Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da vam se zahvalim na srdačnom dočeku.

Zadovoljstvo je, čast i privilegija ponovo biti sa vama ovde.

Želim svakome od vas pojedinačno, nadam se da nećete zameriti, da zahvalim na podršci koju ste pružili meni i mojoj porodici u, za mene, jednom veoma teškom vremenskom periodu. Još jednom, hvala vam svima!

Sada da nastavimo sa radom.

Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.

Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč? (Da.)

Izvolite.

Evo, prvo pa muško, gospodine Milićeviću, odmah ste naleteli na mene. Ja bih u ime poslaničke grupe SRS najpre vama da poželim dobrodošlicu i dobro zdravlje.

Što se tiče predloga koji sam uputio, on se tiče utvrđivanja činjenica vezanih za ubistvo i političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića. Već dugo godina koliko je prošlo od njegove smrti, konstantno i tada vladajući DOS, ali i danas vladajuća većina pokušava Srbiji da nametne nekakvo političko nasleđe Zorana Đinđića.

Ne bi to nama ni smetalo kada bi se te priče bazirale na istini. Međutim, tu se radi o najgorim mogućim podmetačinama. Kada kažete Zoran Đinđić, ono na šta mi srpski radikali prvo pomislimo, to je bombardovanje Srbije za koje je on insistirao da se nastavi, to je pljačkaška privatizacija, to su Janjušević i Kolesar, to je, kako se beše zove, onaj što su ga zvali „lakirana bubašvaba“, isto je bio istaknuti član Đinđićevog kabineta i mnogi drugi.

Svi žele da se očešu o mrtvog Đinđića i da na njemu profitiraju, ali niko ne želi da zaista utvrdi šta se dešavalo, ko je imao interes za njegovu likvidaciju, a znamo veoma dobro da se čak i odmah nakon ubistva govorilo o tome da oni koji su nosili njegov kovčeg, da su zapravo oni bili umešani i da su oni i politički i na svaki drugi mogući način najviše profitirali od njegove smrti.

Vi ste u svojoj nemoći, tu govorim pre svega o ovim kvazidemokratskim i evropski orijentisanim strankama, u svojoj nemoći, u svom besu, optuživali čak i predsednika SRS i čitavu SRS da smo mi stvarali atmosferu u kojoj je likvidiran Đinđić, a zapravo je ono što je Vojislav Šešelj rekao na svom odlasku, a to je da će Đinđić završiti na dnu duboke i mutne reke bilo samo, može se reći, sociološka studija. To je bilo zapažanje na osnovu aktuelne situacije, jer je Đinđić bio taj koga je mafija dovela na vlast i to je bilo vreme kada se govorilo da svaka država ima svoju mafiju, a da samo u Srbiji mafija ima svoju državu.

Mi znamo da su oni koji su kasnije optuženi da su ubili Zorana Đinđića i oni koji su, evo završavam, ga streljali imali i policijske značke i da je njima i današnji narodni poslanik i tada visoki funkcioner DS i šef poslaničke grupe u Skupštini Narodne skupštine bio taj koji je navodne njegove ubice dovodio, odnosno njegovim ubicama dovodio ženu i decu u zatvor.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 129 od ukupno prisutnih 150 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održanim 2016. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč? (Da.)

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedna tema o kojoj svi predstavnici vladajuće koalicije rado pričaju. Međutim, ono što uporno odbijate je to da se bavite na jedan jedini adekvatan način, a to je da činjenice vezano za izbore, vezano za nepravilnosti utvrdi anketni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.

Može neko reći da postoje drugi organi koji su ovlašćeni u skladu sa zakonom da se time bave, međutim činjenica je da ti drugi organi policija, sudovi i tužilaštvo koji imaju mogućnost da se bave nepravilnostima i krađom prilikom izbora, do sada ne samo u ovom poslednjem mandatu, već uopšte od nastanka, odnosno od uvođenja višestranačja ponovnog u Srbiji, da nikada tu svoju funkciju nisu ispunili.

Jedini način, ukoliko zaista želite da se te činjenice rasvetle, da vidimo ko je krao, da vidimo ko je prešao cenzus, a ko nije, da vidimo koga je Skot na silu ugurao u Skupštinu, govorim o američkom ambasadoru Skotu, jedini način je da se formira anketni odbor, koji bi bio sastavljen od predstavnika različitih političkih stranaka.

Smatram da svako ko se bavi politikom ima interes, najviši mogući interes da utvrdi činjenice, odnosno da učestvuje u njihovom utvrđivanju i da na taj način spreči da se i ubuduće na nekim narednim izborima, kada god oni budu bili, nakon izbora govori o krađi.

Sve izbore, prethodna tri ili četiri ciklusa i praktično sve one od petooktobarske buldožer revolucije, obeležile su priče o nepravilnostima, priče o izbornim krađama, o nevažećim listićima, to je nešto što je obeležilo i dolazak Tomislava Nikolića na vlast.

Podsetiću vas i to da je DOS režim 2000. godine, odnosno njegovi čelnici, kada su upali u Narodnu skupštinu Republike Srbije, kada su je zapalili, da su zapalili izborni materijal da bi sprečili da se bilo kada u budućnosti na validan način utvrdi da Koštunica nije pobedio u prvom krugu izbora. Činjenica je bila da nije, uprkos tome drugi krug nije održan i od tada, pa do danas nastavlja se od izbora do izbora da imamo nepravilnosti.

Da li će izbori biti sada ili će biti početkom naredne godine, potpuno je svejedno. Mi iz SRS insistiramo da uslovi za izbore budu fer i demokratski, da izbori i sam izborni dan, izborne radnje budu sprovedene u skladu sa zakonom, ali što je najvažnije da se više nikada ne desi nakon izbora da nakon zatvaranja biračkih mesta i objavljivanja od strane RIK, npr. da lista Dveri – DSS nije prešla cenzus, da njih okuplja američki ambasador Skot, da poziva državno rukovodstvo i da kaže da se ta lista, kao i lista Čeda-Čanak-Tadić mora naći u novom sazivu Narodne skupštine.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133 od ukupno prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Đelić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Božidar Delić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo mislim da je već četrnaesti put da govorimo o Zakonu o borcima, ali gospodo želim i da vas obavestim da danas invalidi, ratni invalidi i ratni veterani i borci izlaze na ulice i dolaze pred predsedništvo Srbije.

Jednostavno, sećate se prošle godine, kada je donet Zakon o izmenama Zakona o borcima, ratnim invalidima i porodicama poginulih boraca, u ovoj istoj sali, ministar za rad je obećao da neće nijedno pravo ratnim invalidima biti narušeno ni za jedan jedini dinar. Za godinu dana ratni invalidi i porodice poginulih boraca izgubili su jednu celu invalidninu. Toliko o tome koliko se govori istina u ovom parlamentu.

Evo, već danima pojedini ministri, a jutros i premijerka, pozivaju predstavnike veteranskih organizacija, pokušavajući s njima da se nagode da ne izađu danas na ulicu. A to je, gospodo, sve zbog vašeg ponašanja ovde u Skupštini. Mogu da vam kažem da vas borci ne doživljavaju kao narodne predstavnike, pogotovo vas ne doživljavaju kao svoje predstavnike.

Neprijatelj je našim invalidima naneo fizičke povrede i oni su invalidi jer su izgubili delove svojih tela, ali rane na duši, gospodo, vi ovde koji sedite u Skupštini i koji tako nonšalantno dignete ruku, odnosno nećete da dignete ruku za ovaj zakon, vi ste im naneli rane na duši i oni vam to nikada neće zaboraviti. Vi ovde vodite računa samo o sebi i svojim političkim strankama, a ne vodite računa o ljudima koji su upravo obezbedili da vi ovde u Skupštini i drugi ljudi širom Srbije mirno žive. Zato ćete, gospodo, ovih dana imati invalide i veterane na ulicama Beograda.

Sramota je da posle 27 godina donosite po 15 puta pojedine zakone, a jedan od najvažnijih zakona kojim biste ispoštovali one koji su dali svoje živote, delove svojih tela i svoje zdravlje za ovu zemlju, niste za njih izglasali zakon. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Deliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23 narodna poslanika, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 126 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 150.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč? (Da)
Izvolite.

Porodični zakon mora da se menja i mi smo predložili izmenu ovog jednog člana, naravno, uz dopuštenje da, ukoliko ima interesa da vladajuća većina prihvati ovaj predlog, da to može svakako da se na izvestan način i proširi.

Suština je da član koji mi želimo ovde da menjamo, odnosno da stavimo van snage, proizvodi mnogo problema i to je iz dana u dan sve očiglednije. Sada svakodnevno u javnosti slušamo tu vrstu problema i već se računa na desetine hiljada dece koja se, na ovaj ili onaj način, volšebno zapravo, uzimaju roditeljima. Najčešće je to sa obrazloženjem da su u pitanju siromašne porodice i prosto je neverovatno da to može biti razlog da se nekoj porodici uzme dete i da se da u hraniteljsku porodicu, a da ta hraniteljska porodica na ime čuvanja tog deteta dobije odgovarajuću novčanu naknadu koja je prilično veća od garantovane zarade.

Mi pitamo – zašto se taj iznos sredstava ne daje tim porodicama i da onda oni lepo vode računa o svojoj deci? Prosto je nehumano i neverovatno je da vi uzmete dete roditeljima zato što ti roditelji nemaju 30 hiljada mesečno da dete mogu da prehrane, a tih 30 hiljada dajete nekoj drugoj porodici. Jer, znate, hraniteljstvo u Srbiji više nije humani gest, to je postao ozbiljan biznis.

Raspitajte se po centrima za socijalni rad, postoje veze, zna se kod kog zaposlenog u centru se ide, koliko se para daje da se dobije hraniteljstvo i to je nešto što zaista ugrožava porodicu, što ugrožava i tu decu. Jer, znate, te hraniteljske porodice uzmu tih 30 hiljada dinara da svojoj deci kupe nove patike, a njihove stare daju tom detetu čiji roditelji ne mogu da ga izdržavaju jer nemaju tih 30 hiljada dinara.

I ono što je takođe problem jeste dečiji dodatak, za koji treba ne znam koliko papira i dokaza da se dostavi i na kraju ljudi žive u Beogradu, Leskovcu, Nišu, nije važno gde, imaju maloletnu decu, i u nekom rodnom selu svoga tate ili mame nasledili su babinu ili dedinu kuću, u selu gde nema ni škole, ni obdaništa, gde živi svega nekoliko desetina staračkih domaćinstava, i onda vi lepo kažete – a, ima imovinu, ne može dobiti dečiji dodatak.

Dakle, to su te neke anomalije na koje smo mi ovim predlogom samo želeli da skrenemo pažnju, u očekivanju da će zaista u vladajućoj većini biti razumevanja da se ovaj predlog stavi na dnevni red, da raspravljamo, pa, na kraju, i da glasamo i da vidimo da li ćemo imati većinu za ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 134, od ukupno prisutnih 152 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč? (Da)
Izvolite.

Da podsetimo, Zakon o izboru narodnih poslanika donet je 2000. godine, na predlog Srpske radikalne stranke i tada su sve poslaničke grupe u parlamentu glasale za taj zakon. Dakle, uspeli smo da okupimo nemoguće oko tog zakona, zato što je bio u pitanju dobar predlog, odnosno dobar zakon. I taj zakon jeste bio dobar, sve dotle dok niste počeli i vi i ovi pre vas da ga menjate. Bilo je nekoliko izmena, svaka izmena je bila lošija od one prethodne.

Ovaj zakon o kojem govorim je imao nadzorni odbor i nije bilo potrebe za nikakvim REM-om ili kako se pre zvalo to neko regulatorno telo. Dakle, radilo se na principu poslaničkih grupa, što mora biti osnov za svaku parlamentarnu aktivnost.

Dalje, dali ste mandat narodnim poslanicima. Mi predlažemo da se vrati ustavna odredba u zakon i da se narodnim poslanicima dozvoli, kako im Ustav to garantuje, da mogu svoj mandat poveriti političkoj stranci na čijoj listi su bili. Redosled narodnih poslanika takođe ne može biti unapred utvrđen.

Samo ću vas podsetiti da ste pre svega nekoliko meseci imali problem da možda tri meseca niste mogli da uvedete narodne poslanike u Narodnu skupštinu kada su tri poslanika stranke „Dosta je bilo“ podneli ostavke, časni ljudi, podneli ostavke jer su napustili stranku, ali jedan od onih koji su bili na sledećoj listi je već sa liste prešao u Srpsku naprednu stranku. I zakočena je bila procedura. Ovaj iz „Dosta je bilo“, normalno, neće da stavi svoj potpis da nekoga sa svoje liste dodeli poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke. I onda ne znam šta ste pregovarali i posle tri meseca ste uspeli taj problem da rešite, a nećete da ga rešite u zakonu, da se to nikad više ne desi.

Mora se povećati cenzus za izlazak na izbore u koalicijama. Ne može biti isti cenzus za onoga ko izlazi sam i za onoga ko uz sebe vuče dva, tri, pet ili 14 političkih partija. Opet, evo prakse, ušli su nam sa 5,01, ugurani, Skot ih je ugurao u Skupštinu, DSS i Dveri, čim su ušli podelili se u dve poslaničke grupe. Danas više niko ne zna koje tu u kojoj poslaničkoj grupi. Najveći nemoral je uradila Sanda Rašković Ivić koja je kao predsednik stranke svojoj stranci otela mandat i danas taj mandat, valjda, pripada Vuku Jeremiću, koji uopšte nije učestvovao na izborima.

Dakle, mi vam govorimo da treba da prihvatite ovaj naš predlog, da se raspravlja o njemu, da eventualnim amandmanima tu nešto još promenite, pa da zaista rešimo taj problem.

Samo još jednu rečenicu. Zbog ovih anomalija koje vi ne želite da prihvatite, jer nećete da raspravljate o našem predlogu, mi danas u Narodnoj skupštini imamo 14 narodnih poslanika koji su tzv. samostalci. Znači, 14 narodnih poslanika ovde nema pravo glasa, jer njih 14 moraju da stoji u pisarnici u visokom startu, pa ko prvi utrči dobije pravo da govori pet minuta. Svi su oni oteli mandat, jer su došli na nečijem, pa onda i nije šteta što ne mogu da govore. Dakle, molim vas, evo vrlo konkretno i razložno, prihvatite da se raspravlja o ovome, pa da u toku rasprave možda još nešto dodamo, oduzmemo i da konačno rešimo problem izbornog zakonodavstva.