Znate kako se kaže, gospodine Orliću, da vreme se za slamku hvata, a do svega toga nije trebalo da dođe i ja sada ne govorim o tome kakva je trenutna situacija i koliko su ovi prethodni krali i kako se to nadoknadilo politikom kojom vi promovišete ovde i hvalite se tim rezultatima. Sve i da pet puta više ima novca u budžetu Republike Srbije, dakle, da nije bilo ovih lopova i žute vlasti, da niste zatekli takvu kasu, da se sve to nije dešavalo, pet puta da ima više novca u budžetu, da je sve stabilno godinama, a pojavio se ovaj problem sa švajcarskim francima, to nije po stavu naše stranke pravično rešenje.

Vi u obrazloženju predloga kažete da ćete za period od 2020. do 2023. godine planirate 389.556.000,00 dinara po godinama za troškove kamate, a u 2024. godini planiraćete iznos od 10.128.456.000,00 radi izmirivanje troškova i otplate glavnice.

Ovo je zaista skandal. Jer, faktički, dajete bankama državna sredstva. Vi kažete – dala je preporuku Narodna banka. Nemojte, molim vas, valjda institucionalno Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, u sadejstvu. To su mogli da urade i tada. Ako ste vi videli da su se oni oglušili o preporuku Narodne banke Srbije, vi dođete u Skupštinu Srbije sa zakonom, da ih obavežete da to moraju da urade, kao što su to uradile ove zemlje koje sam citirala.

Ovako, vi ćete sada da dovedete u neravnopravan položaj sve te ljude koji čekaju bilo kakav spas, bilo kakvo olakšanje.

Vi kažete – niko im ne brani. Pa, jel vi mislite da neće biti mnogo takvih slučajeva da neće svoje pravdu potražiti na sudu? Naravno da hoće, jer, znate, neko sve to kada svede račun i kada pogleda – gde sam bio, šta sam radio. Htela sam da govorim o tome, ali da se vi niste javili za repliku, ali sada ću morati.

Znači, mi smo ovde u Skupštini usvojili Zakon o hipoteci. Član 7. tog zakona lepo definiše, pošto su sve to hipotekarni krediti, jel tako gospodine Arsiću, koja je vrednost te hipoteke? Ako vam ta banka oduzme taj stan koji je indeksiran u švajcarcima, protivzakonito indeksiran u švajcarcima, i vi posle toga morate još da plaćate, pa dajte, molim vas, gde je tome kraj i o čemu se tu radi?

Znate, gospodine Orliću, ni jedna banka ne može da vam da danas da hoćete da kupite neku nekretninu, da hoćete nešto da investirate, svi će da vam traže malo više obezbeđenja hipoteke od onoga što je realna vrednost toga što vi kupujete. Ali onda oni moraju da snose rizik za to što rade. A ne ovako. Najlakše je bilo da se obogate, a onda država Srbija da plaća a oni ostvarili ogromnu dobit.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ono što u svakom slučaju treba izbeći, to je da upadnemo u zamku da vodimo kampanju protiv banaka. Sećate se sigurno, govorili smo o tome i kada je ovde bila rasprava u načelu. Dakle, zašto je ovakvo rešenje jedini ispravni tip modela, da tako kažem? Iz samo jednog jedinog razloga – mora da bude tako, da se oko njega saglase akteri, svi koji su umešani, i građani i banke. Ako je potrebno da država u tome učestvuje i na svoj način pomogne, mi smo rekli – evo sada ima prostora, hoćemo i možemo to da učinimo i to smo i uradili. Ali, jedino ovakvo rešenje je bilo ispravno.

Građane, i vi ste ispravno primetili, niko ne tera ni na šta. I ko je rešio da se obrati sudu, ko je rešio da se obrati sudu, i sa ovim rešenjem ima pravo da u toj svojoj odluci istraje. Ako želi da vodi spor, može da nastavi. Ukoliko želi da prihvati ponuđeno rešenje, to će još jednom učiniti slobodnom voljom.

Ali, pogledajte, na primer, možda vam ovo što ja govorim ne zvuči dovoljno interesantno, možda sam dosadan, ali, pogledajte, na primer, argumentaciju koju koristi, možda znate za ovu profesorku sa ekonomskog fakulteta, zove se Danica Popović. Nju je Dragan Đilas svojevremeno, ako se toga sećate, to je bilo u kampanji za beogradske izbore, reklamirao kao svog ministra finansija sutra. Međutim, šta se dogodi? Ona o Đilasu i o njegovom bivšem režimu misli sve najgore. Ona kad joj pomenete finansije u njihovo vreme, kaže – to je bilo katastrofa, to pas s maslom pojeo ne bi. Izgleda da je Đilasu srce slomila i od tada je više ne reklamira kao ministra finansija. Sad reklamira nekog, čini mi se, njenog asistenta koji je slučajno Đilasov odbornik u Skupštini grada Beograda, toliko je nezavistan momak u pitanju. Ali, nije to bitno.

Pogledajte šta ona priča o tome kako Đilas jednom popuno promašenom, populističkom, demagoškom pričom, vodi kampanju protiv banaka i reći će – ovo u savremenom svetu ne može da se zamisli. Ovo je, dakle, za kameno doba. Verovatno ima veze i međusobni uticaj ovih koalicionih partnera Đilasa i Obradovića, jednog na drugog. Dakle, biti sa Obradovićem verovatno znači prihvatiti kamenje kao neku argumentaciju i neko kameno doba.

Ali, šta sam hteo da vam kažem, toliko to slikovito ona objašnjava Draganu Đilasu, da ja mislim da je dovoljno zanimljivo za svakoga da pročita.

Šta je važno ovde reći? Kažete – nije pravedno rešenje, može pravednije. Hajde da razgovaramo o tome, nije to sporno. Ali ovaj amandman, i zbog toga pozivam da se ne usvoji, to nije. Ovaj amandman prosto glasi da obrišemo jedan član zakona. Ako imate predlog kako može da se stvar reši na pravedan način, a da to za državu bude realno, da je to nešto što država može da izdrži, sa ovim stanjem koje ima, to predložite. Predlog da se jedan član prosto izbriše, to jednostavno nije.

Pošto nema boljeg predloga, ja mislim da je ovaj koji mi podržavamo najbolji na stolu i zbog toga ponavljam poziv da njega mi zajednički podržimo u danu za glasanje, a da će Srbija vremenom biti jača i da će imati više prostora da i na ovaj način i na slične pomaže svojim građanima.

(Predsedavajući: Vreme.)

Evo vam još jedan dokaz. Radićemo na svom rastu i razvoju i dalje. Krajem aprila Aleksandar Vučić će o tome u Kini, na samitu koji se tiče projekta „Pojas i put“, dogovarati sa Si Đingpingom, predsednikom Narodne Republike, sa Vladimirom Putinom, predsednikom Ruske Federacije, sa predsednikom Švajcarske konfederacije Maurerom, sa predsednikom Republike Belorusije Lukašenkom, dakle, tamo, mi pričamo o dobrim perspektivama za to da gradimo dalje, da stvaramo više, pa i da dobrih sredstava koja će nam služiti za to da pomognemo našim građanima, ali i da uložimo u budućnost, vremenom imamo sve više. Do tada, osmislimo bolje rešenje, ako možemo.

Zahvaljujem, kolega Orliću.

Pravo na repliku, koleginica Nataša Jovanović.

Gospodine Orliću, uz zaista moj pokušaj da sve to razumem, vi pričate nama da mi vodimo kampanju protiv banaka koje je Đilas doveo u Srbiju, a uništio, odnosno Đilas, Dinkić, Đinđićev mafijaški režim posle 2000. godine, kada su ugašene najveće srpske banke i otpušteni ljudi. Dakle, nemojte nama da prebacujete da mi radimo nešto što nije dobro za finansijski sistem zemlje. Te banke da li će da posluju ili neće i kakvu kampanju vodi Đilas, ko zna gde su njegove milijarde i milioni evra, gde ih on drži i u kojim bankama u svetu.

Mi govorimo o ovim bankama koje su, jer nisu ni sve banke odobravale ove kredite, da se mi razumemo, a drugo, kad već povlačimo tu neku paralelu, Srpska radikalna stranka je za to da jača domaći bankarski sektor i da imamo i našu Srpsku razvojnu banku i da, koliko je ostalo samo u Srbiji banaka sa većinskim udelom srpskog kapitala, a i to je pitanje da li su oni – Poštanska štedionica, jedina koja ima takav kapital.

I vi ste lepo rekli – ide Vučić u Kinu. Odlično, neka kaže – evo, ovi će da odu, mi bismo, gospodine Orliću, vi kažete da ne možete da prihvatite jer se briše taj član, a mi bismo potpuno novi zakon predložili, i to je jedino rešenje, ali u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa ovim zakonima važećim koje sam malo pre pominjala. Kažete – ide tamo. Odlično, neka kaže, dobro, onda hoćemo još neku kinesku banku, ove ako hoće neka idu, nije bitno, neće da posluju na ovom tržištu, donesemo takav zakon, oni se naljute, neka idu. Ali, toliko su kajmaka nakupili.

Jer, znate, nećemo mi po onoj narodnoj da mažemo masne guske. Oni su to uradili građanima Srbije a država je dužna i Vlada Republike Srbije da zaštiti svoje građane.

I sad kad bismo mi krenuli po elementima, zaista nema vremena, biće posle još amandmana, govoriće sve kolege srpski radikali, kako to da se uradi i kako da se izbegne ta zamka za dalje, vi biste onda shvatili da je to moguće donošenjem, ali sasvim drugačijeg, novog zakona.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Nove banke su i došle u međuvremenu, da li znate? Nove banke, uključujući i kineske. Evo, vest, januar 2017. godine, kineska počinje sa radom 21. Dakle, to je jedna od stvari koje su danas u Srbiji realnost. Nije nešto što je priča radi priče pa mi kažemo – jednog dana biće. Mi smo te rezultate uspeli da napravimo.

Nešto drugo je važnije. Nisam ja ni na sekund vama prebacivao da vi radite ono što radi Dragan Đilas. Ja sam rekao da svi mi moramo da vodimo računa da u tu zamku ne upadnemo i napomenuo da je zanimljivije, recimo, kada to obrazlaže Danica Popović koja se smatra nekim ko bi trebalo da bude blizak Đilasu, ali ga je izgleda, u međuvremenu, otkačio.

Nije se on sigurno zbog toga previše uzrujao, njegov konto u banci nije zbog toga ni za evro manji. Naprotiv, ja bih rekao da je njegovom kontu u banci odlično. Ja koliko vidim, to toliko dobro stoji, gospodine predsedavajući, možda ste i vi to videli da čovek ima dovoljno da kupuje stranke.

Evo, pre neki dan je postao predsednik stranke „Zelenih“. Dakle, drug Đilas danas je veliki vrhunski stručnjak i autoritet za ekologiju, bavi se različitim pitanjima, između ostalog i pitanjem banaka. Da li to ima neke veze, gospodine Rističeviću, sa onim navodima iz njegove bivše stranke, DS, da ih kamati zelenaškim kamatama? Ne znam, možda ima neke veze, sve je to neka „zelena“ priča, ali njegovom kontu nije ništa lošije.

Sa druge strane, verujem da mu nisu prijatne reči, ovo je baš tekst te profesorke, kaže – Dragan Đilas poručuje: „Nemojte da slušamo bajke o riziku za poslovanje u Srbiji zbog kog su krediti preskupi. Građanima se kroz razne namete dere koža sa leđa. Ko neće da radi po evropskim pravilima, slobodno neka zatvori poslovnice i neka ode“. Ona zaključuje – Ovo treba zapamtiti.

Ovim on pokazuje da je još gori od onih koje kritikuje.

Ja sam na ovo ukazivao.

Što se tiče boljih predloga, gospođo Jovanović, nemamo ništa protiv, predložite ih. Predložite pa da razgovaramo. Trenutno pošto razgovaramo o ovom amandmanu, jasno je, on nije bolji od predloga koji imamo na stolu, zakonskog predloga i zbog toga ja i dalje pozivam da zajednički mi ipak zakon podržimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredseniče Narodne skupštine, normalno da se zalažem da se ovaj amandman odbije iz razloga koje je navela i Vlada, jer on u prvom redu tumači osnovne pojmove, odnosno izraze u ovom zakonu.

Ovaj zakon, kako smo i rekli, rešava problem preko 15.000 građana. Moram, gospodine ministre, da kažem da niko osim ove Vlade i ovog predsednika pre nije pokušao, nije znao ili nije hteo da reši ovaj gorući problem naših građana. I to su rešili vrlo dogovorno, sva tri subjekta dogovorno, iako su pregovori, kako smo čuli i kako smo informisani, bili teški, ali na zadovoljstvo svih.

Ovi iz saveza za drugu pljačku Srbije, tako ih ja nazivam, sada su protiv ovog zakona. Setite se samo Janka Veselinovića, zvanog Janko stanokradica, u narodu poznatog po tome jer je ukrao stan Milici Barži izbeglici iz Obrovca, u ulici Braće Kurjakovića, kako je u ovoj sali, odnosno u visokom domu nosio natpise vezane za rešavanje ovog problema, a sada je protiv toga. Sada se zalaže protiv tog rešenja. Taj licemer Janko Veselinović sada se zalaže za dijalog, a na 14. Kongresu Saveza komunista Jugoslavije, na kojem je moja malenkost bila, bio je i Janko Veselinović. Verovali ili ne, zalagao se da se pojedinim delegatima 14. Kongresa Saveza komunista Jugoslavije zabrani diskusija. Dakle, to je taj Janko Veselinović.

O drugima neću da govorim. Ali, Sergej Trifunović, zvani pišoje, u narodu poznat po tome što je govorio da će mokriti po grobu predsednika Republike, 13. aprila na skupu ovde ispred ovog visokog doma nije izvređao samo predsednika Republike, Vladu, narodne poslanike i građane Republike Srbije, nego i prisutne građane, tzv. pristalice svoje, koji su polako posle njegovog govora napuštali skup. O njemu, zaista, najbolje govori njegova koleginica Biljana Srbljanović, koja je rekla, citiram – „Neoprani, lažljivi Sergej, e to vam je taj vođa. Uvek je bio podmukli lažov, uvek na isti način na koji me sada uvlači u svoj tabloidni smrdljivi život. Uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe. Uvek je lagao, uvek smrdeo, uvek se grebao za novac, za obrok, za piće, nikada se nije prao, uvek je varao kolege.“ Završen citat. Biljana Srbljanović, 20. jaunara gospodnje 2011. godine, strana 1. u jednom dnevnom listu.

Poštovani predsedavajući, što se tiče drugih kolega koji su protiv ovog zakona i narodnih poslanika, a i jednog dela profesora beogradskog Filozofskog fakulteta, koji su podržali ove šetače, to je i izvesna prof. dr Isidora Jarić, znate li vi koje ona, koja je oštro kritikovala nas? Evo, sad ćete saznati. Završila je master studija na Soroševom fakultetu u Budimpešti. Verovali ili ne, na osnovu toga, Filozofski fakultet u Beogradu je priznao protivzakonito magisterij i na osnovu toga je doktorirala. Nije završila magistarske, ni doktorske studije, ali znate na koju temu, poštovani narodni poslanici? Na temu „Položaj žene u listu Bazar“. To nijedan profesor od nas univerziteta ne bi dao ni na seminarski rad.

Šta reći o drugom, Jovi Bakiću, docentu, koji nas je nazvao da smo lopovi, hohštapleri, i nas i Vladu i predsednika Republike. U petak, dakle, prošle sedmice, izabran je treći put za docenta. Ja mu ovom prilikom čestitam. To je onaj koji je za master studije dao studentu – „Uloga televizije Hepi“ u stvaranju kulta vođe, slučaj Aleksandra Vučića u emisiji „Ćirilica“ i „Teška reč“. Zamislite koliko su bezobrazne te kolege da mešaju politiku u nastavu. To je isto kao kad bih ja dao studentu doktorskih studija „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju prostakluka, intelektualnog neznanja i diletantizma, slučaj Jovo Bakić“.

Poštovani građani Republike Srbije, šta reći o glumcu, čini mi se da se zove Lečić, Blečiću, jel? Blečić je bio ministar kulture. Lečić, izvinite, Lečić. Jeste li čuli njegov smeh kada je rekao da je prevario nas? Kolega Marijan Rističević je to snimio i stavio je na svoju njivu i umesto strašila, plaši taj smeh vrane i više vrane ne dolaze na njegovo imanje.

Na kraju, ja zaista čestitam još jedanput, gospodine ministre, Vladi, što je rešila ovaj problem 15.000 građana i koristim priliku da se zahvalim vama, gospodine ministre, Vladi i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, što ste prvi put nakon 28 godina rešili staru deviznu štednju Srba iz Hrvatske, najugroženijeg dela našeg naroda. Prošlo je mnogo predsednika vlada, mnogo predsednika Republike i ministara, nijedan nije imao osećaj da se taj, iako smo insistirali, problem reši, tako da će oni već 1. septembra ove godine dobiti prvu ratu svoje devizne štednje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite, kolega Rističeviću.