Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu koji dolazi kao uzročno posledična reakcija na usaglašavanje sa svim onim zakonima koji su tokom prethodne dve godine menjani i koji su, praktično, omogućili da se jedan princip razmišljanja, a to je decentralizacija i ravnomerni razvoj Srbije ovog trenutka kroz ove izmene i dopune verifikuje i inkorporira u Zakon o glavnom gradu.

Princip ravnomernog razvoja i decentralizacije se ne pokazuje samo pisanjem zakona, davanjem raznoraznih izjava, već i faktičkim ponašanjem i odnosom prema svakom delu teritorije Srbije.

Vidimo da od 2012. godine na ovamo se zaista čine maksimalni napori da se u Srbiji razvijaju sve sredine onoliko koliko god je to moguće, da se nadoknadi zaostatak devastacije koja je trajala do 2012. godine, odnosno do 2016. godine u Srbiji. Tako imamo i otvaranje auto-puta, otvaranje novih fabrika, gde je možda bilo daleko jednostavnije da se u blizini Beograda mnogi investitori lociraju, ali je očigledna namera i ogroman napor republičke vlasti da investitori imaju interesa da i u manjim sredinama, kakve su opštine na jugu Srbije, na istoku Srbije, na zapadu Srbije, u centralnoj Srbiji, otvaraju svoje pogone i time praktično omogućavamo da svi građani Srbije osete šta je to decentralizacija zaista u praksi.

Danas smo svedoci toga da su intenzivni i radovi na aerodromu „Morava“ kod Kraljeva, gde je potpuno jasna dobra saradnja između, hajde tako da kažem, civilnih i vojnih struktura, jer taj aerodrom, nakon ovih radova koji će biti, od vojnog, postaće civilno- vojni aerodrom i jednostavno, samom Kraljevu će doneti dosta toga.

Ali, da se vratimo izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Ja ću konstatovati da zaista ove izmene i dopune koje su predložene jesu veliki korak ka decentralizaciji Beograda, ali i mali korak ka decentralizaciji gradskih opština koje se nalaze u okviru grada Beograda.

Zašto mali korak ka decentralizaciji gradskih opština, prvenstveno misleći na tzv. prigradske opštine? To iz tog razloga što je mnogo ostavljeno prostora koji mora da se popuni izmenama Statuta grada Beograda.

Jasno je meni da je to možda jednostavniji način da se određena ovlašćenja prenesu na gradske opštine, da se podeli deo odgovornosti između grada i gradskih opština, ali amandmanski sam bio prinuđen da reagujem na nekoliko članova ovog zakona i o tome ću govoriti više u pojedinostima, jer mislim da su pojedini članovi zakona tako formulisani da bezrazložno ograničavaju mogućnost da se statutom određene nadležnosti povere ili prenesu na gradske opštine.

Ja mogu da razumem brigu Gradske uprave kada je u pitanju Stari grad. Imamo jednu potpuno nesposobnu opštinsku vlast, koja ne zna ništa drugo osim da pravi probleme i dezavuiše sve ono dobro što se radi u gradu. Ali, to ne može da bude razlog da opštine koje čine izuzetne napore, vode računa o svojim sredinama već dugi, dugi niz godina, stvarale su ogromnu imovinu kroz sopstvena javna preduzeća ili komunalna preduzeća, iz tog razloga budu stavljene sa strane.

Govoreći o Obrenovcu, Obrenovac je od 2007. godine uskraćen za ogromna novčana sredstva. Naime, kada su vršene izmene Zakona o zaštiti životne sredine, naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa je prestala da postoji, uveden je prihod koji je promenjen u naknadu od emisija emitovanja sumpora i drugih praškastih materija, da bi sledeći korak bio da se to što je bio stoprocentni prihod Obrenovca, od onih posledica koje su ostajale od rada Termoelektrane „Nikola Tesla A i B“ u Obrenovcu, prvo podeli između Obrenovca i Republike u odnosu 60% ka Republici, a 40% ka gradu, a onda se Đilasova administracija setila da su oni jedinica lokalne samouprave, a ne Obrenovac i da počinju polako tih 40% da preuzimaju prema gradu Beogradu i time uskrate Obrenovcu mnogo toga od onoga što mu pripada.

Slažem se ja da dim iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ se širi i na neke druge susedne opštine, ali pepeo koji je promenom standarda, a ne zato što je boljeg kvaliteta proglašen da nije više otpad ili opasna materija, proglašen je da se radi o neopasnom otpadu, jednostavno nije tačno. To je samo potvrda da su neki standardi koji su postojali u bivšoj SFRJ daleko ozbiljniji i kvalitetniji i povoljniji po građane nego ovi koje preuzimamo danas iz EU.

Ali, tu smo gde jesmo. Upravo zbog toga da ne bi zavisilo od dobre saradnje između grada i opštine koliko će sredstava doći u određenu sredinu, i ove stvari treba definisati na jedan drugi način, a ne samo na utakmicu o tome ko ima bolji projekat koji će realizovati i na osnovu toga obezbediti mogućnost da povuče sredstva od grada Beograda.

To što to sad dobro funkcioniše i to što je administracija u Obrenovcu spremna i sposobna i uvek ima pripremljene projekte na osnovu kojih konkuriše za ta sredstva, jednostavno je ovog trenutka. Ali mi moramo da vodimo računa da se nešto može promeniti. A, ovo, jednostavno što je urađeno 2007. godine, potpuno je nepravično i to nije bila decentralizacija, to je bila potpuna centralizacija upravljanja.

Znate, nije decentralizacija kada vi upravu prihoda ugasite praktično u Obrenovcu i premestite na Čukaricu. Decentralizacija je kada upravu prihoda preselite u Obrenovac, pa neka putuju malo i građani Beograda koji stanuju na užem gradskom jezgru, ako treba, ako se mora nešto racionalizovati, do Obrenovca ili do Lazarevca ili do Mladenovca. Time ćemo postići jednu ravnopravnost u svemu tome.

Moramo da znamo da decentralizacija košta. Ne možemo samo zato što pet ili 10 radnih mesta u Lazarevcu, Obrenovcu, Mladenovcu, Surčinu, Grockoj i ostalo, koštaju i teret su za budžet, da time dovodimo u situaciju da otežavamo pristup građanima ovih sredina za onim poslovima koji su njima nužni i neophodni. Moraju da im budu dostupni.

U ovom trenutku u Obrenovcu, kao što se dešava… Koristiću vreme i ovlašćenog, ako ste saglasni sa time.

(Predsedavajući: Ne možete sad, kolega Komlenski. Završite rečenicu.)

Završiću rečenicu, a nastaviću kasnije o tome, nije problem. Zahvaljujem se na razumevanju.

Ali, ne može to da bude razlog da otežavamo građanima da dođu do nečega. Mislim da sledeći korak, osim promene statuta, za čiju sadržinu znam i može biti zadovoljavajuća, jeste da se i gradske opštine svrstaju po svom statusu u jedinice lokalne samouprave. To bi bio pravi put ka potpunoj decentralizaciji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo imali prilike dosta da čujemo o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, o kome danas kada govorimo uopšte o Beogradu, jednostavno, pričamo o gradu koji je centar, metropola ne samo Srbije, nego i svih zemalja zapadnog Balkana, ali jedan od najinteresantnijih gradova i same EU, zato što prema broju turista koji posećuju za tzv. brejk centre, odnosno za vikende koji su najinteresantniji u EU, Beograd je jedan od gradova koji je najposećeniji. To govori i sam broj turista.

Ali, ono zbog čega danas pričamo o gradu Beogradu, to je da je urbanizacijom, povećanjem broja stanovnika, povećanjem i realizacijom novih projekata od 2012. godine do danas, Beograd potpuno promenio svoj izgled u odnosu na ono vreme kad ga je vodio Đilas koji je bio gradonačelnik grada Beograda, koji je, podsetiću vas, ostavio grad u dugu od 1,2 milijarde dinara, koji je samo 626 miliona kredita ostavio sa kamatama i 366 miliona troškove porodiljama, penzionerima i opštinama.

Prema tome, trebalo je srediti finansije, konsolidovati račune i nakon toga ući u mnoge investicije. Republika je pomogla u tome mnogo. Danas već imamo i vidimo kako izgleda projekat „Beograd na vodi“, kako izgleda obilaznica oko Beograda. Infrastrukturno se Beograd menja, ali je bilo potrebno, pošto su mnogi zakoni promenjeni od 2007. godine, kada je donesen posebni Statut grada Beograda, usaglasiti sve nove zakone koji su do danas doneseni i izvršiti, zaista, decentralizaciju o kojoj se toliko pričalo do 2012. godine, pa ni jedna vlast nije uspela to da uradi.

Pre svega, kada govorimo o infrastrukturi na samim opštinama, Beograd se sastoji od 17 opština gradskih, kada govorimo o tome da je trebalo komunalne mreže poveriti gradskim opštinama, uvek je to bio problem. Kada se govorilo o tome da treba rešiti bespravnu gradnju, bilo je pokušaja, doduše, pet puta su menjali Zakon o planiranju i izgradnji do 2012. godine, ali su sve manje davali nadležnosti i opštinama. Ono što je bila možda dobra volja u Statutu i politička volja 2007. godine jeste da se da mogućnost opštinama da rešavaju ta pitanja kroz prenesene nadležnosti, ali do toga nikada nije došlo.

Sada po prvi put kroz ovaj zakonski predlog imamo mogućnost da će gradske opštine moći da izdaju građevinske dozvole, odnosno da rešavaju svoje pitanje urbanističkih planova, jedinstveno sa gradom, da će moći da daju dozvole za objekte od 400 do 1.500 kvadrata, da će moći da osnivaju javna preduzeća koja su u interesu razvoja samih opština, a naročito kada govorimo o prigradskim opštinama i kada govorimo o tome da će određene manifestacije od značaja za pojedine opštine moći na određeni samostalni način, uz saglasnost grada, da promovišu, kao i da se određene mere propisuju i finansiranje projekata u cilju podsticanja određenih projekata, kao što je jedan od najvažnijih nacionalnih projekata, a to je uvećanje nataliteta i na kraju definisati određene projekte koji bi dali primenu novih standarda zaštite životne sredine.

Za sve to je potrebno, naravno, danas imati novac, a ono što pokazuje budžet za ovu godinu i rezultati i poslovanja grada za 2018. godinu jeste da je grad preneo, odložio realizaciju na osnovu povećanih prihoda za ovu godinu, preko 40 milijardi dinara za realizaciju novih projekata.

Možete primetiti da postoji uvećanje prihoda u budžetu grada Beograda od prošlog februara do ovog februara u 2019. godini i razlog tome je što se išlo na smanjenje zaposlenosti, odnosno zaista se primećuje otvaranje novih fabrika, otvaranje novih radnih mesta, pa je prihod prema porezima samih zarada veći za 600 miliona dinara u ovoj godini u odnosu na prethodnu, da je bolja naplata poreza od 213 miliona i da imamo povećanje plana prihoda od integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom prevozu od jedne milijarde dinara, samim tim da je uređenje gradsko-građevinskog zemljišta veće za 100 miliona dinara.

Time pokazujemo da svi rezultati govore da postoji novac koji je planiran na osnovu prihoda za ovu godinu, a to su veliki projekti koje treba obaviti, kao jedan veliki posao, a to je kupovina 200 novih, znači, obnoviti vozni park GSP-a i javnog prevoza, čime bi povećali i podigli nivo kvaliteta usluga građanima Beograda. Na osnovu projekata koje inače, ne samo Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija, imaju određene sporazume koje ovde ratifikujemo, a koji se odnose na energetsku efikasnost. To je obnavljanje javnih zgrada. Znači, preko pet miliona evra je predviđeno za podizanje energetske efikasnosti, znači, rekonstrukciju fasada, kada su u pitanju javne zgrade, a čime u stvari smanjujemo troškove za električnu energiju.

Na kraju, onaj deo koji je vrlo interesantan, a to je veće izdvajanje za prihvatilišta za decu u Beogradu. To je oko pet miliona dinara odobreno iz tekuće budžetske rezerve. Inače, na opštini Zvezdara je otvoreno prvo prihvatilište za decu i mlade koji su praktično deca bez tuđe nege i brige. Ono što je vrlo važno jeste da ono svratište, koje je do sada predstavljalo dve sobe, sada postoji jedan moderan objekat koji je grad uzeo u svoje okrilje i time obezbedio da deca koja su skitnice danas više ne postoje ili ako imaju takav problem, postoje institucije u kojima mogu zimi da provode svoje vreme.

Ono što je važno da se kaže, jedan od najvažnijih projekata je stalno povećanje prihoda, odnosno kroz realizaciju projekata za grad Beograd je unapređenje infrastrukture. Kako grad dobija veći broj stanovnika, tako i ta urbanizacija, imamo i povećanu izgradnju stanova, tako imamo i povećan broj registrovanih automobila u gradu Beogradu. Grad Beograd se stalno bori sa tim problemom iznalaženja načina povećanja broja parkirališta i urbanističko uređenje grada Beograda, da bude prihvatljiv za normalan život svih građana Beograda. Sa time se suočavaju sve savremene metropole, ali je odgovornost u tome da u ovakvim programima rešavanja problema, ne samo da to treba da radi samostalno grad Beograd u saradnji sa nadležnim ministarstvima, nego sama Vlada Srbije i predsednik države daju svoj puni doprinos u rešavanju ovakvih novih programa, poput nekih modernih prestonica u svetu. Zbog toga često možete da vidite da delegacije grada Beograda obilaze sve svetske metropole i da njihovi gradonačelnici dolaze u Beograd, a upravo zbog toga što vide da zaista postoji odgovorna vlast koja želi da implementira najnovija rešenja koje daju, ne samo zemlje EU, već sveta, istoka i zapada, a to je u stvari rezultat toga što imate jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku predsednika države i Vlade Republike Srbije.

Mislim da ovakav predlog zakona sa izmenama i dopunama o uređenju uopšte grada Beograda i svih lokalnih samouprava, kada imamo kao danas, treba da podrže sve poslaničke grupe. Žao mi je što oni koji su deo opozicije u ovom parlamentu danas nemaju odgovor na bolja rešenja funkcionisanja grada Beograda, pogotovo što imaju iskustva, kao bivši gradonačelnici, predsednici opština. To znači da nemaju ni malo sposobnosti političke da izađu sa određenim planom i programom koji bi dao određene rezultate, ne samo Beogradu, nego i Srbiji, jer znamo da se najveći deo dohotka građana generiše upravo u Beogradu i da najveći inicijatori velikih projekata u Srbiji kreću od Beograda.

Vidimo da postoji politička neodgovornost onih koji danas nisu ovde, jer ne mogu da daju odgovore na određena pitanja, ali su kadri da kritikuju svaku vrstu rešenja koja daje vladajuća koalicija na čelu sa, ne samo premijerkom, već i sa predsednikom države, gospodinom Vučićem, i to je ono zbog čega danas mi upravo govorimo o tome ko je za razvoj Beograda, a ko je za to da se vrati na vlast i da uzima ponovo iz budžeta i zadužuje građana Beograda zarad toga da bi se njihove lične firme i njihova lična imovina desetostruko uvećavala.

Prema tome, u danu za glasanje odgovorni ljudi će podržati ovakav predlog zakona, a oni poslanici koji ne žele o ovome da razgovaraju ostaće očito na rubu prošlosti, njihove politike koju građani, ne samo Beograda, nego i Srbije neće podržati. Hvala.

Hvala, koleginice Tomić.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o glavnom gradu.

Na samom početku, reći ću da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona, jer njegovo donošenje treba da doprinese većoj decentralizaciji Beograda, da Beograd skladnije funkcioniše kao celina, da bude ravnopravno razvijanje, a isto tako da građani na najbrži, najefikasniji način rešavaju svoje probleme u najbližem mogućem mestu.

Praktično Statutom Beograda, koji je donesen još 2011. godine, Beograd je bio, da kažem, potpuno centralizovan. Tako da opštine, recimo, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, imale su manja ovlašćenja nego bilo koja manja opština u Srbiji, što je na svaki način otežavalo funkcionisanje tih gradova. Sve ovo ide u prilog donošenju novog zakonskog rešenja.

Stari zakon smo imali još 2007. godine, a praktično prava decentralizacija tim starim zakonom nije ni bila moguća. I, praktično ovo zakonsko rešenje, ministre, predstavlja neku vrstu usaglašavanja sa čitavim nizom resornih zakona koji su u međuvremenu doneti, ali sa druge strane i dobru saradnju između grada Beograda i resornih ministarstava, a sve u cilju boljeg funkcionisanja grada Beograda.

Dakle, šta je to, koje su to novine koji novi zakon donosi?

Prvo, Beograd će biti podeljen na dve zone prigradsku i gradsku. Sedam prigradskih opština će biti u prigradskoj zoni, a 10 gradskih opština u gradskoj zoni.

Jedna od najvažnijih promena je ta što će od ovih 10 gradskih opština ubuduće vršiti legalizacije do 400 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 1.500 kvadrata, dok će prigradske opštine vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata, a izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata.

Isto tako, prigradske opštine dobiće pravo da van plana generalne regulacije donose urbanističke planove, naravno uz saglasnost grada, što će ubrzati gradnju u tim opštinama, ali i privlačenje investitora, i to je ono što mi iz JS i naš predsednik Dragan Marković, uvek govorimo. To je dobro, da lokalne samouprave imaju ličnu inicijativu da dovode investitore, ne samo da čekaju od Vlade Republike Srbije da dovede investitore. Ministre, vi to dobro znate. Jagodina je dobar primer, ne samo dovođenjem investitora, nego jedne uspešne lokalne samouprave, u svim segmentima.

Ovim zakonom se omogućava da prigradske opštine uz saglasnost grada imaju javna preduzeća, kao i da grad svoje izvorne nadležnosti može da prenese na prigradske opštine.

Dakle, preuzima se čitav niz ovlašćenja, ja ću reći samo neka, u obrazovanju, sportu, dobiće se poljoprivredna inspekcija. Ali, ono što ministre, želim da kažem jednu važnu činjenicu, koja ide u prilog donošenju ovog zakonskog rešenja, da na hiljade raznih zahteva je koncentrisano na jednom mestu u upravi u centru Beograda i sada zamislite ministre, neko ko je recimo, u Lazarevcu, ili u Obrenovcu, ili u Mladenovcu dođe u upravu, tu čeka par časova, onda dođe na red i kažu mu da je potreban još neki dokument i on mora da se vraća u svoje mesto, još zamislite da je došao autobusom, koliko mu je vremena potrebno. Znači, opet jedan čitav dan mora da koristi da bi se neki posao završio. I to je jedan važan segment koji se ovim zakonom prevazilazi.

Decentralizacija će biti gotova praktično kada prigradske opštine budu krenule da prave uslužne centre, kako bi se najveći deo posla koji gradnju treba da obave u opštini, mogli da obavljaju u naseljima koji su deo te opštine, i ti uslužni centri, rekli ste malopre da već postoji jedan, da je on dobar primer, i nadam se da će i ostale opštine krenuti tim putem. I ne dužeći više, da kažem samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakona. Hvala.

Hvala uvaženi kolega Kosaniću.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Izvolite, koleginice Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Reče moja koleginica, koja je bila ovde na 14 i po sekundi, a inače ne dolazi mesecima, prima platu, da o ovom zakonu nije bila javna rasprava, pa i ne treba da bude, ovu su dopune zakona. Bilo je otvoreno Ministarstvo, svi sajtovi, ko je hteo da uradi dopunu, da da sugestiju mogao je. Prema tome, bespredmetno je govoriti o tome.

Kad govorimo od glavnom gradu treba istaći da je naš lep i jedini grad, koji je bio onoliko puta devastiran, što bombardovanjem, što raznoraznim malverzacijama ino faktora opšte i dalje zahvaljujući dobrim ljudima, a od 2012. godine zahvaljujući dobroj politici našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića.

Naime, grad je Statutom 2011. godine bio potpuno centralizovan. Šta to znači? Da sve ingerencije ima grad Beograd. Grad Beograd ima 17 jedinica lokalnih samouprava, što znači 10 gradskih i sedam prigradskih. Te prigradske nisu imale ama baš nikakve ingerencije. Danas mi imamo ove izmene i dopune zakona da bismo decentralizovali grad Beograd, odnosno da bi veće ingerencije dali upravo ovim opštinama koje se nalaze na rubu glavnog grada, odnosno grada Beograda.

O čemu se radi? Radi se o tome da su građevinske dozvole za jedinice lokalne samouprave iznosile do 800 kvadrata. Izdavane su građevinske dozvole. Danas to povećavamo i umesto 800 kvadrata, biće 1.500 kvadrata. Uvodimo jednu novu kategoriju, a to je legalizacija do 400 kvadrata, što je izuzetno dobro, jer ćemo da rasteretimo grad koji ima verovatno preko milion predmeta, možda i više. Čekalo se godinama, sada se zaista čeka mnogo manje, ali obzirom da imamo 17 jedinica lokalne samouprave, to bi trajalo godinama i ovo je dobro.

Zatim, prigradska naselja će izdavati dozvole za do 5.000 kvadrata, a legalizacija će biti do 3.000 kvadrata. Zatim, novi momenat je osnivanje javnih preduzeća, što je takođe dobro, jer će investitor doći u tu sredinu. Neminovno je da svaka jedinica lokalne samouprave ima dobre investitore, da zapošljava svoje ljude. Na taj način će i da se razvija.

Šta smo još imali? Uvodimo kao novu kategoriju nadležnost iz oblasti poljoprivrede. Biće uvedeni poljočuvari. Naravno, tendenciozno da bi se sprečile divlje deponije, da se sačuva ova naša prelepa zemlja. Takođe, cilj je da svaka prigradska opština ima bar jednu investiciju, kao što to ima Obrenovac, a zove se „Meita“, zapošljava 3.000 ljudi i to je poenta.

Šta još treba reći? Vezano za komunalnu policiju, do sada je bio jedan policajac na 5.000 stanovnika, što je zaista malo. Sada ćemo uvesti bar hiljadu policajaca više i na taj način ćemo rešiti masu komunalnih problema.

Još jedna novina je povećavanje kazni, što je dobro i meni se jako dopada, zato što bahati vozači neće moći da se parkiraju gde god požele, po parkovima, na travnjacima itd. nego će biti dobro kažnjeni pa će onda da razmisle kako se treba ponašati u velikom gradu.

Da se vratim malo na gospodina Đilasa koji je vladao šerifovski ovim gradom, koji je centralizovao ovaj grad da bi napunio svoju kasu, ali nemam dovoljno vremena da govorim o svim njegovim aferama, pričaću o kapitalnim, za sada.

Jedna od najvećih afera vezana je za „Bus plus“. Svi se sećamo da se 50 firmi javilo, da nije bilo javne nabavke i da je gospodin Đilas sav novac prisvojio sebi. Druga afera se tiče gradske uprave Beograda. Ona je 2008. godine firmi „Advans prodakšn“ jedna od četiri njegove velike firme, uplatila 68,7 miliona dinara i tako obezbedila 85% prihoda. Sramota jedna. Ne samo to, bivša vlast u Beogradu sa Draganom Đilasom na čelu je kupila 2009. godine softverski paket vredan 10 miliona evra. Naravno da taj paket nikada nije bio upotrebljen.

Takođe jedna od najvećih afera je bila finansijska afera, svi znamo da je nestalo netragom milijardu i 200 miliona evra. On je uporno govorio o tome da je to bilo 460 miliona evra, to nije tačno, nego je milijardu i 200. Nije prijavio dugove javnih preduzeća.

Takođe, Savski most 500 miliona evra košta, trebalo bi da košta 150 miliona evra, jer isti takav u Francuskoj, mnogo duži košta 150 miliona. Pitam se gde nestade tih 350 miliona evra? Onda, imamo aferu Bulevar, pa Požeška, pa Luka Beograd itd.

Tako su radili oni. Mi tako ne radimo. Sada ću vam reći kako mi radimo. Za vrlo kratko vreme, od 2010. godine kada je opština Voždovac došla na vlast, a 2012. godine kada smo na republičkom nivou došli na vlast, reći ću vam samo, taksativno ću da nabrojim, jer zaista imam još dosta kolega želi da priča o ovom zakonu, šta smo sve uradili za taj kratak period.

Pre svega radi se o zdravstvu. Potpuno smo zatekli devastirano zdravstvo. Od 2014. do 2018. godine pre svega smo napravili nov Dom zdravlja u Jajincima, preko 50.000 pacijenata, znači čitav podavalski deo sada dolazi u taj dom zdravlja, zatim tri ambulante Kumodrag jedan, Kumodraž dva, Kumodraž selo, zatim ambulantu u Ripnju. Takođe u projektu je izgradnja doma zdravlja na Banjici koja će opsuluživati 30.000 pacijenata. Tako se radi. Zatim školstvo. O školstvu, verovatno svi roditelji znaju kako su nam izgledale škole do pre šest, sedam godina, a sada pre svega smo ogradili škole i uveli video nadzor. Nema više dilera ispred škole.

Takođe, napravili smo Osnovnu školu „Vojvode Stepe“ u Kumodraž selu, 1000 đaka pohađa tu školu, novi vrtić je nikao „Mala sirena“ 500 mališana pohađa taj vrtić. U Osnovnoj školi Jajinci izgrađena je nova sala za fizičko, površine 600 m2 napokon da deca imaju rekreaciju, da imaju fizičko. Napravljena je Osnovna škola „Vasa Čarapić“ u Zucu, posle 115 godina postojanja dobila je i prvu sportsku salu. Takođe, postavljene su zaštitne ograde svuda, da bi najmlađi imali osnovne uslove za boravak u školama. Urađeni su toaleti u 13 osnovni škola, renovirane su kuhinje, stepeništa, plafoni, podovi, sanirani su krovovi itd, tid, što se školstva tiče

Takođe, u Ripnju je sagrađeno 70 km vodovodne mreže, ove najinteresantnije. Samo 10% ljudi u Ripnju su imali gradsku pijaću vodu, sada svi u Ripnju imaju pijaću vodu. Takođe, izgrađena je i kanalizaciona mreža Mala Utrina.

Gospodo probila sam vreme, ja ću po amandmanima da nastavim dalje. Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će sa zadovoljstvom da izglasa ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Hvala koleginice Malušić.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, većina današnjih rasprava o ovom predlogu zakona liči na literarni rad, na školski sastav na temu zašto volim Beograd.

Kada čovek čuje šta se sve po Beogradu uradilo, naravno kada to govore poslanici većine, onda čini mi se da možemo ključ u bravu i da ništa više ne treba da se radi. Sve završeno. Nema više u Beogradu šta da se radi. Ali, znate vi dobro, i vi koji sve to govorite da to nije ni blizu istine. Razumemo da vi i hvalite, i Predlog zakona i rad Vlade itd. Vi ste skupštinska većina koja ovu Vladu podržava, ali ipak treba biti malo kritičan.

Mnogo toga u Beogradu nije dobro, mnogo toga nije urađeno znate pretpostavljam da znate, i pogotovo ljudi koji žive i u centralnim beogradskim opštinama da imamo delove Beograda, metropole, glavnog grada koji još nema ni izgrađenu kanalizacionu mrežu. Pustite vi tu šminku o kojoj vi pričate. Naravno treba i šminka, Beograd je glavni grad, ali ne postoje u delovima Beograda ne postoje osnovni uslovi za normalno funkcionisanje.

Govorite o prigradskim opštinama, mada nikada mi nije jasno kako može prigradska opština biti opština koja pripada istom gradu, ali vi ovde predviđate formiranje nekakvog javnog preduzeća kako je formulisano i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. To liči na jedno jedinstveno javno preduzeće tih tzv. prigradskih opština, a vi morate ceo Beograda da obiđete da dođete iz jedne u drugu od tih prigradskih opština. Vazdušnom linijom su udaljene svega nekoliko kilometara. Ni to niste radili. Vas zapravo interesuje samo centar, samo krug dvojke, samo ono što želite da predstavite kao taj lepi deo Beograda. Svakako da i to treba. Svakako da treba da se privlače i turisti itd, i da treba da se i licka i uređuje i sređuje, ali život u Beogradu je i život u Mladenovcu, i u Obrenovcu, i Lazarevcu, i Sopotu, i Surčinu, sve vam je to Beograd. Nije Beograd Vračar, Stari grad, Savski venac. Nije.

Kažete da će ovaj zakon da izvrši decentralizaciju. Ma neće. Kakva decentralizacija. Vi ovim zakonom samo pravite distriht od Beograda. Vi Beograd i to taj uži deo Beograda izdvajate i po nadležnostima od svih ostalih lokalnih samouprava.

Kaže ministar Ustav dozvoljava da se Beogradu daju određene nadležnosti. Ustav Beograd tretira kao i ostale lokalne samouprave. Istina u poslednjem stavu tog člana kaže da se zakonom mogu odrediti i neke druge nadležnosti. Ali postoji i nešto što je apsolutno nemoguće. Ne možete vi, a predvideli ste ovde, reći da će Beograd sam raditi prostorni plan. Ne može. To prosto ne može ako se ne radi na nivou cele Republike, jer ne znači ništa.

Predvideli ste, i vidim pozitivno svi govorite o tome nekakvu posebnu brigu o rastu nataliteta baš za Beograd. Ali to nije dobro. Treba to Beogradu, ali zar treba drugačije, zar treba na drugačiji način to radi Beograd u odnosu na opštine po Srbiji koje iseljavaju, koje se prazne, ljudi dolaze da žive u Beogradu, još kad im vi ovako ovim zakonom obećate onda će dolaziti bračni parovi ili trudnice dva meseca pred porođaj, prijaviće se da žive u Beogradu zato što će novorođeno dete u Beogradu dobiti mnogo više para nego ono rođeno u Vranju. To nije dobro, to nije dobra politika.

Kakva je decentralizacija u tome samo što ćete po već treći put ili koji, vratiti legalizaciju na gradske opštine? Probali ste to, nije išlo. Radili ste to na nivou grada, nije išlo. Ponovo vraćate na gradske opštine, opet neće ići zato što nije problem u tome gde se to radi, nego je osnovni problem u zakonu, jel to sad Zakon o ozakonjenju, više se ne možeš nahvatati ni kako se zove, je urađen tako da ni 5% objekata ne može biti legalizovano. Džabe vi u ovom zakonu to stavljate kao neki prioritet i još kažete da je to razlog što se o ovom predlogu danas raspravlja po hitnom postupku. Naravno, tek to nema veze sa istinom i sa realnošću.

Ako ćete, kažete, decentralizovati te gradske opštine, pa kako? One se neće pomeriti dalje od nivoa mesne kancelarije. Hoće li imati katastre? Neće. Hoće li imati uprave prihoda, osim onih područnih jedinica? Neće. Hoće li imati policiju, osim opet one stanice policije koju imaju i neka veća sela? Neće. Hoće li imati sud? Neće. Hoće li u bolnicu morati u Beograd? Hoće. Hoće li u srednju školu u Beograd, mislim u centralne opštine? Hoće. Na fakultet, u centralne opštine u Beograd?

Čime ste ih onda, šta ste onda uradili sa decentralizacijom? Niste ništa. Samo ste tim lokalnim šerifima, ovim zakonom ćete sad raširiti krila, oni su to i do sada bili i do sada zloupotrebljavali to što su predsednici opština, a tek sad kad oni formiraju javno preduzeće, pa onda tu nastane ko će biti direktor, ko će biti šef, koliko će iz vladajućih partija, koliko će tu ko ljudi zaposliti, koliko ćemo tu smestiti ljudi na određeno vreme koji će služiti za kapilarne glasove u skoroj kampanji koja predstoji. To je suština ovog zakona i to treba upravo na taj način da se kaže. Šta će vam javno preduzeće za gazdovanje građevinskim zemljištem? Imate direkciju za imovinu Beograda, direkciju koja ima ljude koji tamo rade 20, 30 godina, znaju posao.

Da li su u međuvremenu menjali stranke da bi ostali na poslu jer su možda morali, to je nebitno, ali znaju posao. Ta direkcija ima podatke o nepokretnostima, o građevinskom zemljištu, objektima, u svemu. Kroz tu direkciju se mnogo novca zaradilo za grad Beograd. I vama sad pored toga treba javno preduzeće. Treba vam samo partijska firma kojoj ne trebaju ovi stručni ljudi koji znaju posao, nego trebaju ljudi kao što su vam i većina predstavnika opštine. Znate, to su uglavnom, i ne samo u Beogradu, nego govorim i u celoj Srbiji, to su uglavnom ljudi neobrazovani, ali sa formalnim nekim akademskim titulama, onda su takvi najgori. Sad ko je ko, šta njega interesuje tamo neki direktor škole, nastavnik, profesor, lekar, taj što je stvarno išao u školu da bi stekao diplomu. Ne, on je gazda svoje nahije i on se tako ponaša. Samo im na ovaj način ovim nekakvim navodnim nadležnostima, koje suštinski ništa nisu, dajete mogućnost da se još više razvija korupcija, a korupcija na lokalu je stravična i svi vi to dobro znate.

Znate, ovo što se ponekad uhapsi predsednik opštine Alibunar, pa Grocka, pa Požega itd, to je, znate, kad treba nekome da se učvrsti rejting ili malo podigne, onda se izvlače i potpuno je nebitno. Kad je krenulo, prvi je bio Alibunar, moglo je slobodno da se ide po azbučnom redu. Svuda vam je isto stanje, svuda vam je isto stanje. Niti su lokalne samouprave postavljene tako da su servis građana. Vi ste potpuno najpre Zakonom o lokalnoj samoupravi, koju smo mi ozbiljno kritikovali, pa sad i ovim, potpuno isključili evo sad i iz Beograda i iz lokalnih samouprava opoziciju. Opozicija može da ima 49% odbornika, u odnosu na 51% koji ima vlast, opozicija ne zna šta se u opštini radi. Zašto? Zato što ste vi smislili visokoumno da načelnik uprave izveštaj podnosi svom partijskom drugu iz opštinskog veća, a ne skupštini opštine. Pa, to vam je ono po onome što ovde na republičkom nivou nam ne dostavljate da raspravljamo o završnom računu budžeta. To vam je otprilike tako.

Mi ne kritikujemo radi kritike, mi vam govorimo konkretno i videćete kroz naše amandmane šta sve treba da se uradi da bi ovaj zakon ličio na nešto. Mi nećemo nikada, kao što smo danas slušali, recimo, priču o Đilasovom mostu. Đilasov most, uslovno rečeno Đilasov, treba Beogradu i trebao je. Bilo je priča da li treba na tom mestu, koliko je para ukrao itd. To jeste za raspravu. Na kojem je mestu? Na kojem god. Beogradu treba toliko mostova da možete bilo gde da stavite most i u redu je. Da li je Đilas ukrao novac, to jeste za raspravu, ali mi na isti način raspravljamo i o Moravskom koridoru. Đilas je, kažu, ukrao 380 miliona evra na mostu, a Zorana Mihajlović sa Skotom 300 miliona evra na Moravskom koridoru zato što je posao dala "Behtelu", a ne firmi iz Kine koja je to radila za toliko manje.

Mi nismo poput ovih danguba poslanika da vam pričamo da Beogradu ne treba "Beograd na vodi", da ne treba gondola, da ne trebaju pešačke zone itd, sve to treba Beogradu. A da li su dobro urađeni tenderi itd, to može biti predmet rasprave, to može biti predmet i nekih drugih organa. Ali, pored toga što nam treba u Beogradu i što mi apsolutno podržavamo, mi mislimo da treba na isti način razvijati i ostale gradske opštine. Ovaj zakon neće ni približiti gradske opštine. Naravno, ne može svaka gradska opština imati Knez Mihailovu ulicu, ali svaka gradska opština mora imati osnovne uslove za život. Znate, pola tih gradskih opština liči na malo bogatije selo, fizički ne podseća na grad. Vi onda kažete - sad mi donosimo zakon, pa će onda biti sve med i mleko. Neće. Dakle, ovaj zakon prvo nije dobar zato što nam ne valja Zakon o lokalnoj samoupravi.

Vi ovde kažete da će se javnim glasanjem birati saveti mesnih zajednica. Pa to je najveće leglo korupcije i pranja para. Vi ćete da birate javno. Zamislite, pozove predsednik opštine koji je socijalista građane na zbor građana. Pa tu će doći samo aktivisti socijalista, nema šanse da će doći aktivisti drugih stranaka, na primer. On će tamo sa svojim aktivistima da izabere svog predsednika saveta mesne zajednice i onda će on iz opštine da mu da pare i onda je opština čista, a on tamo finansira lokalnu kampanju, finansira aktiviste stranaka itd. I to se dešava.

Završavam samo jednim primerom. Nedavno su u jednom mestu u Kuršumliji birali predsednika saveta mesne zajednice u nekom domu kulture, a bila otvorena vrata, bio lep dan i sad oni kažu - evo, ima ih 20. Prolaze tri čoveka nekim drugim poslom, ne pada im na pamet da svrate i ovaj kaže - hej, i onaj i onaj i onaj poimence, piši i njih, i oni su sad ovde prošli, i oni su za. Dakle, ne karikiram, ovo je istina, zakon nam nije dobar. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima Andrijana Avramov. Izvolite.