Hvala puno. Uvaženi poslanici, malopre je pomenut predsednik Republike Srbije, gospodin Vučić. Ja ću vam reći da sam bio ponosan kada sam video da je sišao među građane ispred Vrhovnog Kasacionog suda i razgovarao sa njima, i mislim da je to posao predsednika Srbije, da brine o građanima, da ukazuje na probleme da daje sugestije i da na kraju svi zajedno te probleme rešavamo.
Ja mislim da je uradio jednu neverovatnu stvar i na kraju krajeva, zbog toga i jeste naš predsednik. U rešenju problema ovih stambenih kredita učestvovali su svi, i predstavnici Narodne banke Srbije, i Ministarstva finansija, i zakonodavstva i razne druge institucije, upravo kako bi našli najbolje i zakonski najutemeljenije rešenje.
I konačno oko plate u vrtićima i povećanje plata u vrtićima, mislim da smo veoma odgovorno uradili veoma teške ekonomske reforme, i ja sam vam na početku svog izlaganja i ukazao na činjenicu da smo u prva tri meseca ove godine ostvarili suficit od 15,8 milijardi dinara, s obzirom na to da smo planirali deficit i to od 19 milijardi.
Nama je rezultat u prvom kvartalu bolji za 35 milijardi dinara nego što smo planirali, dakle 300 miliona evra, i naša je odluka, slušajući ono što građani imaju da kažu, je da pomognemo onima za koje smatramo da je pomoć potrebna, a to su građani koji su stambene kredite uzimali u švajcarcima.
Sa druge strane, želimo i da pomognemo i da ispravimo rekao bih malu nepravdu prema zaposlenima u predškolskim ustanovama, tako da i to povećanje plata koje su dobili zaposleni u osnovnim školama, dobiju i oni u vrtićima, dakle povećanje od 9 posto, koje će biti efektuirano od maja ove godine i koje će zaposleni u vrtićima dobiti isplatom u junu, majske plate. Hvala puno.

Replika, izvolite.

Zabrinjavajuće je, gospodine ministre to što ste vi sada rekli, zapravo potvrdili ono na šta sam vas ja upozorila, vi kažete, imate ne znam koliki suficit, a planirali ste deficit i vi ste odlučili da te pare potrošite.

Izvinite, da li ste vi nekada čuli za rebalans budžeta, da li znate šta je budžet? Kako je moguće, ko ste vi, koliko vas komada, jer ne može se tako raspolagati, vi ste stručnjak za finansije, gospodine ministre.

Nemojte sami sebe da devalvirate. Nemojte to da radite. Ne možete vi to sami da odlučite. Ne mislim ni vi lično, ne može, samo može Narodna Skupština kroz rebalans. Nema drugog načina.

Eto, vi ste odlučili da povećate te plate u PU za 9 posto. Nemamo mi ništa protiv. Ali, evo mi smo odlučili da vam kažemo da to uradite za sve budžetske korisnike, jer imate toliko novca da možete da radite šta god hoćete, ali nemojte da radite šta god hoćete, nego radite na način na koji vas obavezuje zakon.

Pustite vi tu populističku priču na šta ste vi ponosni, na koga ste vi ponosni, građani koji su zaduženi u švajcarcima treba da čuju istinu da ovo što danas će ili za neki dan biti usvojen ovaj zakon leks specijalis, neće rešiti njihove probleme, da će ljudi kojima su već uzeti stanovi, morati i dalje da otplaćuju kredite, da ljudi kojima su uzeti stanovi, prodati bud zašto, gde su stanove kupovali izvršiteljovi sinovi, izvršiteljke, itd, stanovi koji su prodavani ispod cene, da vi tim ljudima nećete nadoknaditi štetu. Na ovaj način će rešiti problem jedan deo ljudi i to onih čiji je problem najmanji, koji je već maltene rešen sam od sebe.

Reč ima ministar Mali. Izvolite.

Hvala puno uvaženi poslanici, Vlada Republike Srbije predlaže zakon, poslanici Skupštine Srbije ga usvajaju. Ukoliko bude usvojen mi ćemo ga primeniti. Dakle, nismo mi ti koji usvajamo ili nismo mi ti koji nešto radimo bez saglasnosti poslanika u skupštini Srbije.
Sa druge strane, za vašu informaciju, nama nije potreban rebalans budžeta. Dakle ako gledate po Zakonu o budžetu za ovaj zakon i ovu odluku rebalans budžet nije potreban. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, poštovani ministre finansija, Predlog Zakona o konverziji kredita u stvari je zašto ne reći, socijalni zakon. Ovim zakonom treba da se reši sudbina 15.800 porodica u državi Srbiji, odnosno oko 80.000 naših sugrađana danas željno očekuje kraj ove rasprave.

Mi, u Skupštini Srbije, kada donosimo ovaj zakon, u stvari, nemamo alternativu. Šta bi bilo rešenje da ne usvojimo ovaj zakon? Kako bi Srbija izgledala sutra za te ljude da mi ne glasamo za ovaj zakon?

Ovaj zakon možemo, gospodine ministre, da donesemo zato što se Srbija razlikuje u odnosu na Srbiju iz 2008. godine. Srbija 2019. godine je potpuno drugačija zemlja, 2008. godine imali smo deficit, odnosno da kažem narodski Srbija nije mogla da isplati svoje obaveze na nivou republika i na nivou opšte države.

Imali smo stopu nezaposlenosti od 25,9%, imali smo i inflaciju, imali smo sve fiskalne i makro ekonomske parametre koji nisu uređeni. Danas, 2019. godine Srbija izgleda potpuno drugačije. Jaka i moćna ekonomska država, koja je omogućila, pre svega, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da Srbija u ekonomskom smislu izgleda drugačije.

Ovo je zakon o pomoći porodicama koje su ugrožene. Ovo jeste specijalni zakon, ali zakon za uobičajeni ekonomski slučaj koji se u Svetu dešava svakog dana na stotinama puta i možda je broj od 15.600 mali broj porodica, ali dubina tog ekonomskog problema je toliko velika da te porodice generacijski ne mogu da reše svoj slučaj. Pomažemo mi i poslovnim bankama, da nemaju NPL-ova, pomažemo agencije za osiguranje kredita.

Ovo nije fiskalni ni monetarni zakon. Ovo možda jeste ekonomski zakon zato što se nalazi i kreće se u okviru ekonomije. I jeste rešenje zakona delom fiskalno ali, slušajući vrlo često profesore sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ovih dana, ja ih pitam – šta je fiskalna politika? U osnovi fiskalna politika države je ekskluzivno pravo države da može da vrši alokaciju raspoloživih resursa prema interesima i zakonima koje donosi skupština Srbije.

Dubina problema nalazi se daleko u prošlosti 2007-2008. godina Srpska napredna stranka nema nikakvu odgovornost za ove zakone, ali SNS Aleksandar Vučić i svi mi zajedno imamo odgovornost prema svojim građanima, prema i jednom građaninu, a ne da se radi o 15.800 porodica.

Ako hoćemo pošteno suština problema nalazi se u tri stvari, u maksimiziranju dobiti, objektivnom i subjektivnom neznanju, potcenjivanju dugoročnog rizika u odnosu na kratkoročnu dobit. Tri segmenta društva Narodne banke, poslovnih banaka i građana.

Slušam danas priče o poslovnim bankama ovde, sasvim je u redu da poslovne banke žele da maksiminiziraju svoju profit. One se time bave. To je njihova obaveza. Sasvim je u redu da građani iz Srbije žele da uzmu što jeftinije kredite i oni su ih uzimali i to nema nikakve dileme, ali nije u redu da Narodna banka pusti prilično rizičan izvor finansiranja rasta BDP po osnovu rasta potrošnje i omogući ovakvu situaciju u kojoj se nalazi. Neznanje je objektivno zato što je nemoguće predvideti kretanje na finansijskom tržištu. Nema toga, ali istovremeno subjektivno zato što je bilo dovoljno informacija da se shvati da ekonomska situacija u svetu ide tim putem kakvim je išla.

Meni danas kao ekonomisti pare uši i smeta kada čujem da nema valutne klauzule, da nema kursnih razlika, da nema različitih kursnih iznosa, da su kamatne stope iste, zato što to nije tačno, zato što i pre ovog zakona i posle ovog zakona svi ti principi na kojima se bazira finansijsko tržište postojaće i postoje. Postoje već hiljadama godina, 500 godina su napisani i sa ovim zakonom i sa sudskim presudama valutna klauzula u svetu postoji.

Zato je, gospodine ministre, neophodno ekonomsko znanje. Ekonomsko znanje koje građanima Srbije uskraćeno poslednjih 50 godina zato što su živeli u društvu koje nije ekonomski slobodno.

I još više, kada pravimo ekonomske reforme neophodna nam je opšta ekonomska kultura. Opšta ekonomska kultura da shvatimo da donošenje pojedinačnih poslovnih odluka podrazumeva rizik. Ova odluka i ovaj predlog zakona po meni je lek. Lek za Srbiju, da shvati da ovakve stvari ne treba da se dešavaju. Polemišem oko cene koliko nas košta? Ovo je mala cena za Srbiju, mala cena za društvo, ako naučimo pouku da ovakva situacija iz 2008. godine može ponovo da nam se desi.

Srbija je postala sastavni deo svetskog finansijskog sistema. Sasvim je u redu da danas ljudi uzimaju kredite u evrima, koji su van mogućnosti da budu definisani fiksnom kamatnom stopom i oni su jeftiniji, to je korektno da ih uzimaju. Skuplji su krediti koji su u dinarima.

Kada guverner Narodne banke poziva na dinarizaciju, ne radi ona to bez ikakvog razloga ali je u redu da se uzimaju jeftini krediti, kao što je u redu da u jednom trenutku kada vrednost evra počne da raste svi budu svesni da Srbija nije ta koja odlučuje o visini vrednosti evra i da će rizici biti mnogo veći.

Krediti o kojima danas raspravljamo i koji smo raspravljali, u stvari bili su namenjeni stambenim kreditima. Danas, u principu, cena nekretnine u svetu raste. Raste cena nekretnine u Srbiji, u Nemačkoj cena nekretnine zadnje dve godine raste po stopi od 6%. Međunarodni monetarni fond pre deset dana kaže, citiram – da su zadivljeni rastom cena nekretnina u Keniji, Africi, Evropi, u Srbiji. Ako raste cena nekretnina svuda u Svetu, znači imate preveliku količinu novca u opticaju.

To je jasan pokazatelj da posle perioda rasta, dolazi period recesije. U periodima recesije cena kapitala bi trebala da bude veća, ali ne može da bude zato što je sada na minimumu.

0Kada neko kaže da ne zna šta radi, ja mu kažem – vidi šta ti radi ministar finansija, šta ti radi Vlada Srbije, šta predlaže Aleksandar Vučić, Srbija ti se danas razdužuje. Imali smo zaduženje 76%, danas je 50%. Ako ne znaš šta treba da radiš, radi što radi ministar finansija, razdužuj se i ti. Srbija je moćna ekonomska zemlja na Balkanu, Srbija je socijalno odgovorno zemlja. Iz te dve stvari proizilazi zakon za koji Skupština Srbije mora da glasa.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Hteo bih nekoliko reči da kažem o Zakonu, o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Ja ću taj zakon podržati. To je najkraći zakon koji smo imali prilike da razmatramo u poslednje tri godine. Molio bih ministra resorno nadležnog da obrati pažnju na dve stvari u ova dva člana, pošto se treći član odnosi na stupanje na snagu.

Dakle, u prvom članu ministar predlaže, odnosno Vlada predlaže da se posle reči – ustanove učeničkog i studenskog standarda dodaje zapeta i reči predškolskih ustanova. Svako ko je ikada učio osnove metodologije zna da postoji kriterijum rangiranja ili od najvišeg ka najnižem, ili od najnižeg ka najvišem, a ovo što vi predlažete, jeste da se prvo navede ustanove učeničkog i studenskog standarda, pa onda predškolskog, ispada da je predškolski najviši nivo ako idemo od najnižeg ka najvišem ili da je studenski standard niži nivo od učeničkog standarda. Zato predlažem da drugačije to bude i predao sam amandman i ja vas molim da njega usvojimo.

Drugi član se odnosi da će se ovaj zakon primenjivati za plate, počev od meseca maja.

Ako je zaista takva finansijska situacija i suficit, ne vidim razloga zašto se ne bi primenjivale za plate za april mesec, jer će te plate inače biti obračunate i isplaćene u maju mesecu, tako da ne može da se odnosi primedba da se radi o retroaktivnoj primeni.

Najzad u skladu sa naslovom ovog zakona, hteo bih ministra da pitam kada će Narodna skupština dobiti završene račune o utrošenim sredstvima za prethodne godine da ih razmatra, odnosno da li ste imali prilike da vidite izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije vaše Vlade za 2014, 2015. i 2016. godinu? Da li ste imali prilike da čujete direktora Državne revizije koji je u emisiji „Oko magazin“ rekao da je nenamenski utrošeno oko dve milijarde evra, to je otprilike 240 milijardi dinara ili jedna šestina godišnjeg budžeta Republike Srbije. Doduše, on se malo ogradio, pa je rekao - možda nije nenamenski, možda je nešto i nepravilnog književno, pa se ispravkama u književnu može to korigovati, ali, evo, konkretno pitanje – kada će Narodna skupština da dobije završne račune o utrošenim sredstvima da bi mogli da raspravljamo i da vidimo šta je?

Ako je to tako zaista bogato, ja sam pre dva meseca postavio na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu pitanja poljoprivrednika koja nisu dobili isplatu podsticaji iz 2017. godine. Nisu dobili subvencije za dve krave ili tri ili pet ili šest krava iz 2018. godine, a sada izmiče april mesec. U drugoj polovini smo.

Bilo bi dobro da na isti način tretiramo sve korisnike budžeta, a ja takođe znam da smo razmatrali izveštaj o četvrtom kvartalu utrošenih sredstava u sektoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i mogli smo da vidimo da u 2018. godini nije utrošeno 800 miliona dinara. Znate li koliki je to procenat od budžeta namenjenog za razdeo 23 ili 24, kako ga u kojim godinama prikazujemo za poljoprivredu? Očekujem da odgovorite na to pitanje.

Kada se radi o ovom zakonu u vezi stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ja bih molio da imate u vidu dopis koji smo danas dobili Transparentnosti Srbije da ovaj zakon nije prošao proceduru javne rasprave. Ne vidim razloga zašto on nije mogao da prođe proceduru javne rasprave i da barem tu primedbu odstranimo, a bilo je dovoljno vremena.

Takođe, ovaj zakon stavlja u neravnopravan položaj različite subjekte. Ovde se odnosi samo na fizička lica u švajcarskim francima. A šta je sa pravnim licima koja su dizala kredite u švajcarskim francima? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali. Izvolite.