Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo ministri sa saradnicima, kolege moje poslanice i poslanici, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu. I ja ću sigurno da se složim sa svojim prethodnicima da je danas najbitniji Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ali počeću od druga dva zakona.

To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Čim je ovo došlo na dnevni red, znači, stvorila se potreba za tim, znači da su naše investicije na mesu, da je zemlja ekonomski stabilna, kad neki drugi ljudi dolaze u Srbiju da ovde rade. Uvek ide ta priča da naši idu negde na stranu, ali evo činjenice i pokazatelja da i ljudi, stranci dolaze u Srbiju da rade.

Ja sam danas možda u jednom trenutku bio malo, onako, iznenađen kad ljudi koji nisu doveli nijednog investitora u Srbiju pričaju kako to treba da se radi. Ako trebamo da poslušamo nekog ko zna kako se dovode investitori u Srbiju, onda svako za to treba da bude dobar primer šef poslaničke grupe JS, kojoj ja pripadam, Dragan Marković Palma, koji nije doveo jednog, dva, tri, pet, nego je napravio čitavu industrijsku zonu.

Kada je u pitanju zakon koji sam najavio, Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarske franke, mi iz JS, kada su se ukazivale prilike da pričamo o tome i kada je ovde, između ostalog, bila gost i guvernerka NBS, gospođa Tabaković i Siniša Mali, sadašnji ministar finansija, i prethodni ministri, mi smo znali vrlo često o tome da pričamo.

Prvo, ministre, hvala vam što je ovaj zakon došao na dnevni red. Naravno, pre svega, hvala Aleksandru Vučiću, koji je pre tri nedelje obavio jedan razgovor sa ljudima koji su svoje nezadovoljstvo izrazili jednim protestom, i on je tada dao reč koju je i održao. Evo, već posle tri nedelje zakon je kompletan i stigao je ovde kod nas u skupštinsku proceduru.

Vi ste danas više puta rekli da ovo nije laka tema. Slažem se sa vama, definitivno, ovo je poprilično kompleksna tema. Čak i ljudi koji su danas predstavljali opoziciju i pričali su danas i svoje kritike na ovu temu, ali ja, nažalost, moram da konstatujem da u Srbiji, kada imamo mnogo ozbiljnije teme od ove teme, mi nikako da se usaglasimo i da podvučemo liniju kada je trenutak da svi zajedno moramo da radimo u istom pravcu.

Nema puno mesta za kritiku ovog zakona. To kažem poprilično realno i kao neko ko je radio u realnom sektoru u bankarstvu i ko je upoznat sa svim detaljima i situacijama koje su se dešavale ljudima koji su, nažalost, sada tako mogu da kažem, bili klijenti u švajcarcima.

Mi imamo jednu situaciju kada danas opet neko može da kaže, kritikuje - da li vodite računa o svim ljudima ili samo o ljudima koji su zaduženi u švajcarskim francima. Znate šta, danas podatke koje ste vi izneli, a to su činjenice, da u ovom trenutku razgovaramo o oko 15.785 klijenata. Znači, ne pričamo o stotinama, o desetinama, pričamo o 15.785 kredita. I, tačno je, neki su istekli, mali je broj tih koji su istekli, mali je broj onih koji su uspeli da vrate svoje kredite. Posledice tog talasa koji je napravio jedno veliko nezadovoljstvo i sigurno mogu da kažem štetu i našoj državi, za koju niste vi krivi, je i činjenica da je bilo dosta brakova koji su upravo zbog te jedne finansijske situacije stradali. Danas je neko rekao da je bilo i samoubistava i poprilično ružnih situacija za jedan broj ljudi.

Ali, upravo danas je trenutak kad zbog svih ovih ostalih 15.785 porodica mi moramo da izglasamo ovaj zakon. Zato sam rekao da će poslanička grupa JS da vam da podršku u ovome.

Ali, treba da izvučemo jednu pouku i da to bude možda i zaključak posle glasanja na ovu temu, da je ovo bila jedna velika škola za sve nas. Nije dobra, sami smo je učili, koštala nas je poprilično, ali da je ovo pokazatelj da moramo da radimo dosta i na edukaciji stanovništva i da pokušamo ljude da poprilično dobro informišemo pre nego što se upuste u jednu avanturu zvanu kredit. Nije to situacija samo kod nas, krediti su svuda u svetu nužno zlo, ali nažalost, bez njih ne možemo. I ja sam korisnik jednog kredita, na sreću, nisam u švajcarcima.

Kad kažem da država mora da donosi takve odluke, ovo je isto vanredna situacija kao kad se desi neka nepogoda. Bogu hvala, i u nepogodi ne desi se da strada čitava zemlja, strada jedan region, strada jedan deo građana. Ja bih ovo možda nazvao jednom elementarnom nepogodom. I dobro je što je predsednik dao nalog da se brzo rešava ova elementarna nepogoda koja se zove krediti u švajcarskim francima.

Jedno iskustvo, u stvari više njih. Kad sam čuo da ovo dolazi na dnevni red i da ćemo da pričamo o ovakvim kreditima, ja sam imao priliku da razgovaram sa nekoliko porodica koji su korisnici ovih kredita. Razgovarao sam sa doktorkom koja ima dvoje dece, jedno dete studira, jedno dete je srednja škola, ona i muž su intelektualci, sasvim pristojno, rešavali su svoje egzistencijalno pitanje. Znači, nisu se oni borili ni za kakav luksuz, nego su kupili svoju prvu nekretninu, kao i verovatno 99% ovih ljudi o kojima danas pričamo.

Njena priča ide do te mere da kaže da su u jednom periodu bukvalno za ručak imali samo krompir, pa su pitana deca da li će da jedu kuvani krompir, da li će da jedu prženi ili u nekom drugom obliku, ali su jeli samo krompir, ni krivi ni dužni.

Tako da je meni danas čast da zbog ovih 15 hiljada porodica svi mi koji učestvujemo u radu, žao mi je što ostali nisu tu, jer je ovo tema u kojoj svi treba da uzmu učešće i bio bih srećan da sam čuo bolji predlog. Znači, od kritizera nema neke velike pomoći. Različite priče smo slušali danas, ali kažem, obzirom da dolazim iz bankarskog sektora, ja sam svestan sa čim ste se sreli i ko je sve morao da bude za tim stolom da biste doneli jedan ovakav zakon. Vi ste morali da pričate i sa bankama, vi ste morali da angažujete i javno mnjenje na više različitih načina i ovakav predlog zakona apsolutno nije slučajan.

Tako da, još jedanput, kada je u pitanju poslanička grupa JS, ja ponavljam, mi ćemo da podržimo ovaj i sve ostale zakone na dnevnom redu.

Naravno da je ovo, bar po meni, jedan od najbitnijih, ali recimo, mislim da nije ni nebitan jedan zakon koji se danas nalazi ovde na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica. Kako je ministarka Mihajlović danas i rekla, suština ovog zakona je, pre svega, veća bezbednost za sve korisnike žičara i gondola.

Ono što ja mogu da kažem kao jedno dobro iskustvo koje sam video da u jednom broju evropskih zemalja ovo su definitivno atrakcije. I smatram da i ovo što se radi na Kalemegdanu, isto i gondola koja se radi na Zlatiboru, biće svojevrsne atrakcije i biće jedan deo turističke ponude. I ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, i mi smo nekad imali u planu jedan projekat koji je trebalo da spoji Vrnjačku Banju gondolama sa planinom Goč. I verujem da ćemo u nekom trenutku skupiti snagu i malo da nam vi pomognete sa finansijama, da uspemo da realizujemo taj projekat.

U svakom slučaju, kad pričamo o turizmu, ja ne mogu opet da ne spomenem Dragana Markovića Palmu, predsednika naše poslaničke grupe, i situaciju gde mu nije trebala nikakva pomoć, a uspeo je od Jagodine, hteli to neki da priznaju ili ne, da napravi jedno ozbiljno turističko mesto. Znači, bez pomoći države, napravili su zoološki vrt, akvapark itd.

Zato apelujem na sve da, kada se već pojavio Predlog zakona o žičarama, ovo bude jedna ideja, jedna pozitivna provokacija za veliki broj opština i gradova u Srbiji koji imaju šta da pokažu turistima, tako da je i ovaj zakon, naravno, jedan u sklopu onih koji ćemo mi iz Jedinstvene Srbije da podržimo.

Spomenuo sam malopre da nije korektno da jedni ljudi rade, primaju platu, a drugi ne rade i isto primaju platu. Kakvo rešenje tu treba tražiti i kakav kompromis? Verovatno da administrativno-mandatni odbor o tome treba da priča, ali Dragan Marković Palma, što danas možete da pročitate u svim novinama, je ponovo naglasio – nije korektno da poslanici primaju platu a da ne dolaze na posao. Naveo je primer lekara koji bi mogli da primaju platu, a da ne dolaze na posao, učitelje, vaspitače itd. Svi ćemo da se složimo da to nije u redu.

Ne mogu, kada sam već spomenuo učitelje i vaspitače, da se ne osvrnem i na ovaj zakon, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Dokaz da je naš budžetski sistem stabilan, da su svi ekonomski parametri pozitivni i, između ostalog, još jedno od povećanja danas sleduje ljudima koji rade, vaspitačima koji rade u predškolskim ustanovama. Znači, od maja meseca, kako je rekao ministar finansija, a to je znači junska plata, svim ljudima koji rade u predškolskim ustanovama, vaspitačima biće uvećana za 9%.

Znači, gospodo ministri, još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za sve zakone koje ste nam danas predložili. Hvala.

Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Samo da vas ispravim zbog javnosti. Dakle, radi se o majskoj plati koja će biti isplaćena u junu i tako je, dakle, umesto povećanja plata za sve one koji rade u predškolskim ustanovama od 7%, kako smo planirali budžetom za 2019. godinu, povećanje će biti 9%. Ja mislim da je to velika i važna vest za sve ljude koji rade u predškolskim ustanovama. Usklađujemo se sa zakonom, a i pokazujemo na koji način novac koji smo uštedeli i zaradili možemo da damo i da uložimo u one kojima je i najpotrebnije, jer naša deca idu u te vrtiće i način na koji se oni edukuju tamo mnogo znači za njih, za nas i za budućnost naše zemlje. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite, kolega.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, ja mogu da izjavim da ćemo glasati za sve zakone koji su danas na dnevnom redu, a isto tako i za sve sporazume.

Naravno, kao i svi koji su danas govorili, moja poenta će biti upravo na konverziji kredita koji su indeksirani u švajcarskim francima, jer to je tema koja interesuje građane Srbije.

Radi se o cifri od 15.700 porodica. To je jedna velika grupa ljudi, i to je veoma važno da naglasimo. Svaka ozbiljna i odgovorna vlast vodi računa o svojim građanima. Svaka ozbiljna i odgovorna vlast rešava probleme svojih građana i na taj način pokazuje svoju ozbiljnost, svoj rad i rezultate koje ima. Ovo posebno naglašavam, jer se radi o jednoj vrlo teškoj i kompleksnoj temi. Dakle, o kreditima koji su uzeti u švajcarskim francima.

Ministru finansija odajem priznanje da je imao strpljenja da razgovara. Tu su bili građani, tu su bile banke i tu se pojavila država. Ne bi država mogla da učestvuje u ovom razgovoru da nema rezultate u finansijskoj konsolidaciji, da nema para u budžetu i upravo zato smo i ove godine bili u stanju da sednemo i odgovorno razgovaramo o ovome.

Ono što je sigurno, u pitanju je kompromis. Kad kažem kompromis, budimo sigurno da tad nisu svi ni zadovoljni, ali nisu svi nezadovoljni. Nisu dobili svi sve, dobili su neki nešto, neki nešto su izgubili. To je reč kompromis i ta reč kompromis koja je uvek u politici, vrlo bitna, vrlo važna, znači rešili smo problem. Ja lično smatram problem smo rešili dugoročno i građani Srbije mogu sada, oni koji su opterećeni kreditima, upravo u švajcarcima, mirno da žive.

Javljam se zbog onih ljudi, kao i moj prethodnik, koji je razgovarao i ja sam sa mnogo ljudi razgovarao, neki su me zvali. Znate, kredite u švajcarcima nisu uzimali oni koji imaju para, koji su bili bogati. Uzimali su oni koji nemaju para, koji su rešavali svoj najbitniji životni problem, a to je stambeno pitanje.

Poznajem jednu ženu sa kojom sa razgovarao i sa kojom već dugo vremena razgovaram, a koja je rešila svoju kuću, kupila je kuću, bila je izbeglica i upravo je osoba koja je na taj način rešila svoj problem i sama je rekla – ja nikada neću otplatiti ovaj kredit. Ja sam sa njom u ponedeljak razgovarao, objasnio sam joj neka rešenja. Njoj je laknulo. Neću spomenuti njeno ime, jer bi to bilo suviše lično u ovoj Skupštini, a ovo govorim zbog nje zato što će ta žena sada biti u situaciji da mi kaže – da, ja ću moći da otplatim ovaj kredit i neću biti u situaciji da razmišljam hoću li sutra biti na ulici.

Ovo pokazuje da ova vladajuća većina ima svoju socijalnu osetljivost, svoju socijalnu senzibilnost, a upravo to jeste cilj i zadatak svake vlasti, da razmišlja šta je to što tišti građane i kako naći taj problem.

Naravno, ovo rešenje ima svoju cenu. Ta cena nije mala. Naša država je spremna da plati tu cenu, ali isto tako i banke i građani. Nisam neki veliki ljubitelj banaka, ni kredita. Moram priznati da ih nisam nikada uzimao, ne mislim ih uzimati, ali isto tako svaki građanin koji uzima kredit vrlo dobro zna šta je dužničko ropstvo. Prema tome, neka ova rasprava i sve što se dešava bude jedna vrsta edukacije građana, da znaju kada potpisuju ugovore šta potpisuju i gde se nalaze.

No, naša zemlja je takva da mislim da smo se kroz ovaj period tranzicije naučili da krediti nisu uvek spas i da građani Srbije, za razliku od drugih okolnih zemalja, nisu se kreditno puno opteretili, što je dobro, ali zato smo mogli ovaj veliki problem da rešimo.

Naglašavam i zbog toga što rešavamo problem ljudi koji su imali mala primanja i morali su da uzimaju kredite. Nismo rešavali problem bogatih, problem tajkuna, pa da im donosimo zakone da im se nešto otpiše, da se oslobode. Rešavamo problem onih ljudi koji su bili u teškoj materijalnoj situaciji i situaciji kojom su rešavali svoj stambeni problem.

Ovo je dokaz da, ako vlast ozbiljno i odgovorno radi, ako razgovara sa svojim građanima, razume interese građana, uvek može naći rešenje, čak i najtežih problema. Mislim da je to ono poverenje koje stičemo kod građana, da ćemo to poverenje dobiti i u budućnosti, jer ćemo se uvek obraćati građanima, tražiti šta ih to tišti i koji su to problemi koji im znače, koje treba rešavati. Naglašavam i zbog toga, jer rezultate koje imamo u finansijskoj konsolidaciji su takvi da možemo sa ponosom reći da ćemo i druge značajnije probleme koje postoje u našoj zemlji, baš zato što imamo sredstava, moći da rešimo.

Očekujem, a to sam i govorio, kada smo govorili o budžetu, ministru finansija, da ćemo rešavati problem infrastrukture, da ćemo rešavati održivog razvoja, da ćemo rešavati problem zdrave životne sredine. Dakle, nešto što će građanima Srbije dati boljitak, da se živi bolje.

Naravno, kao što i danas u ovom zakonu povećavamo plate za ove koji rade u predškolskim ustanovama, ja se nadam da ćemo i u toku ove godine, već u septembru mesecu, moći govoriti o znatnijem povećanju standarda ljudi koji su zaposleni u javnim službama, a isto tako i standarda penzionera, jer to građani Srbije od nas očekuju. Ako imamo rezultate, a rezultate imamo. Da naglasim, poslanička grupa SDPS će glasati za sve zakone i sve sporazume iz ovog paketa zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, danas je očigledno neizbežna tema o kojoj su svi govorili, Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pa ću pokušati da ne ponavljam ono što su kolege pre mene rekle, ali mislim da još nešto treba o svemu ovome posebno istaći.

Do pre, koliko, mesec dana naši sugrađani, koji su bili korisnici ovih kredita i zaduženi u švajcarskim francima nisu imali nikakav izbor, osim da po svaku cenu nastave da plaćaju ove kredite, koje su svojevremeno uzeli, ili da dođu pod udar sudskih izvršitelja, prinudne naplate, prodaje nepokretnosti, namirenja itd.

Ono što je dobro, jeste da su se pojavila, ne jedna, nego dva moguća rešenja. Prvo je, da vas podsetim, sve ono što je danas takođe dotaknuto u raspravi, izašao je Vrhovni kasacioni sud sa stavom po pitanju eventualne ništavosti i uslova da bi se utvrđivala ništavost ovih ugovora i druga je ovaj zakon o kojem mi, kao parlament danas govorimo.

Ono što ja želim da podsetim jeste da razlog za donošenje ovog zakona leži u ovoj jednoj osnovnoj činjenici, a to je da prvo Srbija je za ovih prethodnih sedam godina dovoljno konsolidovala svoje finansije da ova ne mala i ogromna i značajna sredstva, od gotovo 100 miliona evra, može da uloži u sprečavanje da 16 hiljada porodica ili možda čak 60 – 65 hiljada naših sugrađana sutra postanu socijalni slučajevi, pokušavajući ili da ovaj kredit otplate, sa kojim su se zadužili, ili da ostanu bez nepokretnosti koju su kupili. To je ono što je važno. Važna je mogućnost koja je pružena.

Možda ovaj zakon nije, kako rekoše neki pre mene, ono što su se do kraja nadali koji su podigli kredite u švajcarskim francima, ali mislim da je jedno kompromisno rešenje koje se od strane države nudi, u kojoj se na jedan uravnotežen način štite interesi onih koji su podigli kredit, štite interesi države Srbije, dugoročno gledano i uklapaju se na neki način interesi banaka koje očigledno i one će bar ovolika sredstva izgubiti od nekog svog projektovanog profita u budućem vremenskom periodu.

Naravno da meni nije žao banaka, ali podsetiću vas, na žalost da mi ne živimo u nekakva vremena od pre 30 godina i da banke novac plasiraju da bi ostvarivale zaradu. Na nama je da vodimo računa kakve kredite uzimamo kao građani i da o tome se dobro informišemo, a na državi da vodi računa da ne postoji mogućnost ili da bude minimalna mogućnost zloupotrebe.

Ono što bih ja želeo da predložim, jeste kako bi građani mogli lakše da se odluče za koju će se varijantu opredeliti o svemu ovome, a to je da bi možda bilo dobro da Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija izađe sa saopštenjem, informacijom da li su se banke zaista zaduživale u švajcarskim francima kada su plasirale ove kredite. Mislim da bi to u mnogome pojednostavilo situaciju i ne neku eventualnu neizvesnost onih koji možda imaju dilemu sutra da li će prihvatiti ove uslove koji im se nude ovim zakonom ili će ipak se odlučiti da vode sudske sporove, obzirom na stav Vrhovnog suda Srbije.

Time bih završio ovaj deo, kada se tiče oko ovoga. Mi ćemo podržati ovaj zakon, jer zaista smatramo da ne treba dovoditi u poziciju Srbiju da razmišlja o novih potencijalnih sedamdesetak hiljada mogućih socijalnih slučajeva i socijalnih problema, jer Srbija to sebi u ovom trenutku može da dozvoli zato što se ova Vlada i prethodne vlade, od 2012. godine, jako ozbiljno ponašaju prema finansijama i odnosile su se na takav način prema građanima Republike Srbije i sa onima sa kojima mora da sarađuje, počevši od MMF, banaka bez kojih naravno ne može da posluje privredni sistem, iako sam ja od onih koji je apsolutno ubeđen da nikada nije trebalo gasiti domaće banke, obzirom da imam podatke da je jedna od najsolventnijih banaka i dalje „Beobanka“ u stečaju, zahvaljujući svim onim plasmanima koje je neka ekipa koja je do 2000. godine rukovodila radom tih banaka ostvarila.

Ne želim da budem finansijski ekspert jer se u to ne razumem, a i ne bih sebi da dajem pravo da idem van okvira ovoga o čemu sam govorio kada su u pitanju ovi krediti.

Druga tema, o kojoj bih želeo da govorim, jesu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno bih obratio pažnju na član 17. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i to na deo koji se odnosi na deo zakona kojim se dopunjuju ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, a odnosi se upravo na segment koji kaže da ministar bliže propisuje. Citiraću nove tačke 20. i 21. gde se u tački 20. kaže – uslove, programe i način polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenje energetske efikasnosti, obavljanje administrativno-stručnih poslova, organizacije polaganja stručnog ispita, sastav i način rada komisije za polaganje stručnog ispita i vođenje evidencije o položenom stručnom ispitu.

Nova tačka 21. u svom predlogu kaže da ministar propisuje i uslove i postupak izdavanja, oduzimanja i produžavanja licence za odgovornog prostornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova, kao i sadržinu svečane forme licence.

Posebno naglašavam u ovoj tački 21, koja se predlaže, reč – odgovorno. Zašto? Džabe je nama, što bi rekli moji seljaci iz Stublina to što mi imamo odgovorno ministarstvo, što imamo pojedine službe koje su jako odgovorne, kada imamo pojedince koji svojom neodgovornošću dovedu u pitanje rad kompletnog sistema koji u državi funkcioniše.

Ovde je bilo ogromnih primedbi zašto se oduzimaju ingerencije komori, preuzima ministarstvo na sebe ovlašćenja. Ja, iskreno rečeno, smatram da svako ko je svoj posao radio odgovorno nema nikakvog razloga da se plaši toga što će postati odgovorni i oni koji su se jako neozbiljno i neodgovorno ponašali prema svom poslu.

Okrenuću se opet svom Obrenovcu i zaista se zahvaliti ministarstvu na pomoći da se pre završetka deonice ovog puta od Obrenovca do Preljine završi. Asfaltiraju se svi lokalni putevi, ono što je lokalna zajednica vodeći računa unapred ono što su njene ingerencije ugovorila sa izvođačima radova, da bi zaštitila svoje stanovnike, ali je činjenica da bez ozbiljne pomoći, podrške iz ministarstva ne bismo bili sigurni da će to biti privedeno kraju. Završeno je.

Očekujemo da ovih dana još ono što je preostalo, podvožnjaci ispod Čikovca i kod Grebače budu završeni i time bi se taj deo što se tiče lokalne infrastrukture i mogućnosti da se nesmetano komunicira krajevima koje preseca autoput gotovo priveli kraju. Ostaje još jedna stvar, a to je završetak pasarele pešačke u Misluđinu koja je predložena da bude urađena kod buduće privremene naplatne rampe, jer praktično autoput je presekao to mesto na dva dela i mora se obezbediti da naši sugrađani pre neko što bude konačno puštena ta deonica u rad, mogu bezbedno da stignu do svojih kuća. Zaista tu očekujemo da će se, jer ima dovoljno vremena, prema ovom tempu koji se sad vodi, da to bude pripremljeno i završeno.

Moram ponovo reći, zašto sam namerno pomenuo odgovornost i neodgovornost. Godine 2011. rađena je rekonstrukcija puta od Obrenovca do Uba. Godine 2010. je urađeno preprojektovanje na osnovu nekakvog projektnog zadatka. Na osnovu pitanja i odgovora koje sam ranije dobijao iz Ministarstva građevine, uvek uredno i blagovremeno i tačno, jednostavno sam došao do zaključka da, prvo, projektni zadatak koji je tada dat nije bio dobar, jer očigledno taj put nije isprojektovan za ovakvu vrstu saobraćaja teretnog koji danas funkcioniše tim putem.

To znači da neko ko je to tad radio verovatno treba da dođe pod udar ovoga i da ostane bez svoje licence. Oni koji su radili preprojektovanje, a zasigurno znam, samo ne mogu dokazati da nisu videli jedan metar trase između Obrenovca i Uba kada su radili preprojektovanje, nego su tek kada su nastali problemi na putu dolazili, ne bi li nešto ispravili u hodu, pa ni tad se nisu potrudili da mnoge greške koje su se pokazale nisu mogli da isprave, jer su projekti ipak samo deo svega toga i nadasve, očigledno nama nedostaje priča odgovornosti onih koji vrše nadzor.

Znači, ovaj put je posle samo šest ili sedam godina došao do toga, a rekonstruisan je iz posteljice, iz temelja, iz korita puta od početka do kraja. Zaista smo sa radošću trpeli godinu dana mučenje, prolaženje i razno raznim putevima da bi smo danas počeli da gledamo da taj put ponovo počinje ubrzano da propada. Bila je jako dobra i pravovremena reakcija ministarstva prošle godine kada sam ukazao na to da su se pojavila oštećenja. U roku od 24 sata, ako se ne varam komisija iz ministarstva je izašla, rekla šta treba da se popravi, zadala to, ali moram da vam kažem da je vreme da ministarstvo pošalje ponovo na teren ljude i da sada urade ekspertizu kvaliteta tih rekonstruisanih delova. Neki delovi bolje da nisu ni rekonstruisani. Ja kao laik mogu da tvrdim da oni koji su to radili letos nisu dobro radili. Put je utonuo i na nekim mestima gore izgleda nego što je izgledao. Obzirom da se saobraćaj nastavlja u dinamici u kojoj se nastavlja mislim da je vreme za ozbiljnu reakciju.

Nemam razloga, vi ste svi bolji stručnjaci u toj oblasti od mene, ali naravno taj put je daleko opterećeniji, raoubovaniji i zato što je došlo, do hvala bogu, izgradnja auto-puta i novih stvari. Prema tome i tu izvođači, odnosno investitori i oni koji su jednostavno opteretili taj put dodatno mimo onoga što je za njega projektovano, treba da pomognu ako ne i da istrpe, kompletnu promenu asfaltne podloge.

Prema tome dokle god ne bude, a ja očekujem da će zaista ovakvim postepenim menjanjem i uočavanjem propusta koji se pojavljuju dovesti do apsolutno niza odgovornosti, jer ako ministar može da preuzme na sebe odgovornost da propisuje u kakvoj proceduri će se polagati stručni ispiti ili oduzimati licence, onda je za očekivati da se uspostavi jedna potpuna hijerarhija odgovornosti u tom lancu.

Znam da nije lako nešto što u potpunom neredu i haosu do pre sedam godina bilo dovesti u pravu meru, ali ovo vam ukazujem jer jednostavno, ja imam utisak da neke deonice puta možda će biti i smešno koje su letos rekonstruisane, ja da sam šetao po onom tucaniku bolje bi bile sabijene nego ono što su radili putari, manje bi potonulo i manja šteta bi bila napravljena nego ovakva kakva jeste.

Zato vas molim da nastavite odgovorno, bez obzira što ste rastrzani i kao ministarstvo i kao ministar na mnogim gradilištima, naravno sa željom da se sve što pre i što brže i kvalitetno završi, ali bojim se da ovom treba posvetiti pažnju, jer uskoro ćete pustiti tu deonicu u promet. Kažem Obrenovčani su jako zahvalni i ministarstvu i izvođačima i lokalnoj samoupravi, jer kažem otklonjene su one stvari koje su bile uništene, svesno da bi se put izgradio. Jednostavno to jeste jedan ozbiljan motiv završetka ovog o čemu sam govorio i ovih podvožnjaka i ove pasarele da kada se bude od Obrenovca do Beograda sad putovalo bar za dvadesetak minuta duže kada se sav putni saobraćaj sliju na to, jeste da se ministarstvo zaista na način kako je to i do sada radilo angažuje i na pitanju puta Obrnovac – Ub.

Poslanička grupa Pokreta socijalista narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke glasaće za sve predložene zakone jer jednostavno svi su zaslužili da budu bezrezervno podržani. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospođa Zorana Mihailović. Izvolite.

Hvala na vašoj podršci.
Dve teme mislim da su važne koje bih izdvojila odnose se pre svega na samu Inženjersku komoru. Mislim da je Inženjerska komora i to je bio razlog zašto smo i u prethodnom Predlogu izmene i dopune zakona u današnjem pokušali da Inženjersku komoru konačno vratimo na onaj pravi put. Ona je definitivno bila ukradena od inženjera. Inženjerska komora je bila pod direktnim patronatom nekoliko bivših političara pre svega iz DS i bivšeg ministra. Jedina tema u Inženjerskoj komori na žalost, na veliku žalost svih nas ne samo tih ljudi, ali generalno svih nas, jeste što su se pre svega bavili rasporedom prihoda i svega onoga što su dobijali od naplate stručnih ispita, a najmanje ono što se zove struka.
Dakle, tadašnje izmene zakona, pre par meseci, sadašnje izmene zakona, treba da nam omoguće da struka nađe svoj put i da radi ono što je njen posao, a da država kao što je to i pre radila, pre nego što je Šumarac preuzeo Inženjersku komoru, dakle, da država stvori uslove da struka radi svoj posao. To je naš zadatak, da zajednički upravljamo Inženjersku komorom. To su neke promene koje se ovde nalaze, da budu prisutne sve matične ćelije, dakle same Inženjerske komore, a ne samo jedan deo, a ne samo recimo, građevinci, a ne neki drugi i tako dalje.
Ono što je jako važno, što ste vi rekli nekoliko puta, to je pitanje odgovornosti, jer kad vi pomenete put iz 2011. godine, i kad se pomene šta se sve tu dešavalo kada pogledamo te izveštaje, a sa druge strane znate da ima 40.000 izdatih licenci i da nijedna, odnosno da jedna oduzeta u prethodnih deset godina, tu nešto ne valja. Iz svega što smo uradili, svih ekspertiza jasno je da bogami je tu trebalo da bude, dakle, te odgovornosti upravo sa strane inženjera.
Kada govorimo o velikim infrastrukturnim projektima, vi ste sada jedan pomenuli, Surčin – Obrenovac, i naravno sve ono što lokalno stanovništvo de fakto trpi kada se rade veliki infrastrukturni objekti, bilo da je Koridor 10, Koridor 11, evo sada počinjemo neke nove stvari u junu mesecu, počinjemo dole i Preljinu – Požega, Kuzmin – Sremska Rača, i Moravski koridor, zaista jeste trepljenje lokalnog stanovništva za projekte koji su nam važni za celu državu. U tom smislu svaka vrsta popravki koja se i dešava lokalnih puteva nije konačna vrsta popravki, zato što prosto treba da omogući da se saobraćaj i dalje odvija, ali to nije ona popravka koja mora da se desi kada se infrastrukturni objekat završi. To znači jeste to krpljenje kod Surčin Obrenovca bilo prošlog leta, ali tek zajednička komisija države i izvođača kada se završi projekat može lepo i zbog nosivosti projekcije budućih broja automobila i teretnog saobraćaja da proceni šta se radi i kako se nakon toga vrši rekonstrukcija tog puta.
Tako da ne samo taj nego i dole na Koridoru 10 i istok i jug, mnogo je još posla upravo na onome što se zove lokalnih putevi. Razlog zašto sam se javila jeste da kažem svim tim građanima, kao što uvek kada idem, svaki lokalni put koji bi na bilo koji način trpeo zbog izgradnje velikih infrastrukturnih projekata po završetku projekta biće potpuno saniran, dok traje projekat mi ćemo raditi zajedno sa izvođačima i pomagati da put da, praktično saobraćaj se sprovodi, ali kad se završi to će onda da bude onako kao što je i veliki infrastrukturni projekat završen u najboljem redu i kvalitetu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Aleksandra Tomić. Izvolite.