Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, meni je jako žao što je u vezi sa ovim zakonom, koji je danas na dnevnom redu Skupštine izostala u potpunosti javna rasprava. Dakle, negde još prema podacima, pokušala sam u ova dva dana da pronađem podatke kada je uopšte bila u mogućnosti da se otvori javna rasprava u vezi sa predlogom izmene ovog zakona, i našla sam da je zamenik gradonačelnika Goran Vesić 2015. godine najavio da će se ovaj zakon naći konačno u skupštinskoj proceduri, što znači da je bilo prostora da se od 2015. godine do danas, jer je prošlo četiri godine, bilo je prostora da se otvori široka javna rasprava o predlogu ovog zakona.

Dakle, osim što odbornici Skupštine grada Beograda nisu imali prilike da se upoznaju sa Predlogom izmene i dopune zakona, kojim se konkretno oni bave, nisu imali prilike ni građani Beograda, pre svega, da se takođe upoznaju sa tim šta će biti predmet današnje rasprave u Skupštini.

Manje-više ovaj Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu služi, konkretno za usklađivanje sa nekim drugim zakonima i to su konkretno zakoni o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o javnoj svojini, Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Zakonom o visokom obrazovanju i Zakonom o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.

S tim u vezi, dakle, ne čudi nas što je ovaj zakon u nekom manjem obimu nego što je bilo za očekivati. Međutim, tu postoje neke odredbe koje, nažalost, čini mi se da su trebale biti ili malo bolje uređene, odnosno malo bolje pojašnjene u samom Predlogu ovog zakona ili prosto su posledice toga što je izostala javna rasprava, pa onda nemamo ta detaljnija objašnjenja.

Krenuću negde od početka.

Dakle, u ovom prvom članu izmene koji se odnosi na član 5. i stavove 2. i članove od 5. do 8, dakle govori se o tome šta je sve u javnoj svojini grada Beograda, pa tu nege s početka imam i pitanje za vas – da li postoji mogućnost da se privatizuje komunalna mreža na teritoriji grada Beograda u nekom momentu, s obzirom, da nama, mi smo analizirali način na koji će javna svojina praktično doći u vlasništvo javno-komunalnih preduzeća, da li je to put da se u nekom trenutku izvrši privatizacija ovih javnih komunalnih preduzeća?

Možda grešim, a možda i ne grešim, volela bih da mi vi to pojasnite, da li se ovaj stav koji kaže – u javnoj svojini grada Beograda, pa onda odnosi se na komunalnu mrežu na teritoriji grada Beograda, da proverimo da li je on u suprotnosti sa Zakonom o javnoj svojini, odnosno članovima 10. i 11? To bih volela da dobijem kao odgovor na ovu nedoumicu.

Ono čime smo se verovatno najviše bavili u ovom Predlogu izmene i dopune zakona, i ono što jeste ostalo kao najveća nedoumica, jesu ove nadležnosti grada Beograda i tu bih se pre svega osvrnula, neki deluju onako kozmetički na prvi pogled, odnosno izmene koje se tiču, deluju onako na prvi pogled kozmetičke, međutim neka praksa iz prethodnih nekoliko meseci nam ukazuje da baš i nisu kozmetičke i da bi zaista trebalo malo bolje se pozabaviti ovim pitanjima.

Recimo, ova tačka 5) kada kaže da je u nadležnosti grada Beograda, da odlučuje o nazivima ulica, trgova, zaseoka i drugih delova naseljenih mesta na svom području.

Podsetiću vas, u decembru mesecu 2018. godine, Skupština grada Beograda usvojila je odluku da se jedna ulica gradske opštine Grocka, preimenuje u ulicu Braće Simonović. Dakle, na lično insistiranje tadašnjeg predsednika opštine Grocka, koji je da vas podsetim u međuvremenu optužen za to da je bio nalogodavac da se napadne novinar Milan Jovanović i to tako što mu je zapaljena kuća, onda je zatim i pucano na njega u prag da bi se osiguralo to da on ne može da izađe iz te kuće.

Dakle, skandal je da grad Beograd usvoji ovakvu odluku zato što je to bila lična želja. Ni po čemu braća Simonović ne zaslužuju da dobiju naziv ulice u bilo kojoj opštini u Beogradu, a posebno u onoj opštini u kojoj se dogodio ovaj, blago rečeno incident.

Šesta tačka je takođe diskutabilna. Dakle, u nadležnosti grada Beograda po ovom zakonu biće da grad Beograd imam mogućnost da uređuje uslove, postupak i način pribavljanja i raspolaganja građevinskim zemljištem i drugim nepokretnostima u javnoj svojini grada Beograda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.

Dakle, mi nemamo trenutno na teritoriji grada Beograda jasan popis koje je to građevinsko zemljište i koje su to nepokretnosti koje jesu u vlasništvu grada Beograda. Dakle, to bi moralo najhitnije da se reši. U eri digitalizacije, kojom se tako hvalimo i toliko hvalimo na sva usta, ovo pitanje ne može da ostane nerešeno. Da bismo mi mogli da damo nadležnost gradu Beogradu da upravlja ovom imovinom, mi moramo pre svega da znamo šta je to na raspolaganju.

Podsetiću vas na jedan slučaj, ja znam da je ministar ili bar iz biografije podatke koje imam, da je i on sa teritorije gradske opštine Zemun sa koje sam i ja, zato ću se prilikom analize ovog predloga zakona malo više baviti opštinom Zemun. Dakle, podsetiću vas, 2017. godine na zemunskom keju je prodat deo obaloutvrde, odnosno nekadašnja vojna hidrobaza. Put kako je prodat taj deo obaloutvrde je prilično diskutabilan. Dakle, 2006. godine je doneta uredba od strane Ministarstva odbrane tzv. master plan kojim je, to je bio dakle početak kako je uopšte jedno javno dobro, jedan deo naše javne svojine u stvari postao predmet kupovine koji je na kraju postao privatna svojina.

Zatim je 2014. godine tadašnji zamenik gradonačelnika, Andrija Mladenović, u maju, doneo odluku da može da se otuđi ova parcela, da bi ona u julu 2017. godine, to je čitavih 600 metara kvadratnih najlepšeg dela zemunskog keja, koji je i verovatno na jednom od najširih delova zemunske obale, prodat privatnom licu za iznos od 300 hiljada evra, ako se ne varam, odnosno prevedeno u evre, a to je otprilike negde 36 miliona dinara. Prodato je privatnom licu, koje je sticajem čudnih životnih okolnosti sin nekadašnjeg sekretara za sport i omladinu.

Dakle, pitanje je samo kako se baš potrefilo da je sin nekadašnjeg sekretara za sport i omladinu, koji je nekad i bio, slagaću vas, pomoćnik ministra za sport i omladinu, došao u priliku da uopšte otuđi ovo zemljište, da bi nakon nekoliko meseci od Fonda za razvoj potraživao novac u istoj toj vrednosti, navodno za opremanje budućeg sportskog objekta za koji je dobio dozvolu i uopšte način na koji je uspeo da dođe u posed tog zemljišta bio je baš zbog toga što je želeo da napravi, zvanično da napravi sportski objekat.

Ja vam sada odgovorno tvrdim, a sigurna sam da ste i vi u toku, niti taj sportski objekat postoji, niti je ikad započeta gradnja. Vlasnik, privatni vlasnik ovog objekta od Fonda za razvoj nije dobio 36 miliona dinara, dobio je 30 miliona dinara. Dakle, skandal je kako smo došli do toga da ono što je bilo javno dobro postane privatno dobro, da mi to platimo novcem iz budžeta praktično i da se izgubi svaki dalji trag. Mene plaši da će ova odredba upravo u budućnosti isto ovo da znači na nekim različitim lokacijama na teritoriji grada Beograda.

Tačka 11. takođe je, volela bi da me ohrabri kada kažete da to nije tako, pa ako može komentar i na to. Dakle, 11. tačka, što se tiče nadležnosti grada Beograda, kaže – vrši kontrolu realizacije namenskog korišćenja sredstava koje se iz budžeta grada Beograda prenose reprezentativnim udruženjima u kulturi kod kojih su stekli status samostalni umetnici, za koje grad Beograd obezbeđuje sredstva iz budžeta grada Beograda za učešće u plaćanju doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje kultura.

Prilično naivno deluje kada se pogleda ova tačka, da grad treba da vrši kontrolu da li je neko uplatio poreze i doprinose. Ono što nas zanima je kako znamo koje su to reprezentativna udruženja u kulturi s obzirom da imamo i jednu, da kažem, poslednju situaciju u vezi sa Festivalom „Igre“ i odbornicom Ajom Jung, gde je ona došla praktično u jednu nesuglasicu sa Ministarstvom kulture. Dakle, i ova odredba može biti vrlo zloupotrebljena.

Tačka 18. kaže – izdaje građevinske dozvole za izgradnju objekata i ostale akte u postupku objedinjene procedure, kao i druga akta u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Dakle, ova tačka je vrlo podložan korupciji, svi smo toga svesni, posebno su na udaru neke određene opštine. Jedna od onih koje su na većem udaru jeste gradska opština Zemun, jedan od kolega je o tome i govorio da bi to pitanje trebalo da se uredi. Ja bih volela da znam kako će to u praksi da izgleda.

Tačka 21, mislim da je ovih dana prilično aktuelna, isto u vezi sa Zemunom, određuje delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidro-tehnički objekti, postavljati plutajući objekti i privezišta za čamce, odnosno mesta za raspremu brodova, uslove i način postavljanja plutajućih objekata i privezišta za čamce, uključujući izdavanje odobrenja za njihovo postavljanje, itd.

Dakle, sigurna sam u to da ste upoznati da ukinut nedavno parking Javno- komunalnog preduzeća u Zemunu, jedan deo parkinga, i da se tu prema planu deljane regulacije starog dela Zemun iz 2003. godine planira izgradnja pristaništa za brodove. To sada ne bi bilo sporno zato što u tom planu stoji da se predviđa da će to biti brodovi dužine 21 metar, za šta ima i tehničkih uslova da to tako bude. Međutim, građani sa kojima sam ja u kontaktu imaju bojazan da to neće biti baš tako. Postavljam pitanje u vezi sa tim – da li postoji mogućnost da tu pristaju i brodovi koji su duži od 21 metra, za šta onda nemamo tehničkih uslova da se u Zemunu izda dozvola i da se uopšte nastavi sa izradom pristaništa? Ako se radi o brodovima koji su reda veličine 120 metara dužine, onda oni nemaju mogućnost da tu uopšte pristanu, s obzirom na dubinu reke Dunav u tom momentu, a ko poznaje Zemun znaće da je i to stari deo Zemuna i da tu opšte nema nikakvih uslova da uopšte pristane bilo kakav čak i drumski saobraćaj koji bi omogućio dalji transport, s obzirom da su ulice jako uske i nepristupačne. Dakle, to mi objašnjenje isto sada treba.

Ovde imamo u članu 6. koji se odnosi na član 20, a takvih članova još imamo, jedan je, čini mi se, da ne nabrajam, uglavnom imamo još takvih članova koji se tiču konkursa za određene pozicije gde se sada usklađuje ovaj zakon sa Zakonom o visokom obrazovanju. Nama se tu postavlja pitanje da li ćemo ponovo doći u situaciju da se konkursi u stvari raspisuju za određene ljude, s obzirom da se sada otvara mogućnost da nije uslov da oni koji konkurišu na ta mesta imaju završen pravni fakultet, već da imaju obrazovanje iz naučne oblasti pravnih nauka itd. Dakle, prilično je široka ta definicija i meni se čini da to može da bude prilično zloupotrebljeno što se tiče primene ovog zakona.

Postoji i ovaj član 9. koji se odnosi na član 28, koji govori o podnošenju izveštaja gradskoj skupštini od strane gradonačelnika gradskog veća. Kaže da se podnošenje izveštaja može vršiti bilo kada, odnosno ono što je nekada bilo najmanje dva puta godišnje sada se više ne odnosi. Samo ću vas podsetiti na jedan zakon koji je prošao kroz skupštinsku proceduru, koji je isto imao jednu sličnu odredbu, a koji je posle značajno uticao loše na kvalitet života naših građana, to je bio Zakon o umanjenju penzija, kada je jedna od narodnih poslanica podnela amandman i omogućila da ne postoji rok do kada važi taj zakon, čime je on praktično trajao duže nego što je to u nacrtu zakona, odnosno onom zakonu koji je ušao u skupštinsku proceduru bilo omogućeno. Dakle, kada mi postavimo ovakvu odredbu i kažemo da može da podnosi izveštaj, ali da nema obavezu ili tačan broj koliko izveštaja u toku godine, to znači oni mogu i da ne podnose taj izveštaj nikada.

To bi bilo sve što imam za komentar na ovaj zakon za sada.

Hvala, koleginice Macura.
Reč ima Aleksandar Marković, pravo na repliku. Izvolite.

Ne znam da li ste primetili, predsedavajući i vi ministre, jednu zakonomernost. Kad god opozicija nema nikakav argument, onda ide – zašto nije bilo javne rasprave i zašto hitan postupak, u nedostatku argumenata.

Hajde da demistifikujemo malo taj pojam javne rasprave. Prvo, kada je reč o izmenama zakona, kao što je slučaj sa ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona, koje nisu velikog obima, gde se menja nekoliko članova, nema potrebe za javnom raspravom te vrste. Ali, ovde uopšte nije ni bila poenta da se uđe sada u meritum stvari, već da se kaže kako nije bila javna rasprava, kako oni nisu imali vremena da se pripreme, a imali su vremena da se pripreme. Dakle, 6. maja je ovaj zakon ušao u proceduru. Koji je danas maj? Dvadeset drugi maj. Dakle, 15 dana su imali da se pripreme, da napišu amandmane, da pročitaju, da diskutuju. To što su oni vreme provodili u šatorima, u parkovima, na ulici, to je njihov problem, sa njihovim prijateljima.

Ovo je zakon o kome se priča jako dugo u Srbiji, i stručna javnost i obična javnost. Predmet je interesovanja širokih slojeva. Stari zakon je donesen 2007. godine, nismo ga mi doneli, doneli su ga vaši prijatelji. Od tada traje svojevrsna javna rasprava, ako baš hoćete, o ovom zakonu. Ja to dobro znam, 12 godina sam zaredom bio odbornik jedne gradske opštine, učestvovao u radu lokalne samouprave i znam da postoji potreba za promenom ovog zakona i znam da sve vreme se oseća neka vrsta javne rasprave i polemike o donošenju novog zakona, naročito od trenutka kada je sprovedena najstrašnija moguća centralizacija grada Beograda i oduzimanje nadležnosti gradskim opštinama, a koju je sproveo opet vaš prijatelj Dragan Đilas, neko sa kim ste sada u savezu, ili više niste, nije ni važno u krajnjem slučaju. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Pravo na repliku ima Tatjana Macura.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dakle, nije pitanje da li smo mi imali vremena da se pripremimo za raspravu. Dakle, mi smo imali dovoljno vremena da se mi kao narodni poslanici pripremimo za raspravu, s obzirom da je obim ovog zakona mali i da je i ovo malo vremena koje je bilo na raspolaganju dovoljno.

Ono što jeste problem, to je ovo nerazumevanje koje je narodni poslanik pokazao. Javna rasprava ne služi da bi se narodni poslanici pripremili za raspravu, već služi da bi se građani uputili u predloge zakona koje treba da usvoji Narodna skupština, i ne samo građani, već i stručna javnost. Dakle, ovde jeste izostala javna rasprava, to je činjenica, nisam ništa izmislila, stručna javnost nije bila upoznata, kao ni odbornici grada Beograda, kao ni bilo koji drugi odbornici, kao ni bilo koji drugi građanin Beograda ili države.

Što se tiče svih drugih komunikacija koje je prema meni ili prema organizaciji kojoj pripadam, a to je Stranka moderne Srbije, i mog kolege prekoputa, moram još jednom da se ogradim, mi nismo članovi Saveza za Srbiju, niti imamo bilo kakve veze sa kolegom opozicionim predstavnikom Draganom Đilasom i s tim u vezi je potpuno neumesno da šaljete takve primedbe. Danas na dnevnom redu jeste rasprava o glavnom gradu i svi drugi komentari koje ste uputili nakon što ste završili komentar na moje izlaganje su neumesni. Hvala.

Hvala, gospođo Macura.
Pravo na repliku ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kada smo već kod nerazumevanja, imali smo primedbu kako odbornici Skupštine grada nisu konsultovani i nisu dostavili mišljenje, ne umem da definišem tu vrstu nepoznavanja stvari koju smo mogli da čujemo od prethodne govornice, ali tu nalazim vezu sa izvesnim Nikolom Jovanovićem koji je valjda šef odborničke grupe ovog Saveza za Srbiju u Skupštini grada koji je jutros istovetnu primedbu izneo. Pazite šta kaže taj genijalac. Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini grada Beograda izjavio je danas da je donošenje novog zakona o glavnom gradu bez javne rasprave, bez znanja odbornika, dakle, tu primedbu je i prethodna govornica malopre iznela. Kakvog znanja odbornika? Koga zanima mišljenje odbornika lokalne skupštine kada je reč o predlogu zakona? Ovde je reč o vrhunskom nepoznavanju stvari u Srbiji. Ovo je Narodna skupština. Narodna skupština je jedina vlasna i jedina ima tu mogućnost da donosi zakone. Hajde sada da pitamo i da konsultujemo sve lokalne skupštine, dakle svih 17 gradskih opština, da sazovu sednice skupština opština i da daju mišljenje na ovaj predlog zakona.

O čemu pričate? Kakvi odbornici? Ili je to možda posledica frustracije što prethodna govornica nije gradski odbornik, a za to su vam krivi građani Beograd. Građani Beograda nisu želeli da vi postanete gradski odbornik, a bila je kandidat, visokopozicionirana na listi Dveri.

Da se vratimo još samo kratko na temu javne rasprave i primedbi kada je reč o javnim raspravama. Imali smo, predsedavajući, više javnih rasprava upravo od grupacije kojoj prethodna govornica pripada. To su bile javne rasprave, vrlo iscrpne javne rasprave u raznim predlozima zakona, između ostalog, javna rasprava na predlog Tijaninog zakona. Kako se to završilo? Tako što prethodna govornica nije došla da se izjasni, nije došla da glasa za taj zakon, a vodi nevladinu organizaciju „Mame su zakon“.

Hvala, kolega Markoviću.
Mislim da ste malo i preoštri i ne možete uporediti, ipak, koleginicu Macuru sa Nikolom Jovanovićem. To je, da, neuporedivo.
Da li želite vi repliku, gospođo Macura? (Ne.)
Milisav Petronijević ima reč. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o glavnom gradu, što je danas na dnevnom redu, ja ću na početku reći od čega se pošlo, da bih kasnije govorio do čega se došlo.

Dakle, pošlo se od sledećeg, da Ustav kaže – položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije uređuje se Zakonom o glavnom gradu i Statutom grada Beograda. I Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi, teritorizaciji kažu da je Beograd posebna jedinica lokalne samouprave i posebna teritorijalna jedinica i da ima nadležnosti koje su Ustavom i zakonom poverene opštini i gradu, a, naglašavam, Zakonom o glavnom gradu mogu se poveriti i druge nadležnosti, od toga se pošlo.

Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o glavnom gradu, koje su na dnevnom redu, imajući u vidu ovo o čemu sam pričao, dakle ustavni i zakonski osnov, imajući u vidu iskustva u radu i funkcionisanju grada. Imajući u vidu opredeljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade, ali i gradskih vlasti da obezbedi efikasnije i kvalitetnije obavljanje poslova grada Beograda na bazi njegovog posebnog ustavno – pravnog položaja i u skladu sa razvijenim kapacitetima, stručnim, organizacionim, kadrovskim koji postoje u Beogradu, a što će, poenta je, učiniti rad organa grada i gradskih opština znatno efikasnijim i dovesti do ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana na teritoriji grada Beograda.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, jer smo ubeđeni da na taj način glasamo za bolji život građana, glasamo za decentralizaciju grada i veće nadležnosti gradskih opština, glasamo za nivo odlučivanja koji je bliži građanima. Sve su to razlozi koji nas opredeljuju da damo punu podršku ovom predlogu zakona.

Otprilike tri karakteristike su ovog predloženog zakona. Jedna je koja reguliše položaj grada Beograda kao glavnog grada, drugo je stvaranje mogućnosti da se prenesu ovlašćenja na gradske opštine i treće je usaglašavanje sa zakonima u međuvremenu donetim u odnosu na ovaj zakon koji traje već evo 12 godina.

Kada je u pitanju položaj Beograda, ponavljam, ima se u vidu njegova posebnost, njegova specifičnost i zbog svoje veličine, broja stanovnika i da je privredni, finansijski, saobraćajni, kulturni centar Srbije i na kraju glavni grad Republike Srbije. Beograd je i administrativni i obrazovni, i univerzitetski, i zdravstveni centar Srbije, i ne pripada samo Beograđanima, pripada i Srbiji, i vidimo sve više pripada i Evropi. To se mora imati u vidu.

Mi podržavamo politiku Vlade koja teži ka tome da se Srbija ravnomerno razvija u svim njenim delovima i to je politika Vlade Srbije, što pokazuje, evo i u ovo zadnje vreme, otvaranjem fabrika u svim delovima Srbija, dovođenjem investicija, izgradnjom infrastrukture, evo, sad već možemo da kažemo izgradnjom mreže auto-puteva po Srbiji, što sve doprinosi ostvarivanju ovog cilja. Na isti način ili na istom tragu su i gradske vlasti i zato želim da to posebno istaknem da i oni na taj način razmišljaju, kada je u pitanju Beograd.

Dakle, kao što je potrebno ravnomerno razvijati Srbiju, tako je potrebno i u Beogradu ravnomerno razvijati zadovoljenje potreba svih građana Beograda, od onih koji skoro do Ljiga, do onih iza Padinske Skele, od onih sa obe strane Kosmaja, do onih do Stare Pazove. Svi su oni građani Beograda i zadatak jeste, na čemu i insistira ova gradska vlast, da svi oni ravnomerno mogu da zadovolje svoje potrebe. Mislim da je i predložena izmena zakona upravo na tom pravcu, na tom fonu.

Kada su u pitanju nadležnosti Beogradu, jedan deo, dakle, zakona koji je bitan, mislim da je to karakteristično, da se radi o dvostrukoj decentralizaciji. Jedna je decentralizacija sa Republika na grada, a druga je decentralizacija mogućnost prenošenja ovlašćenja sa grada na gradske opštine i, naravno, odlučivanje približiti što više građanima Beograda. Tu u čitavom nizu nadležnosti, ja ću se zadržati samo na nekim. Recimo, izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i upravljanje javnim i nekategorisanim putevima. Jednostavna je rečenica, ali mnogo znači. U Beograd koji ima najveću mrežu saobraćajnica i puteva, u praksi su bili problemi da se ne zna šta pripada državi, šta pripada gradu. Naravno, to je onda u pitanju odgovornost, kada je u pitanju odražavanje, rekonstrukcija, itd. Sada se precizira tako nešto, šta pripada i sve osim državnih puteva i auto-puta pripada Beogradu, a Beograd raspolaže neophodnim sredstvima i kapacitetima da može to da održava.

Pored značajnih nadležnosti vezanih za oblasti zaštita od požara, upravljanje vanrednim situacijama, raspolaganje građevinskim zemljištem, tim najvećim bogatstvom jednog grada, upravljanje komunalnim otpadom, finansiranjem protivgradne zaštite, i tako dalje, opet ću se kratko zadržati na još jednoj nadležnosti, a to izdavanje građevinskih dozvola. Zašto se na tome zadržavam? Zato što je to jedna nadležnost koja daje mogućnost da se izdavanje građevinskih dozvola prenese na gradske opštine. Dakle, na gradske opštine u celini, a ne samo na pojedine gradske opštine i, naravno, mnogo većem broju kvadrata nego što je to bilo do sad, odnosno ranije.

Takođe, zadržaću se vrlo kratko na poslovima poljoprivredne inspekcije, koja treba da pređe u Beograd, naravno, u delu kontrole za koju je nadležan Beograd, koju propisuje Beograd za vlasnike, odnosno korisnike poljoprivrednog zemljišta.

Zašto je to važno? Malo je poznato u javnosti, ministar je to danas pomenuo, Grad Beograd je posle Vojvodine najveći poljoprivredni region sa 242 hiljade hektara.

Dakle, jedno ogromno bogatstvo, kada je to u pitanju. Dobijanjem poljoprivredne inspekcije, naravno, posebno će se voditi računa o izdavanju zemljišta, o korišćenju zemljišta itd.

Kada su u pitanju dalje nadležnosti simboli i nazivi naseljenih mesta i mogućnost prenosa gradskim opštinama, održavanje javnih manifestacija od značaja za grad, želim da se još malo zadržim na jednoj nadležnosti koju grad preuzima, a to je sprovođenje mera i finansiranje projekta u cilju podsticanja nataliteta i rađanja na svojoj teritoriji.

Dakle, pored onih mera koje Vlada, država preduzima, Beograd na sebe preuzima da naravno, u skladu sa materijalnim mogućnostima i sopstvena sredstva uloži u tako nešto, a ovaj projekat je od najvišeg državnog značaja.

Na kraju, pomenuću još donošenje prostornih urbanističkih planova, vrlo važno jedno pitanje, ali i iz razloga što daje mogućnost Gradu Beogradu da donošenje urbanističkih planova, pojedine opštine, misli se pre svega na one opštine koje su posebne celine, neki ih zovu rubne opštine, odomaćio se izraz prigradske opštine, inače sve su one gradske, ne postoje neki drugi izrazi, a to su Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, da mogu donositi svoje urbanističke planove, naravno, usklađene sa planovima višeg ranga, misli se na planove grada itd, još jedno značajno ovlašćenje, da tako kažem, koje Grad Beograd dobija, a prenosi na gradske opštine.

Kada je u pitanju drugi deo ovog zakona, želim baš posebno da istaknem kao najveću vrednost ovog zakona, osim naravno ovih značajnih nadležnosti, a to je stvaranje mogućnosti da Beograd prenese na gradske opštine u svom sastavu veći broj poslova, te na taj način omogućuje decentralizaciju grada, dakle, drugi ona pravac, ali i spusta nivo odlučivanja bliže građanima. Puna podrška ovom predlogu zakona u ovoj oblasti.

Zašto? Te gradske opštine su u neposrednom kontaktu sa građanima, na taj način će se kvalitetnije, efikasnije obaviti poslovi iz nadležnosti grada, što je naravno, takođe jedan od ciljeva koji su bitni.

Druga stvar, ima se u vidu kada se govori o prenosu nadležnosti na gradske opštine da se faktički Beograd deli na dve zone, opet ne kažem formalno, nego praktično pričamo, jedna je gradska gde su 10 opština, i druga je, mi tako nazivamo u svakodnevnom govoru prigradske, inače su i to gradske opštine.

Zašto? Zato što, jer se ima u vidu da je nužno tim opštinama preneti veća ovlašćenja, približiti odlučivanje građanima što više, što bliže da bude njima. Imajući u vidu razuđenost teritorije grada, imajući u vidu činjenicu da određene gradske opštine predstavljaju urbane celine, imajući u vidu da su svojevrsni administrativni centri za to područje, i naravno imajući u vidu cilj da se stvore uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje delatnosti iz nadležnosti i grada, a posebno obavljanje komunalnih delatnosti na području gradskih opština.

Samo nekoliko podataka kada govorimo o razuđenosti. U odnosu na Grad Beograd koji se prostire na 3224 kilometara kvadratna, ovih sedam opština o kojima govorim Lazarevac Obrenovac, Mladenovac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, obuhvataju dve trećine površine Beograda, 2127 kvadratnih kilometara. Dakle, jedno ogromno područje, 137 naselja i skoro 400 hiljada stanovnika.

Dakle, veliki razlog da Beograd prenese ovlašćenja na te opštine, u većem obimu iako će sve opštine gradske dobiti veća ovlašćenja nego do sada, ali će ovih sedam opština dobiti još veće, jer su posebne celine, velike, administrativni centri, svaki ima neku svoju karakteristiku, neku posebnost.

Grocka sa blizu 90 hiljada stanovnika, Obrenovac sa blizu 80 hiljada stanovnika, sa moćnim jednim kombinatom, Lazarevac 60 hiljada, sa jednim moćnim rudarskim energetskim kombinatom, ali i sa svojim specifičnostima i posebnostima na koje mora da se obrati pažnja, a to je da zahvaljujući tom rudarsko energetskom kombinatu koji snabdeva pola Srbije sa strujom, je uništen vazduh, zemlja i voda, i da je potrebno dosta tom narodu tamo učiniti i uraditi, zadovoljiti njegove potrebe da može da kvalitetno živi.

Mladenovac koji je bio pionir industrijalizacije, jedan industrijski centar koji je na žalost uništen i čija je industrija uništena pljačkaškom privatizacijom, dosovskom, pa je postala samo jedna mala Palanka, Surčin, Sopot koji je imao status opštine i nosilac bio male privrede, status opštine još 1905. godine, itd.

Dakle, sve su to posebne celine, posebne opštine sa posebnim problemima, specifičnim i karakterističnim za to područje, u odnosu na ovo recimo u Starom gradu, jer tu je potreba ljudi da imaju put, vodu, kanalizaciju, struju itd.

Ovde je veći problem što kod jednog dela bezidejne opozicije u Beogradu, što Beograd uređuje svoj grad, da bi bio privlačan i pristupačan, ne samo Beograđanima nego i Srbiji, i onima van države Srbije. Sad to vreme taj bezidejni deo opozicije ima politiku grada da se svađa sa saobraćajnim znacima, građevinskim mašinama, koje uređuju taj grad, drugim rečima sa željom da se sastane, da Beograd zastane.

Još nešto što želim da kažem, skrenem pažnju, a to je dalja decentralizacija, odnosno regulisanje mesne samouprave. Beograd je grad koji ima veliki broj stanovnika, opština i naselja. Iz tog razloga je nužno bilo da se utvrde načini kako se mogu formirati ili gasiti mesne zajednice, i to je dato u nadležnost gradskim opštinama, što je potpuno ispravno , imajući u vidu da su oni najbliže građanima Beograda.

Na kraju ću završiti sa onim sa čim sam počeo. Dakle, cilj ovog zakona je da obezbedi efikasnije i kvalitetnije obavljanje poslova grada Beograda, a predložena zakonska rešenja će učiniti rad organa i grada i gradskih opština znatno efikasnijim, dovesti do ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana na teritoriji grada Beograda, ponavljam, od onih blizu Ljiga, do onih iza Padinske Skele, od onih sa ove strane Kosmaja, do onih blizu Stare Pazove.

Ponoviću, podržaćemo predložene izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Hvala, gospodine Petronijeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Marković.