Ministre Đorđeviću, mi smo u prethodna dva sata uspeli da ubedimo ministra Sinišu Malog, obećao je javno da će poštovati član 105. stav 1. tačku 8. Ustava Republike Srbije koji obavezuje Vladu da Narodnoj skupštini dostavi na raspravu i usvajanje završni račun budžeta.

Sada nam ostaje da ubedimo vas kao razumnog čoveka, razumnog ministra da u ime Vlade Republike Srbije povučete ovoj predlog zakona zato što je loš, zato što je štetan. Ovim zakonom ne pomažete nikom. Ne pomažete ni ljudima koji su zaduženi u švajcarcima, ne pomažete ni ljudima koji su zaduženi u evrima, ne pomažete na kraju ni ljudima koji su zaduženi u dinarima. Znate, sreću nas ljudi i kažu – dobro ako ovi iz Vlade daju pare iz budžeta švajcarcima, što ne daju i deo mog kredita u evrima. Onaj kaže - što ne daju i meni deo kredita u dinarima. Dakle, na potpuno pogrešan način ste uradili nešto zašta ste možda imali dobru nameru.

Govorio je sada kolega Mirčić, kako će te ovim zakonom rešiti probleme ljudi kojima su oduzeti stanovi, kojima su izvršitelji prodali stanove, koji i dalje imaju obaveze prema bankama, koji su ostali na ulici? Kako ćete pomoći ljudima koji su se od stresa razboleli, neki nažalost i umrli? Dakle, mnogo je lošeg proizveo ovaj zakon koji je dozvolio to indeksiranje u švajcarskim francima. Ali, vi ne možete rešiti problem tako što će jedan deo ljudi biti zadovoljan ovim zakonom, a kada sve uzmu pa saberu videće da niko zapravo nije zadovoljan.

Trebalo je pojedinačno svaki ugovor analizirati i da se vidi. Čovek je uzeo 50 hiljada švajcarskih franaka kredita, zapravo je dobio kredit u dinarima, u dinarima isplaćen taj njegov stan. On je u međuvremenu umesto tih 50 isplatio 70 hiljada. Onda se lepo podvuče crta i kaže – gospodo iz banke, dosta vam, ovaj čovek vam više ništa ne duguje. Čak, banke verovatno duguju ljudima koji su redovno izmirivali te svoje kreditne obaveze. Ali, to sve zahteva ozbiljan rad, najpre kroz jedan ozbiljan sistemski zakon, pa onda naravno i pojedinačno.

Ne vidim zbog čega se država plaši takvog razgovora sa bankama. Šta je to strašno, ako će neka od tih banaka, koje inače deru kožu i narodu i privredi u Srbiji, a profit i ekstra profit iznose u svoje države, za ekstra profit ovde ne plaćaju porez i što se neko plaši da kaže takvim bankarima – jel hoćete da radite pod ovim uslovima ili nećete? Ako nećete, hvala doviđenja, ima ko hoće. Rekao je jedan kolega, pomenuo je kinesku banku. Mi se radujemo takvim bankama, ubeđeni da će takve imati jedan korektniji i poslovniji odnos sa stanovništvom u Srbiji i sa privredom naravno.

Država mora biti država i narodu i bankama, ali narodu više. To morate da razumete i ovo nije nikakva demagogija, ovo je prosto stav SRS, naše političko opredeljenje, naš programski stav. Između bahatih bankara i izvršitelja sa jedne strane i gladnog naroda sa druge strane, uvek ćemo stati na stranu naroda. To mora da radi država. Ne može država, ne sme država da procenjuje – šteta nam je ako nam ode ova banka. Kakva nam je šteta ako ode koja god hoće banka? Šteta nam je što na ovaj način uzimate novac iz budžeta i što na taj način, možda još niste svesni, ali doći će i do vas to, zapravo stvarate nezadovoljstvo ljudi i cela Srbija je do pojave ovog zakona imala razumevanje za te ljude koji su se zadužili u švajcarcima. Nikoga pre ovog predloga zakona nisam čula da je rekao – a, ko im je kriv, a što su se zaduživali. Kada ste vi ponudili ovakav zakon, bogami se to uveliko priča.

Dakle, napravili ste razdor između ljudi koji su zaduženi u švajcarcima i ovih koji su zaduženi u evrima i u dinarima. Umesto da donesete zakon da apsolutno svi mogu u Srbiji, zemlji Srbiji biti zaduženi isključivo u dinarima, jer su dinare svi dobijali za svaki kredit bez obzira kako je indeksiran.

Neko je ovde rekao da će nakon ovog zakona, da će mnogi doživeti olakšanje. Da, olakšaćete budžet, to je jedino olakšanje.

Reč ima ministar, gospodin Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Probaću da odgovorim na vaše pitanje. Potpuno sam svestan činjenice da uvek nešto dobro možete da prikažete i na neki drugi način, tako i dobru stvar koju radimo za građane Srbije koji su se našli u tako nezgodnoj situaciji, u kojoj država Srbija danas može da pomogne, naravno možemo da prikažemo i na jedan drugačiji način.
Događaj počinje davno, i vi ste malopre rekli u vašem izlaganju ili gospođa Jovanović, kada je država dozvolila da se ljudi, građani zadužuju u švajcarskim francima. To govorim o nekoj ranijoj vlasti koja nije imala odgovornost prema svojim građanima ili je imala neke druge razloge zašto je dozvoljavala da se ljudi zadužuju bez ikakvog ograničenja i bez ikakvog upozorenja da je to eventualno štetno ili da je veliki rizik. Od 2012. godine imate Narodnu banku Srbije koja vodi računa o svemu tome. Međutim, nešto kada preuzmete kao obavezu i nešto što je u nekom trenutku urađeno, ne možete tako lako da poništite, ne možete da vratite unazad i da kažete da je tada važio neki zakon, sada važi neki drugi. Jednostavno morate da ispravljate nešto što je neko napravio nekim građanima i da budete dovoljno odgovorni i prema drugim građanima, da budete odgovorni prema budžetu Republike Srbije, a da opet imate želju i volju da pomognete tim građanima.
Sada dolazimo do situacije da vi danas imate ljude kojima država Srbija može da pomogne. Mi možemo da pravimo paralelu sa nekim drugim stvarima gde uvek možete da kažete da smo nekada nekome ili danas pomažemo, a da po istom osnovu je neko pre pet ili šest godina imao problem i taj problem nije mogao da reši, država mu tada nije pomagala i da pravite paralelu sa tim i da kažete kako, eto, smo uradili diskriminaciju prema nekima kojima se isti događaj desio pre pet, šest godina.
Država sada može to da uradi. Država je danas odgovorna. Vlada Republike Srbije je danas odgovorna i Vlada Republike Srbije želi svim građanima da pomogne gde god je to moguće i gde god nema uticaja na to da ugrozi budžet Republike Srbije i druge građane Republike Srbije. U ovom slučaju, ovo je rešenje koje Vlada Republike Srbije učinila, ja mislim i u dogovoru sa ovim ljudima, ono što je bilo za njih u ovom trenutku moguće i što je dobro. To je sto posto više nego što je bilo ko do sada uradio. Ne 90%, nego 100% više. Ova Vlada pored volje, želela je to da uradi i to je razlika između ove Vlade i svih prethodnih vlada.

Hvala, ministre.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Sada moram da objasnim jednim specifičnim primerom. Kada su prvi put naprednjaci bili u kampanji pre nego što su osvojili vlast Aleksadar Vučić je kampanju vodio i izbore dobio na obećanjima da će čim dođu naprednjaci na vlast ukinuti sve sporazume koje je Borko Stefanović zaključio u Briselu, da će ukinuti administrativne prelaze. Sada govorim šta je Borko Stefanović sve uradio, da će ukinuti šiptarske lične karte na Kosovu i Metohiji, da će ukinuti njihove pravosudne organe tzv. samoproklamovane države Kosovo, da će ukinuti njihov vrhovni sud itd. I šta se desilo? Istog dana kada je zaseo u vlast rekao je - a, mi moramo biti odgovorna država, mi ne možemo makazama seći nešto što je radila ona prethodna vlast, mi moramo da poštujemo kontinuitet vlada, što je prosto neverovatno i posledica tog kontinuiteta su štetni briselski sporazumi koji su potpisani.

Vi sada nama, zato sam ovo napomenula, pričate opet o nekim prethodnicima koji su radili nešto na loš način, pa je vama trebalo sedam godina da smislite pametnije rešenje. Nije tako, ministre Đorđeviću. Nesporno je da su oni pre vas radili mnogo loše. Evo, priznajem, bili su gori od vas, ali vi ste morali, to sam rekla malopre Siniši Malom, nema Vlada rok kušnje, tako kažu pravnici, sedam godina, nego 100 dana. Vi ste davno, davno, davno prošli 100 dana i samo u tih 100 dana ste imali pravo, i to se odnosi na sve vlade, samo u tih 100 dana ste imali pravo da narodu objašnjavate kakvo ste zlo i muku zatekli i šta su vaši koraci da se to prevaziđe i da se to reši i da se rešava jedno po jedno, a ne mi sedam godina nismo znali šta ćemo sa ovim "švajcarcima" i onda oni odluče da štrajkuju i onda Vučić odluči da ode tamo kod njih i onda on njima kaže - rešićemo to. Zamislite, kaže tačno dan kada će Vrhovni kasacioni sud doneti odluku, niko o tome neće da govori. To je strašno. To je apsolutno nešto nedopustivo.

Vi sada kažete, umesto zaista da prihvatite naše ozbiljne argumente i mi hoćemo da učestvujemo ako povučete ovaj Predlog zakona i predložite jedan dobar, ozbiljan sistemski zakon, mi hoćemo da učestvujemo i amandmanima i na odborima i da pomognemo da se ovaj problem reši, ministre Đorđeviću, trajno. Verujte, problem niste rešili, samo ste ga još više produbili. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Za reč se javio ministar rada Zoran Đorđević. Izvolite.

Prvo da krenemo od Kosova i rešenja toga. Ova Vlada nije žmurila i vi znate i sami da mi pričamo sa našim ljudima dole i potvrda toga jeste da 99% njih glasa za Aleksandra Vučića. To znači da ima podršku za sve to što radi. On se nije krio iza njih i to samo jasno govori da nije bilo lažnih obećanja, nego da sve stvari rešavamo zajednički, zajednički sa njima kojima je najteže dole i rešavaćemo ih i ubuduće i nećemo se predavati ubuduće.
Što se tiče Kasacionog suda, pa Kasacioni sud sam najavi kada će da donese presudu, ne trebate da budete vidovnjak pa da vi kažete kada će da bude, pa sada vi odjednom znate kada će da donese Kasacioni sud presudu. Kasacioni sud je najavio kada će da da, a ako se vi dovoljno informišete, vi onda i znate kada će da bude presuda.
Kada je u pitanju dobra volja i želja da pomognete nekome, a u ovom slučaju pričamo o ljudima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, nije lako. Nije ova stvar sedam godina nastala pre sedam dana, pa se pojavio predsednik države i to rešio. Vi i sami znate da taj problem postoji, da se problem valjao, da se problem nagomilavao i da ljudi nisu znali kako da ga reše.
Ova Vlada je rešila problem. Taj problem je rešila tako što je vama narodnim poslanicima dala predlog kako i na koji način mi to možemo danas da rešimo. Da li je negde ranije u prošlosti kada se to dešavalo, a to smo malopre pričali, moglo drugačije da se rešava? Sigurno da. Sa stvarima koje smo zatekli 2012. i 2014. godine, sa presekom stanja kako se dešava u našoj državi tada, mi smo jedino mogli da odemo u bankrot sa onim što smo dobili od ovih prethodnika, a ne da rešavamo problem "švajcaraca". Jer smo mogli svi zajedno da budemo kolateral izvršitelja i da svi kao država odemo da budemo izvršeni od strane njih. To je bila realnost Srbije 2014. godine. Vi ne možete takve stvari da rešavate tako što ćete da kažete - da, rešićemo, evo daćemo. Odakle? Kome da damo? Kome da obećamo i kome da uzmemo? Ne možemo, budžet nije vreća iz koje mi imamo neograničena sredstva pa možemo da damo negde. Mi moramo da stvorimo neku vrednost, mi moramo da imamo viška vrednosti i da rasuđujemo šta ćemo sa tom vrednošću, da li ćemo da vratimo švajcarske franke ili ćemo da ulažemo u neku drugu stvar.
U ovom slučaju, država je rekla da pored ulaganja u infrastrukturu, pored ulaganja u neke druge stvari, pored povećanja penzija, plata i svega ostalog možemo da izdvojimo i za švajcarske franke i da time pomognemo ovoj grupi građana da izađe iz problema. Pri tome, nismo otplatili sve. Ne zaboravite da je Vlada Republike Srbije bila odgovorna prema svima, a poštujući i te banke koje vi danas kritikujete. To je nasleđena stvar iz prošlosti i mi moramo da se sukobimo sa tim da bi rešili problem.

Hvala, ministre.

Reč ima Veroljub Arsić pa Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije baš sve to tako kako to želi da se predstavi.

Prvo, građani koji su podigli kredite u švajcarskom franku i građani koji su podigli kredite u evrima neće vratiti isti iznos kredita. Vratiće i dalje više oni koji su podigli kredite u švajcarskom franku, i pored ovog zakona. Tako da nema potrebe da pravimo nezadovoljstvo kod drugih građana. Znači, vratiće i dalje više ovi koji su podigli kredit u švajcarskim francima, i pored primene ovog zakona. Znači, to je prva stvar da raščistimo.

Bilo je ovde zanimljivih diskusija da treba da se ukine devizna klauzula. Ja se ne slažem sa deviznom klauzulom. Da li ona treba da se primenjuje ili ne, takođe mislim da ne treba, ali neka Narodna banka ranije je zauzela stav da je to zakonito. Zbog toga što je to neka ta neka Narodna banka zauzela stav da je to tada bilo zakonito, setite se koje i kakve su sve finansijske i špekulativne malverzacije između Narodne banke i određenih kartela koje je predvodio Mišković itd, pa smo stalno imali slabljenje nacionalne valute, gde je opet jedan deo ekstraprofita završavao u privatnim džepovima, na primer kod vojvode od Meridijan banke Božidara Đelića, bivšeg ministra iz bivšeg režima, iz Demokratske stranke. Znači, jedan deo profita je kod njega završavao, a drugi kod nekih drugih, prodavane su devizne rezerve.

Sada da pogledamo šta bi se desilo ako bismo rekli devizna klauzula je nezakonita i ništava. To kažemo i mislimo da smo rešili problem svih, mislimo da smo rešili probleme i građana i privrede u jednom trenutku. To jako lepo zvuči, samo moram nekoga da pitam - a čiji je novac koji se nalazi u depozitima kod banaka, da li samo investitora tih banaka i vlasnika ili se nalazi i novac naših građana ili se nalazi i novac naše privrede i da li za uloge do 50.000 evra garantuje država? Garantuje država za uloge do 50.000 evra, da odmah raščistimo.

Znači, kad bismo tako olako stavljali nešto van snage, pa još stavljali pod udar nekog novog zakona. Postavljam pitanje – a, ko će onda da nadoknadi štetu građanima i privredi zato što su im banke kod kojih primaju platu bankrotirale? Više ne mogu da im isplate njihovu ušteđevinu, više ne mogu da im isplate ni deviznu štednju. Ko će to da plati? Pa, država. Opet, ko puni taj budžet? Pa, ti isti građani.

Nemojte tako lako da šaljete političke poruke. To je samo jedna mala, da kažem simulacija, kako izgleda kad hoćete preko noći, bez sagledavanja svih posledica, nešto da uradite. Ovaj zakon je odmerio i sve pozitivno i sve negativno. Da li rešava sve probleme? Naravno da ne može. Da li će da otkloni sve posledice? Ni to ne može, ali će da ih ublaži.

Još nešto, nije tačno da je predsednik Republike otišao kod građana, kad je bio najavljen stav Vrhovnog Kasacionog suda. Nije ni najavio, otišao je kod građana da razgovara sa njima, autoritet predsednika je bio dovoljan da konačno Vrhovni Kasacioni sud zauzme jedan stav. Vrhovni sud je doneo stav, nije doneo odluku.

Znači, sad možemo da nagađamo, a možda je taj Vrhovni Kasacioni sud doneo stav baš zato što je autoritet predsednika bio takav da razgovara sa građanima koji su bili ispred tog istog suda.

(Vjerica Radeta: Šta bre pričaš Arsiću?)

Nemojte, pa nemojte, da gubite živce. Pa, nije išao predsednik u Vrhovni Kasacioni sud, išao je kod građana koji su štrajkovali glađu ispred Vrhovnog Kasacionog suda. Šta vam to smeta toliko?

(Vjerica Radeta: Kome smeta?)

I zatražio da Vrhovni Kasacioni sud da svoj stav po tom pitanju, pa jel to neki problem? Nije rekao odredio ovako, ili odreo ovako, rekao je dajte bilo kako, ali dajte već jednom.

E, sad to što recimo, za vreme drugih vlasti nije ni bilo interesovanja predsednika Republike kako mu žive građani, kao što to je ranije radio Boris Tadić, to je drugi deo priče. Zato je on bivši režim. Ali, ja bih voleo da neko konačno da neki model rešenja predloži, bilo šta, da se manemo populističke priče, treba sve to poništiti, prebaciti u dinare, itd, i uvek se postavlja pitanje ko će da plati štetu. Neko kaže banke. Banke su davale, po tada važećim zakonima, znači, država mora da ih obešteti. Jedino je manja opasnost ako sudovi u pojedinačnim sudskim postupcima osporavaju ugovore koje su banke zaključile sa klijentima, ali to su postupci koje mora neko da povede, pa ne može država da tuži banke, mora klijent. Uz sve probleme i neizvesnosti koje mu taj spor donosi to mora da mu kažete, koliko mu je garantovan uspeh, ne može niko, može samo da kaže veće šanse imate za uspeh ili manje, ali da mu garantujete ne možete.

Sve su to problemi. Da ne dovedemo u pitanje ni finansijski sektor, upravo sam rekao - hajde, investitori će da izgube novac, a šta ćemo sa novcem koji pripada našim građanima u tim istim bankama. Pa, jer smo morali zbog neodgovornog rukovodstva, koje je imao bivši režim, taj vojvoda od Meridijan banke, pa Bojan Pajtić, i svi ostali oko „Agrobanke“ 400 miliona evra država je morala da plati dugove te banke, pa smo imali oko „Razvojne banke Vojvodine“ 600 miliona evra, milijardu evra su pokrali mangupi preko banaka, ali zato što su te banke imale dozvolu za rad Republike Srbije, odnosno Narodne banke. Država je morala da garantuje za uloge i da obešteti uloge, pa ćemo mi sada da pričamo ovako, onako. Ne, mi ćemo da donesemo svi ugovori sa deviznom klauzulom su ništavni, baš nas briga šta je sa bankama, a kao posledicu imaćemo građane koji će da izgube novac koji su deponovali kod tih banaka, pa će država da im plati. Hajde, malo da postavimo stvari kako treba.

Znači, završite poslovice do kraja, ne govorite sve, ali kažite bar sve. Ne do pola. Znači, ne do pola. Znači, nije lako napraviti zakon koji će da reši ovaj problem. Ovim zakonom se samo ublažavaju posledice jedna neodgovorne politike koju je vodila tadašnja Narodna banka, Vlada Republike Srbije i Boris Tadić kao predsednik Republike Srbije, neodgovorne politike.

Mogli su još tada da kažu kao što su rekli 2011. godine kada je bilo sve već gotovo i već kasno, zabranjujemo kredite indeksirane u švajcarskom franku zbog prevelikog rizika. To su mogli još i 2007. ili 2008. godine da kažu. Pa, što nisu? Nego su još snižavali naknade kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita za kredite koji su indeksirani u franku da budu još jeftiniji i da još više građana uleti u tu zamku. E, sad, ja bih zaista voleo da možemo zato što smo imali jednu lošu zakonsku regulativu da kažemo ta zakonska regulativu, da kažemo ta zakonska regulativa ne važi i tada kada je bila u primeni, to je nemoguće, nemoguće je bez posledica za državu. I, zato su to nasleđeni problemi.

Ne znam, da li član Vlade ima pravo da priča kakvi su bili njegovi prethodnici. Neću u to da ulazim, ali kao poslanik koji podržava Vladu Republike Srbije uvek ću da pričam o tome šta je radio bivši režim našim građanima, uvek, kad god mi se ukaže prilika, za sve njihove zločine prema sopstvenih građanima, po njihova radna mesta, po njihov životni standard. Kad god mi se ukaže prilika da ih više nikad ne vidimo na vlasti. Da više nikoga nikada ne mogu da prevare. Da više nikada nikome ne mogu da obećaju jedno, a rade drugo. I koliko god da je vremena prošlo od kada su izgubili vlast, dokle god žele da se ponovo vrate i učestvuju u političkom životu Srbije, govoriću kakve su lopuže, barabe i bitange bili i ovi koji sada pokušavaju da ovu decu nahuškaju na policiju, da se tuče sa policijom zato što ta deca od 18, 19 godina ne znaju kakvi su bili dok su vladali pre sedam godina.

Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.