Vreme. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za -18.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Takođe, od oktobra predlažemo da se nekako prevaziđu anomalije zakona o izboru narodnih poslanika koje su nastale izmenama tog zakona, koji je, podsećam, usvojen 2002. godine na predlog SRS i za taj zakon su tada glasale sve političke partije koje su bile u Narodnoj skupštini.

Onda je nekome palo na pamet da bi taj zakon trebalo da se promeni da bi odgovarao tada aktuelnoj skupštinskoj većini i novoj stranci koja je tada formirana, pa je onda protivustavno u Zakon uneta odredba da poslanici raspolažu svojim mandatima, pa onda danas imamo papazjaniju u Narodnoj skupštini. Niti se zna ko pripada kojoj poslaničkoj grupi, niti ko je sa koje poslaničke liste došao u Narodnu skupštinu, pa danas imamo 20 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a svih 20 je ušlo u ovu skupštinu sa neke izborne liste.

To, apsolutno, mora da se promeni da bi se vratilo dostojanstvo Narodnoj skupštini, da bi se uozbiljio politički život u Republici Srbiji, jer ovo, zaista preletanje, trgovina mandatima, to je najozbiljniji vid korupcije i tome moramo stati na put.

Deklarativno, u poslednje vreme, u poslednjih pogotovo godinu dana, predstavnici svih političkih partija pričaju o tome kao negativnoj pojavi, ali skupštinska većina neće da prihvati da se ovaj predlog zakona stavi na dnevni red, pa da porazgovaramo, da vidimo, možda imate neke amandmane, neke dopune.

Mi smo otvoreni za razgovor, ali nam je bitno da se mogućnost da narodni poslanik svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj partiji sa liste na kojoj je izabran, da se ponovo vrati kao odredba u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a to je bukvalno odredba koja je napisana u Ustavu Republike Srbije i samo je treba prepisati u zakon.

Moramo, takođe, da promenimo da ovo kako je sada regulisano, da Izborna komisija faktički postavlja narodne poslanike po redosledu koji se unapred utvrdi, to se takođe negativno odražava na celokupan politički život u Srbiji, pa se onda ljudi u pojedinim opštinama pitaju da li će nekada neko njihov biti narodni poslanik.

Naravno, narodni poslanik predstavlja sve birače, bez obzira iz kojeg je mesta poslanik, iz kojeg mesta su birači. Ali, jednostavno da bi se ta predizborna kampanja vodila onako kako treba, onda je zaista neophodno da se i ovaj član zakona promeni. Možda još nekoliko članova vezano za medijsko predstavljanje, ali stavite na dnevni red, pa da stvarno ozbiljno uredimo ovu materiju.

Hvala, koleginice Radeta.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržan – nema, ukupno prisutan 141 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno prisutan 141 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanovć, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović želi reč? (Da.)

Reč ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Neophodno je da se promeni ovaj član zakona pre svega zbog Srba iz Crne Gore, jer oni već 12 godina trpe neverovatan teror od strane mafijaške antisrpske Vlade Mila Đukanovića,.

Slučaj Vladana Jokića, gradonačelnika Kotora, koji umalo da ostane ne samo bez crnogorskog pasoša, već i on i članovi njegove porodice koji su podneli zahtev za srpsko državljanstvo, a crnogorska antisrpska vlast je to saznala, je samo jedan u nizu primera kako Srbi teško opstaju pod takvom vlašću i kako su njihova prava ugrožena u 21. veku.

Intencija ovog zakona je prilikom njegovog donošenja 2007. godine bila, a uz jedan amandman koji je prihvaćen i našu reakciju, SRS, da svi Srbi, bez obzira gde danas žive, da li u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, najviše ih je dakle u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj, kao i oni u dijaspori, podnošenjem zahteva daju, po ovom članu koji mi tražimo da se promeni, izjavu da prihvataju Republiku Srbiju kao svoju matičnu zemlju i da im se kroz takvu izjavu i uz prateću dokumentaciju u najkraćem roku da državljanstvo Republike Srbije…

(Vojislav Šešelj: Ako su Srbi po nacionalnosti.)

Da, ako su Srbi po nacionalnosti. To je, dakle, uslov, jer oni u toj izjavi to i izjavljuju – da su pripadnici srpske nacije. Međutim, šta se desilo? Desilo se da od donošenja takvog zakona administrativne barijere i procedure toliko traju da mnogi na državljanstvo čekaju dve i više godina. Sada je taj prosek dve i po godine i sama činjenica da iz Republike Srpske ima 54 hiljade, za sada, zahteva je za njih nemoguća misija da ostvare svoja osnovna prava.

Mnogi od njih su završili fakultete, srednje škole u Republici Srbiji. Mnogi od njih su dobili i određene specijalizacije. Mnogi od njih su i stipendisti, a ne mogu da zasnuju radni odnos i, da paradoks bude veći, oni posle tri meseca boravka tretiraju se kao svaki drugi stranci. Moraju da napuste Republiku Srbiju, da se ponovo ovde vrate i da nastave rad po nekakvim ugovorima o delu.

Učinite to, jer nema uopšte razloga, niti ima potrebe da se daje više vremena ni MUP, ni BIA, osim ako su neki slučajevi za koje su zna da su visoko rizični, da im se u roku od šest meseci ne izvrši provera i da područna jedinica MUP ne da državljanstvo, odnosno potvrdu na osnovu koje bi se taj neko koji to želi, a srpske je nacionalnosti, upisao u našu knjigu državljana.

Hvala, gospođo Jovanović.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, ukupno prisutan 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je pretpostavljena saglasnost kojom svaki punoletni građanin Srbije postaje potencijalni donor, odnosno davalac organa ukoliko se protiv toga ne izjasni usmeno ili pisanim putem Upravi za biomedicinu.

Kao razlog za uvođenje i donošenje ovakvog zakona naveli ste povećanje broja organa za presađivanje. Međutim, doniranje organa treba i mora da bude izraz naše slobodne volje i naš slobodan izbor, jer jedino tako ćemo postići željeni efekat, a ne ukoliko je to zakonska obaveza.

Mi iz SRS podneli smo izmene ovog zakona kojim predlažemo da se pretpostavljena saglasnost ukine, odnosno predlažemo izmenu člana 23. ovog zakona, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se tokom života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da ne želi da bude donor samo zato što se nije prijavio Upravi za biomedicinu.

Mi smo podneli i inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer je upravo ovim članom prekršen član 23. i član 25. Ustava Republike Srbije i mi očekujemo da će Ustavni sud doneti jedinu ispravnu odluku, a to je da član 23. nije usaglašen sa članom 23. i 25. Ustava Republike Srbije i da će se na taj način sprečiti dalja štetnost primene ovog zakona i dalje kršenje Ustava.

Takođe smo ukazali i na mogućnost zloupotrebe i trgovine organima, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja veliki prostor, iako je Zakonom izričito zabranjena svaka trgovina organima i smatra se teškim krivičnim delom.

Da bi se povećao broj dovoljnih davalaca organa, Ministarstvo zdravlja, ali i kompletno društvo, treba da radi na promociji donorstva, jer će se jedino na taj način povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat.

Znači, samo pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva, može se povećati broj organa za presađivanje, jer novi organ svakako nekome znači i nov život, a to se neće postići ovakvim zakonom kojim se krši Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Nikolić.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega Stojanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN.

Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO-pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji je do zbog nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Ako Bog da, ponovo će kroz moje Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu Gnjilanku.

Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima, koje vidite da i Republika Hrvatske pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije, koje se nalaze na levoj obali Dunava.

Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatramo da će se usvajanjem ovakvog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Stojanoviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 141 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Tomislav Ljubenović želi reč?

Izvolite, kolega.

Hvala, predsedavajući.

Predstavnici vlasti u Narodnoj skupštini Republike Srbije uporno ignorišu predloge SRS, ali mi ćemo biti uporni i nećemo odustati od predloga zakona koji mogu da utiču na poboljšanje pojedinih oblasti u životu, u ovom slučaju u oblasti dečije zaštite, tačnije finansijske podrške porodici sa decom.

Ovaj naš predlog za izmenu i dopunu je sveobuhvatan i precizan u delu kojim se regulišu dečiji i roditeljski dodaci. Prihvatanjem ovih izmena koje predlaže SRS bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona, kojim je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete, bez obzira na red rođenja, mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Predstavnici vlasti Republike Srbije bi trebalo da dobro razmisle kako će ubuduće trošiti novac iz budžeta Republike Srbije, da li će nastaviti po starom ili će napraviti trajnu preraspodelu sredstava, i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka.

Na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, usvajanjem ovih izmena i dopuna ostvarila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije, iz Leskovca i drugih opština Jablaničkog okruga, iz Pčinjskog okruga. Odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom. Oni koji odu, sigurno se više neće vratiti, ali treba uložiti sve napore da oni koji su tu i ostanu.

Demografski problemi su veliki, a jedan od najvećih je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja. Kada tome dodamo i masovan odlazak mladih i sredovečnih ljudi, jasno je da bi vlast morala hitno da reaguje ukoliko želi da se situacija malo popravi. Ukoliko nastavi da se oglušuje o ovakve naše predloge, znači da vlasti nije bitno kakva će biti budućnost Srbije. Hvala.