Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije baš sve to tako kako to želi da se predstavi.

Prvo, građani koji su podigli kredite u švajcarskom franku i građani koji su podigli kredite u evrima neće vratiti isti iznos kredita. Vratiće i dalje više oni koji su podigli kredite u švajcarskom franku, i pored ovog zakona. Tako da nema potrebe da pravimo nezadovoljstvo kod drugih građana. Znači, vratiće i dalje više ovi koji su podigli kredit u švajcarskim francima, i pored primene ovog zakona. Znači, to je prva stvar da raščistimo.

Bilo je ovde zanimljivih diskusija da treba da se ukine devizna klauzula. Ja se ne slažem sa deviznom klauzulom. Da li ona treba da se primenjuje ili ne, takođe mislim da ne treba, ali neka Narodna banka ranije je zauzela stav da je to zakonito. Zbog toga što je to neka ta neka Narodna banka zauzela stav da je to tada bilo zakonito, setite se koje i kakve su sve finansijske i špekulativne malverzacije između Narodne banke i određenih kartela koje je predvodio Mišković itd, pa smo stalno imali slabljenje nacionalne valute, gde je opet jedan deo ekstraprofita završavao u privatnim džepovima, na primer kod vojvode od Meridijan banke Božidara Đelića, bivšeg ministra iz bivšeg režima, iz Demokratske stranke. Znači, jedan deo profita je kod njega završavao, a drugi kod nekih drugih, prodavane su devizne rezerve.

Sada da pogledamo šta bi se desilo ako bismo rekli devizna klauzula je nezakonita i ništava. To kažemo i mislimo da smo rešili problem svih, mislimo da smo rešili probleme i građana i privrede u jednom trenutku. To jako lepo zvuči, samo moram nekoga da pitam - a čiji je novac koji se nalazi u depozitima kod banaka, da li samo investitora tih banaka i vlasnika ili se nalazi i novac naših građana ili se nalazi i novac naše privrede i da li za uloge do 50.000 evra garantuje država? Garantuje država za uloge do 50.000 evra, da odmah raščistimo.

Znači, kad bismo tako olako stavljali nešto van snage, pa još stavljali pod udar nekog novog zakona. Postavljam pitanje – a, ko će onda da nadoknadi štetu građanima i privredi zato što su im banke kod kojih primaju platu bankrotirale? Više ne mogu da im isplate njihovu ušteđevinu, više ne mogu da im isplate ni deviznu štednju. Ko će to da plati? Pa, država. Opet, ko puni taj budžet? Pa, ti isti građani.

Nemojte tako lako da šaljete političke poruke. To je samo jedna mala, da kažem simulacija, kako izgleda kad hoćete preko noći, bez sagledavanja svih posledica, nešto da uradite. Ovaj zakon je odmerio i sve pozitivno i sve negativno. Da li rešava sve probleme? Naravno da ne može. Da li će da otkloni sve posledice? Ni to ne može, ali će da ih ublaži.

Još nešto, nije tačno da je predsednik Republike otišao kod građana, kad je bio najavljen stav Vrhovnog Kasacionog suda. Nije ni najavio, otišao je kod građana da razgovara sa njima, autoritet predsednika je bio dovoljan da konačno Vrhovni Kasacioni sud zauzme jedan stav. Vrhovni sud je doneo stav, nije doneo odluku.

Znači, sad možemo da nagađamo, a možda je taj Vrhovni Kasacioni sud doneo stav baš zato što je autoritet predsednika bio takav da razgovara sa građanima koji su bili ispred tog istog suda.

(Vjerica Radeta: Šta bre pričaš Arsiću?)

Nemojte, pa nemojte, da gubite živce. Pa, nije išao predsednik u Vrhovni Kasacioni sud, išao je kod građana koji su štrajkovali glađu ispred Vrhovnog Kasacionog suda. Šta vam to smeta toliko?

(Vjerica Radeta: Kome smeta?)

I zatražio da Vrhovni Kasacioni sud da svoj stav po tom pitanju, pa jel to neki problem? Nije rekao odredio ovako, ili odreo ovako, rekao je dajte bilo kako, ali dajte već jednom.

E, sad to što recimo, za vreme drugih vlasti nije ni bilo interesovanja predsednika Republike kako mu žive građani, kao što to je ranije radio Boris Tadić, to je drugi deo priče. Zato je on bivši režim. Ali, ja bih voleo da neko konačno da neki model rešenja predloži, bilo šta, da se manemo populističke priče, treba sve to poništiti, prebaciti u dinare, itd, i uvek se postavlja pitanje ko će da plati štetu. Neko kaže banke. Banke su davale, po tada važećim zakonima, znači, država mora da ih obešteti. Jedino je manja opasnost ako sudovi u pojedinačnim sudskim postupcima osporavaju ugovore koje su banke zaključile sa klijentima, ali to su postupci koje mora neko da povede, pa ne može država da tuži banke, mora klijent. Uz sve probleme i neizvesnosti koje mu taj spor donosi to mora da mu kažete, koliko mu je garantovan uspeh, ne može niko, može samo da kaže veće šanse imate za uspeh ili manje, ali da mu garantujete ne možete.

Sve su to problemi. Da ne dovedemo u pitanje ni finansijski sektor, upravo sam rekao - hajde, investitori će da izgube novac, a šta ćemo sa novcem koji pripada našim građanima u tim istim bankama. Pa, jer smo morali zbog neodgovornog rukovodstva, koje je imao bivši režim, taj vojvoda od Meridijan banke, pa Bojan Pajtić, i svi ostali oko „Agrobanke“ 400 miliona evra država je morala da plati dugove te banke, pa smo imali oko „Razvojne banke Vojvodine“ 600 miliona evra, milijardu evra su pokrali mangupi preko banaka, ali zato što su te banke imale dozvolu za rad Republike Srbije, odnosno Narodne banke. Država je morala da garantuje za uloge i da obešteti uloge, pa ćemo mi sada da pričamo ovako, onako. Ne, mi ćemo da donesemo svi ugovori sa deviznom klauzulom su ništavni, baš nas briga šta je sa bankama, a kao posledicu imaćemo građane koji će da izgube novac koji su deponovali kod tih banaka, pa će država da im plati. Hajde, malo da postavimo stvari kako treba.

Znači, završite poslovice do kraja, ne govorite sve, ali kažite bar sve. Ne do pola. Znači, ne do pola. Znači, nije lako napraviti zakon koji će da reši ovaj problem. Ovim zakonom se samo ublažavaju posledice jedna neodgovorne politike koju je vodila tadašnja Narodna banka, Vlada Republike Srbije i Boris Tadić kao predsednik Republike Srbije, neodgovorne politike.

Mogli su još tada da kažu kao što su rekli 2011. godine kada je bilo sve već gotovo i već kasno, zabranjujemo kredite indeksirane u švajcarskom franku zbog prevelikog rizika. To su mogli još i 2007. ili 2008. godine da kažu. Pa, što nisu? Nego su još snižavali naknade kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita za kredite koji su indeksirani u franku da budu još jeftiniji i da još više građana uleti u tu zamku. E, sad, ja bih zaista voleo da možemo zato što smo imali jednu lošu zakonsku regulativu da kažemo ta zakonska regulativu, da kažemo ta zakonska regulativa ne važi i tada kada je bila u primeni, to je nemoguće, nemoguće je bez posledica za državu. I, zato su to nasleđeni problemi.

Ne znam, da li član Vlade ima pravo da priča kakvi su bili njegovi prethodnici. Neću u to da ulazim, ali kao poslanik koji podržava Vladu Republike Srbije uvek ću da pričam o tome šta je radio bivši režim našim građanima, uvek, kad god mi se ukaže prilika, za sve njihove zločine prema sopstvenih građanima, po njihova radna mesta, po njihov životni standard. Kad god mi se ukaže prilika da ih više nikad ne vidimo na vlasti. Da više nikoga nikada ne mogu da prevare. Da više nikada nikome ne mogu da obećaju jedno, a rade drugo. I koliko god da je vremena prošlo od kada su izgubili vlast, dokle god žele da se ponovo vrate i učestvuju u političkom životu Srbije, govoriću kakve su lopuže, barabe i bitange bili i ovi koji sada pokušavaju da ovu decu nahuškaju na policiju, da se tuče sa policijom zato što ta deca od 18, 19 godina ne znaju kakvi su bili dok su vladali pre sedam godina.

Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Pet stvari.

Prvo, ne znam na koji bivši režim Arsić misli, da li misli na Vladu Ivice Dačića ili na Vladu Aleksandra Vučića?

Drugo, izvini Arsiću što sam te naterala da javno priznaš da je Vučić svojim autoritetom uticao na odluke suda. Dobićeš ozbiljnu grdnju od Vučića.

Dalje, kaže, dajte nam predlog. Pa, vi ste vlast, vi morate da predlažete. Mi da vas kritikujemo, da prihvatamo ili ne prihvatamo. Vi ste vlast. To slušamo redovno na konferencijama, kaži mi ti, odgovori mi ti. Ne brate, nego kaži ti, odgovori ti, ti si preuzeo odgovornost.

Treće, vi ste gospodine Đorđeviću priznali da ste vi zapravo činovnici prethodnog režima. Evo i zašto. Između ostalog, nećete krivično da ih gonite, a stalno pričate o njihovom kriminalu kojeg ima onoliko. Nećete da ukinete izvršitelje koji su zlo ovog društva.

Kroz briselske sporazume legalizovali ste sve dogovore i sporazume Borka Stefanovića. Nećete da ukinete stav Narodne banke o zabrani konverzije kredita u inostrane valute. Znači, ništa od toga nećete. Znači, vi ste puki činovnici izvršioci te prethodne vlade.

Kažete – uradili ste, radili ste, trudili ste se i ovim zakonom nećete baš sve da rešite, ali eto rešićete nešto, nećete rešiti ništa. Šta ste postigli? Od švajcaraca kredite ste pretvorili u evro. Šta ako se desi neko čudo sa evrom? Niste se nadali, odnosno, nisu se nadali onda neki ni da će se desiti sa švajcarcem pa se desilo. Ko zna dokle će Jorgovanka držati ovaj veštački kurs dinara koji je inače, niste bili kad sam rekla, ona to rekla, najjači na zemaljskoj kugli, a i šire. Doduše, pobrkala, nije bio naš dinar, ali nema veze, dešava se.

Dakle, ovo što ste rekli da, ne znam, 99% Srba glasa na Kosovu i Metohiji za Aleksandra Vučića. Pustite vi šta je bilo na prethodnim izborima, spremajte se vi za sledeće, a glasove sa Kosova i Metohije ubuduće nemojte brojati u Vranju, brojte ih tamo gde se održavaju izbori. Ako je bezbedno ceo dan biti na biračkom mestu, dolaziti i glasati, onda je valjda bezbedno da se ti glasovi tamo i broje. I nemojte u nekoj sledećoj kampanji da plaćate, da tražite kapilarne glasove, nemojte da obećavate ovih pola miliona ljudi što su na određeno vreme da će dobiti posao za stalno.

Ima toga još, ali nije tema. Sada je tema zakon o tzv. švajcarcima. Još jednom, gospodine Đorđeviću, povucite ovaj zakon i dajte nam ozbiljan sistemski predlog, pa ćemo da raspravljamo o tome i da vam pomognemo da rešite problem. Hoćemo da vam pomognemo, hoćemo zbog naroda.

Hvala koleginice Radeta.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Gospodin Arsić, kada je pomenuo Aleksandra Vučića, biću vrlo precizan, rekao je da reč o čoveku sa najvećim političkim autoritetom. Dakle, to je precizno rekao gospodin Arsić i precizno pitao, šta to nekome smeta. Evo, mi i dalje nismo dobili odgovor na to, ali vidimo i dalje dokaze da nekome smeta, kroz reči gospodina Arsića ili kroz činjenicu da jeste Aleksandar Vučić čovek sa najvećim političkim autoritetom, i koji jeste rekao, naći ćemo rešenje.

Nije tačno da se to rešenje svodi na konverziju u evro i to je to, i kraj i tačka. Apsolutno to nije tačno.

Malopre je bilo postavljeno pitanje, kome će ovo da se isplati, kome će ovo da znači, pa čak i konstatovano, neće ovo nikome da se isplati, niko ovo neće želeti. Dakle, neistina. Direktno će značiti onim ljudima koji su u međuvremenu tužili, a nalaze se u lošim parnicama, onim ljudima koji bez ovog zakona nemaju način da elegantno za njih korisno i povoljno, iz tih parnica izađu. Na ovaj način dobili su to rešenje.

Znate kome još? Onima koji su na korak od toga da ostanu bez stanova, koji su na korak od toga da se suoče sa tim izvršiteljima o kojima pričate. Njima ovaj zakon daje rešenje da do tog ishoda ne dođe.

Ako se brinete za pitanje izvršitelja, evo odgovora na njega.

Znate kome još, onima gde će glavnica biti smanjena značajno. Imate u raznoraznim medijima analizu slučajeva, pa ako je neko doterao do duga od 117.000, a isplatio 115.000, a uz sve to sada duguje još 95.000, sa ovim zakonom, njemu će biti smanjen dug za 36.000.

Šta mislite, hoće on da prihvati? Hoće, nego šta će. Ko sve o ovome govori? Upravo predstavnici tih udruženja koji njih zastupaju. Dakle, potrebno je samo da imate elementarno interesovanje za posao kojim se bavite, pa da sve ovo znate.

Kosovo i Metohija, odgovorio je gospodin ministar, ali ako niste razumeli, 99% glasova su dokaz da naši ljudi na KiM, smatraju, ne da kao što se neko ovde odvažio da tvrdi da njima Aleksandar Vučić ne govori istinu, ne, ti ljudi smatraju, stoje imenom i prezimenom iza stava da im je Aleksandar Vučić jedini govorio istinu uvek, jedini u toj meri, da danas isključivo za njega žele da čuju, samo sa njim da razgovaraju, samo njemu veruju i samo za njega glasaju.

Više je ljudi sa KiM bilo na onom fantastičnom skupu u petak, kada je 150.000 ljudi došlo ovde da pokaže da veruje i u rezultate, i u viziju, perspektivu koja se nalazi pred ovom zemljom zahvaljujući Aleksandru Vučiću, 150.000 ukupno, a među njima više ljudi sa KiM, nego što je ukupno onih nesrećnika koje je uspeo da zavede Đilas sa sve Jeremićem i Obradovićem, bilo sedam dana ranije, više ljudi sa KiM, predstavnika naših sunarodnika je bilo ovde u petak, nego što je bilo ukupno ljudi iz čitave zemlje, inostranstva, ko je odakle doputovao, neću u to da ulazim, da pozdravi Đilasa, koji nije skupio na kraju ni kuraž da im se obrati i da ih u oči pogleda.

To vam je dokaz kome građani veruju. Kada budu naredni izbori, sećaćemo se mi prethodnih, ali na tim narednim, bez obzira gde mi brojali glasove, biće u biračkim odborima, biće u RIK i vaših predstavnika, posvedočiće kao i svaki prethodni put da je onaj rezultat koji je na papiru zapisan, upravo rezultat koji je izbrojan.

Evo sada vam kažu najnovija istraživanja, govore 50% plus za Aleksandra Vučića, za SNS, pa i za vlade koje mi formiramo, čak neki bi sad dodali, i šta više. Nakon ovih zajedničkih analiza šta smo napravili i ovih zajedničkih planova koje smo utvrdili pred 150.000 ljudi pre neki dan, a ta je podrška još veća nego što je ikada bila.

(Vjerica Radeta: Ha, ha, ha.)

Bilo je po 52, 53% u poslednjim istraživanjima, izvinjavam se, pretposlednjem. Znate li koliko je danas? Danas je 57%, 58% podrške građana Srbije za Aleksandra Vučića, pa uz to vaše „ha, ha, ha“, dodajte i prst na čelo i zapitajte se gde smo u tim analizama mi, gde ćemo na tim izborima ili posle tih izbora biti mi?

Hvala dr Orliću.
Reč ima ministar Zoran Đorđević.

Ja bih samo dodao na izlaganje gospodina Orlića da je bilo više ljudi sa KiM, bez obzira na to što su im zabranili da dođu i što velika većina njih nije mogla da dođe, opet ih je bilo više, nego što je bilo kada je bio Đilas, Jeremić na skupu.
Vidim iz vašeg izlaganja da vi nama predlažete da, s obzirom da ste nas ograničili sa svim, još ostaje da ne izađemo na izbore, da bi to izgleda bio jedini način da vi pobedite, ali imam lošu vest, izaći ćemo na izbore i pobedićemo na izborima kada oni budu bili sa velikom većinom i opet ćemo da oborimo sve rekorde, kao što smo obarali, jer velikom većinom narod ume da…
(Milorad Mirčić: Kako velika misao!)
Ja sam razumeo iz vašeg izlaganja, pošto ste nas ograničili sa svim, nemojte ovo, nemojte ono, još da ne izađemo na izbore, kako bi vi mogli da pobedite.
Loša vest za vas, mi ćemo da izađemo na izbore i pobedićemo vas na izborima, ali ne da ćemo da vas pobedimo sa malom razlikom, nego sa mnogo većom nego što vi očekujete.
(Milorad Mirčić: Ministre, to se zove redukcija.)
Što se tiče švajcarskih franaka i što se tiče rešenja, mi rešenja nudimo narodu, mi pričamo sa narodom i mi ne lažemo narod. To narod ume da ceni i to pokazuju glasovi naroda kada su izbori. Tako je isto i za švajcarce.
Ja vas pozivam da vi narodu kažete vaše rešenje. Mi smo za razliku od svih ranijih vlada izašli sa svojim rešenjem, imali smo tu hrabrost i pomogli tim ljudima i to smo pričali sa tim ljudima šta njima odgovara.
Nismo mi doneli rešenje, a da oni ne znaju za to rešenje, pa sada mi ovde raspravljamo o nečemu za šta oni možda nisu. Oni su za ovo rešenje. Ovo rešenje je ono rešenje koje je po meri onih građana koji imaju danas problem.
Tako se rešavaju problemi. Vi recite vaše rešenje, pa ćemo videti ko će biti bolji na izborima.

Hvala ministre.
Ja se izvinjavam koleginici Radeti, odmah će imati reč posle pauze.
Već smo probili vreme, tako da u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine…
(Vjerica Radeta: E, hoću sada reč.)
Daću, nikakav problem nije, ali sada moram napraviti pauzu, već smo probili nekoliko minuta.
Ja vas molim za razumevanje, znate uvek da izađem u susret i pustim i vreme. Nemojte da se ljutite, molim vas.
Biće i ministar tu.
(Nataša Sp. Jovanović: Gde piše da je pauza u 14.00 časova?)
Molim vas za malo razumevanja.
Očekuje nas sastanak, već kasnimo.
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova.
Hvala vam.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Koleginice Jovanović, izvolite.

Najnovija vest je, dok je u toku ova sednica, da će članovi okupljeni oko grupe „Efektiva“, kako kažu, da se lancima vežu kod prostorija Vrhovnog kasacionog suda, jer su oni nezadovoljni.

Nezadovoljni iz razloga što oni smatraju, a mi danas pričamo upravo o tome, da Vrhovni kasacioni sud, odlučujući pre određenog broja dana, nije doneo ispravno tumačenje kada je u pitanju prekid ugovora za kredite za stanove indeksirane u švajcarskim francima i smatraju da je to nepravda, kao i zbog činjenice da se postavlja pitanje šta će biti sa svim onim ljudima koji su već otplatili te kredite ili koji su ranije izvršili konverziju?

Pošto stalno moramo da potenciramo to da nema dovoljno vremena, ali, ja ću, za to su potrebne zaista mnogo veće opservacije, da ukažem na nekoliko stvari.

Postoji Zakon o obligacionim odnosima koji je na snazi, evo tu su naši pravni eksperti, i Vjerica i Jojić i drugi poslanici koji su pravnici i znaju da se on nije menjao od 1978. godine, ja sam našla taj podatak. Taj zakon u svom članu 394. imperativno propisuje načelo monetarnog minimalizma, odnosno nominalizma, koji bi se uklopi u ovo što traži Srpska radikalna stranka, a to je da se, a o tome govori ovaj član zakona na koji smo podneli amandman, da se izvrši konverzija, ali u dinare.

Ta bojazan, pre svega vas, gospodine Arsiću, ali i drugih vaših kolega, da će Srbija da trpi finansijske i monetarne posledice, da će te banke kod međunarodnih sudova da tuže Srbiju, to ne pije vodu, iz prostog razloga što država treba zaista kroz institucije, to su pre svega Narodna banka, nadležno ministarstvo, da sa njima razgovara, ali na drugačiji način, i da im se lepo kaže da oni ovde u Srbiji, od koje već godine, za određene stvari ne plaćaju porez, kao što je porez na dodatu vrednost, od kamata koje oni daju za druge kredite. Zatim, imate troškove obrade kredita, imate razne upite tih banaka na koje oni uopšte ne plaćaju kao drugi pravni subjekti, preduzeća, preduzetnici, itd. I sad mi treba da se bojimo njih i da ih štitimo?

S druge strane, oni koji su ostvarili, realno je i to je sve proverljivo, kroz taj plan otplate koji su ovi mučenici uzeli u švajcarskim francima, najpre i to je, ta devizna klauzula je sporna, a kamoli sada da se to konvertuje u evre. Jer, mi smo razumeli, i na kraju tako treba i da bude odluka, da u slučaju da to neko u pregovoru sa bankom želi, da se izvrši takva vrsta konverzije u dinarima. Jer, naši građani primaju u dinarima platu.

Na kraju, vi ste videli kako se to desilo u Rusiji, kada su isto kroz druge špekulativne poslove, ovo je klasična monetarna špekulacija indeksiranje u švajcarskim francima, podmetana ljudima. Jeste, vi kažete, to je njima u tom trenutku bilo bolje. Ali, jedan običan čovek kome kaže ministar, kome kaže u to vreme guverner Narodne banke – to je odlično, uzmi to, poveden je time. Na kraju, znaju to i kolege radikali, i ja sam o tome razmišljala, čak me je i aktuelan guverner nagovarala, Jorgovanka Tabaković – odlično ti je to, uzmi kredit u švajcarcima. Bogu hvala, imala sam toliko pameti da je ne poslušam i to ne uradim, u poslednjem trenutku, evo, Vjerica mi je svedok. Tako da, sve to može i ovako i onako da se posmatra.

Sada ćete imati sutra na ulici one ljude kojima ovaj zakon ne znači ništa, jer je loš i nije sistemsko rešenje.