“, „Servo Mihalj“, koji je imao 24.000 radnika, 42 fabrike i 25.000 kooperanata.

Htela bih nešto da kažem o Subotici iz koje dolazim, gde je izvršena neopisiva pljačka državne imovine. Posebno ću spomenuti krizne štabove koji su na silu preuzimali do tada uspešne firme, recimo, „Sever Subotica“, „Agrokombinat“, „Agroseme“ i druge, koje danas i ne postoje.

Moram naglasiti da su se u najvećem gigantu „Sever Subotica“, koja je imala 5.000 radnika, iz firme izbacili fizički direktor i rukovodstvo. Pitam se da li su to bile demokratske metode koje su stigle 2000. godine?

Desetine firme su propadale i nestajale. Građanima Vojvodine želim da kažem da je Vojvodina uvek bila deo rešenja Republike Srbije. Dolaskom SNS na vlast počeo je ravnomeran razvoj zemlje, uključujući, naravno, i Vojvodinu. Mnogo je urađeno na svim nivoima. Širom AP Vojvodine otvorene su nove fabrike, novi pogoni. Došlo je 65 kompanija u Vojvodinu. Morala se spasiti zemlja od bankrota, stabilizovati javne finansije, oživeti mrtva srpska ekonomija.

U gradu Subotici Republika Srbija investira u Narodno pozorište. Samo u 2019. godini će biti investirano 880 milina dinara da bi se završilo.

Pod broj dva, Ipsilon krak, koji se godinama radi, biće završen ove godine. Jedna deonica je puštena u saobraćaj.

Investiranje na železničkoj infrastrukturi, na brzoj pruzi Beograd – Budimpešta. Samo milijardu evra će biti uloženo od Novog Sada do Subotice. Počeli su radovi akva-parka i spa-centra na Paliću.

Kada je u pitanju oblast zdravstva, htela bih da ukažem na sledeće bitne momente. Do 2016. godine u AP Vojvodini postojala je samo jedna angio-sala. Sada ih ima devet. Sve opšte bolnice opremljene su novim CT aparatima. Kupljeno je 31 sanitetsko vozilo.

Od 2016. godine samo za nabavku medicinske opreme uloženo je 2,6 milijardi dinara. Kamenica 2 počela je da radi. U KC Vojvodine uloženo je 35 miliona evra. Širom Vojvodine rekonstruisane su bolnice, domovi zdravlja i mnoge zdravstvene ustanove.

Vlada Republike Srbije je pomogla obnovu grada Subotice, kao i Vojvodine. Veliku zahvalnost ukazujemo Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću na zalaganju i na podršci obnove Vojvodine. Hvala vam.

Hvala, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Maletić. Izvolite.