Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovo 15. ili 16. put da predlažem da se konačno posle 28 godina pred ovom skupštinom nađe jedan zakon koji je i te kako potreban, a to je zakon kojim bi se regulisala prava boraca.
Kad mislim na prava boraca, prvenstveno mislim na pravo da borci mogu da se leče, pošto je veliki broj njih, iako su tada bili mladi ljudi, a danas su u četrdesetim godinama, veliki broj njih je bolestan, većina su nezaposleni i nemaju mogućnosti da se leče.
Mi smo prošle godine imali jedan nacrt koji je dala Vlada i u tom nacrtu ona je pominjala borce. Međutim, sada se vrši javna rasprava po jednom drugom nacrtu. U 13 gradova Srbije, već je polovina gradova obiđena, ali, eto, mogu da vas obavestim da ratni vojni invalidi i borci, odnosno veterani nisu prihvatili ni u jednom gradu ovaj nacrt zakona.
Radna grupa, koja je inače napravljena prošle godine, za izradu zakona i u prvom i u drugom slučaju dobila je već urađene nacrte i samo je davala primedbe.
Ne znam, gospodo iz vladajuće većine, kako vi i na koji način mislite i razmišljate o borcima, ali morate se složiti da 28 godina je, ipak, jedan dug period, da su 28 godina ipak ovde u ovoj skupštini sedeli narodni predstavnici i da se nikada nisu setili da toj kategoriji ljudi koji su za poštovanje ne posvete toliko vremena da zakonski regulišu njihov status.
Ovim nacrtom koji je sada u funkciji zadovoljna je jedino Nataša Kandić. Sve što je ona želela ušlo je u taj nacrt zakona. Tako da, eto, prvi put imamo da su pomešane, ono što mi kažemo u narodu, žabe i babe. Pored ratnih invalida, sada su i civilni invalidi rata i civilne žrtve rata, koji su inače do sada imali svoj zakon i koji su ostvarivali svoja prava po tom zakonu. Potpuno su izjednačeni ratni invalidi i civilni invalidi i civilne žrtve rata.
Nataša Kandić još jedino nije zadovoljna sa statusom kako su u zakonu regulisane civilne žrtve rata, a isto tako, vezano za civilne invalide rata, pošto zakon predviđa da moraju imati invalidnost od 50 i više posto.