Gospodine Arsiću, član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine vas obavezuje da sednice vodite u skladu sa Poslovnikom i potpuno je jasno, iako ste vi juče pokušali to da demantujete i prethodnih dana, da postoji lični animozitet i da vi niste u stanju da vodite sednicu u trenucima kada ja govorim, jer me prekidate bez ikakvog razloga, iako ste puštali sve druge poslanike da pričaju kada je na dnevnom redu slobodna tema, o svemu i svačemu, šta god im je palo napamet i o stvarima koje nisu na dnevnom redu i o ljudima koji nisu tu i o događajima koji nemaju nikakve veze sa ovim.
Vi ste mene prekidali pet ili šest ili ko zna koliko puta, onda je zaista teško pratiti koliko je vremena proteklo, jer svaki put kada me prekinete, isključite mi mikrofon, to se vreme resetuje. Vi na to, gospodine Arsiću, nemate pravo. Kada biste vi shvatali i razumeli šta je dobra demokratska praksa, vi ne biste prekidali narodne poslanike, već biste pustili da ja obrazložim ono što želim na način na koji želim. Postoji jedna izreka, vi niste završili Pravni fakultet, pa neću zameriti, koji kaže – voks populi, voks deji, glas naroda, glas Božiji. Niste vi tu bogom dani da kažete da li je nešto pametno ili nije, i time što ste rekli da ja nisam govorio pametno, vi mene niste uvredili, vi samo o sebi govorite i pokazujete koliko ništa ne razumete, jer da razumete nikada sebi ne biste dozvolili da tako nešto kažete.
Građani su ti koji procenjuju šta je dobro i pametno, a ovde… (Isključen mikrofon.)