Uvaženi potpredseniče Narodne skupštine, normalno da se zalažem da se ovaj amandman odbije iz razloga koje je navela i Vlada, jer on u prvom redu tumači osnovne pojmove, odnosno izraze u ovom zakonu.

Ovaj zakon, kako smo i rekli, rešava problem preko 15.000 građana. Moram, gospodine ministre, da kažem da niko osim ove Vlade i ovog predsednika pre nije pokušao, nije znao ili nije hteo da reši ovaj gorući problem naših građana. I to su rešili vrlo dogovorno, sva tri subjekta dogovorno, iako su pregovori, kako smo čuli i kako smo informisani, bili teški, ali na zadovoljstvo svih.

Ovi iz saveza za drugu pljačku Srbije, tako ih ja nazivam, sada su protiv ovog zakona. Setite se samo Janka Veselinovića, zvanog Janko stanokradica, u narodu poznatog po tome jer je ukrao stan Milici Barži izbeglici iz Obrovca, u ulici Braće Kurjakovića, kako je u ovoj sali, odnosno u visokom domu nosio natpise vezane za rešavanje ovog problema, a sada je protiv toga. Sada se zalaže protiv tog rešenja. Taj licemer Janko Veselinović sada se zalaže za dijalog, a na 14. Kongresu Saveza komunista Jugoslavije, na kojem je moja malenkost bila, bio je i Janko Veselinović. Verovali ili ne, zalagao se da se pojedinim delegatima 14. Kongresa Saveza komunista Jugoslavije zabrani diskusija. Dakle, to je taj Janko Veselinović.

O drugima neću da govorim. Ali, Sergej Trifunović, zvani pišoje, u narodu poznat po tome što je govorio da će mokriti po grobu predsednika Republike, 13. aprila na skupu ovde ispred ovog visokog doma nije izvređao samo predsednika Republike, Vladu, narodne poslanike i građane Republike Srbije, nego i prisutne građane, tzv. pristalice svoje, koji su polako posle njegovog govora napuštali skup. O njemu, zaista, najbolje govori njegova koleginica Biljana Srbljanović, koja je rekla, citiram – „Neoprani, lažljivi Sergej, e to vam je taj vođa. Uvek je bio podmukli lažov, uvek na isti način na koji me sada uvlači u svoj tabloidni smrdljivi život. Uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe. Uvek je lagao, uvek smrdeo, uvek se grebao za novac, za obrok, za piće, nikada se nije prao, uvek je varao kolege.“ Završen citat. Biljana Srbljanović, 20. jaunara gospodnje 2011. godine, strana 1. u jednom dnevnom listu.

Poštovani predsedavajući, što se tiče drugih kolega koji su protiv ovog zakona i narodnih poslanika, a i jednog dela profesora beogradskog Filozofskog fakulteta, koji su podržali ove šetače, to je i izvesna prof. dr Isidora Jarić, znate li vi koje ona, koja je oštro kritikovala nas? Evo, sad ćete saznati. Završila je master studija na Soroševom fakultetu u Budimpešti. Verovali ili ne, na osnovu toga, Filozofski fakultet u Beogradu je priznao protivzakonito magisterij i na osnovu toga je doktorirala. Nije završila magistarske, ni doktorske studije, ali znate na koju temu, poštovani narodni poslanici? Na temu „Položaj žene u listu Bazar“. To nijedan profesor od nas univerziteta ne bi dao ni na seminarski rad.

Šta reći o drugom, Jovi Bakiću, docentu, koji nas je nazvao da smo lopovi, hohštapleri, i nas i Vladu i predsednika Republike. U petak, dakle, prošle sedmice, izabran je treći put za docenta. Ja mu ovom prilikom čestitam. To je onaj koji je za master studije dao studentu – „Uloga televizije Hepi“ u stvaranju kulta vođe, slučaj Aleksandra Vučića u emisiji „Ćirilica“ i „Teška reč“. Zamislite koliko su bezobrazne te kolege da mešaju politiku u nastavu. To je isto kao kad bih ja dao studentu doktorskih studija „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju prostakluka, intelektualnog neznanja i diletantizma, slučaj Jovo Bakić“.

Poštovani građani Republike Srbije, šta reći o glumcu, čini mi se da se zove Lečić, Blečiću, jel? Blečić je bio ministar kulture. Lečić, izvinite, Lečić. Jeste li čuli njegov smeh kada je rekao da je prevario nas? Kolega Marijan Rističević je to snimio i stavio je na svoju njivu i umesto strašila, plaši taj smeh vrane i više vrane ne dolaze na njegovo imanje.

Na kraju, ja zaista čestitam još jedanput, gospodine ministre, Vladi, što je rešila ovaj problem 15.000 građana i koristim priliku da se zahvalim vama, gospodine ministre, Vladi i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, što ste prvi put nakon 28 godina rešili staru deviznu štednju Srba iz Hrvatske, najugroženijeg dela našeg naroda. Prošlo je mnogo predsednika vlada, mnogo predsednika Republike i ministara, nijedan nije imao osećaj da se taj, iako smo insistirali, problem reši, tako da će oni već 1. septembra ove godine dobiti prvu ratu svoje devizne štednje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Branislava Lečića, koji je nekada bio ministar za informisanje i koji je zabranio nekoliko medija, koji je zabranio najtiražniji tadašnji dnevni list "Nacional" itd, čovek koji se danas zalaže kobajagi za slobodu medija, takvu slobodu koju je on onda lansirao ja ne bih poželeo nijednom mediju.

Međutim, ovde je kolega Orlić govorio o tome kako je Dragan Đilas kvalifikovan da, uzgred budi rečeno, što kaže Marko, ja moram reći da smeh Branislava Lečića je delotvoran. Ma nijedna vrana više u grašak ne ide otkad puštam njegov smeh sa razglasa, nema ništa da fali. I nadam se da će na poljima suncokreta dati istovetni rezultat.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvalan na ovom aplauzu, ja vam moram reći da je Dragan Đilas kvalifikovan za Zelenu stranku, ne zato što je posekao, nečuveno je da izaberu čoveka za predsednika Zelene stranke, čoveka koji je u nečuvenoj aferi u kralja Aleksandra, da bi se poslužio malo novcem građana Beograda, dok je bio kradonačelnik, posekao 400 ili 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra i nečuveno je da takav čovek, koji je posekao 400 do 500 stabala, koga su zbog toga nazvali kradonačelnik drvosek, da on bude predsednik Zelene stranke.

Ali, eto, ja tvrdim da on ipak ima neku komponentu koja ga vodi prema zelenim strankama. To su zeleni dolari. Taj čovek voli toliko te zelene novčanice i verovatno je da su u Zelenoj stranci procenili da je on kvalifikovan zbog te zelene boje da vodi Zelenu stranku, toplo se nadajući da će posle Marinike i kupljenih još četiri, pet poslanika, bivših kradulovićevih itd, od jednog kradulovića do drugog kradonačelnika, očigledno je da put nekih naših kolega poslanika posut sumnjivim namerama. Verovatno je da su i oni ljubitelji zelenih dolara, a i da su ovi iz Zelene stranke procenili da bi neki zeleni dolar mogao doći do njih i verovatno se nešto trgovalo sa tom političkom strankom i verovatno je valuta bila taj dolar. E, zato ja verujem da je Dragan Đilas kvalifikovan za Zelenu stranku.

Što se tiče mog amandmana, ja podržavam Vladu. Dakle, ova država je već intervenisala kod "Agrobanke", "Univerzal banke" i "Razvojne banke Vojvodine" da bi se štediše spasile, da bi se njihovi depoziti i štednja spasila u bankama, kroz Agenciju za sanaciju i stečaj banaka, mi smo više stotina miliona evra uplatili toj agenciji da bi te gubitke koje je pravila DS mogli da nadoknadimo i da pri tome oni koji su ulagali u tu banku ne budu na šteti, odnosno da ti njihovi ulozi svakako budu bezbedni.

Vrlo dobro znamo ko je u Razvojnoj banci, od Pajtića do drugih, bio ekspert za te banke i često imam običaj da kažem da, kada je vladala DS, ja nisam znao sa koje strane šaltera se banke pljačkaju. Sve mi se čini da je za vreme vladavine drpokratske stranke pljačka banaka vršena isključivo sa unutrašnje strane, tako što su kao na ortačku kobilu sve problematične kredite isplaćivali iz tih banaka, a pri tome su čuvali strane banke za koje garantuje domaća država, čuvali njihovu likvidnost i pozitivno poslovanje.

Dakle, nisam ja doveo te strane banke i pravo je čudo, a ovo mi oduzmite od vremena ovlašćenog, da danas Boško Obradović, koji je bio pravo osveženje ovde, borac protiv stranih banaka, kada je došao ovde mesecima je pričao kako je on protiv stranih banaka, kako je on za domaće banke… Međutim, sada vidimo da Boško Obradović šeta sa onima koji su doveli strane banke i koje čak često iz virtuelnih suma novca emituju kredite koje mi posle moramo da zaradimo i tim bankama da uplatimo. Dakle, čovek koji je iz opravdanih razloga, recimo, se bunio protiv stranih banaka danas šeta sa onima koji su te strane banke ovde doveli i uništili domaće banke i, čak šta više, šeta sa osobama, političarima koji su te strane banke doveli, a dugove, uništavajući domaće banke, pravili na Univerzal banci, Razvojnoj banci Vojvodine, Agrobanci, Novoj Agrobanci koja je na kriminalni način osnovana, a da bi se prikrile mahinacije 2012. godine, pred izbore, koje su napravili Nikezić, DS, Bojan Pajtić i ostali, a Tesla banku da ne spominjemo u Zagrebu koju su napravili ovi usrećitelji, nesrećnici iz drpokratske stranke. Hvala.

Reč ima koleginica Radeta, po amandmanu. Izvolite.

Sve sam mislila da će Marijan Rističević da me izazove na repliku, ali moram ja njega da dopunim, pa evo njemu pravo na repliku.

Nepotpuna je informacija, gospodine Rističeviću, kada pričate o tom Lečiću koji vam uspešno rasteruje vrane. On jeste 2003. godine gasio novine, a sećate li se zbog čega? Jedne novine je ugasio zbog dnevnog horoskopa, zato što je horoskop na dan ubistva Zorana Đinđića, za horoskopski znak u kome je bio rođen Zoran Đinđić, pisao da će svima koji su deo toga znaka tog dana se desiti nešto neprijatno. On je zaključio da je su tu neprijatnost, koja se desila Đinđiću, predvidele te novine. Ovo nisu insinuacije. Ovako je čovek tada rekao, bio je ministar, sećate se, gospodine Arsiću, to je rekao na sednici Skupštine, ali je Skupština bila zatvorena.

Taj isti Lečić, koji plaši vrane Marijanu po njivi, i što je dobro, što ih rasteruje, sada bi opet gasio neke medije. Sada vidim da je najbučniji u nameri da gasi televiziju Pink, a ja samo da podsetim da je pre, čini mi se, dve, dve i po godine, više od dve godine, radio na TV Pink, u nekoj emisiji koja je bila onako, humorističkog tipa, i zabavljao narod, verovatno za ozbiljne pare. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Radeta je delimično u pravu, ali kada bih ja nabrajao sve grehove gospodina Lečića, mislim da bi ova sednica bila produžena za nekoliko dana.

Naime, ja nisam bio poslanik posle 2003. godine. Gospođa Radeta je bila i mogla je da prati razvojni put gospodina Lečića, što je to moralna mizerija bila, kada to moram da kažem, pa vi ne možete da verujete.

Dakle, on je zabranio u to vreme, dok je bio ministar, čak distribuciju podgoričkog Dana, zato što je tamo napisano da je jedan telohranitelj koji je bio kod Čede Jovanovića bio telohranitelj, čini mi se, i zemunskom klanu ili Legiji ili tako nešto. On je zbog tog nekog teksta zabranio to, taj tekst je valjda pisao Brkić, novinara su uhapsili, itd. Taj čovek se zalaže za slobodu medija.

Kada dodamo da su njegovi stranački prvaci menjali urednike kako im se ćefnulo, da su privodili gospođu Zekić zato što je napisala istinu, kada se setimo upada u Kurir, kad se setimo hapšenja vlasnika Raje Rodića, kad se setimo, recimo, zabrane BK televizije sa dugim cevima, kada se ušlo i zabranila jedna nacionalna televizija i kad čujemo da se taj čovek zalaže za slobodu medija, to je takva hipokrizija. Ja ne mogu drugačije da nazovem Lečića, nego jednom moralnom mizerijom i ja predlažem da, ako me ovo sudovi čuju, da ga osude na društveno koristan rad. Ja moram da trošim baterije da bi emitovao taj njegov govor, a verujem da bi mnogi seljaci bili zadovoljni kada bi neki sud osudio Branislava Lečića da mora da hoda svaki dan po poljima i da plaši ptice grabljivice iz useva, da plaši širom Srbije. Mislim da bi taj društveno koristan rad i te kako dao rezultate u izvozu uljarica, žitarica iz naše zemlje.

Još da vam kažem, gospođo Radeta, zaboravili ste da, kada sam rekao ono moralna mizerija, da sam mislio na ptice selice. Svi govorite o Mariniki, pa nije Lečić manje stranaka promenio nego Marinika. Samo da vam kažem da je bio ministar DS, pa je potom bio Demohrišćanska stranka, jedno vreme. To je ono kad je pokojni Batić umro, pa kada je ostalo 140 hiljada evra na računu, pa kada su izigrali onog potpredsednika, kako se zvao, pa su uzeli tu stranku. Bio je LDP, pa kada se popilo to retko vino kod Čedomira Jovanovića i kad je nestalo para, onda je otišao u četvrtu stranku i na izborima učestvovao kao Moja Srbija. Koliko se ja sećam, to mu je bila četvrta stranka i povratak u DS, koja je nešto sasvim drugo u odnosu na 2001. godinu, možemo računati kao petu stranku Branislava Lečića. Zato ja predlažem da u toku dana mora da obiđe makar pet njiva za tih pet velikih grehova. Hvala.

Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Kolega Marijan Rističević je izneo dosta činjenica ponešto je i zaboravio i prosto moramo da se dopunjujemo da ne ostane nedorečeno ono što želimo zapravo da poručimo građanima Srbije.

Malo smo izašli iz teme dnevnog reda, ali što se tiče nas iz SRS uvek smo za takvu vrstu rasprave. Imamo vremena i za dnevni red.

Kolega Rističević zaista ima puno pravo da govori i o Lečiću, i o Mariniki Tepić, ali bojim se da svi u ovoj sali nemaju pravo da govore o toj vrsti preletačevića.

Ako se iskreno želi da se u Narodnoj skupštini uspostavi jedan pravi demokratski, parlamentarni duh, onda treba da prihvatite predlog SRS, svi, da zaustavimo preletanje, da prihvatite onaj predlog koji već iznosimo 7-8 meseci i da u Zakonu o izboru narodnih poslanika vratimo ustavnu odredbu po kojoj narodni poslanik može svoj mandat staviti na raspolaganje stranci na čijoj listi je izabran za narodnog poslanika. Da ta nakaradna odredba nije, koja je dala poslaniku raspolaganje mandatom, neustavna, što je još gore, sad manje da li je nakaradna ili nije, ali neustavna, da nije ugrađena u zakon, mi ne bi imali Lečića, ni Mariniku Tepić u tom smislu. Ovo je neverovatno, ako se oni vrate u Narodnu skupštinu, možda će se vratiti da učestvuju u radu, govorim o ovim šetačima poslanicima, stvarno će biti ozbiljno pitanje ovde utvrditi ko kojoj stranci pripada. Prestali su da dolaze u Skupštinu kao članovi jedne stranke. Sada, ako se vrate, biće članovi treće stranke. Dakle, napravili su već 14 narodnih poslanika bez poslaničke grupe, nekakvih samostalaca, slobodnih poslanika, ne znam kako se zovu, a sve su to postigli na ukradenim mandatima.

Mi stvarno treba ozbiljno da porazgovaramo o tom našem predlogu zakona, da iznesemo sve činjenice za i protiv, da se eventualno amandmanski reaguje iz svih poslaničkih grupa i da se postigne ono što je na predlog SRS postignuto 2000. godine, kada je Marijan Rističević kao član DOS glasao za naš predlog o izboru narodnih poslanika zato što je bio jedini i pravan i pravičan.

Tako nešto hoćemo da uradimo i kroz izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i između ostalog na taj način da zatvorimo usta svima onima koji kaže da nemaju uslove izađu na izbore. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.