Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću neki minut da se vrlo kratko i ja izjasnim, odnosno da i ja potvrdim podršku predloženom zakonu.

Ono što je danas moglo da se čuje na temu komentara kojima se pokušavalo nešto zameriti i izraženim namerama da se kroz usvajanje ovog zakona doprinese na kvalitetan način decentralizaciji, ali i da se nešto zameri iznetim argumentima koje su danas u ovoj sali iznosili narodni poslanici iz redova SNS, ali i drugi pripadnici parlamentarne većine odnosi se pre svega na pitanje da li se zaista doprinosi decentralizaciji ili ne ovim predlogom o kojem mi danas raspravljamo. To bi se pre svega moglo tumačiti kroz odnos prema pitanju da li se zaista dobija nešto više za grad, da li danas dobijaju nešto više zaista gradske opštine. Tvrde da nije tako. Pa kada pogledate ko, listom oni koji nisu uspeli da postanu gradski odbornici, odnosno da se kvalifikuju za gradski parlament.

Na izborima za Skupštinu grada Beograda 2018. godine nisu cenzus prešli ni bivši predstavnici Saše Radulovića koji su razgovarali o tome sa nama danas, nisu ni ovi iz one fondacije ili organizacije sa žutim patkama, i o njima smo govorili danas, a oni su se oglasili. Nisu ni kojekakvi drugi, ali njima danas smeta ovo o čemu mi govorimo i oni zameraju našim napomenama da se decentralizacija zaista postiže.

Jedan član, dame i gospodo, poslužiće kao primer da ilustrujemo šta to više dobija Beograd i šta to više dobijaju gradske opštine. Samo jedan član je za to više nego dovoljan. Član 3. predloga odnosi se na član 8. i on govori o nadležnostima. On kaže da pored nadležnosti opštine i grada utvrđenih Ustavom i zakonom grad Beograd ima još, i nabraja 23 nadležnosti, dakle po novoj formulaciji.

Kada uporedite kako je to izgledalo u izvornom zakonu i zakonu iz 2007. godine, pod tim članom 8. koji se menja nabrojano je ukupno četiri tačke. I sve to što je navedeno pod te četiri tačke spada redom u tačke 1, 2, 3. i čini mi se 21. novog predloga, opet u široj formi. Pored toga, 18 potpuno novih nadležnosti je predviđeno, potpuno novih, dakle, onoga što zakon iz 2007. godine nije predviđao danas Beograd, kad kažem danas, u momentu kada se mi izjasnimo glasanjem, a siguran sam i podržimo, moći će da računa na to, od tih 18 ili 19 potpuno novih.

Predviđa se stavom 2. istog člana da za neke poslove grad Beograd može na osnovu statuta da izvrši redistribuciju, odnosno da ih dalje poveri gradskim opštinama i o tome su danas govorili čini mi se svi koji su se javili za diskusiju. Odnose se na poslove građevinskih dozvola, odnosno druge poslove u okviru objedinjene procedure, a vezano za planiranje i izgradnju. Odnose se na poslove u domenu poljoprivrede i odnose se na eksproprijaciju. Dakle, neposredno gradske opštine dobijaju nadležnosti koje nisu imale, otvara se prostor za to. Ovo je samo isključivo na osnovu jednog jedinog primera koji se odnosi na jedan jedini član ovog zakona. Dakle, nedvosmisleno da. Više dobijaju i grad, više dobijaju gradske opštine. Da to ne razumeju oni kojima nije uspelo da se kvalifikuju da se bave poslovima koji se neposredno tiču grada Beograda, to je više nego logično da bude tako.

Ono što zabrinjava, moram da priznam, to je da to ne razumeju neki koji jesu, barem formalno, a ne i suštinski, u Skupštini grada Beograda, odbornička grupa kojom je predsedavao Dragan Đilas, ali čini mi se pre nekih mesec ili dva se povukao sa mesta šefa odborničke grupe, uz opravdanje da ne može da stigne da se bavi time zbog drugih obaveza, ne znam samo kakvih. Čini mi se da su mu političke obaveze na dan današnji bile da premesti onaj šator iz parka ispred ove zgrade u Knjaževac i da tamo u Knjaževcu, po montaži šatora, naravno, održi inspirativni govor za ukupno troje, slovom i brojem, troje prisutnih. On se iz tih razloga povukao sa mesta predsedavajućeg svoje odborničke grupe. Preuzeo je to da obavlja jedan mlađi čovek. Taj mlađi čovek tvrdi da je apsolutno neprihvatljivo što odbornici ne odlučuju o izmenama zakona.

Da se sad ne bismo bavili edukacijom onih koji nisu, nažalost, iskoristili vreme na koristan način da ponešto saznaju na temu šta radi Narodna skupština, ko se bavi zakonima, a šta je posao gradskih odbornika, dodao bih još samo jednu stvar na samom kraju. Oni ljudi koji naprosto ne mogu da pronađu način kojim će opravdati uporno negiranje, uporno poricanje svega dobrog i svega korisnog i za Republiku Srbiju i za grad Beograd i za gradske opštine ili koji god hoćete nivo organizovanja, ti ljudi imaju problem samo sa samima sobom. Dakle, biti opozicija, kako to neki izgleda tumače, ovih dana je dobila novu vrstu definicije. Do pre samo dan ili dva to je silom loših prilika u Srbiji izgleda podrazumevalo sledeće, biti protiv apsolutno svega što uradi, apsolutno svega što predloži Aleksandra Vučić, SNS, Vlada, protiv bilo čega samo ako dolazi sa te strane. Poslednjih dana, čini mi se, i to smo videli na osnovu onoga kako su se ti ljudi postavili kada smo mi ovde raspravljali o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, odnosno kako to narod najčešće naziva „Tijaninog zakona“, to je postalo nešto još za dimenziju gore i strašnije. Sada je to postalo – biti apsolutno protiv svega, svega redom.

Šta to znači na nivou političke perspektive i budućnosti, ti ljudi će, siguran sam, imati prilike da se uvere i sami. Izbori, kada god bili i na kom god nivou bili, čini mi se, ostaviće ispod granice cenzusa sve te ljude koji su pokazali da nisu u stanju da budu bolji od onih koji kontriraju svemu što čini Aleksandar Vučić ili Vlada, odnosno parlamentarna većina, a sada već protiv svega, apsolutno svega, samo zato što osećaju da ne mogu da kontrolišu svoju nemoć, svoju teskobu. Da neće biti bolje od toga, ne moram to da kažem ja. Da imaju više perspektive ne bi ih, uostalom, njihovi saborci poput Nikole Koja zvali cenzusolovcima.

Mi ćemo ovo da podržimo i mi ćemo da unapredimo i u ovoj oblasti prilike u našoj zemlji i u našoj prestonici. Još jednom hvala.

Hvala vama, kolega Orliću.
Doktor Aleksandar Martinović nije prisutan.
Pošto smo završili raspravu po ovom spisku i pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite, druže Komlenski.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde diskusija koju smo imali u toku popodneva stala, barem u onom delu o kojem sam ja govorio. Ovo je momenat koji može da bude ozbiljna prekretnica u tome na koji način će se vršiti dalje decentralizacija grada Beograda kada su u pitanju gradske opštine i koliko će to nekog novog kvaliteta u budućem radu da donese.

Bojim se da neke stvari koje su onako kako ih razumem predložene ovim izmenama i dopunama, a to je da imovina svih javnih preduzeća, javno-komunalnih, infrastrukture postane vlasništvo grada Beograda. Tu sam uložio amandman na taj deo, imajući u vidu jednu činjenicu koja je nesporna, a to je da su prigradske opštine u nekom davnom periodu iz sopstvenih sredstava izvršila ogromna ulaganja u razvoj svojih javnih preduzeća i svojih komunalnih preduzeća od vodovoda, od preduzeća koja su se bavila iznošenjem smeća, održavanjem higijene, sada Javno preduzeće za izgradnju grada, Javnog preduzeća za zaštitu životne sredine i tako dalje, ne bih da nabrajam ono iskustvo koje barem iz Obrenovca nosim.

Nije to sad samo pitanje ni opštine Obrenovac kao dela grada Beograda i dela gradske vlasti ili je tu čak pitanje imovine građana. Podsetiću vas, ono što smo zaboravili, što je bila tekovina nekog socijalističkog samoupravnog društva, to su bili samo doprinosi. U tom vremenu gde su građani lična sredstva izdvajali u izgradnju nečega što bi danas po osnovu ovako nekorigovanih zakonskih promena, postalo svojina grada Beograda. Znate, svako od nas voli kada nešto radi, kad u nešto ulaže da se zna da je to i njegovo delo i ima interese i razloga da na tome posebno se angažuje i dodatno radi. Ne vidim nijedan razlog da gradske opštine, pogotovo one koje imaju iskustvo, imaju tradiciju, gde neće biti uopšte jednostavno da grad Beograd i uprava grada Beograda preuzme na sebe funkcionisanje komunalnog sistema, ne budu i dalje u mogućnosti da bez posebne procedure postanu osnivači javnog komunalnog preduzeća, odnosno da ono što je u ovom trenutku imovina tog javnog komunalnog preduzeća to i ne ostane.U krajnjom slučaju, čak i neka bude imovina grada Beograda, ali i pravo korišćenja i raspolaganje tom imovinom je nešto što je nužno da bi postojao određeni stimulans za dobrim radom, za dobrim poslovanjem i nastavkom ulaganjem.

Rekao sam da je to nekad bio samodoprinos, danas zato što je Obrenovac bio poprilično zapostavljen, do 2012. godine imamo situaciju da bogami, gotovo 20% i nešto teritorije Obrenovca nema pijaću vodu, nema čak ni ispravnu pijaću vodu kada su bunari u pitanju i da bi se ubrzalo širenje te mreže, pored primara koji ulaže i grad Beograd u koju ulaže i gradska opština Obrenovac i sami građani ulažu sopstvena sredstva, a potom te cevi koje su položene u zemlju prenose u svojinu lokalnog vodovoda da bi mogli da se održavaju, koriste i da funkcionišu.

Znači, ukoliko želimo da ovaj zakon bude stimulativan, a ne destimulativan za, ja moram i dalje koristiti prigradske opštine, da tamo sistemi komunalnih funkcionišu nego što jeste, mislim da ozbiljno treba razmotriti ograničenja koja bi mogao ovaj zakon da ostavi za sobom i onemogući da se statutom prošire ovlašćenja i dalje decentralizuje vlast gradske opštine.

Bilo bi možda mnogo jednostavnije da se prigradske opštine i rukovodstvo tih opština može ponašati kao rukovodstvo Starog Grada ili Novog Beograda, jer sve krupne investicije, znači sve ono u šta treba ulaganje znanja, truda, rada, radi grad Beograd i radio je grad Beograd. Lako je biti uspešan gradonačelnik Novog Beograda, kad vam grad Beograd radi i vodovod i toplifikaciju i asfaltira ulice, znači vodi računa o svemu, a on može sebi da dozvoli da pažnju posveti tome da kupi dve kante farbe, oboji tamo neko igralište, kupi koš i tablu iz opštinskog budžeta i da glumi dobrog predsednika opštine ili nekog važnog menadžera, a da u suštini ništa drugo nije uradio.

Moram da odam priznanje da ta gradska opština ima nešto dobro, a to ima nasleđeno od ranije i jako dobru ljudsku upravu, pa je onda još lakše glumiti uspešnog i važnog predsednika opštine. Dođite da budete predsednik opštine u Obrenovcu, pa treba da odete u Brović tamo gde još voda nije stigla ili da budete predsednik opštine Grocka ili Mladenovac ili Surčin, da se suočite sa svojim sugrađanima koji naravno očekuju da žive u 21. veku ravnopravno kao i oni koji žive u centru Beograda. Tim predsednicima opštine, tim rukovodstvima, izvinjavam se ako još nekog nisam pobrojao od ovih prigradskih opština, uvažavajući činjenicu da i mnogi ljudi koji vode gradske opštine su jako sposobni, njima nikad ne bi pala budalaština i idiotluk na pamet da sprečavaju sređivanje Trga u Beogradu za koji prvo ne troše budžetska sredstva svoje opštine, da tamo zlostavljaju radnike i da odvale neviđenu glupost koju ja stvarno nisam skoro uspeo negde da čujem, a to je da će da raspišu referendum da li da se izvode radovi na Trgu Republike.

Ja sam se stvarno pitao da li je tom predsedniku opštine takvu glupost neko pomogao da smisli ili je zaista uspeo sam da smisli. Zamislite vi sada kada bi neko dozvolio da se za tako nešto pitaju građani Starog Grada, pa Stari Grad je opština i teritorija i područje i Trg Republike nešto što pripada svim građanima Republike Srbije. Pa, nije to moj Brović, tamo negde na kraju teritorije opštine Obrenovac, pa čak i centar Brovića ne bi mogao tako da se ponaša, možda neki donji kraj prema Tamnavi, pa bi mogli da kažemo tu ćemo praviti referendum, da li da pravimo novi arboretum ili da ne pravimo arboretum? Da li da sadimo topole ili ne sadimo topole? Ili će put proći ovuda ili neće jer to ne dotiče druge ljude. Centar Beograda se tiče svakog građanina Republike Srbije i sad se pojavi tamo neki monstrum koji pametuje i sad će on da organizuje referendum da bi se sprečili radovi koji su trebali da budu urađeni još pre desetak godina, ali oni lopovi sa kojima je zajedno u koaliciji nije im palo na kraj pameti da to rade, njih je samo zanimalo koliko para mogu da ukradu od mosta na Adi. Slažem se ja sa svim onima koji će reći most je tu, most je lep, most je divan. Samo jednu stvar zaboravljamo, za tu količinu para koje su pokradene na tom mostu, cela Sava je mogla da bude u mostovima popločana od Ade Ciganlije do ušća sa Dunavom. Siguran sam u tako nešto znajući koliko je plaćen Pupinov most, koliko je plaćena druga traka mosta koji je prešao preko Beške kada je urađen u drugom smeru.

Moramo da budemo svesni toga da moramo da vodimo računa i odgovorni prilikom usvajanja ovog zakona, naravno očekujem i od gradske skupštine da bude jako odgovorna kada prenosi ovlašćenja, da ona budu takva da obezbeđuju razlog, potrebu i obavezu svake od lokalnih samouprava da se bori da što bolje njihovi komunalni sistemi i svi drugi sistemi o kojima se staraju i sve ono što je iz njihove nadležnosti funkcioniše što bolje.

O amandmanima ćemo konkretno od petka. Molim vas da samo o njima razmislite, ne kažem da su idealni, ali ovo jesu razlozi i motivi zbog kojih ih treba ozbiljno razmotriti.

Ko god šta pričao, decentralizacija košta i to ću ponoviti. Ne sme se na uštrb kvaliteta života građana Mladenovca, Obrenovca, Lazarevca, Surčina i svih onih koji nisu u krugu dvojke ovde ukidati pojedine službe koje su neophodne većem broju građana, a to se u ovom trenutku dešava sa Upravom prihoda i to je apsolutno nedopustivo, jer jednostavno, iz Brovića, iz Drena, iz nekih drugih sela ljudi dolaze u centar Obrenovca zato što žele ili zato što imaju potrebu da dođu.

Zamislite sada ako samo dolaze stariji ljudi zbog potrebe do Obrenovca, a budu morali da dolaze na Čukaricu zbog Uprave prihoda, samo zato što mislim da je neko preterao u racionalizaciji nečega, a nije otvorio prostor da se ta vrsta usluga na odgovarajući način nadomesti ili da funkcioniše tako da ti ljudi to nesmetano obave.

Poštovane dame i gospodo, u svojoj kući svako od nas, u svojoj porodici, u svom domaćinstvu, u svojoj mesnoj zajednici, u svojoj opštini, u svom gradu, Republici Srbiji živi od toga koliko se svako od nas trudi da živimo što bolje, da ulažemo energije u svoj rad, u nastanak kvaliteta i ja očekujem da će ovaj Zakon zaista biti veliki korak za decentralizaciju Beograda, a nadam se da će sa ovim sitnim korekcijama koje sam predložio biti zaista veliki korak i u decentralizaciji, ali u pravom smeru o kojem sam govorio i ovih gradskih opština koje su jako važne za svakog građanina na teritoriji grada Beograda. Hvala.

Hvala, kolega Komlenski.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iscrpna je bila ova celodnevna rasprava. Svako je izneo svoje viđenje ovog Predloga zakona. Čuli smo sve one bitne razloge koji idu direktno u prilog tome da ovaj Zakon treba podržati, ali zamerke u ovoj sali nismo čuli zato što su golubari ponovo odlučili da im je bolje da idu u park da hrane golubove, nego da dođu na svoj posao za koji inače primaju platu. Neki od njih su, ipak pokušali da iznesu neke nazovi kritike predloženih zakonskih rešenja, mada je uglavnom reč o besmislicama i neistinama.

Čuli smo, o tome je pričao i moj uvaženi kolega Orlić, čuli smo onog Nikolu Jovanovića, Jeremićevog odbornika u Gradskoj skupštini, kako se žali da nije mogao da da mišljenje na ovaj Predlog zakona. Jedan savet za njega, a to - je neka se kandiduje za narodnog poslanika. Možda će nekad njegova politička opcija, za nekoliko desetina godina, biti u stanju da pređe cenzus, pa će onda lepo postati narodni poslanik, pa će onda moći da da mišljenje na svaki predlog zakona koji dođe na dnevni red Narodne skupštine. Do tada neka prvo nauči kako funkcioniše Skupština grada u kojoj je odbornik, a kako čujem teško se on tamo snalazi, ne zna ni gde je pisarnica, ni gde je sala, ni gde je upravna zgrada.

Dalje, imamo Sandu Rašković Ivić koja je, takođe, morala danas biti na svom poslu, ali nije došla, ali je pokušala da tvituje. Namerno naglašavam pokušala, jer mislim da niko živ nije uspeo da shvati o čemu je pisala.

Na tvitu piše – izmene Zakona o glavnom gradu predlažu: glasanje javno, a ne tajno, proširenje nadležnosti grada sa sedam na 23, nema obaveze izveštaja, grad. V, pa onda boldovano će rešava žalbe…

Niko živ ne razume šta je ona, ja smatram da ona ništa nije razumela, kada je reč o samom Predlogu zakona.

Imamo onog Bastaća. I taj je tvitovo, pa kaže – tu se ne slažem sa prethodnim govornikom, Komlenskim, mislim da je ovo nešto najgluplje što je do sada rekao. Rekao je da je večiti zamenik, tu misli na Gorana Vesića, klinički lud i da krade centar grada. Zaista ne znam kako je moguće da neko ukrade centar grada.

Tom Bastaću, mislim da bi pametnije bilo da se pozabavi činjenicom da je opština Stari Grad, čiji je predsednik, jednina opština, pazite, ne u Beogradu, jedina opština u Srbiji koja ne primenjuje elektronsko izdavanje dokumenata, verovali ili ne. Mislim da mu je pametnije bilo da objasni građanima Starog grada zašto je to tako, nego što se bije sa saobraćajnim znakovima i što ometa radove.

Imamo ovog genijalca, to je prava poslastica za kraj, genijalac Balša Božović, koji je na konferenciji za štampu rekao – Srpska Napredna Stranka, a povodom današnjem zakona, ne dozvoljava Beograđanima da biraju neposredno gradonačelnika. Ja sam ostao bez teksta kada sam ovo pročitao. Pa, njegova Demokratska stranka, za izbore 2008. godine, sigurno ćete se toga setiti gospodine predsedavajući, za lokalne izbore 2008. godine je promenila zakon da Đilas ne mora da se kandiduje neposredno, jer da se kandidovao neposredno nikada ne bi postao gradonačelnik Beograda. Oni su promenili zakon zbog toga da bi išli na lokalne izbore, ali ne po neposrednom odelu, nego je lista bila u pitanju i tako je Đilas svojevremeno uspeo nekako da postane, nažalost svih građana Beograda, gradonačelnik. On danas govori da SNS ne dozvoljava Beograđanima da biraju neposredno gradonačelnike.

Dakle, ovo je stvarno velika sramota.

S obzirom da mi vreme ističe, želim samo zbog građana da podvučem u jednoj rečenici ono što je i najvažnije, dakle i za SNS, a to je – ovim zakonom omogućavamo dalju decentralizaciju, znam da je ovo ponovljeno nekoliko puta, ali imam potrebu zbog građana još jednom da ukažem na to, dalja decentralizacija, jačanje nadležnosti gradskih opština, brži razvoj, pogotovo prigradskih opština i spuštanje nivoa, odlučivanja bliže građanima.

To je suština ovog zakona i to je ono za šta se SNS snažno zalaže. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Pitam ministra Ružića da li on želi reč? (Ne)
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.
Obaveštavam vas da ćemo nastaviti sa radom sutra, 23. maj 2019. godine, u 10.00 časova. Zahvaljujem ministru Ružiću i njegovim saradnicima i svim narodnim poslanicima na današnjem radu. Hvala.
(Sednica prekinuta u 18.55 časova)