Pomenuta je maločas i SNS.

Gospodine ministre, sigurno ste obratili pažnju, reče narodni poslanik, postoje neki ljudi koji su, zbog toga što politički pripadaju SNS, na rukovodećim mestima. Vi zamolite za primer, ne čuste ni jedno ime, a bukvalno ni jedno ime. Nije to slučajno. Zato što takvih primera u ovoj diskusiji da se čuje nema i neće ih ni biti. To vam kažem već sada. Zapravo, jedino ime koje ste čuli, kao bilo kakav primer, ne ide kao dokaz onome što je govorio poslanik, ne ide u prilog onome što je govorio on, nego onome što ste govorili vi. Jedino ime koje su pomenuli je, čini mi se, dr Bojić. Dokaz je vaših reči da se ljudi danas na odgovarajuća mesta, na odgovorna mesta postavljaju zato što su stručni, zato što se u svoj posao razumeju, zato što su sposobni rukovodioci, zato što mogu da unaprede sistem u kom se nađu. To ste rekli vi, gospodine ministre. Primer koji smo čuli dokaz je vaših tvrdnji.

Pominjalo se i šta je ocenio i šta je zaključio Aleksandar Vučić. U kom trenutku? Ja se sa predlagačem amandmana slažem u jednoj stvari. Mislim da se slažemo svi ovde. Zdravstveni radnici jesu ovom društvu dragoceni. To je rekao i Aleksandar Vučić i rekao je da su dragoceni, ne samo Srbiji, nego i svakoj zemlji koja vodi računa o sebi, pa između ostalog i Nemačkoj, dragoceni su i za Angelu Merkel i zato je ona davala svoje ocene o visoko kvalifikovanim i stručnim ljudima koji su dolazili u Evropu u prethodnim godinama. Ne treba od toga bežati. Dakle, svaka zemlja koja vodi računa o sebi želi takve ljude da zadrži. Ako ih ima, da ih zadrži. Ako ih nema, da ih privuče. Načini su sve ovo o čemu smo govorili i veće plate, vi me ispravite, ako grešim, gospodine ministre, ali upravo za zdravstveni sektor 10-12% veće. Da li je tako? Načini su i obezbeđivanje novih radnih mesta. Vi možda imate ažurniji podatak. Preko 12 hiljada novih mesta već obezbeđenih u poslednje tri godine. Sve stipendije o kojima smo pričali i praksa da se najbolji studenti odmah angažuju, o tome smo govorili danas, i to na čemu će ljudi raditi, ne samo za koliko, već i na čemu će raditi.

Ne slažem se da nije važno kakvi su im uslovi obezbeđeni. To je veoma važno, jer zbog toga kakvi su uslovi obezbeđeni, ti ljudi imaju motivaciju, ti ljudi postaju bolji vremenom, a i oni ljudi kojima je sve to namenjeno, dakle, građani Srbije, vide neposrednu korist.

Šta je rekao Aleksandar Vučić na sve ove teme. Ovo što pričamo mi sada i da ove plate koje jesu veće su više nego zaslužene, ali je i dodao da će biti još dodatno veće. I rekao je kako, u skladu sa našim budžetskim mogućnostima.

Povećavali smo zato što smo se domaćinski starali o budžetu pa smo imali odakle. I danas možemo da kažemo već sada planiramo da to uradimo ponovo. Zato što se i dalje u ovoj državi stara neko na odgovoran način. I sve ono što smo obezbedili, a govorio je ministar i o Kliničkom centru u Nišu, i o silnim hiljadama novih kvadrata obezbeđenih tamo, ali i opremi čija se vrednost u desetinama miliona evra meri, i o centru u Beogradu, i o lečenju dece u inostranstvu, i o lečenju retkih bolesti. Dakle, o svim onim stvarima za koje imamo novca u kasi sada, a nekada smo mogli samo da ga sanjamo. Ali i o potrebi da se na taj način naši ljudi dodatno usavršavaju, pa sve ono što možemo da lečimo u Srbiji da to uradimo ovde. Kada možemo stručnjake da dovedemo ovde da naše ljude obuče. Mi to danas i radimo.

O infrastrukturi koja toliko silna da mi možemo bukvalno celu današnju raspravu da posvetimo samo tome. Neću sve vreme rasprave da potrošim na to, ali zašto da se ne kaže i zašto da ljudi ne znaju. Ono u šta ulažemo i što je danas realnost, ne priča, nego nešto na čemu se radi, što se završava dok smo mi ovde u ovoj sali, podrazumeva i GAK – Višegradsku i KBC Zemun i Institut za kardiovaskularne bolesti, Urgentni centar, podrazumeva Kliniku za neurohirurgiju, Centar za radiologiju. Pričamo sve o vrednostima koje se mere u milionima evra.

Pričamo o Institutu za ortopedskohiruške bolesti. Pojedinačna oprema, za koju nam treba jedna sednica kompletna da samo o tome govorimo. Dakle, o stvarima koje danas Srbija, još jednom, radi zato što ne samo da brine o sebi, ne samo zato što se o tome staraju odgovorni ljudi, nego zato što ima odakle - reči Aleksandra Vučića. Lepo je što ih pratite i treba da ih pratite.

Evo vam još jedno, 30. mart, rezultat naše politike, to su njegove reči, jer su radna mesta i puna kasa. I ova radna mesta u zdravstvu o kojima pričamo i ta koje se odnose na druge sektore u ovoj zemlji i sve one koji će dobiti stanove po popularnim cenama, subvencionisanim cenama, koji su obuhvaćeni programima danas, a koji će biti obuhvaćeni novim programima sutra. Radna mesta za ljude u proizvodnji, radna mesta za ljude u privredi u najširem smislu, povećanja koja su rezultat ove pune kase, o kojoj sa ponosom i sa pravom govori Aleksandar Vučić. To su stvari koje pružamo građanima Srbije, između ostalog i zdravstvenim radnicima i zbog toga, siguran sam, ne grešim ništa ako kažem – danas je tim ljudima osetno bolje nego što je bilo, a naša je obaveza i stvar koju pre svega sami sebi dajemo u zadatak da se postaramo da im sutra bude još bolje nego što je danas. To su realne stvari.

O tome da se malo kritikujemo i pokušavamo da izvučemo jedni iz drugih nešto više, mi možemo, ali kada pričamo o tome šta obezbeđujemo i šta je realnost, to je ovo i to ljudi znaju, pa i kad god ih budemo pitali iznova šta misle o svemu ovome, ja sam siguran, oni ubedljivi odgovori koje smo imali nekoliko puta kada smo ljude unazad pitali, mogu da budu samo još ubedljiviji. Mislim da je sada malo jasnije. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Na neki način se izvinjava kolegi Orliću, ali ne mogu da prepoznam kod vas kada ste završili citat, a kada ste ga počeli. Vaše reči su original reči Aleksandra Vučića. Rado bih vama replicirao, ali bolje onda autoru toga što vi govorite. Bolje kada dođe da iskoristim priliku da njemu repliciram.

Evo šta je suština. Ministre, vi ste dobro upoznati da gotovo nepisano pravilo je kada je u pitanju primera radi Institut u Sremskoj Kamenici za kardiovaskularne bolesti, redovnom smenom vlasti dolazi do promeni i glavnog čoveka, odnosno upravnika ili direktora i kada je u pitanju onkologija i kada su u pitanju i poliklinika. Uvek je to prati sa promenom vlasti, dolaze nova lica, novi direktor. Naravno, većinom su oni iz kolektiva. Da ne spominjemo sada imena jer su to ljudi koji su pre svega obrazovani, oni su iz oblasti medicine i daleko od toga da bilo kakav prigovor možemo pojedinačno na njihovu struku.

Zašto se ne prekine sa tim pravilom? Nije valjda da čovek koji je sada postavljen od strane, uslovno rečeno, ove vlasti nije toliko stručan da ne bi mogao ako dođe do promene vlasti da vodi tu istu instituciju?

Paradoks, evo vama kolega, pa prenesite predsedniku Vučiću, vama je specijalista za plućne bolesti direktor Luke Novi Sad. Gde to ima? Profesor doktor Bata Milovančev umesto da bude i dalje u svojoj struci, vi ste ga postavili za direktora Luke Novi Sad. Gde to sada ima? Možemo mi da osporavamo i njegovo politički opredeljenje i njegove političke stavove, ali on je čovek koji je u dugom nizu godina radio, usavršavao se na instituciji koja se zove Onkološki klinički centar ili Institut u Sremskoj Kamenici. Čovek završava karijeru, jer je godinama biološki, kao direktor Luke Novi Sad. Zar stvarno toliko imamo stručnjaka? Zar stvarno su kriterijumi oštri i strogi? Umesto čovek da bude Pokrajinski sekretar za zdravstvo, on je direktor Luke Novi Sad. Sad je prodata Luka Novi Sad. Najverovatnije će završiti isto na nekom radnom mestu gde je u pitanju tehnika, a ljudi koji su završili fakultete tehničkih nauka, oni će raditi najverovatnije u medicini. Karikiram, ali sam vam naveo jedan primer.

Još jednom vas molim da kažete kada citirate, a kada prekidate sa citatom.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orilić. Izvolite.

Hoću ja da pomognem. Nije to sporno. Do sada smo valjda utvrdili da ja hoću da pomognem.

Dakle, nije bitan ovaj primer. Vidim da se malo predlagač amandmana malo zapetljao sa onim što je hteo. Hteo je da da primer za ljude koji su na čelu zdravstvenih institucija a nisu stručni, pa je otišao u potpuno kontra stvar. To je najmanje važno. Ne mogu ja sad da pratim svačiji tok misli.

Što se tiče citata, pošto je poželeo da replicira Aleksandru Vučiću kada ga bude sreo, oko toga hoću da pomognem. Da zna predlagač amandmana, Aleksandar Vučić je rekao - da će zdravstveni radnici moći da očekuju i u budućnosti povećanja u skladu sa onim što možemo da obezbedimo iz našeg budžeta, kraj citata. Slobodno kada bude replicira da zna predlagač amandmana – to je tačno. To je potpuno tačno. Prosto da zna da replicira na istinitu stvar.

Drugo, da će biti stanova i za ljude koji su u zdravstvenom sektoru angažovani čim budemo za to imali, takođe, mogućnosti u skladu sa budžetom. I to je takođe citat koji je ovim završen. Da zna predlagač amandmana i to je takođe tačano.

Da sve to možemo, a nekada smo mogli samo da sanjamo, kraj citata, slobodno pitajte, ali da znate i kada pitate, i to je notorna činjenica.

Možda i ponajviše važno ono što sam rekao maločas – šta je rezultat te politike koja je učinila Srbiju danas drastično uspešnijom nego što je bila u godinama iza nas? To što je njen rezultat radna mesta i puna kasa - Aleksandar Vučić, kraj citata. Slobodno pitajte Aleksandra Vučića za te reči i da znate, činjenica je da su to rezultati.

Ako poželite da izvršite neke dodatne konsultacije na ovu temu, u međuvremenu razgovarajte sa građanima Srbije. Sada na ulicu da izađemo zajedno i da pitate građane Srbije da li prepoznaju radna mesta i punu kasu, kao što nije bila za rezultate, šta mislite šta će reći? Brat bratu 60% plus reći će vam – vidimo, nego šta.

Zahvaljujem.
Nemate pravo na repliku, kolega Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko.

Meni je zasmetalo ovo sa Lukom Novi Sad. To nije vojska. Biti direktor Luke Novi Sad nije moranje. Verovatno je čovek konkurisao za to. Nije ga niko silom naterao. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podnela narodni poslanik Slavica Živković.
Da li neko želi reč?
Koleginice Živković, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 62. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti i amandman je odbijen zbog tehničke greške. Ali, bez obzira na sve, smatram da je ovo pitanje veoma važno i da o njemu treba govoriti, a tiče se obezbeđenja dostupnosti usluga zdravstvene zaštite osobama sa invaliditetom.

Ako sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom prestavlja trajnu opredeljenost Republike Srbije iskazanu u prioritetima i ciljeva predviđenim strategijom unapređenja položaja sa invaliditetom u Republici Srbiji, Zakon o potvrđivanju Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, takođe, kao i drugim brojnim dokumentima koji se odnose na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i sprečavanje diskriminacije po bilo kom osnovu, smatramo da je i na osnovu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, država se obavezala da preduzme sve odgovarajuće mere uključujući i zakonodavstvo u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom.

S toga smatram da rizici diskriminacije, marginalizacije i socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom imaju tendenciju da se uvećavaju i umnožavaju, te je neophodno kontinuirano preduzeti različite mere i aktivnosti kako bi se ovi rizici sveli na najbolju moguću meru.

Osobe sa invaliditetom imaju različite fizičke senzore, intelektualne i mentalne teškoće i potrebe zbog kojih im treba omogućiti dostupnosti i adekvatno korišćenje usluga zdravstvene zaštite.

Šta to podrazumeva? Osobama sa fizičkim invaliditetom potrebno je obezbediti dostupnost u svim ustanova zdravstvene zaštite, izgradnjom rampi ili drugih pomagala. Osobama sa senzor invaliditetom potrebno je obezbediti audio informacije, kao i informacije na Brajevom pismu. Osobama sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom dostupnost uslugama zdravstvene zaštite, znači razumevanje usmenih i pisanih informacija, kao i snalaženje u prostoru zdravstvene ustanove. Potom i obezbediti prilagođeno davanje usmenih i pisanih informacija i obaveštenje, jednostavnim i lakim jezikom, kao i slikovnim znacima.

U cilju dostupnosti usluga zdravstvene zaštite, potrebno je takođe obezbediti pri svakoj ustanovi zdravstvene zaštite savetnika koji poznaje specifične potrebe i probleme osoba sa invaliditetom, ima posebna znanja i veštine da pomogne osobama sa invaliditetom u snalaženju u prostoru ustanove zdravstvene zaštite i u razumevanju obaveštenja i uputstava lekara i drugih zdravstvenih radnika.

Savetnik ne mora biti novo zaposleno lice, može biti i lice koje radi na šalteru, a koje je dodatno osposobljeno za davanje informacija osobama sa invaliditetom na njemu, razumljivom pismu, jeziku.

Zašto smatram da je to toliko bitno? Kao majka deteta sa invaliditetom, moja ćerka ima 29 godina i osoba je intelektualnim teškoćama. Oni su teško prepoznatljivi kada uđu u dom zdravlja, jer nemaju vidni hendikep, ali kada stanu pred šalter sva obaveštenja koja stoje pred šalterom njima ne znače ništa, jer ne umeju da čitaju, mahom.

U zavisnosti od toga kakav problem imaju i koliki je stepen oštećenja osobe sa takvim problemom, u većoj ili manjoj meri su mogućnosti da iskažu problem zbog koga su došli u dom zdravlja. Naravno, osobe koje se nalaze na šalteru sa većim ili manjim razumevanjem pristupa takvoj osobi. Pitanje je kolika je gužva, da li može da se posveti na pravi način, kako će i da mu pomogne, ako osoba ne zna zbog čega je došla i ne ume to da kaže. To su problemi o kojima bi se moglo jako dugo govoriti, ali da ne dužim, verujte mi, već 22 godine se intenzivno bavim humanitarnim radom i unapređenjem osoba sa invaliditetom kroz udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju. Ovaj problem je tema svakog sastanka. Roditelji u većoj ili manjoj meri mogu da se nose sa ovakvim problemom.

Mi zbog problema sa našom decom smo vrlo često u domovima zdravlja. Vrlo često morate i odgovoriti na neke nepredviđene situacije i ne možete toliko često odsustvovati sa posla. Armija roditelja nije uspela da očuva zaposlenje baš zbog ovakvih problema. Ako ne kroz zakon, možda kroz neka podzakonska akta se možda može naći rešenje za ovakav problem, jer čak i angažovanje lica koje bi pomoglo osobi sa smetnjama u razvoju, snalaženju i u dostupnosti zdravstvene zaštite u domu zdravlja nije možda toliki izdatak koliko čitava armija roditelja koja ja ostala bez posla i koja je danas na socijalnoj pomoći.

Na ovakav način pomaže i osobi sa invaliditetom i porodici i budžetu države. Možda je zahtev preobiman, možda i samo angažovanje savetnika zvuči kao neki dodatni ozbiljan problem koji bi se danas trebao naći u domovima zdravlja, ali mi se trudimo i kao država da unapredimo položaj osoba sa invaliditetom. Kroz moj celoživotni rad zaista se mnogo toga radilo i osobe sa invaliditetom danas ima značajno bolje uslove i vidljiviji su i prepoznatljiviji, imaju pravo na zapošljavanje, radno angažovanje, drugačiji vidovi podrške koji su zaista danas na mnogo višem nivou u odnosu na prethodni.

Ako želimo da naše zakonodavstvo uskladimo sa EU i ako idemo tim putem, možda treba i ovaj deo po ugledu na savremene, evropske zemlje nekako dovesti na taj nivo i pomoći svima onima kojima je zaista pomoć potrebna, a koji to ne umeju da kažu. Hvala na razumevanju.

Reč ima ministar Lončar. Izvolite.