Mi ovde, ministre, razgovaramo o veoma ozbiljnoj temi.
Ono što je najozbiljnije u svemu ovome je što problemi koji prate medicinske radnike iz dana u dan su maltene sve veći i veći, pre svega, problemi materijalne prirode.
Da se razumemo, na medicinski fakultet upisuju se najbolji srednjoškolci i to su ljudi koji, osim tog opšteg uspeha, razmišljaju na potpuno drugačiji način kada se posvećuju ovoj profesiji. Nije suština, ministre, da vi ovde kažete da je nemoguće obezbediti 2.000 evra ili neku drugu visinu ličnog dohotka. Suština je da taj mladi čovek vidi neku svoju perspektivu. Svaki mladi lekar će videti svoju perspektivu ako može osim ove jedne trećine radnog vremena koje, ako bude imao slobodno, može da koristi da radi u nekoj drugoj klinici ili nekoj drugoj instituciji. On želi da za određeni broj godina radnog staža obezbedi sebi osnovne uslove za egzistenciju sebi i svojoj porodici, da može da obezbedi sebi stan, da može da prehrani svoju porodicu i da ostane da živi u Srbiji.
Nerado naši stručnjaci idu u inostranstvo, i to vi dobro znate, zato što su tamo uslovi mnogo gori nego što su ovde, u smislu visine plaćanja zakupnine stana, životnih troškova i sve tako redom.
Vi znate da svaki mladi čovek kad odlazi tamo, odlazi u veliku neizvesnost, a nama je ovde deficitarna struka medicinska. To što vi pričate oko zapošljavanja, to bi se možda moglo jednim delom usvojiti, da ne dođe do nagomilavanja određenih struktura, odnosno specijalizanata u jednoj instituciji, ali vi ste, ministre, najodgovorniji za to, pa onda hijerarhijski, kako to ide već, ispod ministarstva ostali. Pa vi ste ti koji treba da donesete neki plan, pa da kažete – u narednom periodu od pet godina Srbiji su potrebni stručnjaci u oblasti medicine u tim i tim sektorima, odnosno specijalizacijama. I to je suština.
Ne možete vi zameriti mladom čoveku iz Beograda što je prirodno njegova želja, kad završi medicinski fakultet, kad specijalizira, da radi u Beogradu. To je njegovo pravo. Da li će ostvariti to pravo? Pa, vi ste ti koji kao izvršni organ vlasti usmeravate te ljude, da kažete – deficitarnost je u Čačku, u Valjevu, u Užicu, u Senti, u ostalim gradovima, u tim i tim oblastima. Tako ćemo usmeravati i specijalizaciju.
Ali, šta je najveći problem ovde, osim ovoga što je materijalne prirode? Kadrovska politika koja se vodi, ministre. To je već postao kontinuitet nakaradne kadrovske politike. Vi na čelo klinika, institucija, zdravstvenih institucija stavljate članove stranke, bez obzira koliko je on stručan i koliko je sposoban.
Vi imate jedan primer, presedane, gde su stručnjaci došli, kao što je na Dedinju, gde je došao čovek koji ne pripada SNS i vidi se odmah pomak, ne toliko koliko bi on želeo. Profesor Bojić je napravio pomak, i to veliki, značajan pomak kada je u pitanju sama institucija Dedinja. To mi dobro znamo, mi koji smo iz okoline ili iz okruženja Instituta u Kamenici. Pa više niko neće da ide u Kamenicu, nego dolazi, traži u Dedinje da dođe na operaciju. To je vraćanje poverenja pacijenata prema toj instituciji, a poverenje se vraća tako što će odgovarajuća adekvatna kadrovska politika da se vodi. Tome treba posvetiti pažnju.