Zahvaljujem predsednice.
Odmah da izrazim zadovoljstvo što imamo priliku da diskutujemo i raspravljamo o jednoj parekselans političkoj temi kao što je predlog koji je predlagač
postavio. Gospodine Čanak, izražavam zadovoljstvo to što se ova rasprava vodi u jednom civilizovanom i pristojnom nivou i maniru i mislim da sve te rasprave treba upravo tako i voditi.
Sa druge strane, svi oni koji ovu diskusiju smatraju farsičnom i ovu našu sednicu Skupštinu smatraju farsom su očigledno sebe amputirali od demokratije i implantirali se u distrukciji, nasilju i svemu onome što sigurno mi nikada nećemo dozvoliti, a što su i ovde manifestovali u ovom domu.
Kada je u pitanju predlog o kome raspravljamo sa ove dve tačke dnevnog reda, gospodine Čanak ja bih vas zamolio samo da pažljivo saslušate nešto što mi se čini bitnim i što su i moji prethodnici nagovestili, a ja ću završiti otprilike u kom pravcu iznosimo kritike. Postoji nešto apsolutno u čemu se apsolutno slažemo i postoji nešto u čemu se duboko ne slažemo.
Slažemo se da Vojvodina treba da ima autonomiju, ne slažemo se u obimu i suštini te autonomije. I to je duboko neslaganje i ono je očigledno, naročito nakon vašeg deklarisanja danas na raspravi, kada se krajnje otvoreno i jasno precizirali vaš stav kada je u pitanju federalizacija države. Mislim da je to pitanje s vaše strane sada definitivno rešeno.
Ono što nije rešeno, mislim da bez namere da me pogrešno razumete, jer ne želim ni u kom slučaju da budem uvredljiv, jeste apsolutna nedorečenost onoga što predlažemo. Nedorečenost u kojoj se kriju mnoge zamke. A zašto gospodine Čanak? Postoji više razloga.
Prvi, kada je u pitanju rezolucija. Kažete u prvom stavu – poštujući Vojvodinu kao demokratsku, multinacionalnu, multikonfensionalnu, multikulturnu, autonomnu pokrajinu itd, gde navodite naravno i nacionalne zajednice. Ja vas pitam - da li je isto tako demokratska, multinacionalna, multikonfesionalna, multikulturna sredina u kojoj žive i druge nacionalne zajednice, kao što je, recimo, u Pčinjskom okrugu, kao što je, recimo, u Raškoj oblasti gde imamo i Albance, imamo i Rome, imamo i Bošnjake? Dakle, da li ćemo morati u toj situaciji za svaku tu oblast, morati donositi neku novu rezoluciju? Šta to znači, kakva se vrata u tom smislu otvaraju? Vrata čega? Vrata nekih novih autonomija? Vrata nekih novih separatizama? Ja mislim da je to jedna opasna zamka u koju se mi sigurno nećemo upecati, odnosno nećemo ući u nju.
Dalje, u drugom stavu ovog da kažem uvodnog dela vaše rezolucije, navodite, što po meni nije korektno gospodine Čanak, da polazeći od Vojvodine kao građanske decentralizovane autonomije, obuhvata tri regije, itd, da ste uvereni da Vojvodina nije samo most Srbije prema evropskim integracijama, nego činilac stabilizacije države regiona. Gospodine Čanak, šta to znači? Da li to znači da je Srbija destabilizirajući faktor, a Vojvodina jedini stabilizirajući faktor? U kom smislu je Vojvodina most između Srbije i Evrope i EU?
Vojvodina to može biti samo u okviru Srbije i u okviru pravnog i ustavno-pravnog poretka Srbije, u okviru spoljne politike, gospodine Čanak. U okviru spoljne politike Srbije koja se nesumnjivo vodi više nego dobro, kako to radi predsednik Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i to vi ne možete da dovedete u sumnju u ni u kom slučaju. Pa se postavlja pitanje – zašto ste ovako po meni krajnje nekorektan navod u uvodnom delu rezolucije naveli?
Dalje, kažete da polazeći od istorijske činjenice da je današnja AP Vojvodina nastala kao rezultat antifašističke borbe njenih naroda u Drugo svetskom ratu i ušla svojom voljom u sastav, kako ste ovde pogrešili, sastav Federativne republike Srbije, nije Srbije, znamo šta je, ali to nije tačno. Vi znate da to nije tačno. Narodno oslobodilački pokret je bio oslobodilački pokret sveopšteg karaktera i ne može se locirati iz segmetna i vezivati samo za Vojvodinu.
Na kraju krajeva, gospodine Čanak i te kako dobro znate da je AVNOJ proklamovao i garantovao Vojvodinu u okviru Srbije, ne van Srbije. Da je AVNOJ i ondašnji organi komunističke partije su iscrtali određene granice i te granice su definisale Vojvodinu u okviru Srbije. Vi to ovde očigledno niste naveli i jasno je zašto to niste naveli, barem nama u SPS, siguran sam i našim koalicionim partnerima, ali i to nije korektno da se tako navede. Uvodimo opet celu priču u jednu vrstu nekakve priče koja odudara od onoga što afirmišete i pokušavate ovde da nam pokažete.
Ono što je najspornije jeste ono što su moje kolege, prevashodno u mojoj poslaničkoj grupi, naš ovlašćeni predstavnik Dušan Bajatović, Žarko Obradović, kolege iz SNS, pre svega gospodin Martinović, istakli, nemojte očekivati od nas da mi pljunemo po onome što afirmišemo, za šta se borimo i za šta se zalažemo.
Mi jesmo deo evropskih integracija, mi jesmo na putu ka EU, taj put je trasirala ova vlast i taj put je nesumnjivo jedini put kojim Srbija ide i vi to znate. Sada, ako je to tako, a jeste tako, onda dolazimo u situaciju da vam postavimo jedno logično pitanje – zbog čega bi mi prihvatanjem ove rezolucije afirmisali nešto drugo osim onoga što sami radimo? Čisto logično. Voleo bih da i u tom pravcu prodiskutujemo. Naravno da ćete na sva ova moja pitanja, nadam se, odgovoriti.
Ono što smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo vrlo jasno i precizno okarakterisali kao suprotno pravnom sistemu i Ustavu, jeste taj problem što se tiče diskriminacije i povrede Zakona o zabrani diskriminacije, a vi znate i sami da u Ustavu Republike Srbije postoji jedno Ustavom garantovano načelo, a to je načelo zabrane diskriminacije, pa se postavlja pitanje – zašto bi Vojvodina bila apostrofirana na ovaj način, diskriminišući nešto drugo, neću vam čitati šta zbog toga što ste vi ovo napisali u stavu 7. uvodnog dela rezolucije.
Da privedemo kraju sada ovaj kritički deo za koji smatram da je više nego osnovan, probajte da me demantujete, nemam ništa protiv toga. Dolazimo do predloga vaših, kakve stavove i kakve zaključke mi bi trebali po vama da usvojimo. Onda kažete da Vojvodina nikada ne sme biti svedena na položaj regiona. Vojvodina nije svedena na položaj regiona. I ova vlast i ovaj Ustav nije Vojvodinu sveo na položaj regiona.
Isto tako kažete da delovanje državnih organa i drugih javnih činilaca prema Vojvodini mora da bude takvo da će Vojvodina biti na neki način oslobođena nahođenja aktuelne političke većine. Da li se to malo kosi sa demokratskim postulatima i načelima? Pa i u demokratiji uvek većina odluči šta je bitno, dobro i kako treba delovati, raditi, uređivati, organizovati. Malopre ste pomenuli organizaciju, zbog toga taj pojam koristim.
Dalje, kažete da postojeća promena Ustava mora da ima u vidu dogradnju, kada je u pitanju autonomija Vojvodine. Slažem se da kvalitativni pomaci kada je u pitanju autonomija Vojvodine moraju da postoje, ali samo do jedne granice, a ta granica podrazumeva autonomija do granice državnosti. Ako autonomija prekorači tu granicu državnosti, onda ste u nama dobili ozbiljne protivnike koji vam to nikada neće dozvoliti.
Onda dolazimo do nadležnosti, finansijskih resursa, gde gospodine Čanak, i te kako dobro znate, a i to ste afirmisali, baš ovde, mi imamo jedinstven pravni poredak i hteli vi to ili ne, ustavno-pravni poredak nalaže da je uređenje određenih pitanja, kada se radi o fiskalnoj politici, kada se radi o budžetu, kada se radi o nekim drugim finansijskim kretanjima jedinstveno. Sa druge strane, Statutom Vojvodine su određene nadležnosti prenesene i one su garantovane. Oko toga nema nikakvih razloga za polemiku niti bilo kakav dijalog.
Na kraju, smeta malo što niste obuhvatili jedan istorijski period koji ste trebali da obuhvatite. Mislim da je gospodin Šešelj juče to apostrofirao. Zašto u obrazloženju niste obuhvatili period od 1690. godine? Zašto niste apostrofirali napore srpskog naroda pod vođstvom Arsenije III Čarnojevića, koji je podigao Srbe kada su bili aktuelni bečki ratovi, kada je konačno tada postojala jedna kulturna autonomija, personalnog karaktera? Kada su Srbi osvajali teritorije i kada im je koliko se sećam, gospodine Martinoviću, vi me ispravite ako grešim, car bečki ili austrijski Leopold doneo invitaciju kojom je garantovao Srbima da će dobiti nepokretna dobra koja su osvojili u borbi protiv Turaka, svrstavajući se na stranu Beča.
Posle toga je došlo i do onog što podrazumeva i političku dimenziju, pa su Srbi prvi put imali autonomiju upravo u tom periodu 1690. godine, mislim da sam u pravu kada govorimo o istorijskim činjenicama.
Zašto to niste uneli u obrazloženje vaših predloga, imajući u vidu da je to geneza i da odatle seže taj tzv. autonomaški napor da se dođe do određenih rešavanja pitanja koja vi danas namećete i afirmišete, bojim se, na način koji malo prevazilazi granice autonomije onako kako je mi vidimo.
Svi ovi argumenti koje sam ja istakao nas opredeljuju samo u jednom pravcu, a to je da ćemo glasati protiv ovih predloga, da ih nećemo prihvatiti, a da smo uvek spremni za razgovor koji podrazumeva uređenje AP Vojvodine u okviru ustavno–pravnog poretka Republike Srbije, poštujući sve standarde, i evropske i načela koja su garantovana Ustavom Republike Srbije. Zahvaljujem.
