Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas, evo od početka zasedanja, razgovaramo i razmatramo tačke dnevnog reda koje imamo, a reč je o sporazumima, zapravo o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o kreditima i o zajmovima koji se odnose na infrastrukturne projekte, bilo da je reč o železnici ili auto-putevima, o finansijskim ugovorima koji podržavaju lokalni razvoj i projekte u jedinicama lokalne samouprave, u oblasti trgovine i saobraćaja, u oblasti poreske administracije, za unapređivanje usluga elektronske uprave i definitivno imamo i sporazum koji se odnosi na unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite.

Naravno, nije uvek ovako prijemčivo za uši i popularno to da se zajmimo, da uzimamo te kredite, da povećavamo dug, itd. Često i narod kaže, ali bez obzira na tu narodnu izreku, dug nije dobar drug. Mislim da je neophodno da učinimo takve korake uzimanja kredita od međunarodnih institucija, jer zapravo time stvaramo neophodne pretpostavke za brži društveno-ekonomski razvoj naše zemlje, a bez tih zajmova, bez tih kredita, ne bi mogli da dostignemo odgovarajući nivo koji čini opet pretpostavku za dalji napredak, i u oblasti ekonomije i u drugim društvenim sferama.

Prema tome, naravno da moramo voditi računa da ne dođe do prezaduživanja, ali, sa druge strane, vođenjem računa o tome mi ipak to moramo da učinimo i da sa tim sredstvima imamo krupnije korake u razvoju, društveno-ekonomskom razvoju naše zemlje.

Ja ću posebno komentarisati ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora o Partnerstvu za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Onako kako ja razumem, ja bih učinio pohvalu zaključenju takvog ugovora o kreditu od Evropske investicione banke, u cilju realizacije projekta Partnerstvo za program lokalnog razvoja.

Zapravo, ovim zajmom, ovim kreditom mi to činimo u cilju podizanja infrastrukturnog kapaciteta, standarda i kvaliteta života građana, zatim u cilju podrške lokalnom ekonomskom razvoju i dobro su došla takva sredstva koja će biti u visino od 22 miliona evra od Evropske investicione banke. Sedamdeset pet procenata tih sredstava su od banke, a osam miliona evra koja će biti dopuna ovoga, da bi se zaokružilo na 30 miliona, je budžet Republike Srbije, budžet lokalnih samouprava i od donatorstva.

Smatram da bi ovakvih kredita i zajmova u cilju razvoja, naročito onih delova Srbije koji nisu razvijeni, trebalo da bude i više i ne samo više nego da ti zajmovi budu i u većim iznosima.

Mi danas, a to je naša boljka, imamo velike razlike u razvijenosti pojedinih delova Srbije. Na jednoj strani imamo, naravno, razvijen Beograd, što je dobro. Postoje i neki d rugi delovi Srbije koji su prilično razvijeni, a postoje i delovi Srbije koji su jako nerazvijeni, koji su zahvaćeni procesom depopulacije i o tome moramo voditi računa. Zato su ovi krediti zaista dobrodošli.

Oblast finansiranja ovim kreditom je popravka i poboljšanje javnih objekata, zatim rekonstrukcija i izgradnja lokalnih tržnica, unapređenje kapaciteta za upravljanje u opštinskoj upravi, obnova javnih prostora i lokalnih sadržaja kao što su sportski tereni i parkovi, pešačke staze, izgradnja ili zamena rasveta itd.

Sve je to potrebno u onim sredinama koje su nerazvijene, u nerazvijenim opštinama, gde su često ti objekti koji su u svakodnevnoj upotrebi, a preko potrebni građanima, u priličnoj meri devastirani i da treba da se uljude i da se primere onome što treba da služi i da budu pristojnog izgleda i u dobroj funkciji, da tako kažem.

U realizaciji ovog projekta „Partnerstvo za program lokalnog razvoja“ učestvuje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, što je sasvim logično, uzimajući u obzir nadležnosti ovog ministarstva u odnosu na jedinice lokalne samouprave, ali važan partner u realizaciji je, i govorim to čisto zbog građana, da što više to razjasnimo, i Misija UN koja sprovodi program UN za razvoj u Republici Srbiji, skraćeno UNDP, Misija UNDP koja, zapravo ova Misija UN ima tu implementacionu ulogu, daje administrativno-tehničku podršku i, naravno, operativno sagledava sam tok realizacije ovih projekata, a opet u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Mi danas u Srbiji imamo različite kategorije jedinica lokalne samouprave, mislim na opštine i na gradove koji su različito razvijeni, o čemu sam malopre i govorio, ali postoje četiri kategorije. Treća i četvrta kategorija jedinica lokalnih samouprava su one koje su manje razvijene i po onome što je odluka i Vlade i svrha ovog zajma jeste upravo da se sredstva od 30 miliona iskoriste upravo u ovim opštinama, u ovim lokalnim samoupravama, i to iz treće i iz četvrte kategorije.

Uzimajući u obzir da od tih 90, sigurno jedno 40 opština će moći da realizuje projekte za koje budu konkurisali i zato i kažem da je potrebno da u budućnosti imamo još takvih kredita, još takvih zajmova i u nekim većim iznosima. Mi moramo kao država učiniti napor da koliko toliko ujednačimo razvijenost i ono što je kapacitet života, proizvodnje i učiniti one razloge dovoljnim da ljudi ostanu u tim sredinama koje su na velikom udaru depopulacije danas.

Dakle, očekujem iz ovih razloga da će i opština Petrovac na Mlavi dobiti ova sredstva za jedan preko potreban projekat, a to je restauracija fasade opštinske zgrade koja je spomenik kulture i koja je podignuta u prošlom veku, na samom početku prošlog veka. Gradnja je trajala od 1900. do 1908. godine. Zgrada je, rekao sam, spomenik kulture. U današnjem društvenom sistemu, to je bilo sresko načelstvo, znači sreska zgrada, a danas je to zgrada opštine koja je prilično zapuštena, u ovom delu, što je sama fasada i stolarija, itd. Unutra je već dosta urađeno, naporima lokalne samouprave i u ovom mandatu opštinske vlasti i u prošlom mandatu, kada je zgrada pokrivena crepom, itd. Smatramo, uzimajući u obzir da oblast finansiranja jeste i restauracija takvih objekata, a uzimajući u obzir i to da Petrovac spada u nerazvijene opštine, svakako očekujemo da će to biti realizovano i da će dobiti ta sredstva.

Kada govorimo o ovim drugim sporazumima o kojima danas mi razgovaramo, a odnose se na kredite i zajmove koji se odnose na finansiranje putne infrastrukture, železničke itd, ja bih samo rekao ono što se može zapaziti kada se pogleda i analizira mapa države Srbije sa putnom mrežom i sa autoputevima koji su izgrađeni, delovima autoputeva koji su izgrađeni, i koji su u planu za izgradnju u narednom periodu, može se videti zapravo iz te slike, iz te mape, kada se ona pogleda, da Koridor 10, koji zapravo ide centralnom linijom Republike Srbije, od severa ka jugu, i na takav način, uslovno rečeno, deli Srbiju na istočni i zapadni deo teritorije, da u zapadnom delu imamo već izgradnju pojedinih delova autoputa, tu je i Koridor 11, postoje i drugi planovi o preprečavanju i spajanju autoputa Koridora 10 i 11, zatim, autoputevi koji će ići, one deonice koje će ići za BiH, a da u istočnom delu teritorije Republike Srbije nemamo zapravo planiran, za sada, koliko ja znam, nijedan put, naravno, izuzimajući onaj deo koji je već izgrađen i koji je, ja mislim, završen, a ide prema Bugarskoj na samom jugu i izdvaja se od Koridora 10 na istoku prema Bugarskoj.

Dakle, smatram da, uzimajući u obzir i ono pitanje nejednake nerazvijenosti teritorija i delova Republike Srbije i sama ta pretnja da oni delovi koji su nerazvijeni sve više osiromašuju, sve više budu napušteni od strane stanovništva, trebalo bi razmišljati zapravo u pravcu toga da se ta mreža značajnih putnih saobraćajnica poboljša i uveća i u ovom delu Srbije.

Naravno, kada govorim o ovome, ja ne činim nikakvu kritiku u tom pravcu u odnosu na sve aktivnosti i na sve projekte koji se danas na ovom polju preduzimaju, a prosto je i nemoguće u jednom vremenu sve završiti onako kako bi voleli ili kako zamišljamo da je to dobro. Ali, kada govorimo o ovim značajnim saobraćajnicama, pa i o autoputevima koji bi mogli da se pojave i na teritoriji istočne Srbije u pojedinim delovima, onda apelujem na tome da u tim budućim planovima, pa makar to bilo i za 20 godina, vodimo računa i o tome i da idemo u tom pravcu.

Svakako da ćemo podržati ove sporazume, o čemu je i govorila koleginica Paunović, koja je bila ovlašćeni predstavnik SPS za ovu tačku dnevnog reda, jer ponavljam, bez zaduživanja na ovakav način, sa investiranjem preko potrebnih projekata, mi zapravo stvaramo značajne pretpostavke za dalji napredak celokupnog društveno-ekonomskog poretka i sistema naše zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Mihajloviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok se mi bavimo zakonskom zaštitom, pre svega, dece, ima i ovih drugih nesrećnika koji ovde nisu. Ja Bojanu Pajtiću mogu da oprostim što je napisao i poželeo da neko digne ruku na mene. To mogu da oprostim, iako je on profesor pravnog fakulteta i verovatno u demokratskim zemljama posle želje da neko digne na nekog ruku bilo bi mu zabranjeno da predaje na pravnom fakultetu.

Ne razumem ove. Dakle, on je sopstvenu stranku, njegovu i Đilasovu, nazvao svojevremeno brodom ludaka. Ja se u potpunosti slažem sa Bojanom Pajtićem da je njegova i Đilasova stranka brod ludaka, jer samo sa tog broda ludaka može da stigne na Tviteru ova objava. Daško Milinović, prijatelj Marinike Tepić i Đilasove zamenice, kaže ovako – ja sam za ubijanje dece pa sam zato protiv ovog zakona. Ovi iz Đilasove stranke kažu da su za ubijanje dece i da su zato protiv ovog zakona. Dakle ne radi se samo o ludaku sa broda ludaka Pajtića i Đilasa. Oovo je novinar Daško Milinović, urednik, novinar sa nekog novosadskog radija itd. To je osoba koju je policija već privodila. Dakle to je ovaj čovek sa Đilasovog i Pajtićevog broda ludaka koji je poželeo ubijanje dece. Prijatelj Marinike Tepić, učesnik protesta „1 od pet miliona“.

Da ne bi bilo da ja tu nešto izmišljam, slike govore više od reči. Evo ga u toplom zagrljaju sa zamenicom Đilasa, Marinikom Tepić, koja je navodno protiv nasilja, ali je na svom profilu Marinika Tepić ima fotografiju na kojoj se maljem razbija glava bisti sa likom Aleksandra Vučića. Dakle, to su ovi nesrećnici koji su protiv ovih zakona kojima se štite deca i koji su doslovce pisali da su za ubijanje dece i da su protiv ovog zakona.

Pozivam nadležne organe da ispitaju ovaj slučaj. Ovo je nečuveni govor mržnje i ovo se mora sankcionisati. Nema ništa gore od zle pameti, ali zlo se tuče dok je malo. Gospodo tužioci, izvolite. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, ne samo Vlada, već i najveći deo poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije sprovodi projekat ubrzane modernizacije Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije jeste predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić.

Poštovane dame i gospodo, i naše zdravstvo je sektor u kome se sprovodi modernizacija. Zato je Predlog zakona o potvrđivanju osnovnog Sporazuma između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije izuzetno važan radi realizacije projekta rehabilitacije javnih bolnica, čija ukupna vrednost iznosi 350 miliona evra.

Poštovani narodni poslanici, ono što je veoma važno da se zna, a pogotovo naše kolege iz opozicionih klupa kojih danas nema ovde, a to je da je budžetom Republike Srbije za 2019. godinu odobreno zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona dolara, i zato je ovaj zakon danas na dnevnom redu.

Ovim projektom investiraćemo u izgradnju i proširenje i rehabilitaciju oko 18 zdravstvenih ustanova širom Republike Srbije, počevši od Aranđelovca do Pirota, od Zaječara, Valjeva do Sremske Mitrovice, Subotice i da dalje ne nabrajam.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zdravstvo za vreme bivšeg režima, danas okupljenih u savezu za drugu pljačku i propast Srbije, prva je bila dok su bili u DOS, bilo je najgore u Evropi. To ne kažem ja, nego komisije EU, čak nije dospelo na rang listu evropskog zdravstva.

Za vreme vladavine Đilasa, zvanog u narodu Điki mafija, za vreme vladavine Vuka Jeremića, zvanog u narodu Vuk potomak, zdravstvo je karakterisalo svakodnevne afere. Ja ću vas podsetiti samo na nekoliko afera.

Sećate se, dame i gospodo, afere citostatika. Citostatici su kupovani kao na pijaci za vreme njihovog režima. Unapred se znalo kolika svota novca će se potrošiti na citostatike, a onda se traže pacijenti kojima će se lekovi dati. Sećate se uvažen doktorke Dragane Jovanović koja je u znak protesta napustila tu komisiju za nabavku lekova. Tada su kupljeni citostatici u vrednosti od 24 miliona evra, bez tendera, bez javnog oglašavanja. Da bi izbegli tender, Republički zavod za zdravstvo bi se pozvao samo na dopis Agencije za lekove i medicinska sredstva. To je njihovo zdravstvo. Njih danas nema u ovim klupama da razgovaramo o tome da li je ovo istina ili ne.

Dalje, afera sprega pogrebnika i lekara Hitne pomoći. Sećate se te afere, poznata širom, ne samo u našoj zemlji, nego i u Evropi. Trajala je za vreme stranke bivšeg režima. Cena za dojavu o smrti bila je 300 evra. Lekari su namerno puštali da pacijenti umru, kako bi uzeli proviziju od 300 evra. To je tzv. afera trgovina pokojnicima.

Treća afera, afera vakcina protiv gripa 2009, 2010. godine. Srbija je uvezla 2009. godine osam miliona 855 hiljada doza vakcina, a ostatak do tri miliona vakcina, koliko je naručila, je otkazano. Na kampanju „zavrnimo rukav“ otišlo je 11 miliona evra, a odaziv građana bio je katastrofalan.

Dalje, afera ministra Tomice Milosavljevića i njegove operacije u Minhenskoj bolnici i nepoverenje u domaće zdravstvo, a on je bio na čelu tog ministarstva.

Afera oko uvoza i nabavke vakcine za svinjski grip. Ogromna krađa na vakcinama za svinjski grip. Samo na uvoz vakcine za 2009. godinu budžet Republike Srbije je oštećen za 1.600.000 evra.

Kada smo kod afere za svinjski grip, tu je i afera kokoška, afera našeg uvaženog narodnog poslanika i bivšeg predsednika Vlade Zorana Živkovića. Šta je on radio? On je proizvodio vakcinu za kokoške od jogurta i vode. Vakcinisao kokoške u selu Pukovac nadomak Niša. Normalno, uzeo pare i pobegao. Danas ga nema ovde da razgovaramo da li je to istina iline.

Afera oko rekonstrukcije Kliničkog centra u Beogradu. Sećate se te afere.

Afera oko dodele invalidskih penzija. To je strašna bila stvar. Od 500 hiljada invalidskih penzija, ova Vlada i prethodna su svele na ispod 300 hiljada. Godišnje oko 10 hiljada se smanjuje itd. Mahom su ljudi dobijali invalidske penzije, a ostajali u radnom odnosu.

Trgovina listi čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Sto ljudi je umrlo zbog zloupotrebe liste čekanja.

Afera „Jucit“ za nabavku vozila za Hitnu pomoć. Vozila su avansirana i plaćena, a nisu isporučena. Sećate se afere oko toga i da je bilo čak uhapšeno pet osoba iz Ministarstva zdravlja. Toliko o njihovim aferama.

Poštovani građani Republike Srbije, srpsko zdravstvo, kako rekoh, je pre dolaska na vlast SNS i Aleksandra Vučića za predsednika Vlade bilo najgore u Evropi. Dolaskom SNS na vlast i dolaskom naprednjačke Vlade i ova Vlada danas, u kojoj ste vi gospodine Đorđeviću, je znatno napredovala kada je zdravstvo u pitanju.

Dozvolite da kažem samo u 2015. godini da je naše srpsko zdravstvo zauzelo 30. mesto na rang listi evropskih zemalja od 35. Dakle, za godinu dana napredovalo je pet mesta. Godine 2016. zauzelo je 24. mesto od 35 zemalja, 2017. 20. mesto, 2018. godine prošle godine na 18 mestu. To je taj napredak o kojem gospoda, nama gospoda preko puta, ono što kažemo nema ih danas, da o tome razgovaramo.

Neću dalje govoriti što smo postigli oko infrastrukture jer su to kolege i koleginice, ali dozvolite dve rečenice. Ova Vlada zajedno sa prethodnom Vladom otvorila je 138 kilometara autoputeva. Je li tačno, gospodo iz opozicionih klupa kojih danas nema ovde a gledate iz svojih kuća ili kancelarija, ovde? Dođite ovde i negirajte to. Obnovila 480 državnih puteva, izgradila 360 kilometara lokalnih puteva, rehabilitovala i izgradila 311 mostova, završila na obnovi 360 škola, bolnica, domova zdravlja u 130 gradova širom Republike Srbije itd.

Poštovani građani Republike Srbije, ovi šetači iz saveza za drugu pljačku Srbije, koje predvode Dragan Đilas u narodu zvani Điki mafija, Vuk Jeremić u narodnu zvani Vuk potomak, Boško Obradović u narodnu zvani, gle sada ne više lupetiv, nego bezobrazović narod ga zove zbog silnih upada u državne institucije, Janko Veselinović u narodu zvani stanokradica, taj je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu, u Ulici Braće Kurjakovića broj 9, izbeglici, Dušan Petrović u narodu zvani kravoubica. Poštovani građani, to vam je taj ministar poljoprivrede koji je za godinu dana dao da se pokolje 250.000 krava od ukupnog fonda 500.000. Sergej Trifunović u narodu zvani Sergej pišoje. Zašto? Jer je izjavio citiram – „da će pišati po grobu predsednika Republike Aleksandra Vučića“, završen citat. O tome čoveku najbolje govori njegova koleginica koja je rekla, citiram – „neoprani lažljivi Sergej, e to vam je vođa protesta. Uvek bio podmitljiv, uvek bio lažov, uvek se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe, uvek lagao, uvek smrdeo, uvek se grabio za novac, obrok i piće. Nikada se nije prao, uvek je varao kolege“, završen citat, izjava koleginice njegove Biljane Srbljanović 20.01. gospodnje 2019. godine u „Blicu“, strana broj 1.

Nadalje, Marinika Tepić, zvana golub preletačević. To vam je ona narodna poslanica koja legne naveče u jednoj stranci, ujutru se probudi u drugoj stranci i među njima jeste i Milojko Pantić zvani ludojko. Poštovani građani Srbije, njegova stranka LDP tražila je da se ogradi od moje diskusije kad sam u ovom visokom domu rekao da je on Pantić, zvani ludojko, jer je u Zagrebu izjavio da je ovde na vlasti u Srbiji jedna šovinistička, fašistička klika. Zvani - ispičutura još. Da li sam bio u pravu ili ne, najbolje je on dokazao ovih dana, pošto je izazvao udes na Brankovom mostu i normalno bio sam u pravu kada sam rekao da je ispičutura, jer su ga doveli u stanicu milicije gde je išao na ispiranje, ne trežnjenje nego ispiranje, 1,76 promila alkohola. Sada tražim stranku LDP, gospodina Čedu Jovanovića, zvanog - šmrkač da mi se javno izvine zbog toga. Ovo je dokaz da je on zaista jedna ispičutura.

Dozvolite na kraju da kažem ipak da je o šetačima najbolje rekao njihov šetač glumac Kojo. Završiću s tim, on je rekao, citiram – „ljudi polako shvataju da im je protest od početka, da su im vodili cenzusoslovci uz pomoć lažnog polusveta, polunovinara i dela studenata koji su im verovali“. Završen citat, jedan ugledni list 10.05. gospodnje 2019. godine, strana 5.

Poštovani građani Republike, njihovi predstavnici, ovih šetača, žao mi je čestitih građana koji šetaju, su u stvari jedna grupa lezijedovića, neradnika, džabalebaroša, luftiguza, secikesa. Uništili su našu prošlost, uništili su budućnost, našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše. Poštovani građani, ako im dozvolite bar godinu dana da ostanu i dođu na vlast uništiće i naše korene. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Đorđeviću, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Izabran sam sa liste SNS.

Kao i do sada, ja sam govorio o svim onim stvarima koje su bitne za razvoj Jugoistoka Srbije, za razvoj nedovoljno razvijenih područja, za razvoj u delu infrastrukture, zdravstva, prosvete i svega onoga što se tiče svih naših građana koji žive u tim malim opštinama, koji žive na selu, koji žive od sela i za sve one ljude koji tamo žele da ostvaruju svoje porodice, da tamo mogu da se, što se kaže, mnogo bolje živi.

Kada smo govorili o prethodnom setu zakona vezano za krivične postupke, za nove stvari kao što je uvođenje doživotne robije, ja sam i tada govorio da u našem kraju, da u mom selu za one ljude koji čine zlo deci, koji čine zlo ljudima, za te ljude je i taj doživotni zatvor blaga kazna.

Sada imamo niz stvari, niz ovih sporazuma kojima se daje mogućnost uzimanja određenih povoljnih kredita i neka bespovratna sredstva za razvoj Jugoistoka Srbije, za razvoj infrastrukture u određenim delovima Srbije, gde kroz taj program Evropske investicione banke, kroz program Banke za obnovu i razvoj, kroz program Svetske banke imamo dosta sredstava koje se ulažu u infrastrukturu, kako putnu, tako železničku infrastrukturu, gde ćemo imati mogućnost da uredimo ne samo pruge, nego ćemo imati mogućnost da uredimo i putne pravce.

Normalno, više bih želeo da ovi putni pravci budu što pre urađeni, da sutra kada dođe vreme da se obezbede sredstva za razvoj, za poljoprivredu da u okviru razvoja poljoprivrede imamo i veća sredstva za one ljude koji žive na selu, ali i od sela, za one mlade ljudi koji ostaju u našim selima, da se tim ljudima koji tamo ostaju, ostvaruju bračne zajednice, obezbedimo veće subvencije, da se obezbeđuju veća sredstva za novorođenu decu. U okviru toga da to bude veća razlika od 20 do 50% za one koji žive u područjima gde su teži uslovi života, u područjima kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Knjaževac, Babušnica i ostale opštine na Jugoistoku Srbije.

Mislim da je to potrebno kroz program razvoja putne infrastrukture, kroz program izgradnje putne infrastrukture imamo stvarno veću mogućnost da dođe veći broj ljudi, da prođu kroz Srbiju, da ostave sredstva i da mogu da svrate u lepe krajeve kao što je Svrljig, kao što je Niš, kao što su ti delovi Jugoistočne Srbije u kojima stvarno mnogo lepih stvari ima i gde oni mogu doći da obiđu, da kupe nešto, da ostave neki svoj novac i normalno ponovo da se vrate.

Stvarno nam je priroda dala sve. Jugoistok Srbije jeste mesto i područje gde ima blizu milion i 500 hiljada ljudi, ali u tim područjima moramo malo više izdvajati i za ovaj deo što se tiče infrastrukture jer kao što je malopre govorio kolega Miletić, da ovaj deo Istočne Srbije ima potrebu za malo veća ulaganja u infrastrukturu.

Znači, ja sam ovde uvek govorio o našim problemima, o rešavanju tih problema i Vlada Republike Srbije, naš predsednik, gospodin Vučić, već na tome puno rade i već se na tome radi.

Inače, tu je sa nama ministar Đorđević, gospodine ministre, ja bih voleo da u okviru vaših nadležnosti zajedno svi mi obezbedimo sigurniju budućnost za one naše stare ljude koji žive u tim našim malim opštinama. Recimo jedan od primera jeste opština Svrljig iz koje ja dolazim, gde smo u planu, planiramo da u okviru svojih mogućnosti uradimo i jedan gereto centar, urađen je projekat tog gereto centra.

Kroz ove programe, kroz ove povoljne pozajmice koje država Srbija dobija, uz vašu saradnju, uz vašu podršku, mi tim našim starijim ljudima obezbedićemo sigurniju budućnost, jer jeste, mi smo stare opštine, ali sa druge strane kroz program zapošljavanja, koje daje nadležno ministarstvo, preko nacionalne službe zapošljavanja, koje daje i Vlada Republike Srbije, investicije tim našim malim opštinama, upošljavanje malog broja ljudi, jeste to je sigurna budućnost za ostanak tih naših mladih ljudi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu i svim opštinama na jugoistoku Srbije.

Još jednom, ja ću glasati za sve ove predloge zakona, jer mislim da je ovo potrebno da završimo, da radimo infrastrukturu, da radimo sve ono što je potrebno i kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke uvek ću glasati za sve one potrebne stvari, gde se razvija selo, poljoprivreda, gde se razvija naša Srbija.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite ovaj prenos, imate priliku evo već mesecima da se uverite na koji način poslanici vladajuće većine, poslanici SNS, se bore za vaše interese, na koji način i šta planiramo da radimo, kao vlast u Srbiji u budućem periodu, da bi svakom građaninu od severa do juga, od istoka do zapada, našoj zemlji bilo bolje.

Predstavljamo programe i ideje, planove, projekte za razvoj naše lepe zemlje i ne samo da predstavljamo projekte, te projekte i realizujemo. Realizujemo ih uz pomoć naših partnera, a danas ću se osvrnuti na naše kineske partnere, koji nam pomažu da završimo brojne infrastrukturne, kapitalne projekte, važne za svakog čoveka u ovoj zemlji.

Od onih koji su nekada sedeli preko puta nas sam čuo pre nekih dva meseca, kada smo se raspravljali o auto-putevima i vodili jednu diskusiju na našoj opštini, na Starom Gradu, kažu - ma kakvi auto-putevi, šta mene briga za te auto-puteve. I tu vidite, zapravo njihov odnos prema onome što je važno za građane. Oni kažu, šta nas briga za auto-puteve.

Za njih je loše kada uradite kilometar auto-puta, jer to im umanjuje šansu da se napune ti njihovi nindža kampovi, rambo kampovi i ostali kampovi, gde sada dele nekakve lažne pasoše i govore građanima kako će tamo živeti sjajno, čim se oni jednog dana preruše u nindže i kao takvi obučeni nindža ratnici izađu na ulice i izvedu nekakvu nindža-ramno komandos revoluciju u Srbiji.

Neće gledati nikakvu revoluciju u Srbiji, ali će zato da gledaju otvaranje južnog kraka Koridora 10, zato će da gledaju nove mostove u Beogradu, zato će da gledaju nastavak izgradnje „Beograda na vodi“, zato će da gledaju još desetine i desetine novih fabrika u Srbiji, zato će da gledaju otvaranje dalje radnih mesta u Srbiji, zato će već ove godine gledati novo povećanje i plata i penzija za naše građane, a njihovu sramotu u ovim prenosima, svakog dana imaju priliku da vide građani Srbije, kroz to što kada se raspravlja o važnim zakonima, koji nisu politika, već su život.

Juče smo govorili o Tijaninom zakonu, njih to nije interesovalo, ne zanimaju ih deca. Životi naše dece njih ne zanimaju. Njih zanimaju samo njihovi životi i njihove pare. Čak i te pare nisu njihove, već su pare koje su otete od svakog od nas, od svakog građanina Srbije. Te pare će jednog dana morati da vrate.

Zato se radujem što će pred nama uskoro biti i zakon o poreklu imovine, pa da vidimo ko je šta i kako stekao, ko se kako bogatio. Ko je kako i od čega sa platom od 100.000 dinara kupovao skupe velike stanove, vile i automobile, odakle stanovi u Beču. Odakle letovanje na Maldivima? Verujem da je kolega Božović i sada na nekoj tropskoj destinaciji, nije stigao na raspravu o Tijaninom zakonu, o borbi protiv korupcije. Pa kako od njih da očekujemo, i bezveze je što uopšte očekujem da taj deo opozicije koji danas nije ovde, dođe da raspravljala sa nama o borbi protiv korupcije.

Njih uhvati strah, oni se naježe kad im pomenete borbu protiv korucpije, pomenete policiju, pomenete sudove, pravosuđe, oni pretrnu od straha tog trenutka i naravno da brže bolje onda pobegnu i sa radnih mesta, gde im se izgubi svaki trag.

Građani Srbije mogu da znaju šta mogu da očekuju od SNS, ne praznu priču, već konkretna dela. Mi nismo ljudima 2012, 2013, 2014. i svih ovih godina nudili da će med i mleko da poteče samo kada pobedimo na izborima, nego smo im nudili naporan rad, nudili smo i odricanje u jednom periodu da bi sutra bilo bolje, a to sutra nije bila imaginacija već nešto ne realnim i održivim osnovama. Zato danas, svaki građanin u Srbiji, ljudi znaju naravno, vide ljudi pomak, znaju šta znači 130 km auto-puteva. To znači nove fabrike, nova radna mesta, znači bolji život i platu i priliku da zarade platu oni ljudi koji nisu radili do sada.

U tome se svi slažemo ovde. Svaki kilometar auto-puta znači novu šansu za život. Nama je taj život neophodan u Srbiji i nisu bez veze auto-putevi kao što oni kažu, što je prilika da jedan mladi bračni par, bar jedan ostane još u Srbiji, pa još jedan, pa još jedan, pa da imaju decu i da na taj način pokušamo da ne samo u narednih pet do deset godina imamo jedan održiv rast, već i da naša država opstane u biološkom smislu, u veku koji je pred nama. Džabe svi auto-putevi, mostovi, borba protiv korupcije sve ono o čemu danas govorimo, ako ne bude ljudi koji žele da ostanu u ovoj zemlji. Neće ostati u ovoj zemlji sa nindža maskama i kampovima, sa arlaukanjem Lečićevim na Terazijama, gde se vere po česmi. S time neće ostati ovde. To tera mlade ljude iz Srbije.

Gledali su to devedesetih godina.

Vikali su sa česmi, pretili vešanjima, ne znam ni ja čime, ljudi poverovali da će biti nešto, a kada su došli na vlast napunili svoje džepove. Neki su našli uhlebljenje van Srbije, pobegli brže bolje, ali u svakom slučaju njima je bilo bolje, a građanima je bilo lošije. Mladi su odlazili odavde, bili smo zemlja sa verovatno najvećim odlivom mozgova u svetu. Ko je želeo da živi u takvoj zemlji u kojoj se ni kilometar auto-puta nije uradio?

Slušali smo 12 godina za vreme njihove vlasti Koridor 10, biće, biće jednog dana, evo SNS je napravila, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije. Napravićemo još mnogo dobrih stvari, samo da naši građani i mladi ostanu da žive u ovoj zemlji, da stvaraju porodicu i njoj i da imamo sve više dece. Hvala.