Hvala, gospodine Arsiću. Veoma cenim to što govorite.
Ajmo dalje, jednu po jednu tačku. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Litvanije, potpisan 16. aprila 2013. godine, pre punih šest godina. Vi ste tu dali jedno, rekao bih, potpuno nesvakidašnje objašnjenje. Vi kažete – bilo je potrebno da se doradi tekst. U pitanju je, kako ste sami rekli, jedna jedina reč. Znači, tamo gde je stajalo – razmena informacija, sada stoji – razmena poverljivih informacija.
Šest godina je vašoj Vladi, i vladama pre vas, ali postoji kontinuitet režima, šest godina vam je trebalo da dodate jednu, jedinu reč. I, vi pričate nama danas da je to potrebno da bi brže tekle informacije. Jednu reč šest godina vi razmenjujete i dodajete. I, onda govorite o važnosti i o nekakvom uskom grlu, jer, Bože moj, ako idu informacije preko Intrpola, to ide preko centrale. Pa, ne šalje se to, ne znam, konjskom zapregom, niti sve informacije moraju proći sedište Interpola. To ne funkcioniše tako.
Znači, svaka država ima svoju podružnu jedinicu Interpola, pa se razmenjuju informacije. Pa, ovde jednostavno nije suština u tome, nego je suština pokazati na koji način vi zaista vodite računa o interesima građana Srbije, ako tvrdite da je ovo interes, onda interes nije bio da se šest godina usaglašava jedna reč.
Litvanija nije prijateljska država prema Republici Srbiji. Oni ne priznaju naš suverenitet i teritorijalni integritet. Ima li goreg zločina u međunarodnim odnosima? Šta je to gore što mogu da nam urade nego da ne priznaju celovitost teritorije Republike Srbije? Šta je to gore što bi mogli? Nema goreg zločina u međunarodnim odnosima nego nipodaštavati neku državu.
Oni nas ne priznaju i vi sa njima razvijate saradnju, pravite se da ništa nije bilo, a onda istovremeno pričate kako se borite za očuvanje Kosova unutar granica Srbije i zaklinjete se na Ustavu Republike Srbije da ćete ga braniti i čuvati. E, to, gospodine Lončar, jedno sa drugim zaista ne ide.
Poslovnik Narodne skupštine kaže da se o predlozima može obaviti zajednička rasprava ukoliko su međusobno uslovljeni, pa bih vas molio, gospodine Lončar, da mi odgovorite kako je ovaj Sporazum o saradnji u borbi kriminala između Srbije i Litvanije povezan sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije?
Naime, menja se Vladimir Petković u Odboru za zaštitu životne sredine i imenuje se Maja Gojković. E, kakve bi reperkusije bile ukoliko slučajno ne bismo usvojili ovaj predlog, a usvojili bismo Sporazum sa Litvanijom ili obrnuto? Da li bi to moglo jedno bez drugoga? Da li je možda zbog toga bilo potrebno to šestogodišnje usaglašavanje? Možda su oni tražili zamenu tog člana odbora. Možda je to bio uslov. Možda je tu zapelo, pa smo konačno, kao Vlada se odlučili vi na taj korak. O čemu se radi?
Potpuno je jasno, naravno, da o tome nema ni govora, već da je ovo jednostavno besmislica i pokazuje na koji način vi kreirate dnevni red i tačke o kojima će se diskutovati. Sad vam je bilo potrebno da prikažete u javnosti da se kao nešto radi, pa ste zakazali one dve tačke da malo Čanku date veštačko disanje i da ga vratite u politički život, pa onda ste sad rekli – hajde malo da ovo što je prethodno bio predlog da se obavi jedinstvena rasprava o svim tačkama, podelili ste na dve rasprave, da bi imali mi dve nedelje da ovde pomalo o nečemu pričamo i da zamajavamo javnost da je to nešto što je veoma važno za građane. Većinski nije.
Vi ste, gospodine Lončar, juče obrazlažući zakon u koji se zaista i razumete, što treba pozdraviti, rekli kako ste Sergeju Trifunoviću i njegovoj fondaciji dali 250.000 evra iz razloga…
