Hvala.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Nisu tu.
Da li neko drugi želi da govori? (Ne)
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko, pošto predlagač nije u sali, želi reč?
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Takođe od vremena poslaničke grupe.

U amandmanu se kaže da člana veća Agencije bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika itd.

Ovaj amandman je Vlada Srbije odbila. Ja se slažem sa mišljenjem da amandman treba odbiti jer ministar je taj koji predlaže kandidate za članove veća Agencije, a Narodna skupština je tu da joj upravo Agencija za borbu protiv korupcije podnosi izveštaj o radu.

Mislim da je od posebnog značaja i rešenje kojim se osnažuje uloga Agencije u zakonodavnom procesu. Direktor i zaposleni će moći da upotrebe iskustva koja su stekli u praktičnoj primeni ovog zakona i na taj način će moći da utiču bar na neka buduća rešenja, da ta buduća zakonska rešenja budu bolja.

Dakle, kroz podnošenje inicijativa za izmenu propisa Agencija će uticati na to kako će izgledati odredbe zakona. Osim toga, Agencija će davati mišljenje na nacrte zakona iz oblasti koje su rizične za nastanak korupcije. Te izmene su u redu i to nije sporno, ali smatram da i na osnovu važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije Agencija je mogla ili čak morala da detaljnije uzme u razmatranje koruptivne radnje o kojima se i u javnosti govorilo.

Na primer, da li je bilo korupcije kada su Dveri finansirane iz raznih državnih institucija i preduzeća? Poznato je da je godinama Boško Obradović dobijao novac od „Kolubare“, i to u godinama kada je „Kolubara“ beležila strahovite gubitke. Da li je bilo korupcije kada su Dveri dobijale donacije od raznih ministarstava? Da li su postojali koruptivni elementi u postupcima Boška Obradovića kada je iz sopstvenog pokreta izvlačio novac koji je dobijen za kampanju 2016. godine?

Očekivano je da Agencija proveri da li su ovakvi ljudi prijavljivali svoju imovinu ili su sa namerom sakrili te podatke jer im se imovina uvećala na problematičan način. Ono što će u narednom periodu biti zadatak Agencije, jeste takva primena zakona da za rezultat imamo manje ovakvih slučajeva, da niko više ne sme da koristi svoju funkciju ili svoj položaj koji će zloupotrebiti i uvećavati ličnu imovinu. Zahvaljujem.

Hvala.
Ministar Nela Kuburović, izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Narodni poslanici, evo već peti dan raspravljamo o vrlo bitnim zakonima, a oni koji su podnosili amandmane, i gle čuda, upravo na Zakon o sprečavanju korupcije, danas nisu tu.
Verovala sam da će posle vikenda možda da promene odluku, pa da upravo ono što su podneli u pisanom obliku i pred javnosti predstave i kažu zašto se bune protiv novog Zakona o sprečavanju korupcije i zašto se bune protiv povećavanja nadležnosti Agencije, zašto se bore protiv jednog transparentnog postupka izbora i direktora i članova veća, jer kada pogledate sve njihove amandmane gotovo da predlažu ili brisanje članova predloženog zakona ili predlažu vraćanje na stare odredbe. To upravo pokazuje da kod njih ne postoji ni spremnost da učestvuju u raspravi, ne postoji spremnost da učestvuju u temama koje su od izuzetnog značaja za građane, a svakako pitanje borbe protiv korupcije, jedno je od pitanja koje građane najviše pogađa i kad god se sprovodi neka anketa to je nešto što građani ističu kao gorući problem. Zato je Vlada Republike Srbije kao jedan od svojih prioriteta u radu i stavila borbu protiv korupcije, ne samo donošenjem strateških dokumenata u proteklih nekoliko godina, već upravo realizacijom tih strateških dokumenata i njihovom implementacijom i efikasnom primenom u praksi koja već daje i te kako dobre rezultate.
Podsetiću vas da je upravo Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem donela Zakon o zaštiti uzbunjivača, jedan od koruptivnih mehanizama borbe. Zakon za koji je Srbija pohvaljena ne samo u regionu, već i u celoj Evropi, gde naš model predstavljen kao model na koji treba da se ugledaju ostale zemlje. Taj zakon je ostao samo mrtvo slovo na papiru, za gotovo četiri godine primene ovog zakona sudovi su bili u prilici da raspravljaju u preko 500 slučajeva i gotovo 500 slučajeva je i rešeno na osnovu prijave od strane uzbunjivača.
Drugi bitan anti-koruptivni zakon koji počinje da se primenjuje za svega nekoliko meseci, a pre svega u najvećem delu odnosi se i na vas poslanike, je Zakon o lobiranju. To je upravo zakon koji treba da pokaže ko to utiče na nas kada predlažemo odgovarajuće akte koje treba da budu od značaja za sve građane i nameće dodatnu obavezu za sve funkcionere, a u najvećem delu za narodne poslanike. Ono što je bitno da nismo se samo bavili prevencijom, bavili smo se i represijom i ono što je dalo rezultate je svakako Zakon o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, koji je počeo da se primenjuju 1. marta prošle godine.
Za svega godinu dana imamo više od 500 pravosnažno osuđenih lica, pre svega zbog zloupotrebe službenog položaja. Takvi rezultati gotovo da nisu postignuti u prethodnih nekoliko godina kada saberete sve godine pojedinačno ne možete naći cifru od 500 pravosnažno osuđenih lica. I ne samo zahvaljujući radu posebnih odeljenja za korupciju, gde su i sudovi i tužilaštvo pokazali spremnost da se bore sa korupcijom već i dobri rezultati tužilaštva za organizovani kriminal.
Daću vam samo neke podatke za 2018. godinu i 2019. godinu, gde se pred Tužilaštvom za organizovani kriminal vode postupci protiv direktora Etnografskog muzeja, protiv sudije Osnovnog suda u Lazarevcu, gde je podignuta optužnica prošle godine, a dve godine pre toga imali smo i podizanje optužnice protiv predsednika sudova i protiv još nekoliko sudija i pravnosnažno okončane postupke protiv sudija. Zatim protiv direktora Uprave za agrarna plaćanja, protiv direktora Više poslovne škole. Da li je to borba sa visokom korupcijom? Ja bih rekla da jeste.
Kada govorimo o postupcima protiv bivših ministara, protiv lica koja su bila na vlasti pre više od sedam, osam i devet godina, svakako jeste pitanje i za sud i za tužilaštvo - zašto ti postupci traju dugo? Niko od nas ne bih voleo da dođemo u situaciju da nakon decenijskog suđenja kao što se dešavalo da se postupak obustavi, zato što nema dovoljno dokaza ili zato što je postupak zastareo pa da građani Republike Srbije opet plaćaju i milionske odštete za službene odbrane.
Ali ono što je bitno da se i SNS bori protiv korupcije, to upravo pokazujemo neselektivnim pristupanjem i borbom. Jedna od takvih primera je i postupak koji je pokrenut protiv predsednika opštine u Požegi. Imate slučaj i sprovođenja odgovarajućih procesnih radnji protiv predsednika opštine Bela Palanka i zloupotreba, mogućih zloupotreba koje postoje od strane članova njegove porodice. To se sve dešava u poslednjih nekoliko meseci.
Ono što je bitno da i ova Vlada i dalje stavlja borbu protiv korupcije kao jedan od prioritetnih ciljeva i svakako sve ono što smo preduzimali u prethodnih nekoliko godina, a to je razvoj e-uprave koja omogućava jedan transparentan postupak u državnim organima i koja sprečava bilo koje koruptivne radnje od strane zaposlenih. Takav primer je uvođenje e-šaltera za promet nepokretnosti gde više nemate mogućnost da vas bilo ko ucenjuje da li ćete uknjižiti svoje pravo svojine na nepokretnosti ili ne, to mora biti završeno u roku od tri dana. To jeste možda jedan od razloga zašto smo imali pobunu u pojedinim katastarskim zavodima, zato što je uvođenje e-šaltera ovakva koruptivna delatnost onemogućena, a svi znamo da je toga bilo u prethodnom periodu, da je bilo i nekoliko krivičnih postupaka koji su se završavali osuđujućim presudama.
Da svako u okviru našeg, svog ministarstva preduzima odgovarajuće mere kako bi se izbegla koruptivna delatnost je svakako tačna i daću vam samo jedan primer Ministarstva pravde. Kada je reč o sredstvima koja se prikupljaju iz oportuniteta, do pre samo nekoliko godina javni tužilac je bio taj kada se zaključi oportunitet koji je odlučivao gde će se ta sredstva trošiti. Niko od nas, pa ni građani, svakako nisu znali gde ta sredstva odlaze. Bilo je zloupotreba od strane samih javnih tužilaca zbog čega su se pokretali postupci jer su upravo za svoje privatne svrhe određivali oportunitet. Danas to više nije moguće, sva sredstava se uplaćuju na jedan račun. Budžet Republike Srbije, a Ministarstvo pravde početkom godine sprovodi konkurs koji je javan, transparentan i raspodelio sredstva u humanitarne i kulturne svrhe. Upravo je u toku jedan takav postupak gde će preko 470 miliona koji su prikupljeni od sredstava oportuniteta biti dodeljeno različitim korisnicima. Ove godine je bilo preko hiljadu 300 prijava.
Ovo su samo primeri onoga što smo radili u prethodnom periodu, ali svakako borba protiv korupcije je nešto na čemu treba da insistiramo i dalje jer samo borba protiv korupcije govori da je i društvo ozdravilo i da imamo i jaču ekonomiju što je svakako jedna od preduslova.
Rezultati pokazuju da borba postoji. Rezultati pokazuju da imamo pravosnažno osuđena lica. Rezultati pokazuju da u poslednjih godinu dana smo postigli više nego u prethodnih nekoliko godina. Rezultati pokazuju da nema zaštićenih. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.

Hvala lepo.

Javila sam se i kao predsednik parlamenta i kao narodni poslanik da vam skrenem pažnju na to da su danas na ovaj Predlog zakona amandmane podneli samo poslanici koji javno tvrde da bojkotuju rad parlamenta, odnosno da bojkotuju naše plenarne sednice.

Molima bih kolegu Nemanju Šarovića da ne prekida nekoga ko govori i da sačeka da izgovori sve što je imao da kaže, pa onda da protestvuje ili ne protestvuje u skladu sa odredbama Poslovnikom.

Zaista je bitno da danas skrenemo pažnju javnosti na to da poslanici u stvari DS, SDS i ostali koji su se od juče udružili opet u jednu jedinstvenu Demokratsku stranku, a pri tom su zaboravili da ukinu delove te ujedinjene stranke i da izaberu konačno jednog predsednika pa da znamo adresu sa kojom politički diskutujemo, da oni u stvari i u suštini uopšte ne bojkotuju rad parlamenta, da poslanici opozicije učestvuju odbora.

Jednim odborom, predsedavam i ja, to je Odbor za zaštitu životne sredine, kao i po službenoj dužnosti, što po Poslovniku moram da predsedavam i to mi je i čast Odbora za prava deteta i poslanici opozicije koji tvrde da bojkotuju dolaze na te sednice, učestvuju, diskutuju, i dešava se nešto veoma čudno, traže da dam ostavku ovde kao predsedavajući, a izgleda da odlično radim posao kao predsednik dva važna odbora.

Takođe, ovi koji podnose danas amandmane, a ne žele u stvari i pokazuju u stvari koliko su im bitni amandmani i da dođu ovde, pa da brane te amandmane i ubede nas da možda imaju dobru nameru da poboljšaju odredbe zakona učestvuju u radu svih parlamentarnih delegacija pri međunarodnim parlamentarnim organizacijama, gde je srpski parlament punopravni član ili posmatrač. Tako da sam i ja šef delegacije inter-parlamentarnoj uniji i, naravno, vrlo rado putuju sa mnom, debatuju, primaju zadatke od mene, odrađuju ih na ovaj ili onaj način, poslanica Sandra Rašković Ivić i Aleksandra Jerkov, čak su se primile i funkcija da tamo budu predsednice odbora ili izvestioci u ime delegacije Narodne skupštine Republike Srbije, a članovi tih delegacija su postali zahvaljujući glasovima poslanika vladajuće većine. Inače, oni nikada ne bi mogli da budu članovi delegacija, jer za svaku odluku vam ovde treba više od 126 glasova.

Prema tome, to je jedna velika politička farsa i poslovnički ne možemo da pređemo preko amandmana koje podnosi neko ko ih napiše predano pisarnici i onda ga mrzi da dođe ovde da ih brani, ali u skladu sa, uopšte tendencijom da jednog dana pristupimo izmenama Poslovnika, treba razmisliti o tome da amandmane koje neko uloži, napiše ih, i zauzima time i vreme, i prostor kolegama koji bi se posvetili nekim drugim poslovima i pravim amandmanima, onaj ko ne prisustvuje sednici i ne brani te amandmane, da ih mi uopšte ne razmatramo.

Ne znam šta to znači podneti amandman, dok građanima Srbije mesecima govoriš da ti bojkotuješ rad parlamenta. Ne bojkotuješ rad parlamenta, ti učestvuješ vrlo aktivno, samo te evo nešto nema ovih dana ovde na poslu.

Tako da predlažem da ovaj amandman odbijemo, jer ovde predlagača nemamo i to bi bilo isto kao kada bi nam ovde, kada bi dobili predlog zakona neki, a ministri ne bi dolazili, jer eto imaju neka druga posla, pa onda mi moramo sami sa sobom valjda da raspravljamo.

Predlagača nema, predlažem da ih ne razmatramo. I naravno, nećemo glasati za fiktivne amandmane koji su podneti na predloge zakona. Hvala.

Hvala, gospođo Gojković.

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime SRS podneo amandman koji se možda nekome neukom može učiniti da nije previše bitan, ali ovo su suštinski amandmani kojima se u stvari štiti celokupan ustavni poredak Republike Srbije.

Ja ću vas podsetiti na činjenicu da je sistem vlasti u Srbiji, zasnovan na principu podele na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.

Međutim, pravljenje pravosudne akademije i davanjem širokih ovlašćenja pravosudnoj akademiji, vi narušavate taj balans, proglašavate da je pravosudna akademija nekakav nezavisni organ i narušavate mogućnost da te tri, Ustavom predviđene i propisane grane vlasti, utiču i kontrolišu jedna drugu, kako nijedna ne bi preuzimala funkcije koje ne sme da ima.

Ovde se radi o izboru člana veća Agencije za sprečavanje korupcije i umesto da to čini Narodna skupština, vi praktično tu nadležnost prenosite pravosudnoj akademiji.

Ja znam da ćete vi reći da u skladu sa zakonom to radi Narodna skupština, ali ne može birati Narodna skupština, ako konkurs prethodno sprovodi pravosudna akademija, pa onda ministar nadležan za poslove pravosuđa, predlaže kandidate Narodnoj skupštini, a Narodna skupština onda ima mogućnost samo da izabere među kandidatima koji su joj ponuđeni.

Tu onda nema nikakve slobode izbora, to je ponižavajuće za Narodnu skupštinu i to praktično znači da ovde sede ljudi koji su maloumni, koji su maloletni, koji nemaju dovoljno mudrosti, znanja, iskustva da oni obave taj posao izbora, već to prethodno neko čini za njih, a onda formalno Narodna skupština proglašava koji će to kandidati biti.

Završavam, onda bi poštenije bilo da ste celokupan taj posao izbora, izmestili iz Narodne skupštine, jer ne može Narodna skupština preuzimati odgovornost za ono što su drugi uradili, jer ni na koji način ne može uticati na to koji će to kandidati ovde stići.

Posebno, šta je bitno, još jedna rečenica, vi kažete da se ovde u drugom delu testa, ocenjuje profesionalni integritet kandidata.

Ja bih zaista želeo da čujem koji je to test i kako će izgledati taj test za ocenu profesionalnog integriteta kandidata. Ocena je samo – prošao ili nije prošao, i kome članovi pravosudne akademije ne daju štambilj da je prošao ocenu profesionalnog integriteta, on nikada kao kandidat neće moći da se pojavi pred narodnim poslanicima, koji, podsećam, imaju i nose suverinitet koje su na njih preneli građani Srbije, a ne na članove bilo kakve pravosudne akademije.

Hvala, kolega Šaroviću.
Reč ima ministar Nela Kuburović.

Zahvaljujem.
Ovde smo čuli da je ponižavajuće da Narodna skupština odlučuje na osnovu predloga koji dostavi ovlašćeni predlagač. Da li je onda ponižavajuće da Narodna skupština odlučuje o izboru sudija, tužilaca, predsednika sudova, zamenika javnih tužilaca, kada taj predlog dostavi VSS ili DVT?
Ja sam vas pažljivo saslušala, pa molim da ne dobacujete dok ja govorim, nadam se da toliko možete da me ispoštujete.
Kada je reč o postupku izbora i direktora agencije i članova veća, treba imati u vidu kakao danas izgleda procedura.
Narodna skupština je apsolutno isključena iz postupka izbora direktora, bira članove veća na osnovu predloga koje joj dostavi Vrhovni kasacioni sud, apsolutno ne znamo na osnovu kojih kriterijuma i kako, da li Vrhovni kasacioni sud treba da bira sudiju ili to može biti bilo koji kandidat.
Zatim, Advokatska komora Srbije, takođe može da vam dostavi predlog kandidata, ne znamo da li mora biti iz reda advokata ili može biti neko drugi, a da ne govorim o tome da Advokatska komora Srbije, već više godina ne vrši svoju funkciju i ne dostavlja predloge ni za člana odbora Agencije za borbu protiv korupcije, a ne dostavlja ni članove, recimo za VSS, DVT.
Suština koju će imati pravosudna akademija, neće tu nikakvi članovi pravosudne akademije da vrše testiranje, već će Upravni odbor da bira komisiju koja će da sprovodi testiranje. U Upravnom odboru pravosudne akademije većinu čine sudije i tužioci i upravo su to sudije i tužioci najviših pravosudnih instanci, odnosno republičkih organa. Verujem da imaju sasvim dovoljno i autoriteta i kredibiliteta da odrede ko će biti članovi Komisije koji će da sprovedu testiranje i gde će da se proveri stručnost kandidata, od onog broja kandidata koji osvoji najmanje 80 bodova, ministar pravde apsolutno ne dostavlja predlog, nego Narodnoj skupštini dostavlja listu.
Tu može biti jedan kandidat, može biti 15, može biti 20, mogu biti svi kandidati koji su se prijavili na konkurs i da su prošli ovaj cenzus, a Narodna skupština će biti upravo ta koja će da izabere najbolje.
Zašto smo odustali od toga da odbor Narodne skupštine sprovodi konkurs i predlaže kandidate? Upravo da bismo izbegli mogućnost svakog sukoba interesa, jer onda stavljate odbor u položaj predlagača, stavljate odbor u položaj žalbene komisije i ista lica koja su članovi odbora o istim kandidatima treba da glasaju minimum tri puta.
Smatramo da na ovaj način se uvodi najtransparentniji i najobjektivniji postupak i drago mi je što će, konačno, Narodna skupština biti ta koja će imati prilike da bira, ne samo članove veća, već će moći da bira i direktora, a da nemamo apsurdne situacije kao sada, da članovi odbora biraju direktora, a nakon toga treba objektivno i nepristrasno da odlučuju o žalbama na odluke koje taj isti direktor donosi. Zahvaljujem.