Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan S. Jovanović

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo zamolio za malo pažnje i da se vratimo na prvobitnu temu, amandman gospođe Radete i pre svega Zakon, odnosno ovaj leks specijalis o pomoći dužnicima u švajcarskim francima.

Gospodine ministre, upitao bih vas, a najpre da se izvinim i poslanicima zbog zauzetosti nisam prisustvovao ovde raspravi u načelu, pa bih da vas upitam samo par stvari koje evo, mislim, da još uvek postoje kao nedoumica u javnosti, a i kod nas narodnih poslanika. Jedan sam, ne znam da li sam od retkih, možda još ima kolega narodnih poslanika koji ima stambeni kredit indeksiran u evrima, od kraja 2003. godine i neko koga i privatno ova tema veoma pogađa. Na sreću nisam zadužen u švajcarcima, ali kažem, moja lična stvar i to je na sreću.

Ono što je moja nedoumica, najpre treba pohvaliti napore predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije da se ovaj problem reši i to je dobra stvar. Ono što bih imao kao pitanje jeste, da li je moguće, gospodine ministre da mi kao Vlada i kao država Srbija nismo mogli da nateramo banke da se ovaj problem reši samo o njihovom trošku. Evo, to je ona nedoumica koja mene prosto tišti kao narodnog poslanika, a naročito posle odluke Vrhovnog kasacionog suda da su delovi, odnosno ti ugovori koji su potpisivani između banaka i ljudi koji su podizali te stambene kredite bili nezakoniti.

Sa druge strane odluka Evropskog suda za ljudska prava vezano za dužnike u Mađarskoj i sa treće strane i za zemlje u okruženju koje imaju takođe ove probleme i koje pokušavaju, batrgaju se kako će te probleme da reše, a imaju veći broj ljudi, kao Hrvatska na primer koja kažu procene da takvih ljudi ima preko 50.000, a kod nas u Srbiji je ta brojka negde oko 15 do 16 hiljada. Sada se mi pitamo, ovde su kolege narodni poslanici sa punim pravom pozivali na odgovornost ljudi koji su u tom trenutku bili ministri finansija, a to je period pre svega 2007. godine na 2008. godinu kada je najveći broj kredita i uziman.

Sa druge strane šta je sa odgovornošću ljudi koji su bili u bankama i koji su i tada, a to je jasna i presuda Kasacionog suda da kažem pod znacima navoda, prevarili ove građane, a sa druge strane i postoji lična odgovornost tih ljudi koji su, ne mene niko nije naterao da uzmem stambeni kredit u evrima, tako ni njih niko nije naterao niti motkom jurio da uzmu kredit u švajcarcima. On je u tom trenutku po njih bio povoljniji, a šta se kasnije ustanovilo, to je problem koji mi sada ovde rešavamo. Možda bi bilo dobro, gospodine ministre, evo vama se ovde priključio i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, da u stvari, on i ovaj zakon predstavlja, jer mi imamo davanje iz republičkog budžeta. To je davanje kao socijalna kategorija za ove ljude koji će sa njima moći da pokriju deo dugovanja za švajcarce, a taj deo je, koliko smo razumeli 15% budžet, 18% same banke i ukupno 38% od svakog kredita pojedinačno.

Ono što je takođe dobro i što smatram za pohvalno jeste da će građani koji su nezadovoljni jer smatraju da banke trebaju da plate jer su za pojedine kredite tri puta pretplatile osnovnu sumu koliko je kredit iznosio, trebalo je same ove troškove da snose da mogu da nastave i da svoja prava traže na sudovima kako Srbije, tako i na međunarodnim sudovima. To je nešto što je pohvalno.

Ono što bih još jednom od vas tražio kao objašnjenje jeste, da li je postojala još neka mogućnost da se nateraju banke da države i preko NBS i sa svojim autoritetom i vi kao ministar finansija jednostavno ih naterate da se iz budžeta ne plaća, već da one sve to podnesu kao trošak. Verujte mi, svako ovde kod nas je ulazio i minuse u bankama i znamo na koje muke nailazimo svi skupa i mi ovde kao poslanici, a i građani Republike Srbije. Smatram da na ovaj način mi treba da jednostavno banke nateramo da one snose ove troškove, a nikako građani Republike Srbije preko budžeta Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Uvaženi poslanici, gospodine Jovanoviću, da je bilo tako jednostavno onda bi se dogovor i sporazum banaka i udruženja građana desio i pred dve godine i pet i 10, ali nažalost nije jednostavno svako je imao svoju poziciju, imao je svoj stav, i bilo je apsolutno neophodno da država svojim autoritetom sedne zajedno sa njima za isti sto i da napravimo kompromis, kompromis koji se ogleda u ovom zakonu.
Želim samo da vam kažem i da vam odgovorim na vaše pitanje i odluke Visokog Kasacionog suda i oko iskustava ostalih zemalja.
Dakle, mi smo uzeli u obzir iskustva svih zemalja u okruženju, i evo, pogledajte, prvo Visoki Kasacioni sud nije rekao da su ugovori nezakoniti, to je veoma važno.
Drugo, imate iskustva Mađarske, gde polako, ali sigurno se ono rešenje koje je država donela obara na sudu. Imate, pak stav Visokog suda u Grčkoj, koji je apsolutno stao na stranu banaka, to je prošle nedelje donesena odluka, i rekao da svi krediti mora da se isplate u celosti.
Dakle, ne postoji jedinstven stav oko istog problema koji se desio u više jurisdikcija. Dakle, i u Grčkoj i u Hrvatskoj i u Mađarskoj, ne znam kojim drugim zemljama, i veoma je teško, odnosno na osnovu njihovog iskustva treba doneti neko rešenje. Mi smo gledali njihova iskustva, ali smo takođe gledali i situaciju koja se nalazi u našoj zemlji.
Rešenja jednostavnog nema, situacija apsolutno nije ni jednostavna, ni laka, nemate knjigu iz koje možete da pročitate šta se i kako se desilo u nekim drugim zemljama, pa to isto sprovedete ovde. Ne, svako ima neka svoja iskustva i negativna i pozitivna.
Mi smo gledali da ovaj zakon bude konačno rešenje za građane koji su zaduženi u švajcarskim francima. Dakle, da ljude koji ostaju bez krova nad glavom, ljudi koji imaju veliki problem u isplati tih kredita, da im se pomogne na pravi način, na jedini mogući način. Maksimalno smo dobili to što je u zakonu 38% otpisa dospelog kredita, bez zateznih kamata, uz obuhvat svih onih koji su koristili te kredite. Dakle, zahtev banaka, i prvi predlog je bio samo krediti do šest miliona dinara, ali smo se onda autoritetom države na kraju izborili da to budu svi korisnici kredita.
Banke veruju i držale su svoju poziciju, korisnici kredita takođe svoju, ali smo našli kompromis koji je preslikan i da kažem ucrtan u Nacrt ovog zakona, to je najbolje što je država mogla u ovom trenutku.
Ko ne želi da se drži slova ovog zakona na način da ga primeni u odnosu sa bankama, naravno i dalje može da sudskim putem dokaže i pokuša da pokaže i dokaže da je u pravu. To ovim zakonom nije zabranjeno. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Po amandmanu narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati amandman iz svih onih razloga koji su sadržani inače u mišljenju Vlade Srbije, a koje je dostavljeno narodnim poslanicima. Ne mogu da prihvatim brisanje ni jednog člana predloženog zakona, jer bi time bili poništeni svi oni pozitivni efekti koje ovaj zakon proizvodi.

Ovaj zakon predstavlja direktan benefit za više od 15.000 građana koji su zaduženi u švajcarskim francima. Želim na ovaj način da podržim napore Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da pomognemo na ovaj način ovim ljudima.

Upravo se na ovom Predlogu zakona pokazuje razlika između ove Vlade, vlasti i bivšeg režima. Bivši režim ni na koji način nije pokazivao interesovanje da se uhvati u koštac sa ovim problemom. Ni na koji način nije pokazivao interesovanje da pomogne ovim ljudima.

Doduše, oni nisu pokazivali interesovanje ni za ostale probleme građana. Dakle, oni nisu želeli da saslušaju te ljude, da razmotre mogućnost, da na bilo koji način pomognu ovim ljudima i to je ta suštinska razlika između nas i njih.

Šta rade oni ovih dana? Imali smo prilike pre nekoliko dana da čujemo da je formirana navodno neka nova stranka na čijem je čelu Dragan Đilas, a u stvari nije formirana nikakva nova stranka, nego je preregistrovana postojeća partija koja već postoji. Čovek lepo uzeo u kupio stranku. Zašto da se muči, da pravi odbore stranačke, da gradi i stranačku infrastrukturu, da skuplja potpise? Čovek lepo uzeo i kupio stranku postojeću. Oni su to navikli da rade. To su u pitanju ljudi koji ne znaju da se pomuče malo, da se potrude. Kupio čovek na gotovo stranku, kao pre njega Vuk Jeremić kada je kupio onu stranku onog svog potrčka iz Trstenika, odakle je već.

Ko su sva ta nova lica? Borko Stefanović kao prvoborac te nove stranke, lažni levičar, čovek koji je preko noći odlučio da postane levičar, a pre toga se zalagao za sasvim suprotne ideološke ciljeve.

Marinika Tepić, koja ni sama ne bi znala da kaže u koliko je partija do sada bila ili onaj Bastać koji danima divlja po centru Beograda, a verovatno i danas ima plan da blokira grad.

Svaki dan čovek izaziva neke incidente i postao je poznat javnosti po vandalizmu. To su ta nova lica. To nisu nikakva nova lica, već su upravo to ljudi koji su godinama uništavali Srbiju i sada pokušavaju da se prikažu kao neki novi ljudi koji će Srbiju izvući iz propasti, a koju su oni izazvali.

Dakle, isti oni koji su decenijama vodili Srbiju, uništavali je na svaki mogući način, danas su oni nova politička snaga. Nisu, građani Srbije vrlo dobro znaju ko je Dragan Đilas i ko je njihov šef kome polažu račune.

Iz svih ovih razloga, želim da podržim i ovaj zakon, ali i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 2. amandman je podnela Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Kao što vi znate svi, i vi gospodine Arsiću, danas je 23. april 2019. godine, a 15. maja 2013. godine Jorgovanka Tabaković koju ste izabrali prvi put za guvernera NBS je izjavila, dakle, 15. maja 2013. godine – krediti u švajcarcima biće rešeni za tri nedelje.

Šta ste radili od tada do sada? Kako je moguće, sada ste vi gospodine Đorđeviću ovde kao predlagač Vlade, jer je gospođa Tabaković dodala i rečenicu – to će biti socijalno odgovorno rešenje, da mi danas na dnevnom redu imamo ovaj zakon „leks specijalis“ koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa svim važećim zakonskim propisima i zapitao se gospodin Arsić koji sada predsedava da neće moći sa mnom u polemiku, da li je onda pravično, da doći će gospođa Radeta eventualno da vas zameni ako hoćete da mi replicirate, da mi uđemo u jedan drugačiji zakonski projekat koji bi značio da snosimo konsekvence pred međunarodnim finansijskim institucijama.

Da li sam vas otprilike dobro citirala gospodine Arsiću? To jednostavno nije tačno. Izašao je Siniša Mali i rekao da je to bilo jednostavno, ovi iz Udruženja švajcarskih franaka, rešili bi to još pre ko zna koliko godina.

Znate, drugo je kada jedan problem rešava odgovorna vlast i država, jer valjda polazite od toga i hoćete da demonstrirate ovim izdajnicima iz ovog korpusa prozapadnog i to radite svih ovih dana i to jednostavno tačno, da niko od države nije jači. Onda sada kažete, a sada kako su to rešile zemlje u okruženju.

A što mi da se rukovodimo time kako su one to rešile, jer da ste bili odgovorna vlast i da ste to hteli da rešite sa mnogo manjim konsekvencama, nego što su u ovom trenutku, sa mnogo manje izgubljenih života ljudi po pitanju zdravlja, pa i fizički, to bi ste uradili tada kada je gospođa to najavila, 15. maj 2013. godine, za tri nedelje, otprilike polovinom juna 2013. godine je to trebalo da se reši.

Modela ima i oni moraju da budu upodobljeni sa pravnim i ustavnim sistemom Srbije.

Evo, gospodine Arsiću, vi se dugo bavite finansijama, i budžetom i završnim računom, a i na kraju krajeva, prošao vam je Zakon o finansijskoj zaštiti korisnika finansijskih usluga u Srbiji, prošao vam je Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o Narodnoj banci i Zakon o bankama.

Gde to ima, u kom važećem zakonu Republike Srbije, da se bilo koji kredit, a ovo su krediti sa zaista, kako je to neko lepo rekao, krediti sa napravljenim ugovorima o zabludi, jer oni zaista to jesu bili, ispostavilo se, za korisnike tih kredita. Ako mi neko od ovde prisutnih kaže u kom zakonu u Srbiji postoji valutna klauzula, ne švajcarski franak, nego evro, evo govorila je koleginica Radeta, da su svi ti ljudi kupovali stanove tako što im se protivvrednost švajcarskog franka u tom trenutku, kao što je evro u ovom trenutku, uplaćivala za kupovinu tog stana.

Ako je to tako, zašto onda niste uradili kao što je to uradila Irska na primer? Nemam sad vremena, kasnije imamo još amandmana, govorim i na primeru Austrije i drugih zemalja. Što se vi rukovodite modelima, kako vi ovde kažete, najgorih zemalja u okruženju? Irska je još 2010. godine, gospodine Arsiću, gospodine ministre Đorđeviću, donela u Skupštini zakon da se zabranjuje bilo kakvo uzimanje kredita i poslovanje banaka. Francuzi su čak otišli korak dalje, oni su podnosili krivične prijave protiv bankara koji su nudili i ulazili u takav aranžman sa ljudima koji, morate da priznate ne mora svako da zna u šta i da gleda o kakvoj se prevari radi. Može, ali to skriveno, još ako ga ministar Vlade, kao što je to Parivodić radio, poziva da to uradi, pa jedan običan čovek će da kaže - pa, dobro, evo i ministar kaže, vrh državne vlasti, da uzmem taj kredit, ja ću to da uradim.

Prema tome, najpravičnije rešenje je bilo to da vi ne radite sada ovakvu selekciju građana i da pomognete građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, a i onima koji su uzeli u evrima.

Šta ovo sada znači, vi ste rešili problem, mislite da ste rešili problem kredita u švajcarskim francima, a šta ćemo sa onim ljudima koji su bili u nepovoljnijem položaju od 2005. do 2011? Hoćete sad onima koji su uzeli u evrima da vratite razliku? Pa, nećete.

Znači, nemojte da se igrate sa stvarima koje mogu veoma dobro da se urade. Vi kažete - to ste vi potencirali, ja i ministar, gospodine Arsiću vi konkretno, snosiće se konsekvence. Ne, nego su upravo te banke koje su dobile dozvolu od Narodne banke Srbije unele pometnju u monetarnom i finansijskom sistemu ove zemlje. Ako su to uradili, ako su protivzakonito na ovakav način indeksirali te kredite u švajcarskim francima onda donesite zakon da ih sve proglasite ništavnim, pa neka te banke koje su ostvarile ekstremnu dobit i ekstra profit od toga nadoknađuju, a ljudi da se spasu, i ne samo oni, nego i oni drugi koji su uzeli kredite u evrima. Vi odmahujete, kao da to nije moguće, pa znate govorili smo o tome pre nekoliko dana, oni su došli ovde da posluju pod tim i tim uslovima na ovom tržištu. Država je ta koja propisuje te uslove. Ja vam sad navedem primer Irske, primer Francuske, hoćete Austriju, vi kažete – to nisu dovoljni primeri. Nisu dovoljni primeri jer se vi bojite šta će tamo vama da kažu, Srbija trči, žuri, da li će nas onda da prime u EU. Ma, to nas ne zanima, nećemo da idemo u EU. Hoćemo pravdu i da spasimo sve ove ljude i da radimo po zakonima i Ustavu ove zemlje.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Par kratkih napomena dame i gospodo, mislim da je važno zbog iznete tvrdnje da se Narodna banka nije bavila ovim pitanjem ranije.

Pomenuta je 2013. godina, zapravo, ta tvrdnja ne stoji. Godine 2013, kao što, siguran sam, dobro znate, Narodna banka jeste donela preporuku. To je bila preporuka bankama da se, to je bilo u maju 2013, sada proveravam, klijentima vrati preplaćeni novac. Šta je bio problem? Što mnoge banke nisu želele da tu preporuku ispoštuju. Međutim, Narodna banka se bavila ovim problemom i dalje. Godine 2015, znate i to sigurno jako dobro, predložila je više mera, čini mi se četiri ili pet različitih načina da se ovaj problem sanira.

Zašto mi to radimo danas i radimo na ovaj način? O tome je govorio ministar koji predstavlja Vladu? Zato što danas zahvaljujući stabilnim finansijama Republika Srbije jeste u mogućnosti i može to da priušti da na ovaj način pomogne da se deo duga relaksira.

Dakle, mi ovih 99 miliona o kojima sada govorimo danas da priuštimo možemo i govorili smo puno na temu kako smo do toga došli da danas tako nešto možemo da priuštimo. Upravo tim ozbiljnim i odgovornim odnosom prema finansijama i prema našem zajedničkom budžetu. Upravo stvaranjem neke vrednosti koja treba da nam ostane, koja posle omogućava da se uloži u stvari koje smatramo najhitnijim ili najvažnijim. Tu spadaju i ulaganje u budućnost i u onu infrastrukturu o kojoj govorimo često i autoputevima koje nismo imali, koje smo čak decenijama samo najavljivali i u drugim važnim projektima koji, pričao je o tome i kolega Marković, danas smetaju neuspešnima. Ne mislim tu na predlagača amandmana, naravno, mislim na one koji prosto ne mogu da žive više od zlobe koju osećaju kada pogledaju šta se sve dešava, na primer u gradu Beogradu, da se uređuje njegov centar, da se čini da Kalemegdan bude i lepši ljudima i atraktivniji. Pa, kad pogledaju parametre koji govore da nas turisti iz godine u godinu sve više posećuju zbog takvih projekata i takvih lepih slika koje smo izgradili u međuvremenu oni sa tim da žive ne mogu. Danas finansiramo o tome, danas učestvujemo upravo zbog toga što smo uspeli da napravimo određenu vrednost većim izvozom, većim privlačenjem investicija, znate sigurno i taj podatak, u tome smo uspešniji nego sve zemlje iz okruženja zajedno, sve da ih stavite na jednu gomilu, pa na jedan tas, a Srbiju na drugi tas, nas će da pretegnu.

Dakle, zbog toga mi smo sebi napravili prostor da možemo i ovo rešenje i danas da napravimo. Koliko će ljudi biti zadovoljno, videćemo na osnovu toga što će se ljudi sami izjasniti. To se isto može reći za prethodna rešenja, pa i ova iz 2015. godine koja je definisala tada Narodna banka, uvek se ostavlja prostor za slobodnu volju, onaj ko smatra da mu je na koristi, on može da se izjasni u smeru da prihvati rešenje. Tako će biti kada ovaj zakon izglasamo. Nikoga ne forsiramo, nikoga ne primoravamo ni na šta, onaj ko zaključi da je za njega ovo bolje, on će to prihvatiti slobodnom voljom, baš kao što se nekada, nažalost moram da kažem slobodnom voljom, i odlučivao za zaduženje u švajcarskim francima ili u nekoj drugoj valuti.

Dakle, to je pitanje slobodne volje, pitanje onog okvira koji kreira država, mislim da je to pitanje nedvosmisleno jasno. Ono se pokazuje i kroz ulaganje u našu budućnost ali i kroz brigu za svakog čoveka. Ne treba vam snažniji dokaz za tu brigu od scene u koju vi vidite, svojim očima vidite predsednika republike Aleksandra Vučića kako prelazi ulicu dolazi do ljudi koji protestuju zbog teškog probleme i muke koja ih je snašla, razgovara sa njima i kaže im - ne brinite, danas Srbija može da ponudi rešenje. Budite uvereni to ćete rešenje videti u nekoliko dana od današnje i onda to rešenje, ne samo da bude napravljeno, ne samo da dođe u Narodnu skupštinu i mi da danas o njemu raspravljamo, nego za to rešenje se u smislu podrške izjasne i predstavnici tih istih ljudi, tih koji su tog dana aplaudirali Aleksandru Vučiću jer su videli da mu je do svakog čoveka stalo, i koji su rekli kada su pogledali kako to rešenje glasi, pa zaista, ovde su uvažene sve naše primedbe, ovde je svaka naša želja ugrađena u zakonski predlog.

Kada pogledate sve to, mislim da možemo da uradimo samo jednu stvar. Ako se slažemo da treba o građanima brinuti to može da ima samo jedan epilog, za dva ili tri dana od danas, verovatno dva dana od danas da se nađemo ponovo u ovoj sali, vi i mi i šta da uradimo, jedino što je ispravno, da glasamo za ovaj predlog zakona. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, koleginica Nataša SP Jovanović.